"Sivi džinovi" opasnog otpada i dalje leže u centru Kragujevca i truju građane

Dokle tako?

(Tekst je napisan povodom izlaska godišnjeg izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2022. godinu i činjenice da toksični „sivi džinovi“ i dalje mirno leže u centru Kragujevca)

ARHIVA PPNS KRAGUJEVAC SVRSTAN U TREĆU KATEGORIJU KVALITETA VAZDUHA U 2022.


Verujem da bi na pitanje – Šta je neophodno čoveku da bi živeo, svaki iole obrazovan građanin odgovorio da su to vazduh, voda i hrana, a da bi na pitanje – Šta je potrebno da bi čovek zdravije i duže živeo, odgovor bio – čist vazduh, čista voda i zdrava hrana. Verujem, takođe, da svi znaju da je zdrava životna sredina naše ustavom i zakonom zagarantovano pravo! Ali, ko haje u ovoj zemlji za to?! Ko uopšte ozbiljno razmišlja o tome i shvata važnost ovih elementarnih - životno važnih premisa!

Prethodnih dana stigao je godišnji Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2022. godinu u kome se nalazi prikaz analize rezultata merenja kvaliteta vazduha u mnogim gradovima. Nekoliko gradova, a među njima i Kragujevac, svrstani su u treću kategoriju kvaliteta vazduha (dakle veoma lošeg) zbog prekomernog zagađenja ukupnim taložnim materijama (UTM). Pri tome je Kragujevac rekorder. Sa lokacijom Autobuska stanica našao se na prvom mestu liste prekoračenja maksimalne dozvoljene godišnje vrednosti UTM u Srbiji. Na ovoj lokaciji izmerena vrednost taložnih materija bila je dvostruko veća od maksimalno dozvoljene, dok se lokacija Brioni našla na trećem mestu u Srbiji. Inače, u Zakonu o zaštiti vazduha ("Sl. glasnik RS", br 26/2021) za UTM se kaže da je to „ukupna masa zagađujućih materija koja je dospela iz atmosfere na površinu (npr. tlo, vegetaciju, vodu itd) u datom području u određenom vremenskom periodu“. Po definiciji, zagađujuća materija je svaka materija prisutna u vazduhu, koja ima štetne efekte po zdravlje ljudi i po životnu sredinu u celini. Inače, u taložnim materijama ima čestica koje sadrže i neke toksične metale (npr. olovo, živu, kadmijum...) i kancerogene organske zagađivače. One su mera vidljivog zagađenja okoline (tada vidimo vazduh!). Svi smo mi svedoci prisustva tih čestica – često ih vidimo na našim terasama, prozorima, vozilima, opranom vešu...

Gledajući rezultate ispitivanja, zapitala sam se šta je sa podacima za, po ljudsko zdravlje opasne, PM10 i PM2,5 suspendovane čestice u vazduhu na tim lokacijama? U izveštaju Agencije za PM10 čestice stoji podatak da je granična vrednost za njih u Kragujevcu prekoračena 97 dana (a ne bi smelo više od 35 dana), ali da je raspoloživost podataka sa mernih stanica bila manja od 90%, zbog čega se ti podaci ne mogu smatrali validnim! Rezultati indikativnih merenja prisustva teških metala u ovim česticama za Kragujevac takođe nisu prikazani. PM10 čestice su inače čestice prečnika 10 i manje od 10 μm koje mogu dospeti u pluća, usporiti razmenu kiseonika i ugljen-dioksida i tako skratiti dah, odnosno povećati naprezanje srca.

Što se tiče PM2,5 čestica, ispostavilo se da za njih u izveštaju Agencije uopšte nema podataka za Kragujevac. Zašto, pitam se? Možda zato što se smatra da su najopasnije po zdravlje ljudi? Pošto su veoma sitne (manje su od 2,5 μm), procena je da mogu prodreti duboko u organizam – i do pluća i u krvotok. Struka procenjuje da, ako se duže udiše vazduh opterećen ovim česticama, može doći do pojave astme, do hronične opstruktivne bolesti pluća i do drugih bolesti organa za disanje i da su posebno ranjive kategorije deca (čija su pluća tek u razvoju), trudnice i starije osobe. Takođe, prisustvo PM2,5 u vazduhu može dovesti do ishemijske bolesti srca i do šloga (zbog njihovog delovanja na krvne sudove), do pojave kancera (jer one često u sebi sadrže neku od kancerogenih materija), pa i do prevremene smrti. Prema proceni Evropske agencije za zaštitu životne sredine broj prevremenih smrti u Srbiji za 2020. godinu izazvanih prisustvom PM2,5 iznosio je čak 13 400. Zbog velikog broja ljudi koji umire od zagađenog vazduha širom sveta, posebno u siromašnim zemljama i tamo gde je ekološka svest ljudi niska, aerozagađenje se često naziva i nevidljivi ili tihi ubica.

Što se tiče ispitivanja teških metala u vazduhu Kragujevca interesantno mi je bilo to da je Kragujevac, u odnosu na druge gradove, poslao značajno manji broj uzoraka za ispitivanje prisustva ovih otrova u vazduhu. Pitam se zašto nije više?

E sada, s obzirom na prethodno iznete poražavajuće podatke o kvalitetu vazduha u našem gradu, razmišljam o tome da li se još neko od mojih dragih sugrađana i dalje pita zašto se najveća zagađenost vazduha sa UTM dešava baš u Kragujevcu na prethodno spomenutim lokacijama.

Odgovor bi svakako mogao da sadrži ozbiljne uzročnike kao što su sagorevanje lošeg uglja u gradskoj toplani i u domaćinstvima i saobraćaj, odnosno prisustvo sve većeg broja vozila na našim ulicama (vrlo često sa lošim sistemom sagorevanja goriva). Međutim, vrlo ozbiljni zagađivači vazduha su i deponije svega i svačega kojih u našem gradu ima više, što u samom gradu, što u njegovoj neposrednoj blizini. Posebno mesto u celoj ovoj priči ima deponija pepela u samom centru grada (čime se drugi gradovi ne mogu „podičiti“) – na lokaciji Energetike, koju čini nekoliko brda ovog opasnog otpada teških na desetine hiljada tona (na par mesta videh 40.000 tona). Kada se steknu odgovarajući meteorološki uslovi praćeni vetrom, ovi toksični „sivi džinovi“ se pokrenu i zasipaju svojim otrovima nas građane i gradske lokacije, među njima naravno i spomenue lokacije iz izveštaja Agencije (autobusku stanicu i Brione) koje su u njihovoj blizini. Pitam se šta se dešava sa njihovom sanacijom, šta Energetika i gradska vlast preduzimaju po tom pitanju?


„Sivi džinovi“ pepela (čađi) teški i po nekoliko desetina hiljada tona i dalje truju Kragujevčane

Pored toga, da li se izdvaja dovoljno sredstava da se pomogne domaćinstvima da zamene postojeće kotlove na ugalj za kotlove na ekološki prihvatljiviji gas ili za njihovo priključenje na sistem daljinskog grejanja? Podsticaj ljudi da to učine bi, takođe, značajno uticao na poboljšanje kvaliteta vazduha u našem gradu. Ova mera je naravno od veoma velike važnosti i za druge gradove u Srbiji jer je jasno (ili možda ipak nije?) da preveliku cenu zagađenog vazduha plaćamo svi, počevši od dece do najstarijih žitelja, i to u vidu velikog broja obolelih, prevremenih smrti, mnogo izgubljenih radnih dana, mnogo izgubljenih nerava i sati provedenih čekajući da se dođe na red u zdravstvenim ustanovama, smanjene radne sposobnosti i produktivnosti, a nije zanemarljiva ni činjenica da lečenje mnogo košta.

