Na predstavljanju Studije ekonomskog uticaja ’Projekta Jadar’ u PKS pitanja novinara bila nepoželjna

Na predstavljanju Studije ekonomskog uticaja ’Projekta Jadar’ u PKS pitanja novinara bila nepoželjna

Čadež: Na osnovu činjenica da sagledamo ekonomski uticaj projekta „Jadar“



U Privrednoj komori Srbije kompanija „Rio Tinto“ predstavila je poslovnoj zajednici Studiju ekonomskog uticaja projekta „Jadar”. Kako je istaknuto, nakon dobijanja svih neophodnih odobrenja i dozvola, biće omogućena proizvodnja litijum karbonata, materijala od ključne važnosti za proizvodnju baterija za električna vozila i skladištenje obnovljive energije. Takođe, proizvodiće se i borat koji se koristi za solarne panele i vetroturbine.

„Dobro je što kroz ovu prezentaciju privrednici na osnovu činjenica mogu da budu informisani o potencijalima i ekonomskim efektima projekta „Jadar“ na ekonomski razvoj“, rekao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije u uvodnom obraćanju. Prema rečima Čadeža, dve su glavne činjenice: „Prva je da Srbija ima litijum kao najtraženije pogonsko gorivo i takozvano „zlato 21. veka“. Imamo 158 miliona tona overenih bilansnih rezervi jedinstvene rude jadarit, koja u sebi sadrže visoke koncentracije litijuma i borata. I druga činjenica da će se potrebe za litijumom do kraja ove decenije povećati i do 20 puta, a do 2050. čak 60 puta“.

On je dodao da je sada pitanje hoćemo li i koliko brzo ćemo taj potencijal iz Jadra, ali i potencijal kompletnog mineralnog bogatstva Srbije, staviti u funkciju razvoja.

„I to ne samo rudarstva i povećanja njegovog udela u BDP, već i na njega oslonjenih industrija i privrede u celini, da privučemo nove investicije proizvođača električnih automobila, kao i da uključimo naše naše kompanije u dobavljačke lance velikih sistema“, istakao je Čadež.

Predsednik PKS očekuje da će i nalazi Studije o ekonomskim efektima projekta „Jadar“ omogućiti svima zajedno bolje sagledavanje ovog projekta i donošenje najracionalnih odluka.

„Suština studije ekonomskog uticaja Projekta „Jadar“ je bila da aproksimiramo moguće ekonomske efekte projekta na bruto domaći proizvod, zaposlenost, izvoz, investicije, poreske prihode i prihode domaćih dobavljača u lancu vrednosti. Koristili smo kompanijske interne podatke i pretpostavke i javno dostupne izvore i primenili Leontijev input-output metodologiju koja je standard u aproksimiranju ekonomskih efekata projekata i kompanija. Zaključili smo da su mogući efekti višestruki. Pored doprinosa bruto dodatoj vrednosti u iznosu od 1,5 milijardi dolara godišnje, „Jadar” planira direktno zapošljavanje 1.170 radnika. Dodatno bi projekat mogao da podrži 3.950 radnih mesta u povezanim sektorima. Ukupna planirana investicija kompanije od 2,4 milijarde dolara, činila bi „Jadar” najvećom stranom direktnom investicijom u Srbiji ikada. Očekivani poreski prihod države i lokalne samouprave je procenjen na 133 miliona dolara godišnje”, rekao je profesor dr Dragan Lončar iz kompanije Peterhof Consulting.

Generalni direktor kompanije Rio Sava, ogranka kompanije Rio Tinto u Srbiji, Vesna Prodanović objašnjava da projekat ima značajan ekonomski potencijal, ali je „Jadar” važan i kao deo šire vizije i isprepletanih ekonomskih i ekoloških ciljeva kojima teži planeta. „Litijum Projekta „Jadar“ biće najveći izvor zaliha litijuma u Evropi u narednih najmanje 15 godina. Biće i značajna podrška u prelasku cele Evrope na ekonomiju sa niskim udelom ugljenika i omogućiće izvanredne prilike stanovništvu Srbije da budu predvodnici novih rešenja u borbi sa klimatskim promenama. Na Projektu „Jadar“ posvećeni smo ispunjenju najviših standarda i izgradnji održive budućnosti u zajednicama u kojima poslujemo, blisko sarađujući sa svim zainteresovanim stranama. Svesni smo da je u i narednim fazama našeg projekta neophodno da saslušamo i poštujemo mišljenja svih zainteresovanih strana“, naglasila je Prodanović.

Naredni koraci u okviru projekta, kako je saopšteno, jesu ishodovanje dozvole za eksplataciono polje i dobijanje regulatornih saglasnosti. Ta odobrenja uključuju odobrenje studija o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA) koje će biti dostupne svim građanima i predmet javne rasprave. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu preduslov je za izdavanje građevinske dozvole, a planirani početak građevinskih radova očekuje se krajem 2022. godine

Izvor: PKS, 29. 10. 2021.

Šta piše u studiji o ekonomskom uticaju projekta "Jadar", a šta zameraju oni koji su zabrinuti za životnu sredinu

Ukoliko bi kompanija Rio Tinto realizovala projekat "Jadar", planirana vrednost te investicije iznosi 2,4 milijarde dolara, projekat bi doprineo bruto dodatoj vrednosti u iznosu od 1,5 milijardi dolara godišnje, direktno bi zaposlio oko 1.170 radnika, a indirektno još 3.950, pokazala je Studija o ekonomskom uticaju tog projekta, koja je danas predstavljena u Privrednoj komori Srbije (PKS). Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju navodi da ekonomski benefiti postoje, ali smatra da oni nisu dovoljni da bi nadoknadili zagađenje životne sredine.

Šta piše u studiji?

Kako je navedeno na predstavljanju studije, ukupni godišnji doprinos projekta privredi procenjuje se na 2,9 odsto BDP-a, uzimajući u obzir lanac snabdevanja i efekte potrošnje. Projekat bi podržao 5.120 radnih mesta direktno i indirektno, a prosečna neto zarada u rudniku iznosila bi 1.222 dolara. Plate zaposlenih u Jadru bi, navodi se, bile za 40 odsto veće u poređenju sa trenutnim prosečnim neto zaradama u rudarskom sektoru u Srbiji. Porezi iz projekta Jadar doprineli bi budžetu sa prosečnim godišnjim iznosom od 133 miliona dolara, jer je u planu kompanije da se ovde iskopava litijum i da se u našoj zemlji prave gotovi proizvodi, a ne toliko da se orijentiše na izvoz.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Lončar je u ime autora studije "Peterhof Consulting d.o.o" objasnio da su analizu radili na osnovu podataka i planova o realizaciji projekta koje im je dostavila kompanija Rio Tinto i naglasio da se radi samo o analizi ekonomskog uticaja.

"Rio Tinto planira da za ovaj projekat uloži 2,4 milijardi dolara, čime bi to postala najveća investicija u Srbiji ikada. Srbija je prošle godine privukla ukupno 3,4 milijardi dolara stranih direktnih investicija, a 2019. godine 4,3 milijardi dolara, dok samo ovaj jedan projekat vredi 2,4 milijardi dolara. Rudnik Jadra će moći da proizvodi približno 58.000 tona litijum-karbonata, 160.000 tona borne kiseline i 255.000 tona natrijum-sulfata kao nusproizvode", objasnio je Lončar.

Direktorka kompanije Rio Sava Vesna Prodanović rekla je da će projekat "Jadar" biti najveći izvor zaliha litijuma u Evropi u narednih najmanje 15 godina.

"Biće i značajna podrška u prelasku cele Evrope na ekonomiju sa niskim udelom ugljenika i omogućiće izvanredne prilike stanovništvu Srbije da budu predvodnici novih rešenja u borbi sa klimatskim promenama", rekla je Prodanović.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež rekao je da ljudi danas ne mogu da zamisle život bez mobilnih telefona, lap topova i ostalih pametnih uređaja, a uskoro će, dodaje, i dizel automobili postati prošlost jer će ih zameniti električni automobili.

"Bitno je da se iskopavanje obavlja na odgovoran i održiv način koji neće ugroziti životnu sredinu. Projekat "Jadar" otvara i niz mogućnosti za srpske kompanije koje će se pojaviti kao dobavljači. Prrocenjuje se da oko 70 odsto dobavljača iz naše zemlje ima ono što je za taj projekat potrebno", rekao je Čadež.

Projekat "Jadar" započet je 2004. godine otkrićem jadarita, jedinstvenog minerala koji sadrži važne industrijske elemente - litijum i bor. Od tada je Rio Tinto proveo više od 10 godina i uložio više od 25 miliona dolara usavršavajući tehnologiju prerada novog minerala. Planirano je da iskopavanje počne 2026. godine i da traje 30 godina, a da se radi u okolini Loznice i Krupnja na površini od oko 300 hektara.

Dragana Đorđević: Rudik se planira u delu idealnom za suživot ljudi i prirode

Ekonomski benefiti postoje, ali Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju ističe da oni nisu dovoljni da bi nadoknadili zagađenje životne sredine.

"Rudnik se planira u plodnom delu Srbije u predelu sa idealnom harmonijom suživota ljudi i prirode, koji se bave sa stočarstvom, pčelarstvom i poljoprivrednom proizvodnjom. Čuli smo kolika bi bila prosečna plata posle otvaranja rudnika, a naši eksperti smatraju da bi poljoprivredna proizvodnja mogla da se udesetostruči ukoliko bi država pomogla ovom regionu i da sa poljoprivredom može daleko više tamo da se zaradi", objašnjava Đorđevićeva.

Ona tvrdi da količina litijuma u Jadru predstavlja svega jedan odsto svetskih globalnih rezervi i napominje da ga najviše ima u Južnoj Americi u takozvanom litijumskom trouglu, gde ima oko 70 odsto svetskih rezervi.
"On se tamo nalazi u salarima, u slanim vodama iz kojih se lako eksploatiše sa površine zemlje. Onaj koji bi se kod nas eksploatisao iz rudne stene ima od 100 do 1.000 puta veći negativan uticaj od tog iz litijumskog trougla, što je dokazano u 2.500 objavljenih naučnih radova", ukazuje Đorđevićeva.

Iz kompanije RIo Sava su ranije naveli da će značajna sredstva uložiti u postrojenja za prečišćavanje vode, ali Đorđevićeva smatra da će otpadne vode koje su posledica odlaganja prerade rude dovesti do totalnog uništenja predela Jadra. Ljudi koji su prodali imanja će se pomeriti na neko drugo mesto, ali kako kaže, na tom prostoru će ostati oko 19.000 stanovnika, a njima će se drastično narušiti kvalitet životne sredine.

