Kina i Kanada u ’klinču’ zbog litijuma; teška bitka u Evropi

Kina i Kanada u ’klinču’ zbog litijuma; teška bitka u Evropi

Kanadski premijer Džastin Trudo rekao je da Kina koristi robovsku radnu snagu za proizvodnju litijuma, dok je govorio o naporima Kanade da poveća proizvodnju ovog metala koji se koristi u elektrotehnici vozila i ostalih tipova baterija.

Kanada je prošle jeseni najavila oštriju politiku prema ulaganju u minerale - posebno prema dominantnom proizvođaču, Kini, dok je radila na tome da ojača svoje domaće snabdevanje ključnim mineralima, nakon što je globalna pandemija razotkrila probleme u lancu snabdevanja i izazvala velike prekide u proizvodnji, preneo je Rojters.

Kanada ima velike izvore litijuma, dodao je Trudo.

Međutim, Kina je tokom decenija napravila strateške odluke koje su je učinile daleko najvećim svetskim proizvođačem litijuma, koji se koristi u mobilnim telefonima i električnim vozilima.

- Iskreno... litijum iz Kanade će biti skuplji, jer ne koristimo robovsku radnu snagu. Baš zato što stavljamo ekologiju na prvo mesto. To je nešto čega se pridržavamo - poručio je, između ostalog, Trudo.

Iz arhive (2022)

Kanada je naredila trima kineskim kompanijama da prodaju svoje udele u kanadskim projektima vađenja ključnih minerala, pozivajući se na nacionalnu bezbednost.

Zvanični Peking je u reagovanju optužio Otavu da koristi nacionalnu bezbednost kao izgovor i da nalogom za prodaju krši pravila međunarodne trgovine i tržišta.

Tri kineska preduzeća kojima je naloženo da izađu iz svojih ulaganja su Sinomajn rer metals risorsiz (Hong Kong), Čengže Lithijum Internešenal (Hong Kong) i Žange Majning Investment (Čengdu).

Ova vest je, u situaciji kada se zemlje utrkuju da prikupe zalihe materijala potrebnih za prelazak na čistiju ekonomiju, gurnula danas akcije kineskih kompanija na nizbrdicu, mada su u saopštenjima na berzi navele da ne očekuju veći uticaj na njihove poslovne rezultate.

Kanadska vlada je naredila prodaju nakon "rigorozne kontrole" stranih firmi koje su sprovele kanadske nacionalna bezbednosne i obaveštajne službe, naveo je ministar industrije Fransoa-Filip Šampanj u saopštenju.

- Mada Kanada i dalje smatra dobrodošlim strane direktne investicije, delovaćemo odlučno kada one ugroze našu nacionalnu bezbednost i naše ključne lance snabdevanja mineralima, kako u zemlji tako i u inostranstvu - dodao je Šampanj.

Od Sinomajna je zatraženo da proda udeo u Pauer Metals korporaciji, od Čengže Litijuma da proda udeo u preduzeću Lithijum Čile, a Žange Majning treba da izađe iz vlasništva u firmi Ultra Litijum.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan rekao je da kanadska vlada koristi nacionalnu bezbednost kao izgovor da blokira normalnu saradnju između kineskih i kanadskih kompanija i da nanosi štetu globalnim lancima snabdevanja.

- Kina poziva Kanadu da prekine s nerazumnim targetiranjem kineskih kompanija (u Kanadi) i obezbedi im fer, nepristrasno i nediskriminišuće poslovno okruženje - poručio je Džao na redovnoj konferenciji za novinare, dodajući da će Peking odlučno braniti legitimna prava i interese kineskih preduzeća.

Cene litijuma na spot tržištu porasle su za više od 200 odsto prošle godine usled ograničene ponude, za koju se očekuje da će se nastaviti.

Norveška kompanija za analizu energetskih tržišta i konsalting Ristad Enerdži predviđa da će ponuda litijumskih minerala biti manja za 8,5 odsto od ukupne potražnje za litijumom do 2025. godine, u odnosu na manju ponudu od potražnje od oko 10 procenata ove godine.

Cena akcija Sinomajna je pala za 7,8 odsto na 86,74 juana (11,86 dolara), akcije Čengžea su potonule za 4,0 odsto, ali su ipak zaključile trgovanje u plusu od 0,7 procenata na 45,65 juana (6,,24 dolara), dok je Žange Majning je pao za 3,7 odsto nakon čega se oporavio i završio trgovanje s dobitkom od 1,1 odsto na 28,96 juana (3,96 dolara).

Osporavanje dominacije Kine na tržištu litijuma

Снимак литијумских језерца из ваздуха.
Foto: Albemarle

Kompanije u Severnoj Americi, kao i drugim zemljama širom sveta, rade na povećanju eksploatacije i prerade litijuma.

Baterije zahtevaju litijum u obliku litijum hidroksida ili litijum karbonata u zavisnosti od hemijskog sastava katode. Potražnja za električnim vozilima raste tako brzo da etablirane kompanije za iskopavanje litijuma kao što su Albemarle i SKM ne mogu da prate korak. Čak i sa novim kompanijama koje se pridružuju borbi, mogao bi da se nazire nedostatak snabdevanja litijuma.

Dodatni problem je što Kina kontroliše skoro 60% svetskog kapaciteta za preradu sirovih litijumskih proizvoda u hemikalije za baterije. Neke zapadne zemlje su zabrinute da će kineske kompanije, ako zalihe litijuma opadnu, prvo zadovoljiti potrebe sopstvenog brzorastućeg tržišta električnih vozila. U međuvremenu, kineske kompanije nastavljaju da ulažu u rudarstvo i preradu litijuma i proizvodnju litijum-jonskih baterija širom sveta. U toku je trka za zemlje da uspostave bezbedno, nezavisno snabdevanje litijumom.

SAD, Australija, Kanada, Japan, Južna Koreja i mnoge evropske zemlje uspostavile su Partnerstvo za bezbednost minerala kako bi obezbedile ne-kinesko snabdevanje kritičnim mineralima, uključujući litijum. Kroz Zakon o smanjenju inflacije, američka vlada je obećala oko 370 milijardi dolara za projekte u oblasti klime, čiste energije i ekološke pravde, uključujući domaće rudarstvo i preradu litijuma.

- Moramo da nadmašimo Kinu i svet, i da napravimo ove tehnologije ovde u Sjedinjenim Državama – ne moramo da ih uvozimo, rekao je američki predsednik Džo Bajden promovišući taj akt.

Evropska unija sledi taj primer. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila je Evropski zakon o kritičnim sirovinama za litijum, retke zemne metale i još mnogo toga.

- Identifikovaćemo strateške projekte duž čitavog lanca snabdevanja, od ekstrakcije do prerade, od prerade do reciklaže. Ne baš dobre vesti su da jedna zemlja dominira tržištem. Zato moramo da izbegnemo da padnemo u istu zavisnost kao sa naftom i gasom, rekla je ona u okviru svog godišnjeg obraćanja o stanju u Uniji. Da se rečeno odnosi na Kinu i Rusiju bilo je sasvim jasno.

Severnoamerički rast

Analitičari predviđaju da će značajan deo budućeg ne-kineskog snabdevanja litijumom i litijumskim hemikalijama dolaziti iz Severne Amerike. 

Litijum ima tendenciju da se javlja u relativno visokim koncentracijama u mrtvim morima - bivšim vodnim telima koja su isparila, ostavljajući visoke koncentracije minerala - a SAD ih ima dosta.

Kompanija koja je verovatno u najboljem položaju da poveća proizvodnju litijuma u SAD je Albemarle, američka firma koja je najveći svetski proizvođač litijuma. Kompanija značajno proširuje proizvodnju na svojoj litijumskoj lokaciji u Čileu i u dva ogromna rudnika stena u Australiji.

Albemarle je otvorio postrojenje za preradu litijuma u blizini Antofagaste u Čileu, kao deo investicije od 500 miliona dolara koja će omogućiti kompaniji da udvostruči proizvodnju na lokaciji, na više od 80.000 tona godišnje litijum karbonata za baterije.

Albemarle takođe upravlja jedinom većom lokacijom za proizvodnju litijuma u SAD, kompleksom za isparavanje slane vode u Silver Piku (Nevada). Kompanija planira da potroši do 50 miliona dolara kako bi udvostručila proizvodnju do 2025. godine, na oko 7.500 tona godišnje. Takođe planira da izgradi fabriku za pretvaranje litijumove rude u litijum hidroksid na jugoistoku SAD i da ponovo otvori rudnik tvrdih stena u Severnoj Karolini.

Dok američka vlada ohrabruje američke kompanije da iskopaju i prerađuju litijum u zemlji, Albemarleov sledeći litijumski projekat biće u kineskoj provinciji Sečuan, gde je u julu kompanija pokrenula postrojenje za pretvaranje rude litijuma u litijum hidroksid za baterije.

Albemarl takođe ulaže velika sredstva u povećanje proizvodnje u Grinbušiz, najvećem australskom rudniku litijuma, u kojem ima 49 odsto udela. Kineska firma Tianki litijum je vlasnik ostalih 51%.

Iako većina sirovog litijuma dolazi iz Australije i Čilea, kineski proizvođači dominiraju preradom litijuma.


Кружни графикони који приказују капацитете рударства и прераде литијума у већим земљама.
Do nedavno, glavna uloga Australije u lancu snabdevanja litijumom bila je da iskopava materijal bogat litijumom i šalje ga na preradu širom sveta, posebno u Kinu, koja ima značajne kapacitete za preradu. Ali to se promenilo otvaranjem prve fabrike za preradu litijum hidroksida u Australiji, u blizini Kvinane, nedaleko od rudnika Grinbuš.

Iako je projekat na tlu Australije, 51% je u vlasništvu Tiankija. Drugi partner je australijska rudarska firma IGO. Košta 680 miliona dolara, fabrika ima kapacitet da proizvede 24.000 tona godišnje sirovine za baterije. Već su u toku planovi za značajno proširenje prerađivačkih kapaciteta.

U međuvremenu, Ministarstvo energetike SAD ohrabruje projekte sa niskim sadržajem ugljenika koji izvlače litijum iz vrućih slanih rastvora dok istovremeno generišu energiju. Spajanje geotermalne energije sa ekstrakcijom litijuma trebalo bi da omogući proizvodnju litijuma sa nižim troškovima energije i značajno smanjenim ugljeničnim otiskom.

"Kako potražnja za litijumom nastavlja da raste, geotermalna energija bi uskoro mogla da igra veću ulogu u našim životima i zelenoj ekonomiji", navodi se u saopštenju Kancelarije za geotermalne tehnologije.

Teška bitka u Evropi

Dok SAD imaju potencijal da proizvedu većinu potrebnog litijuma do 2030. godine, analitičari očekuju da će Evropa zadovoljiti najviše 25–50% svoje potražnje za litijumom u narednim godinama. Evropa nema kapacitet za iskopavanje ili preradu litijuma i jedno od najbrže rastućih tržišta električnih vozila na svetu. Postoji "veoma visok nivo neizvesnosti" povezan sa mnogim evropskim predloženim projektima rudarenja litijuma, kaže Kris Heron, direktor komunikacija kompanije Eurometauk.

Među velikim evropskim litijumskim projektima koje su vlasti planirale, pa odložile ili odbile, je i rudnik koji je predložio rudarski gigant Rio Tinto u regionu Jadar u Srbiji. Dozvole su povučene nakon što su stanovnici protestovali zbog potencijalnog uticaja projekta na životnu sredinu. Kako je predloženo, projekat bi proizveo do 58.000 tona litijum karbonata za baterije godišnje.

ARHIVA PPNS GDE SU NAŠI POTPISI - PROTEST SEOS-A ISPRED SKUPŠTINE 18. MAJA (18:00)

Gde su naši potpisi - protest SEOS-a ispred Skupštine 18. maja (18:00)

U Portugaliji, rudarska kompanija Savana risorsiz takođe je osujećenih planova za veliki rudnik litijuma. Lokalna vlada je nedavno obustavila rad na projektu kako bi vlasnici zemljišta u toj oblasti mogli da imaju veći doprinos u planovima za rudnik.

