Kragujevačka Energetika, kao nosilac projekta, podnela je Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta rekonstrukcije kotlarnice "Zastava" i dela vrelovoda između dve termocentrale, objavilo je nadležno ministarstvo 24. avgusta.
Zainteresovanoj javnosti omogućen je uvid u sadržinu zahteva svakog radnog dana od 11 do 14 časova u prostorijama Ministarstva (Omladinskih brigada 1, Novi Beograd, kancelarija 426) i na sajtu Ministarstva. Mišljenja mogu da se dostave u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja u dnevnom, odnosno lokalnom listu, navelo je Ministarstvo.
U projektu je, pored ostalog, istaknuto da su planiranom rekonstrukcijom, pored ekonomskih i efikasnijih tehnoloških koristi, od velikog značaja i "ekološki benefiti (što je i suština samog projekta)", a odnose se na:
smanjenje emisije teških metala (praktično „zero emissions“)
značajno smanjenje emisije azotnih oksida u odnosu na druga fosilna goriva
povećanje energetske efikasnosti postrojenja (direktna proizvodnja vrele vode, bez prethodne proizvodnje vodene pare, a zatim njeno prevođenje u vrelu vodu)
smanjenje generisanog čvrstog otpada (naročito pepela i šljake nastalih u procesu sagorevanja uglja)
Iz navedenog sledi da će se u značajnoj meri smanjiti i negativni uticaj aerozagađenja na zdravlje stanovništva u Kragujevcu, piše u javno dostupnom dokumentu.
PRILOG PPNS: Zahtev Energetike
Podsećamo, Evropska banka za obnovu i razvoj najavila je u maju ove godine javnu nabavku usluga vezanih za projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu. Ministarstvo zaštite životne sredine iskoristiće deo prihoda od zajma EBRD za ovaj projekat, u dve tranše. Prva tranša odnosi se na sumu do 14 miliona evra za zamenu kotlova na ugalj novim kotlovima na prirodni gas, a druga podrazumeva do 4 miliona evra za sanaciju deponije pepela, prenosi portal eKapija, pisalo je u najavi.
Energetika je, kao zagađivač, bila tema na javnoj raspravi o Planu kvaliteta vazduha u Kragujevcu. Za izradu Plana, grad je izdvojio milion i 200 hiljada dinara, a nakon javne rasprave upućen je na saglasnost Ministarstvu životne sredine.
Na ovom predstavljanju, predstavnici udruženja Ekomar i PRVI PRVI NA SKALI založili su se da i sanacija pepela, uz prelazak Energetike na gas, uđe u ovaj dokument Grada koji se prosleđuje Republici, da se i na taj način utiče na rešavanje velikog ekološkog problema u celini. Konsultantska kuća i predstavnici Grada su prihvatili taj predlog.