Uskoro će se vreme pogoršati u Kragujevcu i u zemlji Srbiji. Stvoriće se bolji uslovi za formiranje UTM, PM10 i PM2,5 čestica. Roditelji će se ponovo pitati da li je pametno i dobro izvesti dete u šetnju, stariji će dobro razmisliti smeju li uopšte da krenu van kuće. Problem aerozagađenja će se ponovo u javnosti aktuelizovati! Međutim, više nego jasno je da se ovaj problem mora i aktuelizovati i demokratizovati, pa i politizovati! Bez ozbiljne akcije šireg civilnog društva koje razume razmere problema i bez promene onih struktura vlasti koje za priporitet imaju neke mnogo manje bitne projekte i ne umeju, ili iz nekog razloga ne žele, da se bave suštinskim problemima, ovo životno važno pitanje se ne može rešiti.

Činjenica je da u zakonu stoje mnoge korisne stvari koje se tiču Zaštite vazduha, i uopšte životne sredine. U Zakonu o zagađenju vazduha u delu Zaštita i unapređenje kvaliteta vazduha, Član 22, između ostalog, stoji i sledeće:

U zoni i/ili aglomeraciji u kojoj je utvrđeno da je kvalitet vazduha treće kategorije sprovode se mere za smanjenje zagađivanja vazduha, radi kratkoročnog postizanja tolerantnih vrednosti i dugoročnog obezbeđivanja graničnih vrednosti.

U 1. članu Zakona o životnoj sredini stoji:

„Ovim zakonom uređuje se integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici Srbiji“.

U delu Jačanje svesti – Član 6 istog zakona stoji:

„Državni organi, naučne ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja, zdravstva, informisanja, kulture i druge ustanove, kao i drugi oblici udruživanja, u okviru svojih delatnosti, podstiču, usmeravaju i obezbeđuju jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine. Jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine obezbeđuje se kroz sistem obrazovanja i vaspitanja, naučno-istraživačkog i tehnološkog razvoja, usavršavanja u procesu rada, javnog informisanja i popularizacije zaštite životne sredine“.

Naravno, u prethodno spomenutim zakonima jasno stoji i ko je sve zadužen da vodi računa o kvalitetu vazduha i uopšte o kvalitetu životne sredine u kojoj svi bitišemo, a upisane su i mere kaznene politike koje se odnose i na prekršioce zakona i na državne organe koji zakon ne sprovode. Pored Ministarstva nadležnog za poslove životne sredine, tu su pokrajinski organi, nadležni organi jedinica lokalne samouprave, pravna lica osnovana od strane prethodno spomenutih, kao i fizička lica koja obavljaju javne funkcije a zadužena su za zaštitu životne sredine. Mnogi od njih svoj posao loše rade ili ga uopšte ne rade, a mi ih svakako plaćamo za njihov nerad. Sva odgovornost za sprovođenje ovih zakona je na njima. A da je neko kažnjen, ja za to do sada nisam čula!

ARHIVA PPNS ENERGETIKA NE POSEDUJE IZVEŠTAJE O MERENJU EMISIJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VAZDUH - UTVRDILA INSPEKCIJA I NALOŽILA OTKLANJANJE TE NEZAKONITOSTI (FOTO, VIDEO)


Ovo je dakle samo još jedna priča o nesprovođenju zakona u ovoj zemlji. Više puta do sada sam pomislila kako bi bilo sjajno živeti u zemlji gde sve lepo funkcioniše i gde se zakoni poštuju i sprovode. Kod nas, nažalost, Zakon često služi da se ne poštuje! Mnogo članova zakona ostaje mrtvo slovo na papiru! Dokle tako?

Iskreno se nadam da će na vlast doći neki novi stručni, odgovorni i ekološki osvešćeni ljudi koji će poštovati zakone i imati sposobnost da stvarnost i život u ovoj zemlji i u ovom gradu menjaju na bolje!

Prof. Dr Zorica D. Petrović
(Redovni profesor PMF-a u Kragujevcu,
od pre mesec dana u penziji) 

IZ ARHIVE PPNS OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033

PREPORUKA - EKSKLUZIVNO NA PPNS 
SANU: PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO)

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU