Pregled objava o Rio Tintu i litijumu za 26. jul 2024:
2,5 miliona ljudi će imati problem sa vodom, hiljade će ostati bez posla, čekaju nas teške bolesti: 8 naučnika upozorava na katastrofu koja dolazi sa rudnikom litijuma
Vučić o litijumu: Ako bude išlo po planu, možemo da tražimo da građana biraju hoće li u Loznici, Zapadnoj ili u celoj Srbiji
Odgovor akademika Bogdana Šolaje na reagovanje Rio Tinta: Ima li igde u svetu rudnika litijuma u naseljenom, poljoprivrednom kraju
Đorđević: Izveštaj o uticaju planiranog rudnika litijuma radili naučnici jer su prepoznali problem
Srbija na nogama, kreće novi talas protesta protiv Rio Tinta: Pogledajte gde će sve biti održani
Australijska vlada blokira Rio Tinto u otvaranju rudnika uranijuma
Rio Tinto garantuje bezbednost tako što kaže da građani „kontaktiraju institucije“ ako sumnjaju
Gubi li litijum primat: U Kini puštena u rad najveća natrijumska baterija na svetu
2,5 miliona ljudi će imati problem sa vodom, hiljade će ostati bez posla, čekaju nas teške bolesti: 8 naučnika upozorava na katastrofu koja dolazi sa rudnikom litijuma
Hiljade ljudi koji se oslanjaju na poljoprivredu ostaće bez posla, više od 800 hektara zemljišta biće uništeno na samom početku, vodosnabdevanje čak 2,5 miliona građana biće ugroženo, a visok unos štetnih supstanci izazvaće teške bolesti želuca, jetre, bubrega, mozga, što može dovesti i do smrti - na to upozorava grupa od osam srpskih naučnika, univerzitetskih profesora, koji su radili na ovom temeljnom i iscrpnom istraživanju, o uticaju rudarenja litijuma.
O posledicama iskopavanja i eksploatacije litijuma i jadarita (kombinacije litijuma i bora) slušamo već godinama, međutim, naučni rad “Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji”, detaljno, kroz naučne dokaze, ukazuje na štetnost eksperimentalnog bušenja u Jadru, po okolinu i zdravlje ljudi.
Tim naučnika iz Srbije u sastavu: prof. dr Dragana Đorđević, Jovan M. Tadić, Branimir Grgur, Ratko Ristić, Sanja Sakan, Jelena Brezjanović, Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja, objavio je ovaj originalan naučni rad u časopisu iz grupe „Nature“ familije, a prenosi ga sajt prviprvinaskali.com.
U ovom istraživanju se, na samom početku, ističe činjenica da predložena eksploatacija ležišta litijum/borata u dolini Jadra, od strane korporacije Rio Tinto, preti da postane velika prerada rude koja sadrži bor i litijum, a da bi to bio jedan od prvih rudnika litijuma na svetu u naseljenom i poljoprivrednom području.
„Verovati lažovima ili nauci“
Takođe, prema nedavnim izveštajima, nalazišta pronađena u dolini Jadra, imaju potencijal da zadovolje do 90 odsto trenutnih evropskih potreba za litijumom, pa ne čudi koprcanje srpskih vlasti da ovaj projekat, uprkos pobuni naroda, sprovedu do kraja.
Prof. dr Dragana Đorđević, naučni savetnik u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, potvrdila je za Nova.rs sve detalje iz pomenutog naučnog rada.
“Ako nekome posluži, biće dobro. Pitanje je samo da li će ljudi više verovati lažovima ili nauci. U ovom radu sve je detaljno predstavljeno, kroz činjenice i dokaze, a posledice su jasne”, kaže za naš portal prof. dr Đorđević.
Naime, u istraživanju se opisuje razorni uticaj rudarenja na podzemne vode, zemljište, upotrebu vode, gubitak biodiverziteta i akumulaciju otpada.
Otvaranjem rudnika, piše u ovom naučnom radu, problemi će biti umnoženi jalovinom, otpadnim vodama rudnika, bukom, zagađenjem vazduha i svetlosnim zagađenjem, ugrožavajući živote brojnih lokalnih zajednica i uništavajući njihove izvore slatke vode, poljoprivredno zemljište, stoku i imovinu.
„Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije u pogledu ekoloških rizika jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, a što je najvažnije sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji. Takođe, ovo ležište sa 1 odsto globalne rezerve litijuma ne nudi iznos koji će globalno rešiti problem klimatskih promena“, navodi se u istraživanju.
Zagadiće vodu za 2,5 miliona ljudi
Planirani rudnik litijuma Jadar, sa pratećom infrastrukturom, proizvodnim kapacitetima i najmanje dve deponije, u zapadnom delu Srbije, zauzeo bi teritoriju okolnih sela koja imaju oko 20.000 stanovnika, a na osnovu predstavljenog životnog veka od 64 godine, rezultirao bi, kako se navodi u istraživanju, gubitkom posla za hiljade ljudi koji se trenutno oslanjaju na poljoprivrednu proizvodnju ovog područja.
“Od zemljišta koje se uništava, 203 hektara su šume, a 317 hektara oranice. Iskopavanje rude i ispumpavanje podzemnih voda ili curenje, rezultiralo bi sleganjem skoro 850 hektara zemljišta. Uspostavljanje deponija u pojasu reka Jadar i Korenita, koje su izuzetno bujične, stvorilo bi opasnost od kontaminacije nizvodnih delova i ugrozilo snabdevanje vodom za oko 2,5 miliona ljudi”, piše u istraživanju.
Najveća debljina ležišta je duž toka Drine, od 50 do 75 metara, dok je u ostatku Mačve između 20 i 40 metara, a ovo područje predstavlja najznačajniji rezervat podzemnih voda u zapadnoj Srbiji.
Očekuje se da će planirani projekat „Jadar”, kako pišu profesori, izazvati značajno uništavanje i fragmentaciju staništa, što će rezultirati ozbiljnim negativnim uticajima na živi svet, uključujući nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta.
Takođe, piše i da projekat „Jadar” predstavlja opasnost za postojeću turističku destinaciju, kao i za preko 50 objekata arhitektonskog nasleđa i arheoloških lokaliteta od istorijskog, kulturnog i duhovnog značaja. Procena profesora istraživača sugeriše da mogući prihod od poljoprivrednih aktivnosti, procenjen na 81,96 miliona evra godišnje, daleko prevazilazi potencijal rudne rente od 16 miliona evra.
Visok nivo bora, arsena i litijuma
“Deponija industrijskog otpada planirana je u slivu potoka Štavica gde bi se uklonilo oko 26.000 kubnih metara drvne mase. Ova količina šumskog drveta za asimilaciju ugljen-dioksida biće trajno uništena, što će ubrzati eroziju zemljišta, isušivanje izvora, nestanak živog sveta u slivu i koritu i povećati rizik od razornih bujičnih poplava”, naglašava se u ovom naučnom radu.
Sama faza istraživanja projekta imala je štetan uticaj, ističe se u ovom radu, zbog curenja toksične vode iz rudnika, koja sadrži visoke nivoe bora, arsena i litijuma.
Sadržaj bora u podzemnoj rudničkoj vodi prelazio je, oko bušotina, piše u istraživanju, vrednost definisanu ranijim zakonskim normama. Međutim, prema novim državnim propisima, sadržaj bora u zemljištu više uopšte nije regulisan. Istraga je otkrila da su koncentracije arsena u poljoprivrednom zemljištu oko bušotina koje propuštaju, takođe prekoračile granične vrednosti nekoliko puta.
“Bor je bitan element za ishranu biljaka, a toksičnost bora može inhibirati rast biljaka u zemljištu. Visok unos bora kod ljudi može biti štetan za želudac, jetru, bubrege, mozak i čak dovesti do smrti”, naglašava se u istraživanju.
Postojeći dokazi, kako se navodi, pokazuju da bi predloženi rudnik u dolini Jadra negativno uticao na 22 sela koja zavise od poljoprivrede, tako što bi bilo devastirano njihovo bogato poljoprivredno zemljište, oko 14.000 pčelinjaka i više stočnih farmi.
Izgradnja rudnika i postrojenja za preradu, u okviru istog industrijskog kompleksa za vađenje litijuma i bora, uništila bi, prema pisanju profesora, životnu aktivnost oko 20.000 stanovnika lokalne zajednice.
Fabrika usred plodnog zemljišta
“Ovo preduzeće planira da rudnik i prerađivačku fabriku postavi usred plodnog zemljišta okruženog naseljima, koja se nalaze iznad najveće rezerve podzemne pijaće vode u zapadnoj Srbiji, a takođe i jalovište između dve bujične reke, koje svakih par godina plave polje. Veliki problem vezan za eksploataciju litijuma u svetu je agresivan proces hemijske ekstrakcije koji uključuje ogromnu količinu koncentrovanih mineralnih kiselina, pre svega koncentrovane sumporne kiseline”, piše u zaključku istraživanja.
“Otvaranje rudnika može imati značajan uticaj na životnu sredinu i zdravlje, posebno kada se odluke donose sa uskim fokusom na profit”, zaključuju profesori.
Podsetimo, multinacionalna rudarska korporacija “Rio Tinto”, završila je geološku istražnu fazu projekta Jadar još u januaru 2020. godine. Nakon višestrukih eksperimentalnih bušotina sa ciljem istraživanja jadarita, novog izvora litijuma, kompanija je dobila političku podršku srpskih vlasti u junu 2021. godine. Nakon velikih protesta projekat je obustavljen, ali ga vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem, vraća na velika vrata.
Vučić o litijumu: Ako bude išlo po planu, možemo da tražimo da građana biraju hoće li u Loznici, Zapadnoj ili u celoj Srbiji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je danas, za kraj sledeće godine, mogućnost raspisivanja referenduma o rudarenju litijuma.
On je u Parizu kazao novinarima da prvo hoće da dobije analizu domaćih stručnjaka u vezi zaštite životne sredine, te da će, kako je naveo onda da vidi (šta dalje).
„Ako bude išlo po planu, možemo krajem sledeće godine da tražimo i izjašnjavanje građana…i mogu da biraju hoće li u Loznici, hoće li u Zapadnoj Srbiji ili u celoj Srbiji“, kazao je Vučić.
Kako je kazao „Gde god i šta god da bude – pobedićemo“.
Vučić je uverenje u pobedu vlasti i na tom izjašnjavanju obrazložio time što „narod ne bira između kopanja i zdravlja “ već kako je kazao, „između lažne brige“ i “ ekonomskog napretka i prosperiteta“.
„Nema nikakav problem s tim, pobedićemo ih opet“, kazao je on.
Optužio je „lažnu elitu“ za negativnu kampanju protiv svega što vlast uradi, te naveo da izmišljaju afere u cilju, kako je naveo, i „poiitičke egzekucije na izborima“, te tu ubrojao i navode o „kopanju (litijuma) u Valjevu“.
„U Valjevu neće ništa da se kopa jer nema šta da se kopa, voleo bih da ima ali nema… i tu su lagali i obmanjivali ljude“, kazao je Vučić.
Naveo je da u tome učestvuju i „njihovi mediji“ i da svemu prethodi medijske priprema ali nije precizirao na koje medije misli.
Odgovor akademika Bogdana Šolaje na reagovanje Rio Tinta: Ima li igde u svetu rudnika litijuma u naseljenom, poljoprivrednom kraju
Iako kompanija poziva građane da komentarišu njihova interna dokumenta, medijima koji su te stavove preneli šalju reagovanja, u osnovi čiste propagandne poruke, koje uzgred i ne plaćaju. Zato završavam polemiku sa Rio Tintom. Bespredmetna je, jer niti bilo šta demantuju, niti odgovaraju na vrlo jednostavna pitanja
Imajući u vidu mogućnost i razmeru štete, ukoliko bi se ipak otvorio rudnik litijuma, snažno sugerišem da investitor i Vlada Srbije, pre njegovog otvaranja, obezbede finansijske instrumente, garancije, čime bi se bezuslovno i nedvosmisleno obezbedila naplata štete pričinjene stanovništvu Jadra i Rađevine
Ključni problem je što postoji evidentna neusaglašenost projektantskog tima Rio Tinta, s jedne i rukovodstva kompanije, s druge strane. Jedan od projektanata, naime, 28. juna 2024. naveo je da bi u slučaju ekstremnih, ali mogućih verovatno maksimalnih velikih voda, došlo do prelivanja zaštitnih nasipa rudnika na deonici Korenite između uzvodnog i nizvodnog mosta
U reagovanju se navodi da „autor ponovo iznosi tvrdnje da do sada nije poznata tehnologija primenjena u Srbiji (potvrđena nezavisnim inspekcijama) koja garantuje da su otpadne vode nastale iz prerade rude prečišćene do nivoa voda koje se zahvataju iz čistih izvora“. Ne znam šta se ovde demantuje. Pri tome se moje mišljenje o tome nije promenilo i stojim iza njega
U drugom reagovanju kompanija Rio Tinto navodi da „veruje“ da moj prethodni odgovor na njihovo prvo reagovanje „predstavlja dobar osnov za uspostavljanje javnog dijaloga o projektu Jadar“. Da ne bi bilo nikakvih nedoumica, moj članak O otvaranju rudnika u Jadru i posledicama u Radaru od 11. jula 2024. i moj odgovor na reagovanje kompanije Rio Tinta (Rizici otvaranja rudnika litijuma veći su od potencijalne koristi) od 18. jula 2024, objavljen takođe u Radaru, ne predstavljaju učešće u javnom dijalogu o internim spisima Rio Tinta, niti se takvima mogu smatrati.
