Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je 31. januara jedinstveni ekološki informacioni sistem (JEIS) čija je svrha da građani prijavljuju ekološke probleme sa kojima se susreću u svojoj zajednici. Lokalne samouprave za rešavanje problema imaju rok od sedam dana od dobijanja zahteva.

Kako je najavljeno u ministarstvu, zadatak administratora je da prikupljaju informacije sa terena koje dobiju od građana i da potom pozivaju nadležne službe da reaguju, pre svega inspekcije i druge službe u lokalnim samoupravama, kao i republičku inspekciju zaštite životne sredine.


Ministarstvo je pozvalo građane da ukazuju na ekološke probleme na koje nailaze, a lokalne samouprave da tesno sarađuju, kako bi se ti problemi što pre i rešili.

Prijave se šalju:

• putem mobilne i veb aplikacije gReact (Green Reaction), koja se besplatno preuzma na Google Play i APP Store
• slanjem SMS ili MMS poruka na 066-5555-001
• telefonskim pozivima Kontakt centru na broj 0800-003-003, radnim danima od 7:30 do 15:30 časova

U ministarstvu su ocenili da je sistem značajan jer omogućava da se zajedno sa građanima efikasnije pristupi mapiranju i rešavanju ekoloških problema u Srbiji, što će pomoći i u kreiranju strategija za rešavanje ekoloških problema i u projektovanju budžetskih sredstava za te namene.

Sistem predviđa i praćenje lokacija očišćenih divljih deponija na kojima su postavljene kamere.

U Srbiji ima oko 3.500 divljih deponija, a tokom prošle godine očišćeno je 500 lokacija, saopštilo je ministarstvo.

Povodom puštanja u rad JEIS-a, u Kragujevcu je predstavljen projekat i održana obuka za inspektore zaštite životne sredine i predstavnike Gradske uprave Kragujevac i opština Aranđelovac, Topola, Lapovo, Batočina, Rača i Knić.

- Pruža se mogućnost dvosmerne komunkacije sa građanima. Nemoguće je rešiti sve probleme odjednom, ali već smo predali spisak prvih prijava koje su pristigle iz Kragujevca, rekla je Jelena Tanasković, državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine.

U proteklih desetak dana, koliko postoji sistem, građanima su najviše smetale divlje deponije i toplana.

- To je ono što ćemo zajedničkim snagama rešavati, a nadam se i da je ovo poslednja grejna sezona sa dimom u Kragujevcu, istakla je Tanasković.

Da Gradu Kragujevcu i građanima ovaj sistem omogućava efikasnije funkcionisanje, smatra i Stefan Nikezić, član Gradskog veća za unapređenje i zaštitu životne sredine.

- Građani će moći da prijave sve ekološke probleme sa kojima se suočavaju, a ekološki inspektori i lokalna administracija uspešnije će da ostvare planirane ciljeve, rekao je Nikezić.

Na ovom skupu, Tanasković i Nikezić su uručili inspektorima mobilne telefone sa instaliranim softverima, a potom su obišli Energetiku, objavljeno je na sajtu Grada. Detalje posete nije objavio Grad, ali ni Energetika.

Podsećamo, Energetika na koju su se žalili Kragujevčani koji su među prvima koristili JEIS, nije obezbedila povremeno merenje preko ovlašćenog pravnog lica, tj. ne poseduje Izveštaje o merenje emisije zagađujućih materija u vazduh - to je "utvrđeno činjenično stanje" navedeno u Zapisniku o inspekcijskom nadzoru, dostavljenom udruženju PRVI PRVI NA SKALI, nakon prijave zagađenja zabeleženog 31. oktobra.

Ova nezakonitost se odnosi na emitere kotlova K3 i K4 na matičnoj lokaciji (ul. Prvoslava Rakovića br 4), ali i kotlove na vanmatičnim lokacijama u Kragujevcu, a to su PJ: Erdoglija, Centralna radionica, Stanovo, Klinički centar i Aerodrom, piše u zapisniku koji je potpisala Maja Ranković, glavni inspektor za zaštitu životne sredine (i turizam).

DETALJNO: ENERGETIKA NE POSEDUJE IZVEŠTAJE O MERENJU EMISIJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VAZDUH - UTVRDILA INSPEKCIJA I NALOŽILA OTKLANJANJE TE NEZAKONITOSTI (FOTO, VIDEO)

Pored Kragujevca, novi sistem je predstavljen u Valjevu, Smederevu, Požarevcu, Novom Sadu i Subotici, gde su održane i obuke inspektora iz Kolubarskog, Mačvanskog, Podunavskog, Braničevskog, Srednjobanatskog, Severnobanatskog i Južnobanatskog okruga.

Uz JEIS, novost koja može da unapredi zaštitu životne sredine, ali i javnog zdravlja, jeste konačno uspostavljanje lokalnih registara izvora zagađivanja (LRIZ) u gradovima i opštinama. Poput Nacionalnog registra izvora zagađivanja (NRIZ) koji vodi Agencija za zaštitu životne sredine, i LRIZ je obaveza propisana Zakonom o zaštiti životne sredine, ali se nije izvršavala u najvećem broju lokalnih samouprava, a među njima je bio i Kragujevac. Detaljnije OVDE.

Inače, paralelno sa pokretanjem ovog sistema i u Kragujevcu, JKP Šumadija je 9. februara uklonilo divlje deponije u blizini ambulante u Čegarskoj ulici na Metinom Brdu koja predstavlja učestali problem za stanovnike ovog kraja. Intervenisalo se nakon prijave iz Mesne zajednice Pivara koju je animirao član lokalne grupe Ljubitelji Pivarskog parka.

JKP je apelovalo na sugrađane da se savesno odnose prema otpadu i da ga odlažu na pravilan način u za to namenjene kontejnere, jer se time štiti i čuva životna sredina.

Ovo preduzeće je podsetilo da su divlje deponije površine koje se formiraju nelegalnim odlaganjem raznovrsnog otpada na mestima koja nisu predviđena za tu namenu. Njihovo stvaranje utiče na zagađenje vazduha, vode i zemljišta, a samim tim i na životnu sredinu i zdravlje ljudi. 

Foto: Ministarstvo; Grad Kragujevac; MZ Pivara
D. M. M - Prviprvinaskali.com

PREPORUKA PPNS

SANU: PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO? (APSTRAKTI I SNIMAK NAUČNOG SKUPA)

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU