Na zvaničnom sajtu Rio Tinto Srbija od 18. juna - muk, ni jedno jedino saopštenje nije objavljeno već 17 dana, iako se gotovo svakodnevno mediji zasipaju demantijima i ostalim sadržajima u produkciji ćerke firme Rio Sava i sa drugih izvora na liniji ove rudarske korporacije. Moguć razlog je i taj što u ime (i interesu) Rio Tinta "od jutra do sutra" govore političari, analitičari, stručnjaci...
U petom ovonedeljnom pregledu PPNS: ambasadorka Nemačke u Beogradu Anke Konrad; Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju; Kristina Cvejanov iz Green Loop; kolumnista Ljubomir Živkov; Podrinjski antikorupcijski tim (PAKT); Predrag Azdjeković, član Upravnog odbora RTS; "Portugalske Gornje Nedeljice"; Nebojša Petković, UG "Ne damo Jadar"
Nemačka ambasadorka: Litijum nam je potreban i važan, ta sirovina mora biti raspoloživa
Ambasadorka Nemačke u Beogradu Anke Konrad izjavila je da je litijum potreban za zelenu tranziciju, kako bi se u oblasti saobraćaja smanjile štetne posledice po klimu, te da ta sirovina "mora biti raspoloživa".
„Značaj litijuma je zaista velik. Naredni projekat i količina litijuma koja se može proizvesti (u nemačkom postrojenju Gornja Rajna) može se uporediti sa nalazištima litijuma u Srbiji. Nama je to važno jer nam je potreban litijum“, kazala je Konrard za današnji Blic.
Ona je objasnila da su u Nemačkoj, pored toga što su već uspostavljeni tržišni lanci i potpisani ugovori sa proizvođačima automobila kao što su Folsvagen i Reno, najviši standardi u rudarstvu važni, ali i da Evropa ne sme dozvoliti da bude „zavisna od malog broja izvora“.
„Ekonomske prednosti (iskopavanja litijuma) su očigledne i povezane sa zaštitom sredine i resursa, povezane sa prilagođavanjem klimatskim promenama. Stoga je važno da se i ovde (u Srbiji) mogu sprovesti navedeni standardi i kada je reč o ekologiji da se uključe svi akteri“, kazala je Konrad.
Nemačka ambasadorka je objasnila da je bitno imati standarde i kod uspostavljanja tržišnih lanaca, od iskopavanja, proizvodnje baterija do proizvođača automobila.
Može li rudnik da bude „zelen“? Vlasti kažu „da“, stručnjaci – to je obmana i marketinški trik
Tokom intenzivne promocije otvaranja rudnika litijuma nedaleko od Loznice - od državnih funkcionera i drugih zagovarača tog projekta, mogle su se čuti konstrukcije "zeleni ili ekološki rudnik". Šume, brda, livade su neke od stvari koje nas asociraju na zeleno, a mogu li to biti rudnici ili je to marketinška varka?
Ana Brnabić javlja da je u Nemačkoj razgovarala o „ekološkom kopanju litijuma“.
Traže se garancije Nemaca da uz rudnik ostati čiste reke i planine, tvrdi predsednik Vučić.
„Litijumskoj groznici“ među funkcionerima pridružuje se bivša ministarka rudarstva Zorana Mihajlović, koja sa Instagrama poručuje da je jadarit „čaroban mineral zelenog razvoja“.
Horski se trude da nam objasne da uz bogatstvo i prosperitet koji donosi, rudnik može biti zelen, ekološki, čist.
„Narod nije stručan da bi razumeo o čemu se tu radi, a promoterske službe kompanije su veoma aktivne i ulažu veliki novac u to i umeju da plasiraju narodu nešto što nije kako treba,“ rekla je Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
To plasiranje informacija se na Zapadu zove „greenwashing“, a po srpski „eko-obmanjivanje“ ili „eko-manipulacija“.
„Od kada su ekološke teme u Srbiji dobile na značaju, ali i šire, često smo svedoci raznoraznih promotivnih kampanja u kojima nas neko ubeđuje da su razni proizvodi zeleni, da je nešto ekološki, a od nedavno, ovaj narativ je sve prisutniji na društveno-političkoj sceni“, objašnjava Kristina Cvejanov iz Green Loop, ekspertske mreže koju čine profesionalci iz različistih oblasti.
Mihajlović i ranije obećavala „zeleni rudnik“
Srbija već ima jedan „zeleni rudnik“, kako je predstavljen Ziđinov Čukaru Peki u Boru.
„To će zaista da bude zeleni rudnik, drugačiji nego svi oni na koje smo navikli da viđamo, u njima radimo i sa njima živimo“, rekla je 2021. godine Zorana Mihajlović, tadašnja ministarka rudarstva i energetike.
Pitali smo bivšu ministarku da pojasni šta to konkretno znači.
„Kada se kaže zeleni rudnik, npr. Čukaru Peki ili sutra rudnik jadarita, to znači da su podzemni rudnici, gde vi na površini ne znate da je dole rudnik, prilagođen životnoj sredini. Potom, tu su potpuno nove tehnologije, digitalizovan rudnik sa posebnom opremom i slično. Činjenica je da je izgradnjom topionice u Boru smanjena emisija štetnih čestica! Ne znam šta je ‘greenwashing’ u tome, jer, nikog nismo obmanuli“, rekla je ona.
Stručnjaci nisu saglasni.
„Nije tačno, nije tačno. Znate kako, oni su možda uveli odsumporavanje, ali nisu rešili problem arsena, olova kadmijuma i dalje se te opasne supstance pojavljuju u vazduhu u prekomernim količinama. To najnovija merenja takođe pokazuju“, objašnjava Đorđević.
Nema standarda za lepljenje etiketa „ekološki“ i „zeleno“ – navodi se u pojašnjenju Ujedinjenih nacija o greenwashing-u. Zeleno pakovanje se bolje prodaje građanima zabrinutim za životnu sredinu.
„Čak je nedavno i direktor preduzeća Rio Sava izjavio da ekološki rudnik ne postoji. Isto tako ne postoji odlaganje zeleno odlaganje otpdada u životnu sredinu ili zeleno ispuštanje otpadnih voda“, nadovezuje se Cvjetanov.
Litijum iz Srbije će pomoći Evropi u energetskoj tranziciji na električna vozila – predstavlja se kao argument za kopanje litijuma.
„U pitanju je jedno veliko licemerje. Znači, vadimo litijum da bismo smanjili emisiju ugljen dioksida, doduše, na nekoj drugoj strani planete, a u Srbiji bismo imali enormne misije ugljen dioksida“, nastavlja Đorđević.
Cvjetanov dodaje:
„Svaki put kada čujemo da je litijum neophodan za zelenu tranziciju, treba da znamo da to nije istina, nego da razumemo da je litijum neophodan da bi evropska privreda bila u boljoj poziciji u odnosu na kinesku, jer su u Kini najveća nalazišta kritičnih materijala.“
Evropska unija ne krije interesovanje za rudarenje jadarita. A pridružuje se i britanski ambasador porukom da je srpski litijum odličnog kvaliteta i izvanredna prilika.
VIDEO PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO? PROMOCIJA ZBORNIKA SANU U KRAGUJEVCU
00:00:01 akademik Bogdan Šolaja, jedan od urednika Zbornika
00:36:48 akademik Slobodan Vukosavić, jedan od recenzenata
01:08:01 dr Dragana Đorđević, jedan od moderatora skupa u SANU 2021.
01:34:35 prof. dr Ratko Ristić, jedan od autora sadržaja Zbornika
02:31:26 dr Jagoš Raičević, jedan od autora sadržaja Zbornika
03:25:38 advokat Sreten Đorđević, jedan od učesnika promocije Zbornika u SANU 2022.
Eksploatacija litijuma u Nemačkoj bila bi najčistija, a u Jadru najprljavija
Eksploatacija litijuma u Nemačkoj iz podzemnih voda bila bi najčistiji vid ekspoatacije tog metala, a eksploatacija rude u dolini Jadra kod Loznice, najprljaviji, tvrdi Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu.
