Već dva dana Veće naroda Atakame iz Čilea blokira pristup solani litijuma u znak protesta zbog sporazuma između domaće državne firme Kodelko i domaćeg proizvođača SKM kojim se produžava eksploatacija do 2060. godine. Oni traže da predsednik države Gabrijel Borić poseti ovaj sektor u kojem je ugrožena životna sredina zbog iskopavanja litijuma i bakra.
- Nismo voljni da nastavimo da budemo zona žrtvovanja, navodi se u saopštenju Veća koje nastavlja blokadu solane Salar de Atakama započetu u utorak popodne.
Pobuna je izazvana sporazumom koji sem produženja vađenja litijuma do 2060. godine, podrazumeva i povećanje količine koje će se vaditi od 2031. godine.
- Zahtevamo da predsednik ispuni svoju obavezu da zajedno sa zajednicama upozna stanje u solani i sagleda na terenu štetu po okolna naselja koja je nastala na samom mestu izvlačenja, navodi se u saopštenju.
Kako objašnjavaju u Veću, njihova mobilizacija je na neodređeno vreme, trajaće sve dok predsednik ne odredi datum svoje posete. Veće ima podršku 18 zajednica na južnoj strani slane ravnice, kao što su Sokaire, Kamar, Pajn i Tokonao.
- Mobilizacija je potpuno mirna. Ima porodica, starijih i dece. Jedino što želimo je da predsednik unese datum u svoj dnevni red i da dođe kako bi saznao za štetu nanesenu ekosistemu. On odlučuje da se litijum ga eksploatiše do 2060. godine, a da ne zna lokaciju, objašnjava Serđo Čamoro, pravni savetnik Veća.
Oštećena mesta za posetu
Čamoro je pomenuo dva mesta koja žele da pokažu predsedniku kako bi znao kakav uticaj ima eksploatacija rudnika litijuma na ekosistem.
Jedna je solana Punta Negra, gde je Državni savet odbrane tužio rudarsku kompaniju Escondida za nepopravljivu i trajnu štetu po životnu sredinu, pa je došlo do pomirenja.
Drugi je vodonosni sloj Montarkui-Negrilar-Tilopozo, gde je CDE takođe postao deo tužbe koju su autohtone zajednice podnele protiv rudarskih kompanija Escondida, Zaldivar i Albemarle za kontinuirano i nelegalno vađenje vode iz vodonosnog sloja, stvarajući nepopravljivu štetu.
Kamion utovaruje koncentrovanu slanu vodu u rudnik litijuma SKM u solani Atacama, u regionu Antofagasta, Čile, 3. maja 2023. REUTERS/Ivan Alvarado/File Photo Staining Rights
O protestu u Čileu javio je i Rojters koji je istakao da je u posao u Atakami, najvećem svetskom nalazištu litijuma, sem domaćeg proizvođača SKM, uključena i američka multinacionalna kompanija Albemarle.
Rojters je preneo da SKM nije komentarisao ovu pobunu.
Albemarle je u saopštenju naveo da se njegovi poslovi "nastavljaju kao i obično" i da je fokusiran na bezbednost zaposlenih.
Protest je ozbiljan izazov za plan Čilea, drugog svetskog proizvođača litijuma, da nametne veću državnu kontrolu nad metalom potrebnim za baterije koje se koriste za napajanje rastuće svetske flote električnih vozila.
Jermin Baski, šef autohtone zajednice Tokonao, rekao je da lokalne grupe blokiraju javne puteve koji vode do rudarskih operacija na jugu solane, sprečavajući radnike, zalihe i litijum da uđu ili izađu.
Baski je naglasio da su autohtone zajednice držane po strani u ovim pregovorima.
- Sa nama nije bilo razgovora. Za nas je ovo nametnuto. Zato je oko 500 demonstranata blokiralo šest različitih mesta na javnim putevima na jugu solane, zahtevajući od Borića da ih uključi u pregovore SKM i vlade, rekao je Baski.
Na ovoj lokaciji nalazi se 90% čileanskih rezervi litijuma. Ova zemlja ima najveće potvrđene rezerve litijuma na svetu.
U decembru je potpisan sporazum koji je SKM postao partner sa Kodelka za budući razvoj i proizvodnju litijuma u Atakama, počevši od 2025. do 2060. godine.
Baski, čija je grupa Tokonao najveća u Veću starosedelaca Atakama, istakao je da ih vlada nije uključila u sporazum, uprkos tome što je nedavno najavila dijalog za razgovor o rudarenju litijuma u Atakami.
On je potvrdio da demonstranti planiraju da blokiraju pristup solani sve dok Borić ne doputuje da razgovara sa njima i ispoštuje prvobitni dogovor.
- Mora da postoji osetljivost, poštovanje o kome je predsednik uvek govorio.Pozivamo ga da pokaže šta je obećao, zaključio je Baski.
Čileansko ministarstvo rudarstva saopštilo je da prati proteste, ali je odbilo da ih komentariše.
Upozorenje na štete od eksploatacije litijuma
Povećanje ekstrakcije litijuma za trećinu, produženje rudarenja do 2060. i korišćenje neodobrenih tehnika ekstrakcije su neke od odredbi sporazuma Kodelka i SKM s kraja 2023. godine koje izazivaju zabrinutost za stanje životne sredine.
Intenzivirana ekstrakcija litijuma podrazumeva tehniku ponovnog ubrizgavanja vode što je, pored ostalog, izazvalo uzbunu među ekolozima i naučnicima jer je to odluka koje je donete bez znanja o uticaju koje će imati proizvodnja na ekosistem.
Jedna od osoba koja izražava sumnju u sporazum je Kristina Dorador, koja je dobar deo svoje karijere posvetila istraživanju solana.
U intervjuu za radio U Čile, podsetila je na istoriju štete izazvane vađenjem bakra i litijuma u solanama, koja je čak bila predmet tužbi Državnog saveta za odbranu (CDE) protiv rudarskih kompanija.
S obzirom na to da je Čile već jedan od glavnih svetskih snabdevača litijuma, Dorador izražava zabrinutost zbog obima u kojima pristaje na intenziviranje eksploatacije i uticaja na životnu sredinu koji se, po njenom mišljenju, ne analiziraju.
Nepopravljiva šteta
- Salar de Atakama se decenijama eksploatiše za litijum. Ovde je problem veličina zahvata, to što se ovako masovno vađenje vrši u tako kratkom roku koji stvara nepopravljivu štetu, objasnila je ona.
Uključene kompanije su izrazile nameru da koriste i istražuju nove tehnologije koje smanjuju uticaj ekstrakcije, kao što je direktna ekstrakcija sa ponovnim ubrizgavanjem slanih rastvora.
Neodobrene industrijske razmere
Ovo je još jedna stvar koja izaziva zabrinutost jer, kako objašnjava Dorador, to su sistemi za ekstrakciju koji "nisu odobreni u industrijskom obimu, u rudarskom obimu".
Ona takođe objašnjava da ponovno ubrizgavanje slane vode pretvara prirodni u "veštački" ekosistem, pošto slana voda prolazi kroz industrijski proces koji zahvata litijum i ono što se ubrizgava nazad u solanu je drugačija komponenta od one koja je postojala - nastaje artificijalizacija.
Tehnologija ponovnog ubrizgavanja
Direktorka fondacije Teram Flavija Liberona, dodaje svoju zabrinutost, objašnjavajući da "ovde ne postoji odobrena tehnologija za ponovno ubrizgavanje". Ponovnim ubrizgavanjem modifikovanih komponenti "ono što radite je potpuno menjanje preostalog ekosistema", što može "nepopravljivo da utiče na Salar de Atakama".
Klimatska kriza
Kritikuje se i paradoks promovisanja ekstrakcije litijuma kao rešenja za klimatsku krizu jer je mineral neophodan za prelazak na obnovljivu energiju.
- Solane, kao visoke andske močvare, ne samo da koncentrišu najveći biodiverzitet naših pustinja, već su i ključni ekosistemi za suočavanje sa klimatskim promenama. Njegovo uništenje, u ime energetske tranzicije, bilo bi suštinska kontradikcija sa ciljevima koji se predlažu, tvrdi direktor projekta NVO FIima Felipe Pino.
Pobuna protiv rudnika litijuma je interkontinentalna. Podsećamo, nakon iniciranja Zakona o kritičnim sirovinama u Evropskoj uniji (CRMA) prošle godine, više od 130 organizacija i preko 100 stručnjaka i akademika iz 30 zemalja poslalo je otvoreno pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen zahtevajući njegovo povlačenje. Među potpisnicima su i četiri grupacija iz Čilea: Observatorio Plurinacional de Salares Andinos, Fundación Tantí, Fundación Chile Sin Ecocidio i Fundación Protege Los Molles.
Detaljnije: STOTINE LOKALNIH ORGANIZACIJA I STRUČNJAKA KAŽU TVRDO NE EVROPSKOM ZAKONU O KRITIČNIM SIROVINAMA
Predstavnici pokreta protiv litijuma iz Čile pokazali su solidarnost prema svojim saborcima iz Srbije 2022. godine kada su boravili u našoj zemlji i potpisali "Jadarska deklaracija", međunarodni dokument protiv iskopavanja litijuma.
Detaljnije: JADARSKA DEKLARACIJA POVEZALA SRBIJU, ČILE, PORTUGAL, NEMAČKU I ŠPANIJU - PROTIV LITIJUMA
Sa druge strane, u Srbiji postoje i ljudi koji otvoreno zagovaraju pomenuti Zakon o kritičnim sirovinama u EU, kao i kopanje litijuma u Srbiji, poput Gorana Svilanovića, današnjeg "savetnika za regionalnu saradnju".
Detaljno: SVILANOVIĆ: PROJEKAT ISKOPAVANJA LITIJUMA BIO BI OGROMAN PROJEKAT NA KOJEM BI MORAO DA RADI TRUST MOZGOVA
Povodom njegovih stavova o litijumu, oglasio se prof. dr Ratko Ristić, prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Beogradu, član Odbora za zaštitu životne sredine Akademije inženjerskih nauka Srbije.
Detaljnije: OSVRT PROFESORA RATKA RISTIĆA NA TENDER MRE I STAVOVE GORANA SVILANOVIĆA O LITIJUMU
Foto: Veće naroda Atacamenos; Elciudadano
Izvori: Eldesconcierto; Rojters
Obrada: Prviprvinaskali.com
IZ ARHIVE PPNS OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033
PREPORUKA - EKSKLUZIVNO NA PPNS
SANU: PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO)
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0