Profesor Milanović za CINS: Srbiji preti opasnost od šumskih požara u budućnosti, krajnje je vreme da se osmisli sistem za smanjenje rizika i opasnosti

Profesor Milanović za CINS: Srbiji preti opasnost od šumskih požara u budućnosti, krajnje je vreme da se osmisli sistem za smanjenje rizika i opasnosti

Profesor Milanović: Zbog klimatskih promena biće više šumskih požara

„Zbog klimatskih promena skratiće se period izmeÄ‘u dve ekstremne godine. Ekstremni požari neće biti na svakih pet godina, nego otprilike na svake tri godine i tako će se taj period skraćivati, a požarna sezona će da se prolongira. Mislim da nemamo razvijenu svest o opasnosti koja nam preti“, rekao je u intervjuu za CINS profesor Šumarskog fakulteta Slobodan Milanović.

Kakvog su kvaliteta šume u Srbiji, šta ih ugrožava, da li je potrebno pošumljavanje i zašto je Balkan najugroženije područje u Evropi, samo su neka od pitanja na koja je u intervjuu za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) odgovarao Slobodan Milanović*, vanredni profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu sa katedre Zaštita šuma.

Da li je Srbija bogata šumama?

Evropski prosek je oko 40% šumovitosti, a mi smo po zadnjem popisu stanja šuma imali nešto preko 29% šumovitosti. U toku je nov popis i preliminarni podaci pokazuju da će biti preko 30%. Jednim delom jer je malo promenjena metodologija pa se neke stvari koje se ranije nisu svrstavale u šumu sada svrstavaju. Druga stvar je depopulacija u brdsko-planinskim područjima. Tamo nema nikog pa se šuma spontano vraća, ne kao posledica neke naše aktivnosti. Vrlo se malo pošumljava, ako se to poredi sa nekim površinama koje su pošumljavane 70-ih, 80-ih pa i 60-ih godina. To su bile desetine hiljada hektara na godišnjem nivou, a sada je to otprilike oko 1.000 hektara.

ARHIVA PPNS POŠUMLJAVANJE U SRBIJI - IZVEŠTAJ DRI 2020

Pošumljavanje u Srbiji - Izveštaj DRI 2020
Kažete da to nije posledica naše aktivnosti, da li onda ima potrebe za pošumljavanjem?

Mislim da nema potrebe da se sistem uključuje na način da se podižu nove šume i nema puno površine gde bi to mogli. Puno priče se vodi u medijima i stručnoj javnosti o Vojvodini i podizanju šumovitosti. MeÄ‘utim, raÄ‘ene su analize koje su tu površine dostupne za pošumljavanje i vrlo ih je malo. Procenjeno je da ta šumovitost može da se podigne za nekoliko procenata. Inače, šumovitost u Vojvodini je možda najmanja u Evropi, samo 6% površine. Što se tiče centralne Srbije mislim da treba da se fokusiramo na popravljanje kvaliteta šuma. Imamo puno takozvanih izdanačkih šuma, nastalih nakon seče. NajčešÄ‡e je koren tih stabala star recimo 150 ili 200 godina, a nadzemni deo 30 ili 40 godina. Tu postoji prostor da se interveniše, da se smanji procenat tih šuma, a da se poveća procenat takozvanih visokih šuma, onih koje su nastale iz semena.

Zašto su nam šume važne?

Šuma nam omogućava nešto samim tim što postoji, a da mi toga najčešÄ‡e nismo ni svesni počevši od one banalne stvari da udišemo kiseonik koji proizvode te šume, ali i da nas čuvaju od bujica i poplava. Najopasnija stvar kod klimatskih promena jesu ekstremni dogaÄ‘aji. Jedan od ekstremnih dogaÄ‘aja je suša, a s druge strane u jednom danu, u jednom ili dva sata imate ogromnu količinu padavina koja se sruči na neko područje u količini koja padne za pola godine. Ukoliko nemate šume ta voda se slije, nastanu bujice koje naprave lom u brdskom-planinskim predelima. Ako imate tu pojavu na nekoj većoj površini vrlo verovatno da ćete imati poplavu u nekoj ravničarskoj površini, kao što je bilo u Obrenovcu.

