Slovačka kompanija InoBat objavila je da je potpisala Memorandum o razumevanju sa Ministarstvom finansija Republike Srbije i opštinom Ćuprija (25. 9. 2023) za izgradnju giga fabrike za proizvodnju i reciklažu baterija za električna vozila. Sličan Memorandum o namerama je već potpisan 14. 11. 2022. godine.
Šta je zapravo InoBat? Formiran je septembra 2019. godine, ima oko 100 zaposlenih od kojih su većina finansijski i marketinški stručnjaci. Većina od koliko-toliko zaposlenih inženjera praktično ima minimalno iskustvo u izradi veoma zahtevne tehnologije, Li-jon baterija. Ako ovi zaposleni nisu baš totalni entuzijasti, može se pretpostaviti da primaju plate iz nekog izvora, sa porezima i doprinosima bar 3.000 evra. Od osnivanja do danas, četiri godine, samo za plate bi moralo da se izdvoji neverovatnih oko 15.000.000 evra. A zakup prostorija i ostali fiksni i drugi troškovi? Bez proizvodnje, odakle dolaze te pare - od Rio Tinta koji je prema sajtu kompanije investirao u InoBat?
Za 2023. su najavili otvaranje “fabrike” baterija u Voderady, Slovačka (mini-Giga Factory in Slovakia???) ali natpis slike “A rendering of what the finished Voderady plant will look like - prikaz kako će izgledati gotova fabrika Voderadi” dovoljno govori o stvarnoj situaciji - lepo napravljena fotošop manipulacija. Međutim, detaljnijim pregledom njihovog sajta može se pročitati da je to u stvari “laboratorija za istraživanje i razvoj u ranoj fazi”.
Prikaz kako će izgledati gotova fabrika Voderadi
A što se tiče njihovog revolucionarnog pristupa u Li-jon baterijma, kako najavljuju iz InoBata, proizveli su samo jedan prototip na bazi dobro poznate NMC 622 (nikal-mangan-kobalt) katode, ali bez ikakvih realnih tehničkih karakteristika koje bi opravdale tu revolucionarnost. Na sajtu pod baterije data je ova “smejurija”:
Sve u svemu, čini se da je ovo ćerka firma neke veće kompanije. Posebno što zabrinjava su reči iz Memoranduma o razumevanju sa Ministarstvom finansija Republike Srbije i opštinom Ćuprija, o “The Facility will assemble energy storage (ESS) solutions as well as electric vehicle (EV) batteries as well as recycling facilities in line with InoBat’s #C2C circular value-chain development platform”.
Da li “circular value-chain development platform - platforma za razvoj kružnog lanca vrednosti” uključuje naš litijum iz jadarita? Takođe, izuzetno je zabrinjavajuća najava o recikliranju baterija, koja je verovatna funkcija ove fabrike od 419 miliona evra, za početak. S obzirom na našu kupovnu moć i cene elektromobila od nekoliko desetina pa i stotina hiljada evra, teško će biti dovoljno baterija iz Srbije za recikliranje. Verovatno će se ova fabrika baviti reciklažom EU baterija, koje će kod nas ostavljati veoma otrovne i kancerogene rastvarače, etilen-karbonat, di-metil karbonat i sl, kao i ogromne količine jedinjenja toksičnog fluora. Jednom rečju, Srbija bi/je postala smetlište Evrope.
Dr Branimir N. Grgur, redovni profesor Tehnološko-metalurški fakultet, Univerziteta u Beogradu dopisni član Akademije inženjeskih nauka Srbije
ULOGA LITIJUMA U ENERGETSKIM TEHNOLOGIJAMA I ALTERNATIVE, 2021.
Branimir Grgur, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu
Apstrakt
Litijum-jonski akumulatori su otkriveni 70-ih, a komercijalizovani 80-ih godina prošlog veka. Princip rada se zasniva na interkalaciji–deinterkalaciji litijuma iz grafitne negativne i najčešće LiCoO2 pozitivne elektrode uz korišćenje organskog elektrolita uz dodatak litijumovih soli. Mada sistemi na bazi litijuma imaju izuzetne električne karakteristike, ipak ovakvi sistemi imaju i niz nedostataka. Jedan od bitnijih je visoka cena usled rasprostranjenosti rezervi litijuma, koje se procenjuju na 10–12 Mt, i kobalta, čije su realno isplative rezerve oko 7 Mt. Za pogon automobila neophodno je ~0,16 kg Li po kW. Prema studiji Rio Tinta da ležište kod Loznice može dati oko 60 kt Li2CO3 ili ~5,7 kt Li godišnje, jednostavnom računicom se može dobiti broj automobila (100–50 kWh) od oko 700–350 hiljada godišnje ili od 28,5 do 14,2 miliona tokom 40-godišnje eksploatacije. Kao primer može poslužiti činjenica da je godišnja proizvodnja automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem reda 100 miliona.
Kao alternativa litijum-jonskim, mogu se razmatrati natrijum-jonski akumulatori, sa nešto lošijim karakteristikama, ali daleko nižom cenom. S obzirom na to da razvoj litijum-jonskih akumulatora traje već 50 godina sa ogromnim ulaganjima, natrijum-jonski sistemi bi mogli u skorijoj budućnosti da postanu ozbiljna alternativa litijum-jonskim akumulatorima. Takođe, cink-jon, gorivni galvanski spregovi, protočni redoks-akumulatori i punjivi sistemi na bazi metal-vazduha se mogu razmatrati kao alternative litijum-jonskim akumulatorima.
VIDEO: SNIMAK PREDAVANJA (33:36)
...čak i ako bi Srbija godišnje proizvodila 100.000 električnih automobila, što je malo verovatno, sa baterijom od 50kWh, za to bi bilo potrebno oko 800 tona metalnog litijuma. Dakle, samo sedam odsto od ukupne godišnje proizvodnje u Jadru, dok bi Rio Tinto preostalih 93 odsto mogao da prodaje kome hoće. Naravno, i Srbija bi od njega litijum kupovala po realnim, tržišnim cenama.
Komentara: 0