"Postoji velika opasnost od zagađenja podzemnih i površinskih voda. Tu se planira za sada jedno jalovište, a kalkuliše se da će ih biti i četiri. Oni će biti na zemljištu lošeg boniteta u dolinama reka Korenita i Jadar koje su u ekstremnom riziku od poplava. Za jedan kilogram litijum karbonata je potrebno 23.300 litara vode i zato oni grade cevovode od Drine iako pored rudnika imaju dve reke. Njihov kapacitet ne bi bio dovoljan za rad rudnika. Te vode nikako ne mogu da budu zaštićene, zbog prirodnih uslova koji tamo vladaju, jer će se s vremna na vreme desiti bujične poplave koje će raznositi taj toksični materijal", ukazuje Đorđevićeva.

Ona upozorava da će, ako se rudnik otvori, iza njega ostati velika količina jalovišta i napominje da, bez obzira što u Rio Tintu pričaju da će postaviti folije i zaštitu nauka kaže da one posle određenog vremena propadaju i da će ostati velika količina toksičnog arsena i bora.

"Sada, u istražnoj fazi oni imaju više od 500 bušotina za ispitivanje rudnog tela i postoje toksične vode, koje su sada izbile na površinu i svugde gde se to desilo nemoguća je poljoprivredna, jer se zasadi okolo suše", kaže Đorđevićeva.

VIDEO

Autor: Nataša Jovanović
Izvor: Euronews, 29. 20. 2021.


RIO TINTO NE ODGOVARA NA PITANJA NOVINARA!
Održana konferencija o ekonomskom uticaju projekta "Jadar"


Foto: Mladen Šurjanac/RAS Srbija

Očekivanja novinara da će pored potencijalnih pozitivnih efekata projekta "Jadar", koji su predstavljeni u Studiji o njegovom ekonomskom uticaju, dobiti i odgovore na druga sporna pitanja koja prate ovu kontraverznu investiciju, izneverena su jer rukovodstvo kompanije Rio Sava, nije o njima želelo da govori.

Drugim rečima nije bilo moguće iskakanje od zadate teme iako postoje brojne nedoumice oko ovog rudnika zbog čega su i građani Srbije i opet ostali uskraćeni za relevantne informacije koje se odnose na moguće posledice otvaranja rudnika litijuma u okolini Loznice. Razlozi za ovakvo postupanje su nejasni ali ono što je jasno to je da su i nakon jučerašnjeg skupa ostala mnoga otvorena pitanja pa se i dalje ne zna da li je reč o investiciji veka ili pak ekološkoj bombi sa nesagledivim posledicama. Takve nedoumice će ostati sve dok kompanija Rio Tinto umesto proklamovane transparentnosti i otvorenosti za javnost, to i na praktičnom primeru pokaže.

To na jučerašnjem događaju nije uradila zbog čega te nedoumice nisu otklonjene a razloga za to, prema proceni novinara, nije bilo. Ostaje nejasno, ko je procenio i zašto da pitanja poput onih vezanih za moguće posledice ovog projekta na životnu sredinu i zdravlje stanovništva, i tajnoj podršci EU ovom projektu, koja umesto rezervi iz svojih zemalja do litijuma želi da dođe iz Srbije, mogućim rizicima na biodiveritet ...


Foto: Shutterstock, Google Maps/RAS Srbija

Umesto odgovora na na njih od strane direktorke Rio Save, Vesne Prodanović, u sali PKS mogao se čuti samo glas predstavnika PR službe kompanije koji je novinare upozoravao da “pitanje nije u vezi sa temom a da će odgovore dobiti ukoliko se obrate PR službi kompanije”.

To upozorenje dobila je autorka ovog teksta koja se obratila Vesni Prodanović.

- Gospođo Prodanović, da li će RIO Tinto uraditi studiju o negativnim efektima rudnika na druge delatnosti, pre svega na poljoprivredu, kojom se u ovom kraju, prema procenama, bavi oko 19.000 ljudi? Ako se pokažu ti negativni efekti da li bi oni anulirali ove predstavljene pozitivne jer bi udeo poljoprivrede u BDP verovatno bio manji?

Predstavnica PR službe, gotovo da nije ni dočekala kraj pitanja pa je izgovorila već nekoliko puta ponovljenu frazu: "Ovo pitanje nije deo današnje teme i uputite ga na adresu PR službe".

Odgovor od Vesne Prodanović nismo dobili, ali od autora Studija o ekonomskom uticaju tog projekta, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Dragana Lončara - jesmo. On je naime smatrao da treba donekle objasni zašto se sada se ne može precizno govoriti o posledicama rudarenja na druge oblasti, pa i poljoprivredu.

- U javnosti se ovaj projekat percipira i kao kontraverzan jer postoje različite informacije o njegovim eventualnim posledicama. Mi smo ovom studijom samo sagledavali ekonomskii uticaj tog projekta na privredu Srtbije i tog kraja. To smo radili konzervativnom metodom i na osnovu podataka koje nam je kompanija dala. Tek kada se uradi Studija o uticaju na životnu sredinu, biće moguće po drugoj tehnologiji proceniti eventualne negativne efekte na druge delatnosti ili društvene benefite. Tada se može reći u ukupnoj sumi na čijoj su strani pozitivni, a na čijoj negativni efekti, naveo je Lončar.

Inače, Studija, koja je predstavljena u Privrednoj komori Srbije, je pokazala da bi projekat „Jadar“ trebalo da doprinese sa milijardu i po dolara godišnje srpskom BDP, odnosno da bi njegovo učešće bilo 1,2 posto. Pored toga, procenjeno je i da bi se direktno zaposlio 1.170 radnika, a indirektno još 3.950 u povezanim delatnostima.

Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragana Lončara, jednog od autora studije, procene pokazuju i da bi i plate, za srpske uslove, bile velike.

- Projektovana prosečna neto zarada zaposlenih u "Jadru" biće 1.222 dolara, što je 40 odsto više od trenutnog proseka u rudarstvu. Procena podrazumeva da izgradnja rudnika traje četiri godine, do 2025. a da bi potom eksploatacija rude jadarita trajala 30 godina, dok su projektovana ulaganja kompanije Rio Tinto od početka do kraja izgradnje rudnika 2,4 milijarde dolar-naveo je Lončar.

Vesna Prodanović, generalna direktorka kompanije Rio Sava, je rekla da projekat “Jadar” ima značajan ekonomski potencijal za Srbiju ali da je važan i kao deo šire vizije isprepletanih ekonomskih i ekoloških ciljeva kojima teži planeta.

- Projekat “Jadar” biće najveći izvor zaliha litijuma u Evropi u najmanje u narednih 15 godina i omogućiće izvanredne prilike stanovništvu Srbije da budu predvodioci novih rešenja u borbi sa klimatskim promenama. Ukoliko dobijemo regulatorne saglasnosti, planirani početak građevinskih radova očekuje se krajem 2022. godine -navela je prodanović.

I predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ima sličan stav.

- Ova Studija ima za cilj da se privreda i gradjani dodatno inofrmišu o potencijalima projekta “Jadar” i da se sve odluke u vezi sa tim projektom donose samo kada sve činjenice budu sagledane. Litijum je ključan za proizvodnju električnih baterija i upravo ta sirovina otkrivena u okolini Loznice.To je gorivo 21. veka a mi ga imamo u rezervama litijum-borata od oko oko 150 miliona tona,što je velika šansa za ekonomski razvoj Srbije. Pitanje je da li će i kako Srbija iskorsititi taj potencijal a ono što je bitno to je da se iskopavanje vrši na odgovoran i održiv način koji neće ugroziti životnu sredinu-naveo je Čadež.

Slađana Vukašinović
Izvor: Blic, 30. 10. 2021


PRILOG

Ovaj dokument uključuje pregled procene ekonomskog uticaja koji je izrađen na zahtev kompanije Rio Tinto. Cilj ove analize jeste procena direktnih i indirektnih promena u prihodu, porezu, zaposlenju i nivoima poslovnih aktivnosti u Srbiji koje mogu biti rezultat projekta koji se razvija, „Jadar“. Ovu procenu pripremila je kompanija Peterhof Consulting d.o.o., ekspertska konsultantska firma sa velikim iskustvom u pripremi ekonomskih i fiskalnih analiza. Ekonomski uticaj Projekta „Jadar” kompanija Peterhof je procenila koristeći model Leontijeve input-analize i druge proverene statističke metode, na osnovu dosadašnjih podataka Studije izvodljivosti koju je dostavio Rio Tinto.

Iako je ovaj dokument usmeren na potencijalne ekonomske benefite „Jadra“, Rio Tinto prepoznaje da je takođe od ključne važnosti da se zasluži poverenje ljudi u Srbiji uz snažan društveni angažman. „Jadar“ mora imati pozitivan uticaj na srpsko društvo u celini, ne samo na srpsku privredu. Imajući to u vidu, Rio Tinto podvlači svoju posvećenost održanju najviših ekoloških standarda i izgradnji održive budućnosti za zajednice u kojima poslujemo. Rio Tinto prepoznaje da je za dalji razvoj Projekta „Jadar“ neophodno da blisko sarađuje i uvažava sve zainteresovane strane.

IZJAVA O ODRICANJU OD ODGOVORNOSTI

Ovaj dokument sadrži određene anticipativne izjave u skladu sa Paragrafom 27A Zakona o hartijama od vrednosti iz 1933. godine i Paragrafom 21E Zakona o berzama hartija od vrednosti iz 1934. godine u odnosu na finansijske uslove, rezultate aktivnosti i poslovanje Rio Tinto Grupe.

Svi projektovani budući rezultati koji su predstavljeni u ovom dokumentu zasnovani su na podacima Studije izvodljivosti do jula 2021. godine, uz pretpostavku da su sva relevantna odobrenja i dozvole izdati od strane Vlade Srbije u skladu sa rokovima. Svi projektovani budući rezultati su podložni promenama nakon završetka Studije izvodljivosti i bilo kakvih promena u tržišnim uslovima.

Ekonomski doprionosi procenjeni su na osnovu nezavisnih procena kretanja cena litijuma i borata. Sve procene na godišnjem novu zasnivaju se na jednoj indikativnoj godini rada u punom kapacitetu nakon potpune primene poreskih olakšica dostupnih u Srbiji. Multiplikovani uticaji odraz su modifikovanih tabela srpskog uvoza i izvoza, i odraz su odnosa nabavke između različitih sektora u okviru srpske industrije.

Stvarni rezultati mogu se znatno razlikovati od projektovanih budućih rezultata koji su izraženi ili koji su implicirani u ovim anticipativnim izjavama koje važe samo do datuma navedenog u ovom dokumentu. Osim ako nije tako određeno važećim propisima ili zakonom, Rio Tinto Grupa ne preuzima nikakvu obavezu da javno ažurira ili revidira bilo koju anticipativnu izjavu, nezavisno od toga da li su one rezultat novih informacija ili budućih događaja. Rio Tinto Grupa ne može garantovati da se ove anticipativne izjave neće materijalno razlikovati od stvarnih rezultata. Svi iznosi koji su deo ovog dokumenta su izraženi u američkim dolarima ako nije navedeno drugačije.



Izvor: Rio Tinto 


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

PREPORUKA PPNS

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

ARHIVA PPNS

DREN: EKOLOGIJA 

OKTOBAR

  • Ekomar: Onlajn predavanje i terensko istraživanje 1. i 3. novembra
  • Kvalitet vazduha: Kragujevac, 29. 10. 2021. (8:00)
  • Pacifikacija protesta i otvaranja rudnika Rio Tinta - interes međunarodnih finansijskih institucija, Britanije, SAD, Australije, Nemačke....
  • Ja ću ovo da sačuvam po cenu života - Ljiljana Bralović, Pranjani (Da sam ja neko)
  • Upozorenje iz Bora, usled najave rušenja dimnjaka (Ziđin): Ne izlazite iz stanova bez potrebe!
  • Ustav Republike Srbije: Zdrava životna sredina; Sloboda preduzetništva
  • Žitelji Dragova (Levač) sprečili pristup zemljištu za rudarsko istraživanje (FOTO, VIDEO)
  • Unicef: Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji
  • U Kragujevcu dorađena preliminarna lista za sufinansiranje energetske efikasnosti kuća
  • Bezbedna voda na javnim česmama Bubanj, Šumarice i Divostin, neispravna u Košutnjaku, Teferiču, Beloševcu, Ždraljici, Kapovcu, Petrovcu i Grujinoj česmi
  • Vujović: Prekomerno aerozagađenje zabeleženo u više gradova u Srbiji od kako je počela grejna sezona
  • Rio Sava: Zahtevi za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje priključnog razvodnog postrojenja 110kv Jadar i dalekovoda
  • Energetikа (Kragujevac): Početak grejne sezone
  • Razgovori o tekućim vodama Kragujevačke kotline (onlajn predavanje)
  • Prof. Ristić: Državni aparat da se stavi u službu zaštite životne sredine - javnost ne prihvata da se radi po lošim praksama
  • Otpadna voda-potok-jezero u Šumaricama!? (2020/2021)
  • Grad prihvatio inicijativu Ekomara - unaprediće Lokalni registar izvora zagađivanja (LRIZ)
  • Razgovori o tekućim vodama Kragujevačke kotline (onlajn predavanje)
  • Zahtev REM-u da zabrani reklamu Rio tinta
  • SKC: Uticaj rudarenja na prirodu
  • Klub akcijaša: Uređenje dela Spomen-parka
  • Srbiju "buše" do temelja - slučaj istraživanja litijuma u Levču
  • Udruženja građana na predstavljanju Nacrta Plana razvoja Kragujevca
  • Uz Uglješnicu, pritoku Lepenice (VIDEO)
  • Energetika (Kragujevac) - iz ugla potrošača (VIDEO)
  • Meštani Pranjana i Družetića oterali nepozvane goste - predstavnike ’ćerke firme’ Rio Tinta
  • Đački parlament: Eko strit parti, 9. oktobra
  • Mesna zajednica jeste organ vlast - to razume MZ Beloševac, ali ne i MZ Ilićevo
  • Lokalni registar izvora zagađivanja - šest meseci kasnije

SEPTEMBAR (23)

  • Anketa: Kakvo je vaše mišljenje o stanju voda u Kragujevcu?
  • U Kragujevcu održana konferencija "Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji - nordijska iskustva"
  • Ekomar: Uspostaviti kontinuirani monitoring površinskih voda Kragujevca
  • Zavrni rukave: Sakupljeno 70 džakova smeća sa Hipodroma
  • Zavrni rukave: Hipodrom, 26. septembar
  • RERI: Šta smo disali između dva septembra
  • Đački parlament: Eko strit parti 2. oktobra
  • Alarmantna publikacija "Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji" skrivana od javnosti?
  • Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2020. godine
  • Dragana Đorđević: Zataškava se zastrašujuća istina koju Rio Tinto sprema Srbiji
  • Dolazak Rio Tinta je paradigma apokalipse - iz odgovora prof. Ristića ministarki Mihajlović
  • CINS: Bor sve opasniji po zdravlje ljudi - pokazuje novi izveštaj o kvalitetu vazduha
  • Vujović: Ulaganje Ziđina u modernizaciju postrojenja važno za životnu sredinu; RERI: Ministarka zadovoljna kako napreduje izgradnja nelegalnih objekata u Boru
  • Ljubivoje Ršumović - Zar ćemo opet dozvoliti
  • Prof. Ristić: Litijumska bajka nije razvojna šansa Srbije
  • Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara (2012)
  • Sa protesta u Rekovcu protiv istraživanja litijuma: Nije politikanstvo već borba za opstanak naroda
  • Ugovorena zamena kotlova Energetike, rok za završetak radova je 120 dana
  • Grad Kragujevac objavio konkurs za sufinansiranje energetske efikasnosti porodičnih kuća
  • Litijum u Levču? Ne! Odbranimo Rekovac! (snimak protesta, 3. 9. 2021)
  • Ustanak za opstanak - narod protiv Rio Tinta (Beograd, 11. septembar)
  • Preliminarni zahtevi protesta za bezopasan vazduh
  • Energetika podnela zahtev za procenu uticaja rekonstrukcije kotlarnice na životnu sredinu
AVGUST (8)
  • Protest ’Odbranimo Rekovac’ 3. septembra (17:00)
  • Protestna okupljanja u Beogradu - 28. avgusta, 4. i 11. septembra (VIDEO)
  • Ustanak za opstanak - narod protiv Rio Tinta (Beograd, 11. septembar)
  • DW: Litijum iz Nemačke - ekološki besprekoran i jeftin
  • Kragujevac objavio preliminarnu listu privrednika za energetsku tranziciju
  • Ekomar: Ima li života (u) Lepenici?
  • Tribina o potencijalnim problemima pčelara usled otvaranja rudnika litijuma (VIDEO)
  • CINS: Kako je Rio Tinto kupovao Loznicu - od gosta na slavi do neprijatelja (FOTO, VIDEO)