ARHIVA PPNS ZARADA DRVNE INDUSTRIJE ISPRED PRIRODNIH PLAVNIH ŠUMA

Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma
CINS je ranije pisao o ilegalnoj seči šuma. Pokazali smo da zbog nelegalne seče u Srbiji godišnje nestane na hiljade hektara šume. Koliko je nelegalne seče i kako to utiče na šumska područja?

Postoji čuvarska služba u okviru javnih preduzeća koja je zadužena za državne šume i mislim da tu postoji dobra kontrola. Ima verovatno nekih zloupotreba, ali mislim da je to u vrlo maloj meri. Teško da vi možete da uÄ‘ete i nešto posečete, a da niko od inženjera i tehničara koji su svaki dan prisutni u šumi to ne registruje. Mislim da se mnogo više bespravnih seča dešava u privatnim šumama koje niko ne kontroliše. Trebalo bi neko da vodi istu brigu o njima kao i o državnim, ali mi kao vlasnici teško da to radimo i onda se vrlo često dešava da zateknete neku površinu koja je potpuno devastirana. Prema Republičkom zavodu za statistiku, štete od bespravnih seča u Srbiji tokom poslednje dve decenije variraju, od 7.500 metara kubnih u 2006. do više od 27.000 u 2012. godini. Ukoliko poredimo prošle dve dekade možemo videti da su štete od bespravnih seča udvostručene.

Balkan je područje koje će najviše da pati, ako posmatramo Evropu, jer će temperatura tu najviše da poraste, a količine padavina će se najviše smanjiti i imaćemo veliki broj ekstremnih dogaÄ‘aja.
Početkom aprila u blizini Kraljeva, kod varošice UšÄ‡e, vatra je zahvatila 20 hektara borove šume i niskog rastinja. Koliko su česti šumski požari u Srbiji?

Prema našoj bazi podataka u 2021. godini bilo je 75 požara na površini od 1.633 hektara (preko 2.000 fudbalskih terena, prim.nov) državnih šuma. Prema Evropskom informacionom sistemu za šumske požare bilo je 139 požara na površini od 7.708 hektara. Njihova statistika je mnogo bolja i preciznija jer obuhvata i privatne šume. Mada oni su u 2021. detektovali kao šumski požar onaj koji se desio u okolini Kladova, ali tamo nije gorela šuma već travnata vegetacija u blizini šume. Možda je i deo samih šuma bio zahvaćen. Zato je neophodno voditi bolju evidenciju na državnom nivou.

U 95% slučajeva šumske požare izazove čovek

Da li je lako utvrditi šta je uzrok šumskih požara i da li su kazne za one koji ih izazovu odgovarajuće šteti?

ÄŒovek je taj koji ih izaziva i prema evropskoj statistici i prema našim podacima – u 95% slučajeva. Ja ne znam koliko su te kazne visoke, ali ako vam izgori jedan, pet, 10 ili 100 hektara šume ja ne znam kolika kazna treba da bude za nešto što je raslo 100 godina. Kada šuma izgori to je bukvalno kao da ste je obrisali gumicom, a da bi se ta šuma oporavila i vratila u neko preÄ‘ašnje stanje ponekad je potrebno da protekne i više od 50 godina da se sve funkcije koje je vršila vrate u punom kapacitetu. Tako da ta kaznena politika svakako mora da bude stroža. Ono što ste pitali da li se utvrdi uzročnik najčešÄ‡e je to nepoznat uzročnik ili se kaže da je čovek.

Kada pričamo o državi veličine Srbije, šta nam govore ti podaci?

Ne možemo uzeti podatke iz jedne godine već moramo gledati neki prosek, neki duži period. Ako se tako gleda onda možemo da kažemo da u proseku broj požara raste i da raste zahvaćena površina na godišnjem nivou, tako da se opasnost kod nas povećava i zbog toga je nužno pod hitno praviti sistem za prevenciju od šumskih požara. Šumski požari predstavljaju najdestruktivniji vid devastacije šumskih ekosistema. Najmanja je ta materijalna šteta, ali ova ekološka šteta – to ne može da se izmeri. NajčešÄ‡e se uzima da je ona bar 10 puta veća od materijalne, a ja bih rekao da je ona mnogo puta veća jer može da znači poplavu ili zagaÄ‘enje voda, jer posle požara tu ostaje pepeo koji se spira, kontaminira vodu i utiče na kvalitet onoga što mi posle pijemo.

ARHIVA PPNS U SRBIJI SE SEKU I ŠUME POD ZAŠTITOM DRŽAVE (FOTO, VIDEO)

U Srbiji se seku i šume pod zaštitom države (FOTO, VIDEO)
Zašto raste broj požara?

Broj šumskih požara raste zato što imamo globalno otopljavanje. Balkan je područje koje će najviše da pati, ako posmatramo Evropu, jer će temperatura tu najviše da poraste, a količine padavina će se najviše smanjiti i imaćemo veliki broj ekstremnih dogaÄ‘aja. Kada su požari u pitanju za nas je bitna suša, koja će biti sve više izražena, u dužim periodima, samim tim leti to drastično povećava opasnost od pojave šumskih požara. Mi smo imali ekstremnu požarnu aktivnost 2002, 2007, 2012, pa 2017/18. Te 2007. je izgorelo preko 30.000 hektara, to je bila ubedljivo najgora godina što se tiče požara po Srbiju. Jedna od posledica klimatskih promena biće i to da ćemo imati skraćenje tog perioda izmeÄ‘u dve ekstremne godine. Pa neće biti na svakih pet godina, nego otprilike na svake tri i tako će se taj period skraćivati, a požarna sezona će da se prolongira. Mislim da nemamo razvijenu svest o opasnosti koja nam preti.

Pomenuli ste da će se požari povećavati i da je potreban sistem prevencije. Da li u Srbiji postoji takav sistem ili samo gasimo požare kada do njih dođe?

Mi često kažemo gašenje požara u prenesenom smislu, za različite pojave kada se interveniše ad hoc – odnosno tek kad se dese. Ovde bukvalno tako izgleda gašenje šumskih požara. Ulažu se neka sredstva za neke mere, Uprava za šume izdvaja sredstva na godišnjem nivou koja se dodeljuju gazdinstvima za izgradnju i održavanje protivpožarnih pruga, ali bez sistemskog pristupa teško da i te mere mogu da daju rezultat. Više je to, da ne budem grub, trošenje novca da bismo rekli da smo uložili nešto u zaštitu šuma od požara, nego što to može da da neki rezultat. Kao zemlji kojoj preti opasnost od šumskih požara u budućnosti krajnje je vreme da se osmisli sistem koji će da nam omogući smanjenje rizika i opasnosti od šumskih požara. Postoji dodatni problem sa Zakonom o požarima, koji predviÄ‘a da planove za zaštitu od požara ne mogu da rade šumari nego recimo elektroinženjeri, mašinci, oni koju su završili zaštitu na radu i to je veliki problem jer oni ne poznaju šumu. TakoÄ‘e, problem je to što je za gašenje šumskih požara nadležan Sektor za vanredne situacije. Oni su jako dobro obučeni i opremljeni za gašenje požara u urbanoj sredini, ali za gašenje požara na otvorenom nisam siguran. Ni što se tiče obučenosti, ni što se tiče opreme.