Vulkan enerdži risorsiz, koji planira da proizvodi litijum u Nemačkoj, namerava da poboljša životnu sredinu tako što će proizvoditi ugljen-neutralni litijum iz kombinovanog procesa litijumske soli i geotermalne energije. Umesto da isparava rastvor soli u ribnjacima.

Kompanija je dobila osam licenci za istraživanje u nemačkoj dolini gornje Rajne i potpisala je ugovor sa velikim proizvođačem automobila Stelantis kao investitor.

ARHIVA PPNS TAVARES (STELANTIS): NEMA DOVOLJNO LITIJUMA ZA NAPAJANJE SVIH ELEKTRIČNIH AUTOMOBILA

Tavares (Stelantis): Nema dovoljno litijuma za napajanje svih električnih automobila
Takmičenje u održivosti

Sa ili bez lokalno proizvedenog litijuma, evropski proizvođači katodnih materijala za baterije nastoje da nadmaše svoje kineske konkurente, pozicionirajući se sa što manjim ekološkim otiskom. Katode su komponenta litijum-jonske baterije koja zahteva najviše litijuma.

Belgijska kompanija Umikor nedavno je objavila da će od 2025. godine napajati svoju fabriku katodnog materijala u Finskoj isključivo energijom vetra. Firma je takođe otvorila ugljen-neutralnu fabriku za katodne materijale u Poljskoj.

BASF, velika nemačka hemijska kompanija, drugi veliki evropski snabdevač katodnog materijala, na putu je da zauzme 10% globalnog tržišnog udela do 2030. godine i bude prvi globalni proizvođač katodnog materijala koji ima značajno prisustvo u proizvodnji u svakom većem industrijskom regionu sveta.

BASF i Umikor takođe razvijaju tehnologije za reciklažu litijuma i drugih materijala iz korišćenih baterija bez otpada. Recikliranje bi moglo da igra glavnu ulogu u lancu snabdevanja litijumom, posebno u Evropi, gde su mogućnosti za iskopavanje ovog elementa ograničene.

Recikliranje starih baterija za EV jedva da je počelo, ali zadržavanje otpada baterija u Evropi već predstavlja zabrinutost.

- Postoji veliki rizik da će otpad koji generišemo biti isporučen negde drugde, kažu u kompanij Eurometauk.

U Južnoj Koreji i Kini postoji zdrava potražnja za „crnom masom“ – mešavinom metala dobijenih iz demontiranih baterija za elektromobile.

U međuvremenu, velike kineske kompanije za baterije nastavljaju da ulažu velika sredstva širom sveta. Kontemporeri amperek tehnolodži limited (CATL), najveći svetski proizvođač litijum-jonskih baterija, gradi veliku fabriku EV baterija u Nemačkoj i nedavno je otkrio planove za izgradnju onoga što bi moglo da bude najveća fabrika litijum-jonskih baterija u Evropi - u Mađarskoj. Košta 7,5 milijardi dolara, imaće godišnji kapacitet da proizvede dovoljno baterija za napajanje više od 200.000 električnih vozila.

Foto: Benchmark Mineral Intelligence; Cdn; iStock
Izvor: Blic/Tanjug, 28. 4. 2023; Tanjug/Rojters, 6. 11. 2022C&EN, 29. 10. 2022.


IZ ARHIVE PPNS POLJOPRIVREDA ILI RUDARENJE - ŠTA JE BUDUĆNOST LEVČA (AUDIO) - REKOVAC, 10. 3. 2023.

Poljoprivreda ili rudarenje - šta je budućnost Levča (AUDIO) - Rekovac, 10. 3. 2023.

PREPORUKA - EKSKLUZIVNO NA PPNS SANU:
PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO)

SANU: Promocija zbornika ’Projekat Jadar - šta je poznato?’ (VIDEO)

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv rudnika litijuma u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.pmf.kg.ac.rs/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ http://www.pekgora.org/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://fondacijarsum.org/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://www.vfphysical.rs/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html