I u drugom reagovanju Rio Tinta se navodi da „autor ponovo iznosi tvrdnje da do sada nije poznata tehnologija primenjena u Srbiji (potvrđena nezavisnim inspekcijama) koja garantuje da su otpadne vode nastale iz prerade rude prečišćene do nivoa voda koje se zahvataju iz čistih izvora“. Ne znam šta se ovde demantuje. Pri tome se moje mišljenje o tome nije promenilo i stojim iza njega.
„Nacrt studije“ predstavlja privatne spise, nedorečeni dokument od kojeg se ogradio i Rio Tinto
Rio Tinto ponovo koristi termin „Nacrt studija“, koje u stvari predstavljaju interne dokumente, privatne spise, objavljene iz nepoznatih razloga, iako su to nezavršeni, neprovereni i nedorečeni dokumenti o kojima nema svrhe diskutovati, jer se i sama kompanija od njih ogradila mnoštvom napomena, na osnovu kojih zaključujem da je sve podložno (bilo kakvim) promenama.
Upravo zbog svega toga, imajući u vidu mogućnost i razmeru štete, ukoliko bi se ipak otvorio rudnik litijuma, snažno sugerišem da investitor i Vlada Srbije, koji se naizmenično oglašavaju sa porukama da oni veruju u neškodljivost projekta po okolinu i stanovništvo Jadra i Rađevine, pre njegovog otvaranja, obezbede finansijske instrumente, garancije, čime bi se bezuslovno i nedvosmisleno obezbedila naplata štete pričinjene stanovništvu Jadra i Rađevine.
Iako priznaju da sam u svom odgovoru korektno citirao Nacrte studije Instituta „Jaroslav Černi“ o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat Jadar, u kojoj se, između ostalog, ukazuje da rudnik nije adekvatno zaštićen, jer bi pri pojavi verovatno maksimalnih velikih voda na obe reke, Koreniti i Jadru, bili poplavljeni i pojedini objekti samog rudnika, već u sledećoj rečenici Rio Tinto tvrdi da time „autor pokazuje i zašto su svi slični napadi na projekat Jadar u prethodnom periodu bili neprimereni ili u najmanju ruku preuranjeni“. Citiranjem delova Nacrta studije Instituta „Jaroslav Černi“ nisam ništa „pokazivao“, niti sam želeo da se uključim u „slične napade“, pogotovo ne u „neprimerene“, što Rio Tinto pokušava da mi imputira.
Ključni problem je i evidentna neusaglašenost projektantskog tima i rukovodstva kompanije
Ovde je ključni problem što postoji evidentna neusaglašenost projektantskog tima Rio Tinta, s jedne i rukovodstva kompanije, s druge strane. Jedan od projektanata je, naime, u svom predavanju od 28. juna 2024, između ostalog, naveo i sledeće: „Samo u uslovima klimatskog scenarija RCP 8.5 za verovatno maksimalnu veliku vodu QVMVV RCP 8.5 (za oba vremenska preseka 2065. i 2100. godina) dolazi do prelivanja zaštitnih nasipa rudnika. Prelivanje se dešava na deonici Korenite, između uzvodnog i nizvodnog mosta. Duž Jadra dolazi do povećanja nivoa vode u proseku za 25-80 centimetara“, što je suprotno od tvrdnje koju je Rio Tinto izneo u svom poslednjem reagovanju, u kome se kategorično tvrdi da bi čak i u slučaju „kataklizmične poplave, koja nastaje ređe od jednom u 10.000 godina… postrojenje Jadar bilo verovatno jedini objekat u širem regionu plavne zone koji bi ostao netaknut“.
Poseban osvrt zaslužuje stav Rio Tinta da su u toku rasprave „Projekat Jadar – Šta je poznato?“, koja je održana 2021. i na osnovu koje je objavljen istoimeni zbornik, na taj projekat mnoge primedbe date „preuranjeno“. To neminovno dovodi do pitanja kakve su to primedbe preuranjeno date (pre tri godine!) na dizajn projekta, posebno u toku rasprave „Projekat Jadar – Šta je poznato?“ koja je održana 2021? Kako vidimo, projektant Rio Tinta 2024. navodi da bi do prelivanja zaštitnih nasipa rudnika, u slučaju ekstremnih, ali mogućih verovatno maksimalnih velikih voda, PMF (Probable Maximum Flood), došlo na deonici Korenite između uzvodnog i nizvodnog mosta. Bilo bi dobro da su Rio Tinto i Ministarstvo rudarstva i energetike sa pažnjom proučili primedbe i sugestije stručnjaka iznete u Zborniku 2021.