Slobodan Milanović je vanredni profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu gde predaje na predmetu Zaštita šuma. Pored toga, predavač je na Fakultetu za šumarstvo i tehnologiju drveta na Mendelovom univerzitetu u Brnu, ÄŒeška. ÄŒlan je ekspertske grupe za šumske požare pri Evropskoj komisiji ispred Srbije, a do 2013. godine radio je u Institutu za šumarstvo u Beogradu kao naučni saradnik. 

Jovana Tomić
Izvor: CINS, 19. 5. 2022.


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

IZ ARHIVE PPNS ðŸŽ™ 

UDRUŽENJA GRAĐANA NA PREDSTAVLJANJU NACRTA PLANA RAZVOJA KRAGUJEVCA

Udruženja građana na predstavljanju Nacrta Plana razvoja Kragujevca
PREPORUKA PPNS ðŸŽ™

PROMOCIJA ZBORNIKA SANU ’PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?’ (AUDIO)

Promocija zbornika SANU ’Projekat Jadar - šta je poznato?’ (AUDIO)

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREÄŒENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

Iz SANU ministarki - o projektu Jadar: Mnogo nedorečenosti o rešavanju velikih problema i pogubnog uticaja na životnu sredinu

ARHIVA PPNS
DREN: EKOLOGIJA

MAJ 2022

  • Кako živeti u miru sa našim beznogim komšijama?
  • Rio Tinto u Srbiji - potraga za blagom, bez-pravila (II deo)
  • Za zaštitu životne sredine u Kragujevcu: Boravak urbanista u Holandiji; Nastavak energetske sanacije stambenih objekata; Projekat čišÄ‡enja divljih deponija; UčešÄ‡e na nacionalnim konsultacijama
  • "Xeco polen" - nova aplikacija na portalu PRVI PRVI NA SKALI
  • ZiÄ‘in i direktor kompanije kažnjeni sa milion dinara zbog zagaÄ‘enja reke Mali Pek
  • Ekomar: Ekološki problemi mesnih zajednica Kragujevca
  • Rio Tinto u Srbiji - potraga za blagom, bez pravila (prvi deo)
  • Prorektor Ristić: Ne znam namere Rio Tinta, ali znam šta će uraditi desetine hiljada ljudi ako se realizuje neželjeni scenario
  • Nismo odustali od Jadra - Simon Tompson, predsednik kompanije Rio Tinto
  • Bor: Rudna pulpa u Malom Krivelju uništila put, njive i vodotok Kriveljske reke (VIDEO)

APRIL 2022

  • Profesor Savić: Električni automobili iz Kragujevca mogli bi da vrate litijum u fokus
  • Univerzitet u Beograd konstituisao odbor za zaštitu životne sredine
  • Protest uspeo - Euro litijum obustavio istraživanja kod Valjeva
  • Za proizvodnju električnih automobila Fijatu subvencija od 48 miliona evra
  • Novi talas pobune protiv litijuma u Srbiji
  • Opstanak - 36 epizoda
  • Zemlja daje dovoljno da zadovolji svačije potrebe, ali ne i svačiju pohlepu - Gandi
  • Uoči Dana planete Zemlje, akcija ispred Sokolane
  • Kragujevcu sredstva za pošumljavanje, ozelenjavanje i 600 sadnica platana
  • Energetika za PPNS: 13. aprila popodne upotrebljena tona mazuta i 50 tona uglja - za potpalu; o odgovornosti - bez odgovora
  • Galerija PPNS: Imam pravo da dišem zdravo - Ljubitelji Pivarskog parka
  • Pobeda Zlatka Kokanovića nad Rio Tintom - na privatnoj parceli od 32 ara
  • Kragujevcu odobrena sredstva za uklanjanje 14 divljih deponija
  • FOTO: Divlja deponija na Metinom Brdu, 14. 4. 2022.
  • FOTO: Energetika Kragujevac, 13. 4. 2022.
  • U ÄŒumiću novo smeće na zgarištu starog
  • Staza smeća i zaraze izmeÄ‘u kulturnih dobara - Abraševića (1905) i Vodotornja (s kraja XIX veka)
  • Zmije otrovnice i prva pomoć u slučaju ujeda
  • Jalovište rudnika litijuma u RaÄ‘evini; Nećemo dozvoliti rudnik
  • ÄŒumićanci prijavili divlju deponiju, JKP Šumadija zakasila sa uklanjanjem, neko rešio problem - paljenjem smeća
  • Zašto ne možemo "izrudariti" naš put iz klimatske krize
  • SANU (Projekat Jadar - šta je poznato?): Petar Bulat - Mogući uticaji na zdravlje stanovništva
  • Nedostatak kontejnera veliki problem ÄŒumića - saglasni meštani i mesna zajednica
  • Degradacija prostora u okviru projekta Jadar - Ratko Ristić, Ivan Malušević, Petar Nešković, Angelina Novaković, Siniša Polovina, Vukašin Milčanović
  • Prikupljeno dovoljno potpisa za narodnu inicijativu protiv rudnika litijuma
  • Crna knjiga: Slučaj privatizacije Jaroslav ÄŒerni
  • U rudniku uglja Soko poginulo osam rudara, 18 je povreÄ‘eno