JUL (24)

  • Dekan Ristić: Odbornici Loznice ishitreno odlučili, projekat Jadar zvanično nije odobren
  • Divlje deponije - problem JKP na terenu i grada na konkursu Ministarstva za dodelu sredstava (FOTO, VIDEO)
  • Za Prostorni plan Grada Loznice glasao 41 odbornik, šest bilo protiv, od 50 prisutnih na početku sednice (VIDEO)
  • Storenergy (Kragujevac) - za ulazak supruge Zvonka Veselinovića u posao sa Nikolom Petrovićem
  • Marš sa Drine - Protest u Loznici, 29. jula
  • Eksplodirao hemijski kompleks u Leverkuzenu (VIDEO)
  • Ćuta poziva viđenije ljude, Porfirija, Novaka da stanu uz narod
  • Dr Tatjana Brankov: Vraćaju li se pedesete sa sloganima: Industrija je simbol bogatstva, Poljoprivreda je simbol siromaštva?
  • Zelena pijaca rekonstruisaće se do kraja godine, saniraće se i previđena fasada (VIDEO, FOTO)
  • Kragujevac pozvao privrednike da učestvuju u programu energetske tranzicije
  • RERI: Otvoreno pismo Vučiću; WWF: Zašto peticija za zaustavljanje štetnog Zakona o vodama?
  • Peticija: Zaustavimo štetni Zakon o vodama!
  • Pištaljka: Država Savezu vinara platila 12 miliona za informacije sa Vikipedije
  • Zakon o potvrđivanju ugovora o zajmu ’Projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu’, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zahtev: Hitno povlačenje neustavnog Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama iz skupštinske procedure
  • Birn: Iz diplomatske depeše - Jadar 2
  • Procena uticaja na životnu sredinu potrebna Belkalu za prečišćavanje otpadnih voda; za projekte Telekoma i A1 ne treba, čeka se odluka za Bekis Osiride
  • Kragujevac prodaje parcele u centru i zonama Servis 2 i Feniks
  • Odbranimo rijeke Balkana - usvojen osnivački akt (VIDEO)
  • Ugovorena zamena kotlova u Energetici, ubrzo studija o 40 hiljada tona pepela
  • RTK: Grad Kragujevac potpisao ugovore sa ekološkim udruženjima
  • Grad Kragujevac i udruženja potpisali ugovore za projekte u oblasti zaštite životne sredine
  • Forum Poverenika: Koliko su građanima dostupne informacije o zaštiti životne sredine u Srbiji?
  • JKP Šumadija pripala nagrada "brend lider"

JUN (22)

