Punih jedanaest meseci bilo je potrebno Agenciji za zaštitu životne sredine da 18. decembra odgovori na pitanja udruženja PRVI PRVI NA SKALI o nadgledanju kvaliteta vazduha, postavljena 17. januara ove godine, i to tek nakon što je dobila Rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja kojim je to naloženo, bez prava žalbe.

Iz naknadnog odgovora Agencije upućenog 28. decembra (kada smo ovim pasusom osvežili članak), koji je potpisao direktor Filip Radović, saznali smo da je za korišćenje automatske metode i prikazivanje rezultata iz Kragujevca u realnom vremenu neophodna nabavka instrumenta i njegovo povezivanje sa centralnim softverom radi prijema, obrade i prikaza rezultata. Za merenje suspendovanji čestica PM10 i PM2,5 na teritoriji lokalnih samouprava Srbije koriste se gravimetrijska metoda (kao u Kragujevcu) i automatska. Objedinjeni rezultati automatskog monitoringa dostupni su na sajtu Agencije. Sve stanice i merna mesta sa kompletnim rezultatima i analizom mogu se videti u Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji u 2019, kao i za prethodne godine.

Koja su to tako "teška" pitanja za koje je trebalo bezmalo godinu dana da se "pripreme" odgovori?

Najpre nas je zanimalo zašto na državnom sajtu Amskv.sepa.gov.rs, gde je objedinjen prikaz automatskog monitoringa kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, nema podataka o prisustvu suspendovanih čestica PM₁₀ i PM_2.5 u Kragujevcu, za razliku od 13 gradova sa kompletnim podacima?

Te čestice ulaze u Kriterijum za ocenjivanje koncentracija zagađujućih materija po Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha.

Sudeći prema podacima sa mape na sajtu, vazduh u Kragujevcu je bio odličan u trenutku slanja pitanja.

- Putem sajta Amskv.sepa.gov.rs, Agencija za zaštitu životne sredine prezentuje rezultate automatskog monitoringa kvaliteta vazduha u skoro realnom vremenu, koji se vrši u okviru postojeće mreže. U Kragujevcu se vrše merenja suspendovanih čestica PM₁₀, ali drugom metodom, gravimetrijskom, koja je prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha ("Sl. Glasnik RS" br. 11/2010 i 63/2013) referenta metoda za ovu zagađujuću materiju (kao i za PM_2,5) i koja daje rezultat kao srednju dnevnu koncentraciju. Uz to, sama metoda zahteva laboratorijska merenja, tj. nije automatska, što je još jedan razlog zbog koga rezultati ne mogu biti prikazani u realnom vremenu, prvi je odgovor koji je potpisao Filip Radović, v. d. direktora Agencije.

Da li je relevantna ocena kvaliteta vazduha po domaćoj regulativi ukoliko ne uključuje podatke o prisustvu navedenih suspendovanih čestica, kao ni benzena (polje je takođe prazno), već samo o sumpor dioksidu, azot-dioksidu i ugljen-monoksid, kao što se vidi u prikazu mape?

- Domaća regulativa, tačnije Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, koja definiše granične i ciljne vrednosti zagađujućih materija, ne definiše satne granične vrednosti za suspendovane čestice PM₁₀, kao ni za benzen. Granična vrednost postoji za srednju dnevnu vrednost kada je reč o PM₁₀ (kao i za srednju godišnju vrednost), dok je za benzen definisana samo godišnja granična vrednost. Lista zagađujući materija koje se mere po stanicama i njihova dinamika merenja propisani su Uredbom o utvrđivanju Programa kontrole kvaliteta vazduha u državnoj mreži ("Sl. Glasnik RS br. 58/2011).

^{UREDBА O UTVRĐIVANJU PROGRAMA KONTROLE KVALITETA VAZDUHA U DRŽAVNOJ MREŽI}

- Kategorizacija kvaliteta vazduha daje se u Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, a najnoviji izveštaj za 2019. godinu može se preuzeti sa linka. Za razliku od satnih vrednosti prikazanih na Amskv.sepa.gov.rs koji su preliminarni i neverifikovani, Godišnji izveštaj prikazuje validne rezultate na osnovu kojih se donosi Uredba o utvrđivanju liste kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Republike Srbije za tu godinu za koju su prikazani rezultati merenja, navedeno je u odgovoru koji smo dobili od Agencije.

Baš taj Izveštaj potvrđuje da prisustvo suspendovanih čestica PM_2,5 ukazuje na prisutno zagađenje u Kragujevcu, Čačku, Nišu i Subotici, kao i da značajno zagađenje suspendovanim česticama PM₁₀ postoji na svim mernim mestima, osim u Zrenjaninu. Ostaje "dilema": da li građani treba jednom godišnje da saznaju tu informaciju ili je potrebno da ona bude dostupna svakodnevno, iz sata u sat - baš kao meteorološki podaci.

Detaljnije: IZVEŠTAJ O STANJU KVALITETA VAZDUHA U REPUBLICI SRBIJI ZA 2019. GODINU

Da Kragujevčani udišu vazduh treće kategorije, kao i Kraljevčani i Valjevci, saznaje se iz Izveštaja za pretprošlu, 2018. godinu. Tu, pored ostalog piše, da je vazduh u Kragujevcu prekomerno zagađen.

Detaljnije: GODIŠNJI IZVEŠTAJ O STANJU KVALITETA VAZDUHA U REPUBLICI SRBIJI 2018. GODINE 

U drugom odgovoru koji smo dobili od Agencije naznačeno je da u Srbiji nisu definisane satne granične vrednosti za suspendovane čestice PM₁₀. Zanimljivo je, međutim, da je ova državna institucija na svom sajtu istakla da je 2017. preuzela indeks Common Air Quality Index (CAQI), u okviru EU projekta CITEAIR iz kojeg je nastala saradnja sa Air Quality Now koji je postao operativna služba za evropske gradove.

Upravo ovaj evropski izvor ima indeks po satu - sa utvrđenim vrednostima, uz dnevni i godišnji indeks. Tako je prema kriterijumima službe na koju se poziva Agencija, indeks za ocenu kvaliteta vazduha 90-180 po satu za suspendovane čestice PM₁₀ - visoko zagađenje, a >180 - veoma visoko zagađenje; za suspendovane čestice PM_2,5 indeks 55-110 je visoko zagađenje, a >180 - takođe veoma visoko zagađenje.

PRORAČUN INDEKSA KVALITETA VAZDUHA



Završno pitanje koje smo uputili bilo je: Zašto nema podataka o olovu u satnim podacima iz stanica? Kriterijumi iz Uredbe predviđaju i olovo.

- U Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha nije definisana satna granična vrednost za olovo, a uz to jedino gravimetrijska metoda omogućava utvrđivanje sadržaja olova u PM₁₀, tako da nije moguće prikazivati rezultate u realnom vremenu. O sadržaju olova u PM₁₀ na stanici Kragujevac možete se u potpunosti informisati iz Godišnjeg izveštaja (kao i za prethodne godine iz odgovarajući izveštaja za godine od interesa, odgovorila nam je Agencija.

Navedena pitanja postavili smo kao udruženje registrovano radi ostvarivanja ciljeva u oblasti obaveštavanja građana Srbije o pitanjima od javnog značaja, a ovo je prvorazredni značaj. Pošto svi svedočimo dezinformacijama, poluinformacijama i lažnim vestima, u januaru smo zamolili za što hitnije odgovore, kako bismo ih objavili pozivajući se na zvaničan izvor, kakav je AMSKV SEPA. Odgovori su stigli tek posle 11 meseci, iako zakon predviđa 15 dana, a upitno je da li bi bili upućeni da nije angažovan Poverenik koji je naš zahtev smatrao osnovanim i to naveo u Rešenju.

Podsećamo na Član 268. Krivičnog zakonika Republike Srbije koji se tiče povrede prava na informisanje o stanju životne sredine i glasi:

"Ko protivno propisima uskrati podatke ili da neistinite podatke o stanju životne sredine i pojavama koji su neophodni za procenu opasnosti po životnu sredinu i preduzimanje mera zaštite života i zdravlja ljudi, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine".

Bitnije od slanja odgovora nadležnih zaniteresovanom udruženju ili građanima pojedinačno, je stanje na terenu za koje su odgovorni. Za navedenih 11 meseci na teritoriji grada Kragujevca nije bilo nikakvog boljitka.

Najpre, o opremanju za merenje zagađenja vazduha. 

Agencija je objavljivala vesti o novoj opremi za praćenje kvaliteta, ali u Vršcu, Paraćinu, Novom Pazaru, Zaječaru..., Radincu na Vračaru - Kragujevca nije bilo u tim novostima. "Obrazloženje" može da se pronađe u odgovoru iste ove agencije načelniku odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine u Kragujevcu da "neće biti novih aparata u naredne dve godine jer država za to nema novca", objavio je list Danas u martu.

Za samostalnu nabavku, ove godine u budžetu Kragujevca nije bilo sredstava za stanice za merenje aerozagađenja suspendovanim PM česticama u realnom vremenu i njeno održavanje. Kako je objavila agencija Beta, ta oprema košta oko 30.000 evra, a postoje i dodatni troškovi njenog održavanja.

Grad je kroz "Program 6" predvideo izdvajanja za zaštitu životne sredine u 2020. godini, i to za upravljanje zaštitom životne sredine 27.995.000, a za sanaciju kamenog mosta(!) 19.000.000.

U opisu tih programskih aktivnosti bile su navedene sledeće stavke:

• kapitalno održavanje zgrada i objekata koje podrazumeva sanaciju mokrih čvorova u OŠ Svetozar Marković i projektno planiranje u oblasti zaštite životne sredine (izrada idejnog rešenja zoovrta, botaničke bašte i akvarijuma i drugo)
• realizacija projektnih aktivnosti sanacije mosta preko reke Lepenice – Kameni most u ulici dr. Jovana Ristića u Kragujevcu na kp. br. 14521/1 KO Kragujevac 1, koji se sufinansira iz sredstava MDULS.

Boljitka ne bi bilo čak i da je grad bolje opremljen - jer i kad aplikacija Agencije pokazuje da je vazduh "odličan" - zagađenje nije iščezlo, što potvrđuju rezultati merenja zagađenosti vazduha na teritoriji prve prestonice moderne Srbije.



Podsećamo, zbog prekomerne zagađenosti vazduha, zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je u januaru postupak kontrole rada nadležnih u Kragujevcu, kao i u Beogradu, Pančevu, Nišu, Užicu i Kosjeriću.

Detaljnije: AEROZAGAĐENJE NA TERITORIJI KRAGUJEVCA, 1. SEPTEMBAR 2019. - 13. JANUAR 2020.

Ove jeseni, Agencija je izmenila Kriterijume, pa zbog pomeranja gornjih granica, vazduh koji sadrži preko 40μg/m³ PM_2,5 čestica više nije "zagađen" već "prihvatljiv". Isto tako, ukoliko vazduh sadrži 50.0001μg/m³ azotnih dioksida (NO₂) on je sada "odličan", a ne samo "dobar".

Deo zvaničnog objašnjenja glasi: 

"Uvedene izmene odnose se isključivo na usklađivanje raspona indeksa kvaliteta vazduha, a ne promene kriterijuma za ocenjivanje kvaliteta vazduha, koji su, za razliku od indeksa kvaliteta vazduha, obuhvaćeni zakonskom regulativom u Republici Srbiji... 

Da pojasnimo, uz pomoć indeksa kojim ocenjujemo kvalitet vazduha prikazujemo podatke sa automatskih mernih stanica u realnom vremenu. Konkretno, na svakih sat vremena, uz pomoć indeksa, prikazujemo kvalitet vazduha, i na taj način od velikog broja podataka formiramo jedinstvenu i jednostavnu informaciju sa ciljem efikasnije i transparentnije komunikacije sa građanima.

Indeks za ocenu kvaliteta vazduha nije sredstvo za proveru usklađenosti sa standardima kvaliteta vazduha i ne može se koristiti u tu svrhu."

Ovim povodom, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI - Renewables and Environmental Regulatory Institute) je podsetio i upozorio:

Praškaste materije veličine manje od 2.5 mikrometra poznate su kao PM 2.5 čestice. Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, ove čestice zbog svoje veličine predstavljaju veliku opasnost po zdravlje, jer se dugo zadržavaju u vazduhu i mogu prodreti do krvotoka i pluća, gde izazivaju velike zdravstvene probleme.

Prema najnovijem izveštaju – Stanje globalnog vazduha 2020, zagađenost vazduha bilo je četvrti vodeći faktor rizika za prevremenu smrt u svetu, čineći skoro 12% svih smrtnih slučajeva, sa više od 6,67 miliona samo u 2019. godini. 

Da situacija bude nepovoljnija po jedan deo žitelja Srbije, među kojima su i Kragujevčani, opštine i gradovi u kojima je zagađenje previsoko u obavezi su da usvoje plan kvaliteta vazduha i odrede mere kojima će da reše problem, ali većina to nije uradila, pokazali su podaci koje je CINS objavio u oktobru ove godine.

Detaljnije: PLAN KVALITETA VAZDUHA (PKV) JOŠ NE POSTOJI U KRAGUJEVCU, SUBOTICI, NIŠU, S. MITROVICI, VALJEVU, KRALJEVU I KIKINDI; KRATKOROČNE MERE (KAP) IMA SAMO UŽICE

Sve ovo u godini u kojoj se kovid-19 uporno "trudi" da bude glavno obeležje, "problem broj jedan"...

Naslovna foto: Dragan Mujan/Nova.rs