Najveće nalazište litijuma na svetu u Čileu obustavilo proizvodnju zbog protesta; u ponudi je novac i za starosedeoce; podnete ekološke tužbe protiv rudarskih kompanija
Čileanski SKM saopštio je da je obustavio rad u solani Atakama zbog rasprostranjenih protesta autohtone zajednice.
Lokalne grupe izašle su na ulice tražeći da budu uključene u razgovore između SKM-a i vlade.
Neki domorodački lideri su otvoreni da podrže ekstrakciju litijuma po fer ceni.
Čileanski gigant za rudarstvo litijuma, Sociedad Kuimica i Minera de Chile, objavio je da je obustavio rad u solani Atakama zbog rasprostranjenih protesta autohtone zajednice. Oko 500 demonstranata autohtone zajednice Tokonao blokiralo je šest različitih mesta na javnim putevima u južnom delu slane ravnice, najvećeg svetskog nalazišta litijuma, ometajući kretanje radnika i rudarske opreme. Lokalne grupe izašle su na ulice tražeći da budu uključene u pregovore između SKM-a i vlade, tvrdeći da su po strani u sporazumu koji je nedavno potpisan između SKM-a i državne kompanije za proizvodnju bakra Kodelko. Čile je dom najvećih svetskih rezervi litijuma, od kojih se 90% nalazi u pustinji Atakama.
Milenijumski predsednik Čilea Gabrijel Borić otkrio je planove za nacionalizaciju litijumskog sektora u zemlji u pokušaju da podstakne ekonomiju i zaštiti biodiverzitet. Borić se obavezao da će to postići pionirskom tehnologijom koja štiti životnu sredinu, kao i ličnim angažovanjem u razgovorima sa lokalnim zajednicama starosedelaca. On predviđa proširenje rudarstva uz javno-privatna partnerstva pod kontrolom nove državne litijumske kompanije. Čileanska vlada je otvorila pregovore sa SKM-om o državnoj kontroli i planira da to učini sa Albemarleom pre nego što joj ugovor istekne 2043. godine.
Ali lokalne zajednice koje žive oko solana, nekada čvrsto grupisane pod regionalnim savetom, skeptične su i pokazalo se da je teže raditi sa njima. Neki lideri zajednice zahtevaju da im se usmeri veći profit, dok se drugi oštro protive svakom novom iskopavanju litijuma u njihovim zemljama.
- Nalazimo se u najsušnijoj pustinji i zamena onoga što imamo u vodi i vegetaciji za litijumsku bateriju će nas ostaviti bez ičega, Francisko Mondaka, građevinski inženjer i šef jedinice za zaštitu životne sredine u Savetu starosedelaca Atakama, rekao je Rojtersu.
- Čileanska vlada počinje da prodaje ovaj litijum ne pitajući nas domorodce, ljude koji ovde žive, vlasnike kuća, narod Likana Antaja. Ovaj metod čileanske države koja se bavi urođeničkim zajednicama se nikada ne menja. Kada žele da instaliraju nove rudarske operacije, oni prevrću zajednice, rekao je za Rojters Kristijan Espindola, službenik bezbednosti Tokonao na stanu na Tari, nazivajući taj potez neodgovornim i nastavkom prethodne politike.
Neki domorodački lideri su otvoreni da podrže ekstrakciju litijuma po fer ceni. Od 2017, Albemarle daje 3,5% svoje prodaje svake godine Savetu starosedelaca Atakama, ravnomerno podeljenih između 18 zajednica članica. To je često dovodilo do neslaganja.
- Postoje zajednice sa deset ljudi koji dobijaju dva miliona dolara i zajednice sa 3.000 koje dobijaju isto, rekao je Alonso Baros, advokat Saveta, za Rojters. Neke zajednice sada planiraju da održe pojedinačne pregovore sa vladom, potpuno zaobilazeći savet. SKM je već usvojio ovaj model, sklapajući pojedinačne poslove sa zajednicama koje su najbliže njegovom poslovanju.
Tri rudarske kompanije suočene sa ekološkom tužbom zbog vađenja i oštećenja vodonosnih slojeva kojima su se služili preci u Salar de Atakama
U Prvom sudu za životnu sredinu u Čileu izneti su argumenti u potrazi za ekološkom pravdom protiv rudarskih kompanija Escondida, Zaldivar i Albemarle, za kontinuirano vađenje vodonosnog sloja Monturakui-Negrillar-Tilopozo, što je izazvalo smanjenje veće od onog što su vegetacijski sistemi sektora Tilopozo može da podrži.
Šteta po životnu sredinu izazvana rudarstvom u vodonosnom sloju Salar de Atacama
Veće naroda Atakameno izvestilo je da se 15. januara u Prvom sudu za životnu sredinu iznose završni argumenti u potrazi za ekološkom pravdom.
- To je zbog kontinuiranog i trajnog vađenja prastarih voda vodonosnog sloja, koje ima efekat smanjenja nivoa vode za više od 25 centimetara, čime se trajno premašuje maksimalno prihvatljivo smanjenje koje se može postići od 2005. godine, saopštila je domorodačka organizacija.
U njihovoj žalbi piše da je prema hidrogeološkom modelu, očekivana projekcija da će se opadajući trend nastaviti do 2040. godine i da se neće vratiti na vrednosti ispod praga od 25cm, čak ni nakon prestanka vađenja u vodonosnom sloju, otprilike 2200. godine. Naglašavaju da se sudski proces sprovodi "za odbranu i zaštitu majke Zemlje, voda i teritorije Atakamano.
Zahtev Državnog saveta za odbranu
Od aprila 2022. Državni savet za odbranu je deo ekološke tužbe. Prvi sud za životnu sredinu je izvestio: "Ovo je tužba koju je podnelo Državno veće za odbranu zbog kontinuiranog vađenja vodnih resursa iz vodonosnog sloja Monturaki-Negrilar-Tilopozo, što je "prouzrokovalo veće smanjenje nego što vegetacioni sistemi u sektoru Tilopozo mogu da podrže".
Dokument predviđa da je pad onoga što se naziva freatički nivo, odnosno maksimalnog nivoa vode u odnosu na rastojanje između resursa i površine veći od 25 centimetara, što je prema CDE izazvalo ozbiljne, trajne i nepopravljivo pogoršanje vodonosnog sloja, ravnice Tilopozo i faune, životnog sistema i običaja domorodačke zajednice Peine.
Zaključak Veća potkrepljuje se pregledom pozadine postupka sankcionisanja koji je sprovela Uprava za životnu sredinu, kao i različitim dostupnim izveštajima i mišljenjem resornih organa nadležnih za životnu sredinu. Za CDE bi vađenje različitih količina vode od strane tuženih rudarskih kompanija prouzrokovalo štetu koja je bila predvidiva, pošto su bile svesne maksimalne granice opadanja koju bi vodonosni sloj mogao imati.
Konkretno, u vezi sa odgovornošću rudarskih preduzeća, Agencija tvrdi da postoji kršenje propisa o zaštiti, očuvanju ili konzervaciji životne sredine.
- Akvifer Monturakui-Negrillar-Tilopozo decenijama je eksploatisala kompanija Minera Zaldivar u sektoru Negrillar, Albermarle u sektoru Tilopozo, a Minera Eskondida u sektoru Monturaki, navodi se u pismu.
Štaviše, u dokumentu se navodi da bi Zaldivar izvlačio 212,75 litara u sekundi projektovanih do 2025. (sa dozvoljenim protokom od 500 litara u sekundi), a Albemarle 16,9 litara u sekundi do 2041.
Još jedno od razmatranja kojima se bavi CDE su karakteristike Salar de Atakame kao jednog od najpoznatijih slanih endorejskih basena na svetu "pošto akumulira velike rezerve litijuma i snabdeva dobrim delom vode koja se koristi u rudarskim operacijama za vađenje bakra, pored toga što sadrži veoma osetljive ekosisteme, pa je njegova ekološka ranjivost dovela do niza studija države Čile i istraživača, u rasponu od geologije i hidrologije, do njene posebne klime. Interakcija ovih i drugih faktora dovodi do složenih procesa koji formiraju Salar de Atakama i njegove ekosisteme.
Konačno, CDE traži da Prvi sud za životnu sredinu ne samo popravi štetu po životnu sredinu, već i da rudarske kompanije sprovedu dijalog i mere društveno-ekološkog upravljanja; da se uradi teritorijalna dijagnoza, kao i tehničke studije, mere za ublažavanje štete iskazane u tužbi; da se upravlja životnom sredinom na pogođene teritorije; da se ublaže, oporave i kompenzuju zahvaćene komponente, sprovedu sve druge meru koju sud odredi pored plaćanja troškova glavnog pretresa.
Salar de Atakama
Bazen Salar de Atacama ima površinu od približno 18.100 kvadratnih kilometara, a istoimena solana ima površinu od tri hiljade kvadratnih kilometara sa slanim jezgrom u centralnom i zapadnom delu. Tvrde kore natrijum hlorida i vodonosnici okružuju slane naslage, gde se nalaze jezerski sistemi.
SNIMAK SUDSKOG PROCESA (3:51:34)
Podsećamo, do pobune je došlo zbog planiranog povećanja ekstrakcije litijuma za trećinu, najavljenog produženja rudarenja do 2060. godine, kao i korišćenja neodobrenih tehnika ekstrakcije. To su neke od odredbi sporazuma koje izazivaju zabrinutost za stanje životne sredine.
Tehnika ponovnog ubrizgavanja vode, pored ostalog, izazva uzbunu među ekolozima i naučnicima jer nije poznat uticaj koje će proizvodnja imati na ekosistem.
Komentara: 0