Namerna zamena teza, veliki etički prekršaj i širenje netačnih informacija
Što se tiče tvrdnji Rio Tinta da patent ne potvrđuje bezbednost procesa ni na koji način, već isključivo potvrđuje originalnost procesa i utvrđuje komercijalna prava kompanije nad patentom, tu se namerno vrši zamena teza. U svom odgovoru na prvo reagovanje Rio Tinta naveo sam reči direktorke Rio Save, koje su ukazivale da Rio Tinto „ima patent“, što je i objavljeno u autorizovanom članku u Zborniku (strana 36), sa slikom slajda na kome to piše. Patentnu prijavu o manje-više bilo čemu, može podneti bilo ko, ali patent se dobija posle rigorozne kontrole i ispravki podnesaka (što Rio Tinto dobro zna) u određenom vremenskom periodu, a u slučaju Rio Tinta i eksploatacije jadarita taj period bio je šest godina.
A sa optužbama za „širenje netačnih informacija“ stvari stoje ovako. Oni obučeni za ovu oblast znaju da je predmet patentne prijave pod zaštitom uglavnom do dodele (ili odbijanja) patenta, ali obični ljudi to ne znaju, niti moraju znati. Širenje netačnih informacija odnosi se na obične ljude, prvenstveno stanovnike Jadra i Rađevine, ali i ostale nedovoljno informisane o ovoj uskostručnoj oblasti.
I da budem sasvim jasan – izreći na naučno-stručnom skupu „patent“ umesto „patentna prijava“, veliki je etički prekršaj. Ukratko, Rio Tinto (tada) nije imao patent, već samo podnetu patentnu prijavu i to je „širenje netačnih informacija“. To je prva tačka nepoverenja u Rio Tinto. Na kraju, potpuno je jasno da se Rio Tinto, u slučaju da mu bude odobrena eksploatacija, ne mora pridržavati patentnih rešenja, već bi verovatno vršio eksploataciju prema sopstvenom nahođenju i rešenju koje bi tek naknadno objavio.
Rio Tinto tvrdi da je „na raspolaganju za dijalog sa svim zainteresovanim stranama koje zaista žele da vode razgovor zasnovan na činjenicama“. Kao i do sada, kompanija poziva građane da komentarišu njihova interna dokumenta, a istovremeno koristi pravo, pozivajući se i na Zakon o informisanju, da na svaki stav koji im se ne svidi odgovore medijima koji su te stavove prenosili. Pri tome se ti odgovori u osnovi svode na čiste propagandne poruke, koje uzgred i ne plaćaju, već tu mogućnost koriste besplatno. Zato ovim svojim odgovorom na drugo reagovanje Rio Tinta i završavam polemiku. Bespredmetna je.
Za kraj, iako su se pi-arovi Rio Tinta baš raspisali, nisu se setili da odgovore na jednostavno pitanje iz prethodnog teksta, pa da ga ponovim – gde se to još u svetu nalaze rudnik litijuma, postrojenje za preradu rude, sa kompletnom opremom i deponija rudarskog otpada u naseljenoj poljoprivrednoj oblasti. S obzirom na to da je za mene ova polemika završena, nadam se da u sledećem reagovanju Rio Tinto neće zaboraviti da odgovori na to vrlo jednostavno pitanje.
Foto: Nebojša Raus/Prviprvinaskali.com Bogdan Šolaja, redovni član Odeljenja hemijskih i bioloških nauka Srpske akademije nauka i umetnosti Izvor: Radar
Đorđević: Izveštaj o uticaju planiranog rudnika litijuma radili naučnici jer su prepoznali problem
Naučni izveštaj o uticaju na životnu sredinu planiranog projekta "Jadar", o otvaranju rudnika litijuma kompanije Rio Tinto u okolini Loznice, niko nije tražio, već ga je radio tim stučnjaka, pošto je prepoznao problem, rekla je danas jedan od autora tog dokumenta, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, Dragana Đorđević.
"Mi smo naučnici, prepoznali smo problem koji može da napravi otvaranje rudnika litijuma u dolini Jadra i bavili smo se istraživanjem posledica po životnu sredinu", rekla je Đorđević za Betu.
Dodala je da niko nikog od stručnjaka, koji je radili na istraživanju, nije zvao i okupljao, već da su naučnici i bave se svojim poslom, kada uvide problem.
Tim naučnika iz Srbije i inostranstva objavio je u časopisu iz grupe "Nature" Izveštaj "Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji". Taj naučni rad su potpisali, pored Đorđević, Jovan M. Tadić sa Univerztata Berkli iz SAD, Branimir Grgur, sa Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Sanja Sakan iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, Jena Brezjanović, sa Univerziteta Severna Florida iz SAD i Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja iz Srpske akademije nauka i umetnosti.
Đorđević je rekla da, nakon objavljivanja Izveštaja, ne očekuje da će Vlada Srbije hteti da razume rezultate istraživanja "jer ima svoje naučnike".
"Razumem neke ljude koji su radili za kompaniju Rio Tinto jer su potpisali ugovor o tajnosti podataka", rekla je Đorđević.
"Za njih je sve zeleno"
Na pitanje da li je videla saopštenje Ministarstva poljoprivrede Srbije o "pet zelenih činjenica projekta "Jadar", Đorđević je rekla da neki fakulteti kao Poljoprivredni u Novom Sadu rade za kompaniju Rio Tinto.
"Za njih je sve zeleno. Svaki rudnik je direktno u suprotnosti sa poljoprivredom. Poljoprivredno zemljište se može pretvoriti u rudnik, a rudnik nikada u poljoprivredno zemljište. Da li ima poljoprivrede u okolini rudnika Bora i Majdanpeka", upitala je Đorđević.
Istakla je da "rudnik trajno zatruje zemlju" i postavila pitanje da li bi građani kupili poljoprivredne proizvode koji se uzgajani u okolini rudnika.
Ministartvo poljoprivrede Srbije objavilo je danas na Instagramu "pet zelenih činjenica projekta ’Jadar’" i navelo da bi se rudnik nalazio u hidroizolovanoj zoni i da bi bio udaljen od izvorišta voda i poljoprivrednog zemljišta. Rudnik bi, kako je navedeno, bio maksimalne površine 220 hektara, a umesto 145 hektara posečene šume, posadilo bi se 300 hektara nove šume. Dodaje se da rudnik ne bi imao otvoreni kop, a deponija otpada bila bi u čvrstom stanju i bila bi zaštićena od bilo kakvog uticaja okoline i vremenskih prilika.
Interesantno je da je Ministarstvo poljoprivrede pozvalo građane da podele tu objavu "jer se tiče svih nas". U izveštaju tima naučnika navedeno je da "ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije u pogledu ekoloških rizika jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, a što je najvažnije sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji.
Ističe se da je najlakši i najmanje štetan po životnu sredinu metod eksploatacije litijuma iz slanih rastvora, dok eksploatacija iz rudnih stena ima teške ekološke posledice, pa se zbog toga rudarenje litijuma obično obavlja u pustinjama i nenaseljenim područjima Australije, Čilea, Kine, Argentine, Kanade, Zimbabvea i Sjedinjenih Država.
Srbija na nogama, kreće novi talas protesta protiv Rio Tinta: Pogledajte gde će sve biti održani
Nakon što je Vlada Srbije usvojila Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" - građani su se probudili! Iz dana u dan, širom zemlje, organizuju se protesti protiv kompanije Rio Tinto i iskopavanja i eksploatacije litijuma, a brojna okupljanja zakazana su za naredne dane u više gradova.
Po ugledu na Valjevce, koji su se 22. jula ove godine okupili u velikom broju na gradskom trgu u ovom gradu, kako bi digli glas i iskazali protest protiv Rio Tinta i iskopavanja i eksploatacije litijuma u Srbiji, lavina je krenula i građani od tada ne prestaju da se okupljaju i bore protiv odluke Vlade, koja odobrava vađenje litijuma, koje će, prema mišljenju brojnih stručnjaka, izazvati ekološku katastrofu nesagledivih razmera.
Građani Valjeva, naglasili su na protestu, da je njihovo okupljanje potpuno vanstranačko i pozvali sve ljude, koje god političke orijentacije, verskog opredeljenja, „partizani ili Nemci“, bili, da se ujedine oko toga da se u okolini Valjeva ne rudari jer, kako su naveli, to što je planirano da se budućim naraštajima ostavi „samo bi neprijatelj voleo“.
Na njihov poziv odazvala se, i konačno probudila, cela zemlja.
Naime, odmah za Valjevom, ustala je Loznica, Novi Sad, Grocka, Preljina, Koceljeva, gde su građani protestovali proteklih dana, a uskoro će ustati i ostatak Srbije.
Protesti protiv najavljenih iskopavanja kompanije Rio Tinto najavljeni su za:
Negotin, danas u 19 sati
Bogatić, 28. jula u 19 sati
Krupanj, 28. jula u 19 sati (ispred zgrade opštine)
Šabac, 29. jula u 19 sati
Aranđelovac, 29. jula u 19 sati
Kraljevo, 29. jula u 19 sati
Mladenovac, 30. jula (Okupljanje ispred spomenika palim ratnicima) u 19 sati
Rača, 5. avgusta u 10 sati (ispred Opštine)
Podsetimo, Ustavni sud je odlukom IUO – 39/2022 od 13 jula 2024 godine utvrdio da Uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“ („Službeni glasnik RS“ broj 8/22) nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.
Australijska vlada blokira Rio Tinto u otvaranju rudnika uranijuma
Australijska vlada je danas intervenisala kako bi blokirala ponovni pokušaj eksploatacije uranijuma u nacionalnom parku.
Kako piše Fajnenšel tajms, time je gotovo okončan višedecenijski spor oko jednog od najvećih svetskih nalazišta visokokvalitetnog uranijuma.
Kompanija Enerdži resursis Australija (Energy Resources Australia) koja je u većinskom vlasništvu Rio Tinta, podnela je zahtev za obnavljanje licence za rudarenje na lokaciji zvanoj Jabiluka, što je izazvalo negodovanje Mirara, lokalne starosedelačke zajednice.
Prvobitni plan razvoja zaustavljen je 1990-ih nakon velikog javnog protesta.
Ali rastuća cena uranijuma i javna debata o tome da li Australija treba da usvoji nuklearnu energiju preusmerili su pažnju na Jabiluku.
Manjinski investitori u ERA su poslednjih nedelja tražili da se licenca produži i da počne razvoj.
Nakon brojnih reakcija na mišljenja i analize profesora univerziteta u Beogradu koji su pročitali ono što ćerka firma Rio Tnta u Srbiji naziva "Nacrt studije uticaja na životnu sredinu" potražili smo odgovore od pravne zastupnice kompanije Marijanti Babić. Nakon informacije da je na odmoru, kompanija Rio Tinto nudi pisane odgovore.
Tako na pitanje čime u ovom trenutku mogu da garantuju bezbednost rudnika litijuma izmedju ostalog navode:
„Kompanija je zakonski odgovorna za primenu svih mera zaštite životne sredine, a njen rad bi nadzirale državne institucije koje građani mogu da kontaktiraju ako sumnjaju da kompanija ne radi u skladu sa zakonom“.
Iz Rio Tinta navode i da bi sve podatke objavljivali na svom sajtu kao i da će biti otvoreni za javnu diskusiju o svim podacima. Isto tako navode da bi finansirali nadzor lokalne zajednice odnosno, kako kažu, „nezavisnih stručnjaka koje“ odabere lokalna zajednica.
Kako iz kompanije navode za N1, ako se rezultati merenja nekada ne bi poklapali, angažovali bi dodatne stručnjake, čak i one iz inostranstva.
Analize koje trenutno imaju na sajtu objavili su kažu „na sopstvenu inicijativu“ i to su „preliminarni nacrti Studija o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta Jadar“.
Iz kompanije Rio Sava tvrde da oni „nisu i ne mogu biti zamena za Studije procene uticaja na životnu sredinu kao zakonske kategorije. Dva dokumenta imaju i različite nazive, pa je i laiku jednostavno da ih razlikuje“, kažu.
Idejni projekti „na ažuriranju“
Nakon što su dva profesora Hemijskog fakulteta za N1 rekli da Studiju nije moguće raditi bez idejnog projekta koji odobri država, interesovalo nas je gde možemo videti idejni projekat, ko ga je odobrio i ko je sve na njemu radio, na šta iz kompanije Rio Tinto ne dobijamo konkretan odgovor.
„Idejni projekti koji su izrađivani pre prestanka važenja Prostornog plana područja posebne namene Jadar su služili kao osnova za izradu Radnih nacrta studija o proceni uticaja na životnu sredinu Jadar. Na njima su radili licencirani inženjeri i kompanije čija je nadležnost projektovanje. Kako je Prostorni plan područja posebne namene Jadar ponovo počeo da se primenjuje, kompanija je počela ažuriranje gore pomenutih idejnih projekata i taj proces je i dalje u toku“, navode.
Dok kompanija ažurira idejne projekte, konkretnog odgovora nema ni na pitanje zašto kompanija non stop reaguje na mišljenja i analize profesora i stručnjaka koji ne rade za Rio Tinto i ono što je najvažnije na osnovu čega?
„Najpre, profesori i stručnjaci koji su angažovani na izradi različitih studija za Projekat „Jadar“ ne rade za Rio Tinto“, tvrde iz ove kompanije i navode da je prema zakonima Srbije obaveza investitora da finansira izradu svih studija koje su potrebne za realizaciju određenog projekta, uključujući i Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.
„Kompanija Rio Tinto prinuđena je kontinuirano da demantuje veliki broj neistina i lažnih vesti koje u javni prostor iznose različiti učesnici u javnom životu, uključujući i pojedine eksperte“, navode.
Uz nabrajanje šta sve moraju da, kako kažu, demantuju ono što u odgovoru nije objašnjeno je na osnovu čega su podaci nezavisnih stručnjaka koji kako se navodi ne rade za Rio Tinto pouzdaniji ili tačniji od podataka drugih nezavisnih stručnjaka koji takođe ne rade za Rio Tinto?
“Smatramo da je u interesu javnosti i svih građana Republike Srbije da raspolažu istinitim informacijama o projektu, kako bi bili u mogućnosti da formiraju informisani stav o Projektu Jadar“, kažu u Rio Tintu.
Gubi li litijum primat: U Kini puštena u rad najveća natrijumska baterija na svetu
U galopirajućem razvoju tehnologija za zelenu energetiku, Kina je okrenuta i novim rešenjima za skladištenje energije, piše portal Balkan Green Energy News. U toj zemlji je upravo završeno najveće postrojenje sastavljeno od natrijum-jonskih baterija na svetu, a u drugoj fazi bi trebalo da bude duplirano.
Kritičari upotrebe litijuma se nadaju da će ovakvi sistemi istisnuti taj alkalni metal sa tržišta. Međutim, natrijum za sada samo nadopunjuje neke segmente u domenu baterija.
Kineska državna kompanija Datang Hubei Energy Development ili Datang Group instalirala je u Ćenđangu u pokrajini Hubej dosad najveće postrojenje na svetu od natrijum-jonskih baterija. Služiće za skladištenje viškova električne energije iz obnovljivih izvora u elektroenergetskom sistemu, piše Igor Todorović za Balkan Green Energy News.
Maksimalna operativna snaga novog sistema iznosi 50 megavata, a kapacitet mu je stotinu megavat-sati, što znači da punom parom može da radi do dva sata. U sledećoj fazi je u planu da bude udvostručen.
Ugrađeno je 42 kontejnera sa baterijama od po 185 amper-sati. Proizvela ih je kineska kompanija HiNa Battery Technology. Na vezi je sa 110-kilovoltnom mrežom preko nove transformatorske stanice.
Do sada je najveće natrijumsko postrojenje na planeti imao China Southern Power Grid, u Naningu. Kapacitet je u prvoj fazi dostigao deset megavat-sati. Oprema je od istog proizvođača.
Može li natrijumska hemija da zaista zameni litijum
Natrijum-jonske baterije su efikasnije od litijum-jonskih, pogotovo na niskim temperaturama. Ali su kabastije, pa samim tim manje pogodne za električna vozila, i kraće traju. Pritom su i dalje skuplje, jer je ta industrija u ranijoj fazi razvoja, ali jesu najpopularnije od svih alternativnih tehnologija.
Budući da se natrijum može dobiti i iz obične soli, izvesno je da će ova varijanta drastično pojeftiniti kada se proizvodnja omasovi. Za to vreme, litijum ostaje glavni oslonac sektora, budući da te baterije imaju visoku takozvanu energetsku gustinu. Zbog toga zauzimaju mnogo manje mesta.
Kina je najbrža na globalnom planu u razvoju baterija, kao i u ostalim segmentima zelene energetike. Ali daleko od toga da polaže sve karte na natrijum.
Cena litijuma jeste drastično pala, ali to ga samo čini privlačnijim u odabiru osnovnih sirovina za baterije. Tek kada su nestašice i kad cene uzlete, investitori razmatraju druge mogućnosti. Natrijum je na putu da ga upotrebljavaju u kombinaciji sa litijumom, a samog u tek nekim segmentima tržišta.
Komentara: 0