  • Kragujevac izrađuje Plan detaljne regulacije Bešnjaje
  • I MHE Tošovići kod Raške bez uslova zaštite prirode
  • Forum: Treba li Srbiji rudnik litijuma?
  • Kragujevac potpisao Ugovor o sufinansiranju programa energetske sanacije
  • Požar na deponiji u Jovanovcu pod kontrolom
  • Zavrni rukave - Košutnjak, 27. jun
  • Šta misle Kragujevčani: Ko zagađuje Kragujevac?
  • Iz SANU ministarki - o projektu Jadar: Mnogo nedorečenosti o rešavanju velikih problema i pogubnog uticaja na životnu sredinu
  • Anketa: Ko zagađuje Kragujevac?
  • Crvena linija: Zelena energija i MHE u regionu
  • Zajača, 2021: Šta ostaje posle rudnika? (VIDEO)
  • Rio Tinto: Proizvodnja baterija nije u portfoliju naše kompanije - ne proizvodimo ih nigde u svetu
  • Jelisaveta Vasilić: Završena je privatizacija društvene svojine, ne smemo da dozvolimo privatizaciju javne svojine
  • Letnji dnevni kamp - Botanička bašta 2021
  • Gradonačelnik G. Milanovca: Šta će istraživanjem biti ugroženo? EU Suvoborska greda: Moramo Vas uputiti na greške, namerne napade i neistine
  • Velika povelja ’Zelena planeta’ posthumno prof. dr Slobodanu Jovanoviću (1955-2021)
  • Prof. Ratko Ristić o politici, Rio Tintu i tome čiji je čovek
  • Prof. Ristić: Iskopavanje litijuma forsiraju ’zapadni prijatelji’, banda predatora i sebičnjaka
  • Jadar risorsiz (Australija) cilja Rekovac za istraživanje litijuma, angažuje bivše menadžere Rio Tinta i sa Balkana
  • Kragujevac - grad bez zagađivača?
  • Kvalitet vazduha u Srbiji: Od merenja ka merama - sporna ocena u slučaju Kragujevca
  • Uručena priznanja ’Zeleni’ i ’Crni list’ za 2020. godinu
  • Naučno-informativni skup u Koštunićima o rudnicima litijuma
MAJ (28)
  • Zmije otrovnice i prva pomoć u slučaju ujeda
  • Kragujevac na vodi - Marka Žvaka (VIDEO, 6:47)
  • Pitanja i odgovori sa sajta ministarstva povodom Programa energetske sanacije zgrada, kuća i stanova koji sprovode lokalne samouprave
  • Izdavanje upotrebne dozvole, shodno Zakonu o planiranju i izgradnji
  • Kragujevac doneo Pravilnik za mere energetske tranzicije, sledi javni poziv
  • Evropski dan parkova obeležen i u Kragujevcu
  • Zavrni rukave: Košutnjak, 30. maj
  • Preliminarno: Kragujevac finansira 15 projekata u oblasti zaštite životne sredine u 2021.
  • Otpad u Lepenicu nelegano odlagao Marko trans cargo u vlasništvu Gorana Kojovića - potvrdilo Ministarstvo (FOTO, VIDEO)
  • Memedović: Zapustili smo sami sebe! (VIDEO)
  • Svetski dan pčela - 20. maj
  • Zabrana vanpijačne prodaje - rešenje za divlju deponiju ispod nadvožnjaka, saglasni građani i JKP; na potezu je Grad
  • Mihajlović (18. 5): Istražne bušotine nisu bile predviđene u Topoli; Rešenje Ministarstva (26. 4): Istražni prostor nalazi se na teritoriji Ljiga, Gornjeg Mianovca i Topole
  • Zašto su kompanije Ziđin i Linglong iznad zakona Srbije
  • Energetikа prelazi na gas i sanira pepelište, konačno!
  • Ministarstvo odobrilo istraživanja PD Jadar litijum na pet područja: Rekovac, Ursule, Siokovac, Pranjani i Dobrinja
  • BIRN: Lepenski Vir - betonom na neolit
  • Dugorepi svračak (Lanius nubicus) - nova vrsta ptica u Srbiji
  • Peticija za trajno uklanjanje divlje deponije u ulici Jovana Ristića (ispod nadvožnjaka)
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Ekomar: Čuva se jezero od ’Kragujevca na vodi’, slede nove inicijative
  • Da iskopamo kompletnu Rađevinu i premestimo je negde drugde?
  • Vladimir Stevanović: Očuvana priroda je i lična karta Srbije, mora da bude prioritetna briga države
  • O ubijanju srpskih šuma - prof. Ratko Ristić i prof. Zdravko Popović
  • Prof. Ristić: Projekat Jadar vodi ka degradaciji predela; Neophodna stroga kontrola rada Ministarstva
  • U Rekovcu odobreno istraživanje litijuma još 2017, Rekovčani to saznali tek 2021. - i pobunili se
  • Naučno-stručni skup "Projekat Jadar - šta je poznato?"
  • Pitanja iz Srbije i nemušti odgovori direktora Rio Tinta na skupštini akcionara (VIDEO)

APRIL (26)

  • Zaboravite na poljoprivredu posle litijuma - saglasni Akademik Živorad Čeković i dr doc. Duško Brković
  • Nacionalna ekološka asocijacija pokrenula aplikaciju za praćenje kvaliteta vazduha
  • Inicijativa za Požegu: Nepotpuni odgovori Ministarstva o planiranim geološkim istraživanjima litijuma
  • Eksploatacija litijuma uzrokuje enormno uništavanje životne sredine
  • Čišćeno jezero Bubanj u akciji Zavrni rukave
  • O litijumu u Prostornom planu projekta Jadar iz 2019.
  • Dr Milica Tomašević: Rio Tinto nam nije potreban - ako Srbija ima novca neka uloži u poljoprivredu
  • Ukloni divlju deponiju - aplikacija za prijave nelegalno bačenog otpada
  • Kragujevac izdvaja pet miliona za ’energetsku tranziciju’ domaćinstava
  • Zavrni rukave 3: Akcija čišćenja jezera Bubanj
  • Lasta - dokumentarni film, RTV Vojvodina
  • Ocena kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, 2010-2018
  • Siokovčani povodom dolaska Jadar litijumu: Branićemo svoju zemlju!
  • Ko to tamo buši, po Levču?
  • Ekomar i Energetika - kandidati za Zeleni i Crni list
  • Rio Tinto, Loznica i litijumska groznica
  • Litijum u Gornjem Jadru - belo zlato ili ekološka bomba
  • Sistematska deratizacija počinje 19. aprila
  • Projekat Rekovac - litijumska groznica, posred plodne zemlje
  • Nacrti planova za kvalitet vazduha u Kragujevcu na javnom uvidu do 4. maja
  • Ratko Ristić: Zaštita životne sredine mora da bude pitanje pozicije, opozicije i svih građana
  • Vrt u boci - zasađen ’60, zapečaćen ’72, nastavio da raste i 40 godina nakon poslednjeg zalivanja
  • Ne bacajte žar u kontejnere!
  • Za resetovanje koncepta zaštite prirode: identifikacija svih zagađivača, uzurpatora zaštite životne sredine, rigorozna kaznena politika, osnaživanje inspekcije, životvoran dijalog sa lokalnim stanovništvom
  • Ljubivoje Ršumović - Protest
  • Ekološki ustanak - Narodna skupština, 10. april

MART (26)

  • Zašto sam smenjen sa mesta načelnika u Agenciji za zaštitu životne sredine - Dejan Lekić za CINS
  • Zaštita jezera Bubanj - od projekta Ekomara do inicijative Grada
  • Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Koka-kola godišnje proizvede 100 milijardi plastičnih flaša - petinu ukupnog broja u svetu
  • Takmičenje na Univerzitetu u cilju zaštite životne sredine
  • Energetika u Kragujevcu gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas
  • Grinpis: Valjevo treći najzagađeniji grad u Evropi, u prvih 20 u 2020. i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac
  • Registar izvora zagađivanja u Kragujevcu
  • FOTO: Ilićevsko groblje na Košutnjačkom brdu
  • Energetika Kragujevac, 12. 3. 2021. (16:00-16:30)
  • Privremena mera: Agencija da odmah vrati na posao Milenka Jovanovića
  • Dašić: Biće zatvoren i preseljen pogon Dorado koji zagađuje vazduh
  • Utisak nedelje, 7. 3. 2021: Aleksandar Jovanović Ćuta, Milenko Jovanović, Miroslav Mijatović
  • Kvalitet vazduha u Kragujevcu, 8. 3. 2021. (8:00)
  • Grošnica (Kragujevac), 6. mart 2021: Bacanje smeća gde ne treba
  • Sirovi lignit - jedan od ključnih uzročnika zagađenja vazduha u Srbiji
  • FOTO: Ispred groblja u Beloševcu nema kontejnera, ali uvek ima smeća
  • Loš kvalitet vazduha je jedan od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta
  • Otadžbina te zove - da očistiš reku Peštan (Rudovci)
  • Kragujevcu odobreno preko 2,4 miliona za smanjenja zagađenja poreklom iz individualnih izvora, a zahtev za pošumljavanje nije uzet u razmatranje
  • Iz budžeta Kragujevca 9,7 miliona dinara za zaštitu životne sredine
  • Zaustavljeno izlivanje fekalija iznad Šumaričkog jezera, nakon prijave građana
  • Skoro dva miliona evra za MHE povezane sa Nikolom Petrovićem
  • Deponija nastajе u ulici Nikole Vujačića (MZ Vinogradi)
  • Deponija u Kragujevcu - pre i posle čišćenja (februar 2021)

FEBRUAR (15)

  • Izlivanje fekalne kanalizacije u Šumaričko jezero!
  • Konkurs za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u Kragujevcu 2021.
  • Krčena nepotrebna vegetacija u Spomen-parku, saniran deo ograde oko Kreativnog parka
  • Ministarstvo kulture nema nameru da menja status Prirodnjačkog muzeja
  • Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije
  • Prirodnjački muzej uskoro gubi status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture koji traje 125 godina
  • Đubre u blizini Lučnog mosta broj 2 - Kragujevac, 16. 2. 2021.
  • Pošumljavanje u Srbiji - Izveštaj DRI 2020
  • U Srbiji se seku i šume pod zaštitom države (FOTO, VIDEO)
  • RERI: Zagadi pa vladaj - Milenko Jovanović
  • Trg vojvode Putnika biće preuređen, deo Pešačke zone se transformiše
  • Zeleni pojas kod Grudnog odeljenja biće obnovljen novim sadnicama
  • Ekološki bilten Kragujevca (novembar-decembar 2020)
  • Molba savesnih: Ne hranite patke i labudove hlebom i pekarskim proizvodima
  • Godišnji plan inspekcijskog nadzora u Kragujevcu 2021.

JANUAR (25)

  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca, decembar 2020.
  • Zagađivač plaća. Zaista?
  • Ubijanje reke: Krivaja, Bačka Topola (20. 1. 2021)
  • Digitalni registar zagađivača u Kragujevcu: Prijave građana u 2020.
  • Kvalitet vazduha: Kragujevac, 21. 1. 2021. (21:00)
  • Povodom zagađenja Lepenice: MUP identifikovao počinioca, istraga u toku
  • Objavljen program istraživanja i kontrole životne sredine na teritoriji Kragujevca u 2021.
  • Most na reci Lepenici (Cvetojevac, Kragujevac), 18. 1. 2021.
  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca - novembar 2020.
  • Republički inspektor podneo prijave zbog odlaganja otpadnog mulja u Lepenicu
  • Izručivanje otpada u Lepenicu pored mosta na ulasku u Cvetojevac (VIDEO)
  • Plan kvaliteta vazduha u Beogradu (2016-2020)
  • Kineski radnici u Rakiti štrajkоvali, pa odustali nakon pritisaka poslodavca
  • U Agenciji za zaštitu životne sredine smenjen i Dejan Lekić, načelnik od osnivanja
  • Klima 101: Istraživanje ’Kako građani vide problem zagađenog vazduha u Srbiji?’
  • Pogrešne koordinate merne stanice Kragujevac na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine
  • Prostor za automobile biće prepolovljen, a pešačke staze sa drvoredima prostiraće se na 1,9km - u Parizu
  • Energetika i Gradska uprava Kragujevac među 10 najvećih dužnika za struju
  • Udruženja građana - društveni uticaj bez dovoljno podrške
  • Srpski olimpijac Čaba Silađi čistio Divčibare od smeća
  • Međunarodni popis ptica vodenih staništa 2021.
  • Počelo čišćenje otpada na Drini, pomoći će i EPS
  • Otpad kao pretnja proizvodnji hidroelektrane Višegrad
  • Fotografski priručnik za raspoznavanje labudova (Cygnus sp) u Srbiji
  • Stara Planina, prvi deo (Sasvim prirodno)

DETALJNO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari