U kotlarnici Erdoglija izvršen je prelazak na prirodni gas kao energent, nakon što je došlo do poremećaja u sagorevanju kotlova. Ovaj poremećaj je pratila pojava gustog crnog dima iz dimnjaka kotlarnice čiji su svedoci bili i naši sugrađani, stoji u obaveštenju koje je danas objavila Energetika.

Radnici ovog preduzeća "uložili su napor da u najkraćem roku stabilizuju rad kotlova i proces proizvodnje toplotne energije vrate u normalu. Ova pojava je bila kratkotrajna, ali se u isto vreme i izvinjavamo za neprijatnosti koje je tom prilikom izazvala, stoji dalje u objavi.

Energetika je podsetila da je od početka grejne sezone ovo "prvi poremećaj ovog tipa, a da je nekadašnja stalna problematika u ovom delu grada prevaziđena".

Inače, tri dana ranije Energetika je takođe plasirala obaveštenje, ali nije najavila ovaj prelazak, već da će do 31. decembra da sprovodi anketu o kvalitetu usluge toplotne energije.

U opisu tehničkog sistema, Energetika navodi da je instalisana snaga ove kotlarnice u naselju Erdoglija 40,15MW, a da kao gorivo koristi gas i mazut.

U sastavu Energetika funkcioniše šest kotlarnica:

1. na lokaciji Zastava - matična lokacija (obuhvata i distributivno područje bivše kotlarnice Maglić – broj 4)
2. Klinički centar (obuhvata i distributivno područje bivše kotlarnice Bubanj – broj 5)
3. Erdoglija
4. Stanovo
5. Centralna radionica
6. Aerodrom (obuhvata i distributivno područje bivše kotlarnice Avala – broj 9)

Za sve kotlarnice je navedeno da kao gorivo koriste gas i mazut, a na matičnoj lokaciji Zastava i ugalj.

Preduzeće koje greje grad i slovi za najvećeg zagađivača zameniće ugalj na matičnim kotlovima i uvesti postrojenja na gas za dve godine, i to svojim i sredstvima grada, a ne ulaganjem države koje je pomenuo Vučić, jer to se odnosi na neku drugu investiciju, pisale su Kragujevačke u februaru ove godine.

"Kotlovi sa sagorevanjem ugljene prašine najveći procenat formiranog pepela emituju u dimni trakt (i preko 80% ukupnog pepela), što ih čini nepodesnim za urbane celine, poput Kragujevca. U proizvodnji je korišćen ugalj lošijeg kvaliteta, sa velikim sadržajem pepela i vlage, što je proizvodilo rad kotlova u graničnim i nestabilnim uslovima i emisiju pepela, koja je naročito u periodu pre rekonstrukcije elektrofiltera, bila višestruko iznad zakonom dozvoljenih. Energetika je u proseku trošila više uglja nego sve ostale toplane zajedno u Srbiji, do devedesetih godina oko 200 000 tona godišnje...", objavljeno je, pored ostalog, u Lokalnom ekološko akcioniom planu grada Kragujevca pre deset godina.

Video: Đorđe Jevđević