Ona kaže da Nemačka ima rudnike u kojima ima litijuma i 16 miliona tona ekvivalenta litijum-karbonata u podzemnim vodama u dolini reke Rajne, na dubini većoj od četiri kilometra i da je to još u istražnoj fazi.
„U nemačkim postojećim rudnicima za neke druge minerale, na granici sa Češkom, ispostavilo se da ima i litijuma, ali to je već devastirana zona i ako bi Nemci odlučili da tu vade litijum, ne bi bilo veće štete po životnu sredinu“, rekla je Đorđević.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je nedavno da se zalaže za iskopavanje litijuma u Srbiji jer je „važan za Evropu, a jedino značajno nalazište litijuma na evropskom kontintetu se nalazi u Srbiji“.
Na konstataciju novinara da i Nemačka ima rezerve litijuma, ali ga ne kopa, Brnabić je rekla da je potpuno uverena da bi ga kopale i neke zemlje EU, ako bi završile istraživanja i našle projekat koji je „makar sličan projektu u Srbiji“.
Đorđević je istakla da bi eksploatacija litijuma iz podzemnih voda bila najčistiji vid eksploatacije litijuma do sada, osim ako bi se poredio sa izvlačenjem tog rastvorivog metala iz morske vode u kojoj je koncentracija niska i zahtevalo bi dosta napora.
„Ništa ne bi ostajalo na površini, nikakve hiljade tona koncentrovanih kiselina, sumporne i hlorovodične koje su potrebne za eksploataciju litijuma iz rude. Nema jalovišta, a prerada tog litijuma bi bila laboratorijska, bez postrojenja, fabrike koja je neophodna za eksploataciju litijuma iz rude“, rekla je Đorđević.
Dodala je da ne zna zašto Nemačka ne počinje sa eksploatacijom tog minerala i da je moguće da ga čuva za vreme kada mu skoči cena.
Eksploatacija litijuma u području Jadra bila bi, kako je rekla, „najgora moguća, jedinstvena u svetu„.
„Nigde u svetu ne postoji rudnik u naselju i na plodnoj zemlji punoj vode. Nije problem samo rudnik, već i postrojenje ili fabrika za preradu koja bi generisala ogromne količine otpadnih voda i otpada koji je opasan“, rekla je Đorđević.
Dodala je da bi taj rudarski otpad sadržao „enormne količine bora“ koji u malim količinama poželjan za biljni svet, a koristi se i u farmaceutskoj i poljoprivrednoj industriji, ali je u velikim količinama toksičan, što se i pokazalo u Jadru gde iz bušotina cure toksične vode, opterećene borom, te biljni pokrivač ne može da se razvije.
U najvećoj riznici srpskohrvatskog jezika, a to su „Tutori“ (Bore Ćosića) stoji i „ko ima srca da zaustavi progres?“; na to pitanje, koje ide svuda kud ja idem, kao što idu čitavi pasusi i poglavlja te knjige, kao da tek sad imam odgovor: voleo bih da ja to budem, premda mi šanse nisu ništa veće nego što su bile kad je deda Miloša Hrme, glavnog junaka „Strogo kontrolisanih vozova“, stao ped tenkovsku kolonu Vermahta, da i na njoj okuša svoju hipnotizersku praksu i da tenkove zaustavi.
Pogađate, ja bih dazaustavim ne samo iskopavanje litijuma nego bih da raspršim san o čudesnoj i čudatvorećoj materiji koja izbrisaće i poslednje, sve bleđe uspomene na mrsku Jugoslaviju gde je i u ustavima bestidno ponavljano kako je to država radničke klase. Partizanija je bila uvela trojstvo ’radnici, seljaci i poštena inteligencija’, e, sad je ostalo nešto nesrećne i svake sezone iznova izigrane seljačije, radnici su vraćeni, kako gde, u položaj kmetova, berača pamuka ili galiota, a od poštene inteligencije Vlada očekuje da na državinim televizijama svakodnevno blebeće o svenarodnoj dobrobiti koja će proisteći iz milosti dobrostivog „Rio Tinta“. Sam Bog poslal, i jadarit i „Rio Tinto“, možda nas je trajno usrećio baš višeglavi staroslovenski bog Ruđevid, otac rudarstva, blagoslovene privredne grane koja staaru Srbiju već beše uzdigla do escajga zlaćanoga, dok ostala plemena, diljem buduće Evropske unije, kidahu nedopečeno meso i presnu džigericu prljavim rukama i zubima.
Zlatni vek biće ne prosto ponovljen, nego biće višestruko nadmašen, Sasi, spremite se nanovo da budete naši rudari, jer, novca od litijuma biće toliko da će i svaki sebar srpski plivati u raskoši, u blagostanju kakvo svet još nije video, i neće više niko morati da radi, ne samo u rudniku, nego bilo gde. Ko je argatovao argatovao, dolazi epoha neradničke klase, jer je san o litijumu san o uživanju u blagostanju koje ničim nije zasluženo. Niko nema što Srbin imade!
U olimpijskom plemenu, opijenom neizmernom i neobuzdanom krasnorečivošću rodonačelnika kulta, uveliko je prigrljen zamysel da se višestruko unazađena država preporodi jednim jedinim, mudrim i hrabrim potezom, da se na svetlost danju izvuče naše dugo čuvano blago te da se ono u jednom dahu rasproda, makar tom prilikom srećni dobitnici ostali bez vode, bez čistog vazduha, bez obradive zemlje… Vrhovazalka Anuška već je rekla, srećna zbog svoje stalno napredujuće rečitosti (sa kojom um ne može uvek da drži korak), šta bi Nemci uradili, da je neki germanski bog Nemcima dao litijum, kopali bi oko Berlina, tvrdi predsednica našeg najvišeg zakonodavnog tela, tako je, kad bi drugi imali ovo što se nama posrećilo (ali što je mnogostradalni narod zacelo zaslužio, i trebalo bi da je litijum razasut ispod čitave teritorije Srpskog Sveta!), bio bi raskopan i Versaj, i Trg Sv. Marka, šenbruni i druge znamenitosti, od univerzitetskih profesora vlastela već otvoreno i bestidno zahteva da joj drže stranu dok ne presaldumi neprosvetljeno stanovništvo, da se i ono poraduje svetom litijumu, jer će zlata žeženoga ovoga puta, gle, biti za svakoga, ne samo za osobe bliske vladaru. Pa vidimo već na primeru Bora, gde zlatovlasnici ne znaju šta će od tolikog bogatstva i od bogataške dokolice, kineski kapitalisti i proleteri vade rudu, prerađuju je, odnose je, a mi samo plandujemo i trljamo ruke…
Ono što smatram opasnijim od zagađenja – koje nam ne gine, ako se predamo bezdušnom „Rio Tintu“ i njegovim neodustajnim saveznicima oličenim u predsedniku Republike i u predsednici Skupštine – jeste zagađivanje razuma i trovanje kolektivnog uma sanjarijom o Dembeliji kakve nije bilo ni u mitologiji, ni u istoriji, a kakva se posrećila i smeši se baš nama; obožavaoci novog mnogoboljeg života, zasnovanom na pukom hemijskom sastavu majke zemlje, kliču bliskoj budućnosti koja, ja mislim, biće posve naopaka, posuvraćena: sve naše propasti, sva naša privredna sunovraćivanja, svi minusi i dugovi proistekli iz korupcije kojoj nema mere ni kraja, sve bi to trebalo da pokrije litijum, i Srbija bi postala središte večnog plandovanja, parazitske raskoši i svenarodne bezbrige! Prodaj litijum, kupi budućnost, kupi makar priručnu večnost! – to je moto vlastele, jer je rasprodaja hemijskog elementa kudikamo jednostavnija nego rušenje železničkih stanica i savamala radi munjevite izgradnje stanova…
Ne sumnjam da će oklopna vozila sa plaćenim ili poplašenim pristašama eksploatatora preći preko mog upozorenja baš kao što su gusenice Hitlerovih tenkova spljeskale Miloševog dedu, da, čuo sam kako Krlo službeno ismeva Bjelu i njegovu majku iz „Boljeg života“ (i mislim sudiju Majića), a zbog njihovog zajedničkog i pogubnog nepoznavanja rudarstva, zbog njihovog zapravo prišipetljaja, pošto doktor prirodno zna mnogo više nego glumci, i čvrsto veruje da će nam „Rio Tinto“ ostaviti vodu sto puta čistiju nego što je bila, vazduh, isto tako, zemljište još i više, biće raj na zemlji… U znak zahvalnosti što smo im prodali/predali litijum, „Rio Tinto“ će besplatno očistiti Begej, toliko da će Zrenjaninke, sa obramicama na lepim ramenima, sa reke uzimati vodu za piće, za nedeljnu supu i za riblju čorbu, jer biće to voda još čistija i od one koja će, gle, biti u gradskom vodovodu i u vodovodima svih sela ove slobodarske opštine, razglednice iz Velikog Bečkereka biće kao brošure Jehovinih svedoka, da, za Krlom će se povesti čitava armija istomišljenika (nepromišljenika), ili plaćenika, u otmenoj varijanti samo Marijanti, ali san o brzom i nezasluženom bogaćenju i o budućnosti kao o prijatnom iznenađenju uporediv je sa pomišlju teškog pijanca ili narkomana da proda bubreg i da jedno vreme poživi kao bubreg u loju.
Antikorupcijski tim: Nezakonito promovisanje projekta Jadar na državnim medijima
Podrinjski antikorupcijski tim (PAKT) upozorio je da vlast na televizijama sa nacionalnim frekvencijama vodi "upadljivo pozitivnu kampanju" za rudarenje litijuma u Srbiji, te da se time krše propisi. Ta organizacija je navela da je na njen zahtev Biro za društvena istraživanja (BIRODI) u prethodnim mesecima vršio istraživanje u vezi sa državnom kampanjom za litijum i da se došlo do poražavajućih podataka.
"Uočena je upadljiva pozitivna kampanja za rudnik litijuma i to u jutarnjim programima i političkim emisijama na televizijama sa nacionalnim pokrivanjem", piše u saopštenju.
Dodaje se da je istraživanjem utvrđeno da je ključni kanal promocije jutarnji program.
"PAKT i BIRODI upozoravaju vlast ali i javnost da je na sceni brutalno kršenje Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga", navodi se.
Apelovali su na Regulatorno telo za elektronske medije (REM) da konačno počne da radi svoj posao i monitoriše izveštavanje. Kako su naveli, bez istinitog, potpunog i pravovremenog infomisanja nema ni dijaloga koji je u ovom momentu izlišan, jer je sve oko rudnika litijuma rečeno i ispričano.
PAKT je upozorio i na pretnje smrću aktivistima iz Gornjih Nedeljica, koje su, kako su ukazali, došle nakon istupa predsednika države i predsednice parlamenta u javnosti.
Ta organizacija je u saopštenju navela i da će, ako se bilo kom aktivisti iz Nedeljica nešto desi, direktnu odgovornost oni snositi.
"Donosioci odluka brutalno koriste medije sa nacionalnom frekvencijom da promovišu projekat "Jadar" i da crtaju mete na čelu aktistima koji se tome protive", dodaje se.
Azdejković jedan od retkih na Guglu dao „Rio Tintu“ pozitivnu recenziju: Pet zvezdica od člana UO RTS za rudarsku kompaniju
Azdejković jedan od retkih na Guglu dao „Rio Tintu“ pozitivnu recenziju: Pet zvezdica od člana UO RTS za rudarsku kompaniju
Kako se posle izbora u javnost ponovo na velika vrata vratila priča o projektu „Jadar“ kompanije „Rio Tinto“, u medijima i na društvenim mrežama svakodnevno se vode polemike o posledicama otvaranja rudnika litijuma u Loznici.
U nju se više puta na društevnim mrežama uključivao i Predrag Azdjeković, novinar i član Upravnog odbora RTS.
On je otišao i korak dalje pa je na Guglu, gde je većina posetilaca kompaniji „Rio Tinto“ davala negativne komentare pa im prosečna ocena jedinica, on je dao najveću, svih pet zvezdica.
Nova.rs je ranije objavila da je prodržavnim medijima početkom jula stigao predlog da se do 15. jula svakodnevno organizuju debate i javne rasprave o iskopavanju litijuma i otvaranju rudnika u dolini Jadra, a uz njega i spisak potencijalnih sagovornika, od kojih je deo već prepoznat u javnosti kao osobe koje podržavaju ovaj projekat.
N1 u „portugalskim Gornjim Nedeljicama“: „Vredi li da uništimo sve ovo za 12 godina nekakvog prosperiteta“
Jedna od zemalja za koju se veruje da ima najveće rezerve litijuma u Evropi je Portugal. Ali, baš zbog sklapanja poslova u vezi sa litijumom, prošle godine u toj zemlji je pala vlada.
Reporter N1 Petar Gajić nalazi se u portugalskom selu Kovas do Baroso i kaže da, po svemu što je video, ovo selo na samom severu Portugala zapravo su „portugalske Gornje Nedeljice“.
Reč je, kako kaže, o mestu koje se nalazi u predivnom ambijentu planina na severu, uz samu špansku granicu, a zelenilo bi trebalo da postane rudnik, dok bi iznad sela trebalo da bude jalovište, odnosno mesto gde će se odlagati otpad posle eksploatacije litijuma.
Razlike su očite, navodi on. U Portugalu je pokrenuta istraga nakon što je tužilaštvo došlo do saznanja da su saradnici bivšeg premijera Antonia Košte bili umešani u korupcijske poslove sa nekim kompanijama zanteresovanim sa portugalski litijum, a sam premijer nije snosio posledice, podneo je ostavku, krivično nije gonjen, već je čak i nagrađen, biće na čelu Evropskog saveta. Portugal je u međuvremenu dobio novu vladu, koja nastavlja sa planovima za iskopavanje litijuma.
Agencija za zaštitu životne sredine Portugala dala je uslovnu saglasnost sa eksploataciju, a meštani kažu – ne rudniku.
Njih 150 kaže da će nastaviti borbu dok vlada i partneri ne odustanu od namere da ovde umesto sela bude rudnik.
„Ceo život sam živeo i radio kao pčelar, sada mi neko kaže da treba da sklonim pčele, da neće imati čistu vodu i da ih neće biti, a rudnik će raditi 12 godina. Vredi li da uništimo sve ovo za 12 godina nekakvog prosperiteta“, upitao je jedan od meštana.
„Ne, naš život neće biti prosperitetniji sa rudnikom, rudnik nije rešenje, već da se ljudi ovde vrate“, kaže meštanka.
„Bila je to samo predstava između kompanije i Agencije za životnu sredinu, dali su im odobrenje u kome piše da će nam odseći nogu, ali će nam dati dobrog doktora da nas leči, ne radi se o opštem dobru, nego o žrtvovanju jednog sela zbog nečijeg profita“, kaže druga meštanka.
Reporter N1 navodi da je u Lisabonu raspoloženje na temu litijuma sasvim drugačije, te da je i to razlika u odnosu na Srbiju.
U drugim delovima Portugala ne postoji svest o tome šta bi značilo devastiranje jednog ovakvog mesta, smatraju da je iskopavanje neophodno za opšti prosperitet Portugala, koji ima najveće rezerve ovog metala u Evropi, sa Nemačkom, Srbijom i Češkom. Te rezerve su, međutim, minorne u odnosu na one koje imaju Čile i Argentina.
Argument onih koji se rudniku protive je da će eksploatacija trajati kratko, a da je pitanje kakva je perpsketiva posle tih 12 ili 14 godina koliko bi rudnik trebalo da radi.
Radio Zlatousti: Nebojša Petković - „Između života i rudnika, Srbija bira život“
Zašto Srbiji ne treba Rio Tinto? Šta ostaje nakon Rio Tinta? Zašto je Rio Tinto i dalje tema u našoj zemlji? Život ili rudnik?
Komentara: 0