Litijum je jedna od takozvanih ključnih sirovina za EU. Brisel planira da do kraja 2030. godine 10 odsto ne samo ove već i drugih ključnih sirovina proizvodi u Evropi. U planu je više projekata, ali trenutno se litijum dobija iz geotermalnih voda u Nemačkoj, a počeo je da radi i manji rudnik u Finskoj. Otvaranje rudnika litijuma je kontroverzno pitanje posebno u državi koja je veoma bogata ovim metalom u Portugaliji.
Velike planove o otvaranju rudnika litijuma u Portugaliji kvari jedno selo na severu te države, koje već sedam godina ne dozvoljava da se rudnik otvori. Postavlja se pitanje da li je briga građana opravdana.
Litijum je svakodnevna tema u portugalskom planinskom selu Kovaš do Barozo, čiji meštani već dugo i dobro poznaju kamere i novinare.
O njihovoj borbi biće prikazan i dokumentarac u Kanu.
Reč je o projektu Barozo, potencijalnom najvećem površinskom kopu litijuma u Evropi.
Euronews Srbija je posetila selo Kovaš do Barozo, a njegovi meštani su ekipu Euronews Srbija pitali kakav je taj kraj u Srbiji gde treba da se iskopava litijum i zaključili da je izgleda hir ovog metala da ga najviše ima kraj plodnog zemljišta i čistih reka.
Selo se nalazi na oko 200 kilometara od Porta.
Poznato je po tome što je staro vekovima, po svojim granitnim kućama, po plodnoj zemlji i zemljoradnji, a u poslednjih sedam godina postalo je poznato i po bogatim rezervama litijuma.
U centru mesta nalazi se s jedne strane kancelarija kompanije koja pokušava da dobije dozvolu za iskopavanje, sa druge strane je poruka meštana koji se tome protive. "Ne rudniku, da životu, neće proći", samo su neke od reči koje su meštani ispisali kao poruke upućene Savani Risorsiz, kompaniji sa sedištem u Londonu osnovanoj 2010. godine, čiji je plan otvaranje četiri površinska kopa, u kojima bi se litijum iskopavao narednih 17 godina.
Za meštanina i aktivistu iz Udruženja "Ujedinjeni u odbrani" Nelsona Gomeša, to ne dolazi u obzir.
"Znamo da je rudarstvo jedna od aktivnosti koja najviše zagađuje I degradira prirodu. I kako da ne budemo uznemireni kada smo na ivici toga da nam 4 velika rudnika budu ispred kuće, na zemlji na kojoj hranimo životinje. Sada u selu možemo da pijemo vodu na bilo kom mestu. Kad otvore rudnik toga više nema", rekao je Gomeš za Euronews Srbija.
On strahuje da bi taj prostor izgubio status svetske baštine koji mu je dodelila Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija zbog krajolika i zemljoradničke tradicije.
Kaže da su meštani još 2006. prodavali placeve za kamenolom koji nije otvoren.
Kompanija Savana Risorsiz 2017. godine otkupila je to zemljište, a ugovoru je dodat aneks u kome se našao i litijum i veća površina za iskopavanje.
Savana Risorsiz je od 2020. predlagala tri studije uticaja na životnu sredinu. Dve su odbijene, a prošle godine je treća dobila uslovno zeleno svetlo od portugalske Agencije za zaštitu životne sredine.
"Ne treba nam da se rudnik otvori pa da shvatimo da ne ispunjavaju standarde za koje tvrde da će ispuniti. Vidimo šta se desi kad kamioni koji vrše ispitivanja kopaju i podignu prašinu. Pre par dana smo išli na mesto ispitivanja i voda koja je izlazila iz tih mašina oticala je direktno u potoke. Kako može kompanija koja nema iskustva sa rudarstvom da obećava bilo šta kad ne ispunjava obećanja ni sada", navodi Gomeš.
Vode se i sudski sporovi oko zemljišta
Zajedničko zemljište, na portugalskom baldioš, ključno je za spor oko planova za otvaranje kopova.
Tri četvrtine rudnika zavisi od pristupa litijumu u stenama na zemljištu čiji je većinski vlasnik selo.
Vode se i sudski sporovi oko zemljišta koje su privatna lica koja ne žive u selu prodala kompaniji.
Predsednica Baldioša Kovaš do Barozo Aida Fernandeš, Gomešova supruga, svakog dana čuva stražu, odnosno, na poseban način sprečava mašinu da radi.
"Morali smo da idemo na sud, da definišemo granice zemljišta. Ovo je jedno takvo zemljište i kada kompanija kaže da poštuje zajednicu, laže. Zdrav razum nalaže da se čeka da se proces okonča, pa da se vrše ispitivanja. Ali kompanija to ne poštuje. Zato smo ovde već pet meseci ispred mašine, smenjujemo se i branimo zemlju od pola osam ujutru do pet posle podne. Ako nas nema, vozač ima instrukcije da krene da radi", rekla je Fernandeš.
"Ceo taj proces je uništenje ogromnih oblasti za minimalnu količinu minerala. U slučaju planina gde treba da se otvore kopovi, 80 odsto će biti srušeno, jer im treba samo 20 odsto stena. A od toga u dalji proces ide samo šest odsto", dodaje ona.
Žoze Migel Fernandeš iz Nacionalnog udruženja za zajedničko zemljište smatra da novinari često dolaze u selo i stalno razgovaraju sa istim ljudima.
On kaže da traži objašnjenje i on bi da čuje argumente i "za" i "protiv".
"Protivim se tome da se samo kaže ’ne’. I ja mogu da budem protiv kada mi niko ništa nije objasnio. Pitanje je ovo: ljudi su protiv rudnika i rudarstva uopšte, a svakog dana koriste alate, automobile, puteve... Materijal za to dolazi iz rudnika. To za mene nije logično. Mora da postoji pojašnjenje, radna grupa, sa ljudima iz zajednice, stručnjacima, zvaničnicima, jer oni daju mišljenja i dozvole. I normalno sa ljudima iz kompanije", rekao je Žoze Migel Fernandeš.
Marijana Rikito, istraživač na Univerzitetu u Amsterdamu, provela je godinu dana u tom portugalskom selu ispitujući uticaj projekta Barozo na lokalno stanovništvo.
Ona smatra da je neophodna šira debata.
"Vidim da se litijum prikazuje svuda kao neophodan za energetsku tranziciju, to se ne dovodi u pitanje. Da, nemamo debate treba li nam litijum ili ne, i kako ćemo da vršimo proces iskopavanja... Verujem da je institucionalni narativ da nam litijum treba, a kad kažemo da je to imperativ, automatski isključujemo kritičku debatu", rekla je Rikito.
Ona kaže da postoji komunikacija sa srpskim aktivistima.
"Naši prijatelji su išli u Srbiju, Srbi su dolazili ovde i naše bitke su slične. Narativi za opravdanje ekstrakcije litijuma u našim zemljama su slični. Delimično smo i mi i vi periferija u Evropi, iako Srbija nije u EU. Znate, perferija Evrope mora da plati cenu energetske tranzicije, ima mnogo sličnosti, podrške, solidarnosti u našoj borbi", rekla je Marijana Rikito.
Ko je saveznik meštana, a šta kažu u kompaniji?
Portugalski političari o litijumu retko govore, sem da je to strateški projekat i razvojna šansa za ovaj kraj.
Ipak u njihovim redovima, meštani imaju saveznika, predsednika opštine Botikaš Fernanda Kveiroga, kojoj selo pripada.
On je član vladajuće Socijaldemokratske partije koja je na vlast stupila posle izbora u martu.
Predsednik opštine Botikaš Fernando Kveiroga kaže da očekuje da će Vlada imati sluha za građane.
"Razgovarao sam sa premijerom, još pre izbora. Izabran sam da branim opštinu i građane, bez obzira ko je na vlasti. Ništa se neće promeniti zato što je u pitanju moja stranka. Očekivano, tražio sam sastanak sa ministarkom za životnu sredinu kako bih joj pokazao sve podatke tako da kada budu donosili odluku, imaju sve relevantne informacije", rekao je Kveiroga, koji je od početka protiv projekta.
Smatra da od rudnika neće biti ništa, jer seljani neće dati zemlju, sem ako vlada ne izvrši eksproprijaciju.
Tvrdi da kompanija nije bila transparentna i ne veruje u argumente o ekonomskom napretku ovog kraja.
"Dodatno nas brine što ova kompanija do sada nije otvorila nijedan rudnik. Ne znamo kakve kapacitete ima. To je finansijska kompanija koja gleda svoje interese. Prvo su obećali 600 radnih mesta, posle su smanjili na 300, pa na 200. Ako bude 60, to će biti maksimum. Možda neće ni biti posla na kraju. Dovešće ljude ujutru da rade, a posle podne će ići kućama", rekao je Kveiroga.
Kompanija Savana Risorsiz je nedavno za portugalske medije saopštila da se šire neistine i da je zahtev da kompanija prestane sa ispitivanjem terena dok su u toku sudski sporovi, odbijen.
U nedavnom intervjuu za Euronews direktor Savane Risorsiz Emanuel Proensa govorio je kako vidi strahove u Kovaš do Barozu.
"Prvo, normalno je da kada dolazi do novog razvoja ima i briga ali manje je normalno da te brige preuveličavaju ljudi koji pokušavaju da taj strah učine još većim. To je kontraproduktivno i voleo bih da se to ne radi. Dozvoljeno nam je da kao predstavnici industrije objasnimo šta radimo i pokažemo da ćemo to činiti na pravi način. Za sve što smo radili i napore koje smo uložili da bismo dobili dozvolu, čini naš projekat vema velikim iz tehnološke perspektive. Danas nam modernizacija dozvoljava da koristimo malo vode, da voda neće oticati u ekosistem, dakle da kontrolišemo zagađenje", rekao je on.
Proensa dodaje da je važno reći da litijum u fazi spodumena, minerala u kojem se nalazi, nije štetan.
"Nemate problem povezan sa separacijom. Pošto završimo iskopavanje, mi ćemo zemlju sačuvati, imamo pet kopova na kojima radimo i to će ići jedno za drugim. To znači kada radimo na drugom kopu, već počinjemo da uređujemo prvi i da ga pošumljavamo. Ne moramo nikoga da selimo, možemo da im poboljšamo život i dovedemo još stanovnika u siromašni region. To jeste industrijski razvoj i transformacija i zato se sve radi sa oprezom, po pravilima, da ljudi u blizini žive dobro. Nivo straha može da se smanji samo prikazivanjem činjenica", rekao je Proensa.
Gde geolozi ispituju stene?
U blizini sela Kovaš do Barozo je opština Bragado i selo Vila Pouka de Agilar, gde geolozi ispituju stene, u želji da saznaju koliko u njima ima litijuma.
I ovde ima velikih rezervi, a ispitivanje vrše profesor Univerziteta u Portu Alešandro Lima i doktorandi.
"Merimo količnu litijuma koju imaju ove stene. Ova ima 3,57 posto litijuma. Proučavamo pegmatite koji su u ovoj oblasti zaista bogati liitjumom i ovim aparatom možemo da izmerimo količinu liitjuma. Ako je količina interesantna, ponesemo stenu sa sobom, ako nije, ostavimo je ovde", rekao je profesor Lima.
Kako objašnjava profesor, ovaj kraj je bogat spodumenom, mineralom iz koga se vadi litijum.
On pominje da je nedavno u Finskoj otvoren rudnik gde se litijum dobija upravo iz ovog minerala, ali da su rezerve u Portugaliji znatno veće.
On brani iskopavanje litijuma i tvrdi da metode ne moraju neophodno da budu agresivne.
"Jedan od mitova je da to mora da bude površinski kop. Ne mora. Za projekat Barozo, jesu to predložili, ali ima drugih mesta gde rudnik može da bude pod zemljom. Kada je reč o tretmanu, ima onih koji su agresivniji po životnu sredinu i onih koji su manje agresivni. U svakom slučaju, ako se to može uraditi u Finskoj, može i u Portugaliji. Isti je način iskopavanja. U Finskoj će to prvo biti površinski kop, zatim podzemni. Predlažem isto i ovde. Dakle, počnete sa malim površinskim kopom a onda žicu, koja je u ovom slučaju vertikalna, nastavite da pratite pod zemljom. To podseća na kamenolome koje ste videli pri dolasku u selo", rekao je profesor Lima.
On navodi da vrsta minerala koji se tu nalazi - spodumen, nije štetan po okolinu.
"Nema sumpora, radiokativnih minerala i zato je lako vršiti iskopavanje. Ali problem je što je za tretiranje rude potrebna voda. Dakle, zalihe vode treba pripremiti tokom zime, a onda ih koristiti i leti. Ali mislim da je to kompatibilno. Na primer, ovde imamo u blizini industrijsku zonu, a u sred smo prirode. Na dva do tri kilometra odavde su kamenolomi, a funkcioniše i turizam. Kažete da ima problema u Kovaš do Barozu, ali ovde ljudi ne prave probleme, znaju šta radimo. Litijum je najbolji metal koji možete da iskopavate. Ako pričamo o zlatu, uranijumu, to je problem, treba mnogo više opreza, ali ne sa litijumom. Nije radioaktivan, nema ispuštanja kiselina. Jedini problem i ono što treba da se kontroliše jesu zalihe vode za tretiranje rude", rekao je profesor Lima.
Na pitanje Euronews Srbija šta predlaže kada je u pitanju jadarit u Srbiji, on kaže da je jadarit novi mineral, tek nedavno otkriven.
"Tretmani kojima treba da se napada taj mineral su sasvim različiti od spodumena. Ne znam šta je bio predlog ali znam da su potrebni drugi reagensi. Širom sveta ima iskustva u tretmanu spodumena, ali ne sa jadaritom, to je razlika", rekao je profesor.
Profesor Lima veruje da Evropa treba da se vrati rudarstvu tamo gde može. Kaže da svi želimo bateriju mobilnog telefona za koju litijum kopa ko zna ko, ko zna gde i ko zna pod kojim uslovima. Ubeđen je da bi zakoni EU rudarske kompanije doterali u red.
Reflektor iz Brisela
EU želi da smanji zavisnost od rudnika u Kini, Africi, Južnoj Americi za litijum i druge materijale neophodne za prelazak na zelenu energiju.
Zato je donela akt o kritičnim sirovinama tražeći od članica da do 2030. godine 10 odsto ovakvih materijala proizvedu u Uniji i da obezbede brže dobijanje dozvola za takve projekte.
Iz ugla Brisela politička scena u Portugaliji zato se pomno prati, jer litijum iz ove zemlje bi mogao da obezbedi baterije za pola miliona električnih vozila.
Pad portugalske vlade prošlog novembra, bio je veliki udarac za EU, jer se to dogodilo zbog nekoliko korupcionaških afera među kojima je i ona u vezi sa koncesijama za rudnike litijuma.
Krajem prošle godine sada bivši premijer Antonio Košta, zvezda u usponu, viđen za neku od važnih funkcija u EU, podneo je ostavku zbog navodne korupcije.
Rekao je da mu je savest čista, ali da se više neće kandidovati.
Novinar jedne od najvećih radio stanica u Portugaliji, TSF radija, Artur Karvaljo objašnjava pojedinosti slučaja.
"Istraga je počela posle medijske priče javnog servisa Portugalije, o događajima iz 2019. Za jedan od rudnika, dogovor je potpisan sa kompanijom koja je prestala da postoji. Onda se pojavila druga kompanija vrlo sličnog naziva koja je preuzela posao. Navodno, u to vreme ministri energetike i životne sredine su upozoreni, ali nisu reagovali. Tada je počela policijska operacija Influenser. Vlasti su počele da prate komunikacije ministra za energetiku I priča se proširila na druge projekte. Onda se opet pojavljuje litijum. U istoj istrazi postoji i pitanje vezano za drugi rudnik. Uključuje agenciju za životnu sredinu. Navodno je došlo do trgovine uticajem kako bi se brže dobila dozvola za izvodljivost u odnosu na uticaj na životnu sredinu", rekao je Karvaljo.
Karvaljo, ipak, kaže da je reč o kombinaciji više afera i da nije isključivo litijum oborio vladu, iako su neki portugalski mediji pisali da je pred Koštom "pukla litijumska bomba".
Kada su raspisani novi izbori, litijum nije bio glavna tema.
"Pratio sam većinu predizbornih debata. Ne sećam se da je neko pomenuo litijum. Definitivno, ne. Znate, nas ima 10 miliona, 60 odsto ljudi živi u krugu od 200 kilometara od Porta i Lisabona. Ostatak zemlje je uglavnom pejsaž. Malo ljudi tamo živi. Kada dođe do neke afere, o tome se priča, ali to inače nije najvažnija stvar u zemlji", rekao je Karavljo.
Dijametralno suprotna mišljenja temu ostavljaju otvorenu do daljeg
Uz više razlika između srpskog i portugalskog iskustva sa litijumom, jedna stvar je izuzetno slična - mnogo dijametralno suprotnih mišlljenja koja ovu temu do daljeg ostavljaju otvorenom.
"Neće biti rudnika. Da u to ne verujemo, ne bismo se ni borili čitavih sedam godina", rekao je Nelson Gomeš.
"U Evropi smo nekada bili industrijski razvijeni i to dobro, ali u budućnosti ćemo imati problem kritičnih sirovina", rekao je prof Lima.
"Da nije ovih pravnih pitanja, istraga koje obuhvataju prethodnu vladu, verujem da bi sve išlo glatko. Možda grešim ali ne predviđam barikade. Ni blizu", kaže Artur Karvaljo.
I dok meštani Kovaš do Baroza kažu da se dalje neće moći, kompanija Savana Rizorsiz tvrdi da će se pridržavati ograničenja za uklanjanje vegetacije sa područja projekta, zabrane upotrebe vode iz obližnje reke i uređenja okoline posle vađenja litijuma.
I pored otpora očekuje konačno zeleno svetlo ove godine, a početak radova 2026.
Dobar život u Evropi značio je i isterivanje prljave industrije. Klimatske promene s druge strane navode ljude da istraju u čuvanju onoga što imaju.
Nad svime se nadvija geopolitika i potreba EU da kada su u pitanju ključne sirovine ne zavisi pre svega od Kine, ali ni Amerike ili Čilea.
Neizvesna vremena traže nepopularne odluke, ali čini se da ovu nigde nije lako doneti.
Komentara: 0