MART 2022

  • Pištaljka: Vrhovni kasacioni sud na strani uzbunjivača iz Rače
  • Projekat Jadar: Prikaz zone rudarskih aktivnosti sa potencijalnim mestima uticaja
  • Marš sa Drine: Projekat Jadar nastavljen; Rio Tinto: Ne počinjemo sa iskopavanjem (VIDEO)
  • Promocija zbornika SANU "Projekat Jadar - šta je poznato (AUDIO)
  • Tokom peticije u Kragujevcu protiv litijuma: Rešavanje ekoloških problema više ne može i ne sme da čeka
  • Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma sprovodi se i u Kragujevcu
  • Elaborat za izradu PDG Bešnjaja na ranom javnom uvidu do 7. aprila
  • Danas javlja: Kragujevčani čekaju u redovima da potpišu protiv rudarenja litijuma
  • U Kragujevcu održana tribina ’Od ideologije do ekologije’ (VIDEO)
  • Nacionalna ekološka asocijacija: Ekološka rezolucija 22
  • Od zagaÄ‘enja do uništenja - čovek, priroda i odgovornost (36. tribina "Nije filozofski ćutati")
  • Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma sprovodi se i u Kragujevcu
  • Algoritam zasnovan na ponašanju pčela pomaže istraživačima da smanje zagaÄ‘enje iz saobraćaja u Kragujevcu
  • Pesak iz Sahare, najvećeg izvora prašine, u kišnim kapima i u Srbiji (VIDEO: Španija, Francuska)
  • Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma na teritoriji Srbije
  • RTS najavio redovno izveštavanje o kvalitetu vazduha svakodnevno u 19:20, ali...
  • ÄŒista Srbija, a prljava tehnologija. Nešto smrdi - prof. dr ÄŒedo Maksimović (VIDEO)
  • Mentalno razgibavanje: Jadar ćete da trujete!?
  • AerozagaÄ‘enje na teritoriji Kragujevca, novembar-decembar 2021
  • Bušotine Rio Tinta otrovale Jadar borom i arsenom, predstavljeno u SANU
  • Gama zračenje u Braginu (Belorusija) 490nsv, u Vinči (Beograd) 111nsv
  • Akvarijum: Metode naučnog vrednovanja netaknutih vodenih staništa
  • SEOS u akciji - u Srednjoj Dobrinji skup 6. marta, u Pomoravlju prikupljanje potpisa za zakon o zabrani litijuma
  • Savet za borbu protiv korupcije: Izveštaj o privatizaciji Instituta za vodoprivredu Jaroslav ÄŒerni
  • Zaključak iz zbornika SANU "Projekat Jadar - šta je poznato?"
  • Dok Rio Tinto u Srbiji ispituje osnov ukidanja Projekta Jadar, u Mozambiku kažnjen zbog obmana o rezervama, a na Novom Zelandu otkriveno da nema ugovor o uklanjanju opasnog otpada

FEBRUAR 2022

  • Šumska pedagogija u Šumadiji
  • Apel RTS-u da dnevno-informise-o-zagadjenosti-vazduha-ili-sledi-masovni-protest-video.html
  • SEOS i Kreni-promeni: Potpisima graÄ‘ana i protestima do zakona o zabrani rudnika litijuma (VIDEO)
  • SANU: Promocija zbornika "Projekat Jadar - šta je poznato?"
  • U Kragujevcu javno raspravljano o proceni uticaja na životnu sredinu rekonstrukcije kotlarnice Energetike
  • Rio Tinto za Glas Amerike: Poštujemo odluku Vlade; meštani za Dojče vele: Rio Tinto ne odustaje (VIDEO)
  • Prorektor Ristić povodom prozivke premijerke Brnabić: Dobijao sam sugestije da povedem računa gde, šta i kako govorim
  • Pentagonu potrebne veće zalihe litijuma za vojnu industriju; bivša direktorka Rio Tinta u vrhu korporacije Lokhid Martin koja se sastajala sa srpskim firmama u Dubaiju
  • Milion stanovnika živi u gradovima gde ne postoji državni monitoring kvaliteta vazduha
  • RTS: Vazduh u Srbiji prekomerno zagaÄ‘en, precizne podatke imaće uskoro Kragujevac, Valjevo, Osečina, Novi Sad, Subotica, Vrbas, Nova Varoš, Prijepolje, Kladovo, Bor, Vranje, Leskovac, Pirot, Niš i ÄŒačak (VIDEO)
  • Protesti u Portugaliji protiv rudnika litijuma
  • Princeza Danica KaraÄ‘orÄ‘ević u kampu SEOS-a: Filip i ja podržavamo naš narod (FOTO, VIDEO)
  • SEOS ispred Predsedništva: Treći dan (FOTO, VIDEO)
  • SEOS ispred Predsedništva, 12. 2. 2022. (VIDEO)
  • Prijavi ekološki problem - rok za rešavanje: sedam dana od dobijanja zahteva
  • Radni doručak SEOS-a i Kreni-promeni (VIDEO)
  • SEOS: Protest za trajnu zabranu istraživanja i eksploatacije bora i litijuma u Srbiji (FOTO, VIDEO)
  • Godfri o Rio Tintu u Srbiji: Jadarit "neverovatna" šansa..., nadam se da ova priča nije završena
  • SEOS: Svi kao jedan - najava protesta ispred Predsedništva (AUDIO)
  • Zorana Mihajlović uporno odbija zahteve za pristup zapisnicima Radne grupe za implementaciju Projekta Jadar
  • SEOS i- Kreni-promeni: Ne odustajemo do zabrane istraživanja i eksploatacije litijuma i bora (FOTO, VIDEO)
  • Galerija PPNS: Srbija nije na prodaju!
  • Protest: Srbija nije na prodaju - Kragujevac, 8. febuar
  • 1990: Efektna opomena - Crni list Kristalu
  • SEOS i Kreni-promeni nastavljaju proteste do donošenja zakona o zabrani istraživanja i ekspolatacije bora i litijuma u Srbiji (VIDEO)
  • Naučnici i stručnjaci narodnim poslanicima: Zabranite zakonom istraživanje i rudarenje bora i litijuma u celoj Srbiji
  • "Srpski Amazon" sačuvan od MHE (Nera - jedina planinska reka Vojvodine)
  • SEOS i Kreni-promeni saglasni: Jedini zahtev - zabrana istrživanja i iskopavanja litijuma i bora na teritoriji Srbije
  • Rio Tinto objavio izveštaj o ’kulturu maltretiranja, uznemiravanja i rasizma’ u ovom rudarskom gigantu
  • Sindikat nauke Srbije: Za dostojanstven rad u nauci

JANUAR 2022

  • Dejan Lekić, Bojan Simišić: Ne politizujemo, borimo se za živu glavu
  • Rudnici kulture: Bor i Majdanpek (VIDEO)
  • Zašto je važno da se uvede zabrana iskopavanja litijuma i bora na teritoriji cele Srbije
  • Advokat Sreten ĐorÄ‘ević: Rio Tinto govorio neistine
  • SEOS: Predlog zakona o zabrani istraživanja i eksploatacije litijuma i bora na teritoriji Republike Srbije, sa obrazloženjem
  • SEOS: Predlog zakona i pitanja za Vladu Srbije
  • Tadić: Bili su dobrodošli! Niko neće Rio Tintu, koji je ogromna kompanija, reći 2001..., 2012. ni sada - niste dobrodošli! (VIDEO)
  • Protest: Nije kraj - Loznica, 22. 1. 2022. (VIDEO)
  • I Službeni glasnik objavio Uredbu o prestanku važenja Prostornog plana za realizaciju "Projekta Jadar"
  • Objavljena Uredba o prestanku važenja Prostornog plana za realizaciju projekta Jadar
  • Rio Tinto brine - za "naše aktivnosti i naše ljude u Srbiji"
  • Naled, Kanada Fond i Breakthrough doo - inicijatori ubrzanog donošenja novog zakona o rudarstvu 2014.
  • Vlada ukinula prostorni plan za Jadar
  • Dejan Lekić za CINS: Skoro milion i po graÄ‘ana u većim mestima ne zna kakav vazduh diše
  • SEOS: Nastavlja sa blokadama - nećemo rudnik litijuma, moratorijum nas ne zanima
  • Rio Tinto odlaže plan proizvodnje u Srbiji za 2027, uslov: odobrenja i dozvole Vlade
  • Brnabić: Lično ću se uključiti u realizaciju projekta (2018); Rio Tinto ne mora da bude u Srbiji (2022)
  • Dok je projekat Rio Tinta zaustavljen u blizini Feniksa, ambasador Godfri: Litijum je ogromna korist za Srbiju
  • Manojlović: Ne plaća se odšteta ako se ukine Prostorni plan; ĐorÄ‘evi: Tehnologija Rio Tinta opasna po životnu sredinu
  • Vučić o Rio Tintu: Šta mislite da je neko na lepe oči dobio istražna prava bez-dinara? Dinara nam nisu platili!
  • Ima li posledica za Rio Tinto zbog neobjavljivanja studije u 2021. o proceni uticaja na životnu sredinu, najavljene na sastank sa Vučićem i u izjavama A. Brnabić
  • Da li ste za utvrÄ‘ivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije? NE!
  • Prof. Zoran Stevanović, geolog: Država ima pravo da ne odobri kopanje litijuma
  • Rio Tinto kao metafora: BDP i statističke iluzije
  • Prorektor Ristić: Izaći ću na referendum i zaokružiti NE
  • Agelast: Rio Tinto - dr Dragana ĐorÄ‘ević, dr Ljiljana Tomović i Sreten ĐorÄ‘ević
  • Budimo pametni, sačuvajmo to što imamo - Jovan Memedović (Sasvim prirodno: Gladni turista)
  • Projekat Rio Tinta u Srbiji štite potpisi Svilanovića (2004) i Vučića (2021) na meÄ‘unarodnim ugovorima sa Ujedinjenim Kraljevstvom?
ARHIVA PPNS: EKOLOGIJA
JANUAR-DECEMBAR 2021

PRVI PRVI NA SKALI: Ekologija, januar-decembar 2021.

STRANICA KOJA SE ÄŒUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM ðŸŽ™ï¸

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari