Direktor projekta Jadar za N1: Kada rudnik krene sa radom jedino ko ima profit je Srbija
Šta kaže druga strana istraživala je reporterka N1 Žaklina Tatalović. Njoj je direktor projekta Jadar iz Rio Tinta Čed Bluvit rekao da ta kompanija ostaje u Srbiji da građanima ponudi prave informacije kako bi funkcionisao rudnik u Gornjim Nedeljicama. Svesni smo da nemamo dozvole, ali želimo da razgovaramo sa svima i predstavimo činjenice, kaže Bluvit.
N1: Dobar dan Čed, vi ste direktor projekta Jadar u Srbiji koji je ukinut pre dve godine, čega ste direktor prethodne dve godine?
„Svesni smo da je Jadar projekat ukinut, ali u poslednje dve godine naš fokus je bio da komuniciramo sa svim zainteresovanim stranama i da završavano interne studije na kojima smo pokrenuli rad ranije, uključujući i studiju uticaja na životnu sredinu“, kaže on.
N1: Zbog čega sve to radite ako je projekat ukinut, zbog čega želite komunikaciju sa nekim ko je rekao ne i da li vam to odnosi još više novca nego što ste planirali?
„Odlično pitanje, projekat jeste ukinut, ali mi u njega verujemo, u međuvremenu su ljudi od nas tražili komunikaciju, mi i dalje verujemo da je ovaj projekat za Loznicu i za region i zato i hoćemo da odgovorimo na sva pitanja koja ih zanimaju“, kaže on.
N1: Koliko novca ste uložili u Srbiju u proteklih 20 godina?
„Nešto oko 600 miliona dolara“, ističe on.
N1: Kako ćete ga predstaviti, kao troškove u poslovanju koji će se odbijati kasnije od zarade?
„Da, to je trošak kompanije, mi smo na svetskim berzama i transparentno sve pokazujemo“, kaže.
N1: Kada očekujete da imate bilo kakav dobitak, ako se sve ovo odbijalo od zarada, ako počnete da kopate sada?
„Ovo je zaista dobro pitanje, rudarstvo operiše na dugačak period, generalno za Rio Tinto taj ciklus traje 15 godina“, objašnjava.
N1: To znači da vi narednih 15 godina poslujete sa gubitkom i rudnu rentu koju Srbija dobija je nula?
„Ne, kada rudnik krene sa radom jedino ko ima profit je Srbija, kompanija će da plaća i rudnu rentu i poreze i doprinose. Srbija je napredna što se tiče rudne rente, kompletan rizik je na kompaniji i ono što je dobro je da značajan deo rudne rente ide lokalnoj zajednici“, kaže on.
N1: Pominjete da komunicirate sa Vladom Srbije, sa kim?
„Nastavili smo da razgovaramo sa svima koji su zainteresovani da razgovaraju sa nama u lokalnoj zajednici i u Vladi Srbije“, kaže on.
N1: Sa kim?
„U januaru na nivou Vlade u Davosu predsednik naše kompanije sreo se sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i to je bio prvi naš veliki sastanak, u međuvremenu bilo je mnogo izbora i onda su svi bili zauzeti oko toga“, kaže Bluvit.
N1: Predsednik Vučić nije Vlada, sa kim se iz vlade sastajete u prethodne dve godine?
„Srećemo se na nadležnim ministarstvima, to je za nas Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo rudarstva i energetike i lokalne zajednice“, kaže.
N1: Četvrti put vas pitam, sa kim iz Vlade komunicirate u poslednje dve godine?
„Odgovorio sam to u prethodnom pitanju sa nadležnim ministarstvima, i svim institucijama koje žele odgovore od nas i sa nevladinim sektorom i sa medijima koji traže odgovore, razumemo da nemamo dozvolu za poslovanje, razgovarali smo u prošlosti i sa organizacijom Ne damo Jadar“, kaže on.
N1: Koliko bušotina ima u Jadru?
„Od 2020. nema aktivnih bušotina u Jadru. U toku projekta bilo je više od 500 bušotina“, kaže Bluvit.
N1: Imate imovinu u Nedeljicama, zbog čega ste kupovali tu zemlju?
„Kupili smo zemlju, krenuli smo pre nego što nam je oduzeta i što se tiče toga i što se tiče raseljavanja radili smo sve po najvišim standardima. I to je proces po srpskim zakonima morate prvo kupiti zemlju i tek onda možete dobiti dozvolu za gradnju“, navodi on.
N1: Sad imate poljoprivredno zemljište, šta ste sadili prethodne dve godine?
„Ljudi koji su želeli da se bave poljoprivredom mi smo im dozvolili da na toj zemlji koja je bila njihova nastave da se bave poljoprivredom ukoliko su želeli“, kaže on.
N1: Je l’ to jadarit?
„Jeste, u njemu se nalazi svašta, ove bele tačkice koje vidite tu je u stvari suština i tu se nalaze litijum i borati. Način na koji se ruda vadi je svuda u Rio Tintu isti. Radili bismo na isti način kao u Kanadi u rudniku koji se nalazi ispod jezera. Prerada je nova, ali u Kaliforniji imamo fabriku za preradu borata i taj proces bi bio sličan“, kaže Bluvit.
N1: Postoji li jedan rudnik Rio Tinta u svetu iza koga ostaje nešto čisto?
„Proces zatvaranja rudnika je ozbiljan proces i tako ga i sprovodimo. To se radi u komunikaciji sa lokalnom zajednicom koja je uključena u proces. Obično se radi remedijacija zemljišta i za to postoje dugogodišnji primeri“, ističe.
N1: Što vas onda toliko ne vole kada je sve tako bajno?
„Sa tim se ne slažem, ja sam odrastao u rudarskom mestu i moj otac je imao mali biznis i Rio Tinto je imao dva rudnika u okolini. Želeo sam da radim u Rio Tintu, oni su sponzorisali moj fudbalski klub doneli su razvoj malih biznisa, postoji i uticaj na životnu sredinu, ali zato radimo po standardima, isto bi bilo i za Loznicu, bilo bi novih poslova i puteva, i da tačno je postoje neki rudnici Rio Tinta gde su pravljene greške, a posledica toga je unapređenje standarda. Nismo savršeni, pravili smo greške i iz njih smo učili“, navodi Bluvit.
N1: Vaše greške su vrlo opasne, koliko sumporne kiseline dnevno?
„To je tvrdi otpad da li se plašite možete ga držati to nije opasno, puno je dezinformacija. Način na koji se sumporna kiselina koristi koristi se kao i u drugim industrujama. Nejasna nam je kampanja oko sumporne kiseline, pa niko je neće prskati okolo“, kaže on.
N1: Koliko sumporne kiseline dnevno?
„Video sam mnogo informacija, od 5 tona do 11 tona, važan je način na koji se koristi i poštujemo sve standarde Evropske unije“, kaže.
N1: Koliko?
„U Srbiji se koristi 400 hiljada tona, u svetu mnogo mnogo više. Sve piše u studiji, pročitajte studiju“, navodi on.
N1: Koliko sumporne kiseline dnevno?
„Moram da pogledam“, kaže on.
N1: Koliko puta je potrebno da vam Srbija kaže ne da biste otišli?
„Poštujemo pravo na mirne proteste, smatramo da imamo lokalnu podršku znamo da nisu svi ljudi za rudnik, ali je ovo je projekat suočen sa mnogo dezinformacija, toliko se netačnih informacija pojavilo i to želimo da demantujemo i ponudimo ljudima činjenice“, kaže on.
N1: Vaš projekat čiji ste direktor je ukinut, šta je još potrebno da biste otišli?
„Verujemo u ovaj projekat, objavili smo studije gde su sve činjenice lokalna zajednica je zainteresovana da razgovara sa nama oni su zainteresovani za sve. Studije su pokazale da je ovaj projekat prilika za Srbiju“, zaključuje za N1 Čed Bluvit.
Advokat: Poslovanje Rio Tinta do te mere nezakonito, da država nema pravo da im omogući da rade
Direktor projekta Jadar je rekao za N1 da kompanija Rio Tinto ostaje u Srbiji iako su svesni da nemaju dozvole. Mogu li da nastave sa poslom i bez njih? Mogu li da nastave istraživanja, pripremu za otvaranje rudnika? Poslovanje te kompanije od njenog dolaska u Srbiju pa sve do danas je do te mere nezakonito da država nema pravo da im omogući da posluju, rekao je za N1 advokat Sreten Đorđević.
Advokat Đorđević kaže da smatra da nema nikakvog osnova da se ozbiljno razgovara o bilo kojim dokumentima o kojima kompanija govori, a koja su do sada napravljena, kao što je na primer Studija uticaja na životnu sredinu.
„Nema osnova jer su sva dokumenta napravljena u nekoj internoj proceduri kompanije koja ne preduzima nikakvu odgovornost za sadržaj tih dokumenata. Čak se i u napomenama tih dokumenata, izričito izjvaljuje, da kompanija nije odgovorna ni za jedan podatak u njima. Isto tako se navodi da je zabranjeno kopiranje tih dokumenata jer na taj način kompanija štiti autorska prava za te dokumente. Kompanija suštinski smatra da su to dokumenta trećih lica, naučnika, ali nisu. To je najverovatnije kompilacija svih studija koje su rađene nekoliko godina“, kaže advokat Đorđević i dodaje da nezavisni stručnjaci, javnost i drugi važni ljudi nisu ostvarili uvid u te, kako navode iz kompanije 23 hiljade podataka u tim dokumentima.
„Mislim da je u pitanju samo marketinški trik koji je kooordinisan sa nekim drugim političkim aktivnostima u Srbiji“, rekao je advokat Sreten Đorđević u emisiji Dan uživo.
On ističe da je Rio Tinto u januaru 2022. godine izgubio skoro sve dozvole kada je ukinuta Uredba o prostornom planu područja posebne namene Jadar.
„Sve je tada obustavljeno osim jednog postupka pred Ministarstvom rudarstva i energetike. Osim toga, kompanija vodi više postupaka pred Upravnim sudom, a i u postupcima je zbog finansija – od ranije. Gormalno pravno oni nisu imali pravo da rade ništa od 2022. godine. Informacija informacija direktora projekta Jadar da komuniciraju s predsednikom Srbije je začuđujuća jer obični predstavnici kapitala nemaju prava da uđu u Ministarstvo zaštite životne sredine ili Ministarstvo rudarstva i energetike ako nemaju postupak koji tamo vode. Tako da je sva ta neformalna komunikacija, opasna komunikacija. Ta komunikacija nikada nije ni prestajala i ona treba da dovede do toga da se projekat Jadar nastavi. Ukoliko bi danas projekat Jadar bio nastavljen, a sa rudarenjem bilo započeto kako je najavio predsednik 2028. to biznačilo da bi kompletan pravni sistem Srbije u oblasti energetike, rudarstva, šumarstva, zaštite životne sredine i još drugih oblasti bio uništen“, istakao je advokat i dodao da takvi postupci, kada je reč o rudarenju i rudarskim ispitivanjima, traju s razlogom dugo i ukoliko bi projekat Jadar zaživeo 2028 to bi značilo „nestanak dobrog dela pravnog sistema u Srbiji“, rekao je.
„Iz moje perspektive poslovanje ove kompanije od osnivanja je do te mere nezakonito da država nema pravo da im omogući da posluju. Ipak oni imaju 500 bušotina na poljoprivrednom zemljištu, znamo da iz njihovih bušotina curi toksičan otpad, nemaju dozvole za upravljanje rudarskim otpadom, znamo da su desetine hiljada kubnih metara rudarske isplake sipali na komunalnu deponiju u Loznici, i to je priznala gospođa Babić. Postoji mnogo dokaza da posluju nezakonito“, rekao je adovkat Đorđević.
On je objasnio i da su on i njegove kolege od Ministarstva rudarstva i energetike zatražili brojna dokumenta u vezi sa radom kompanije, dozvolama, a po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja.
„Obavešteni smo da ministartvo ne poseduju dokumenta o određenom broju akata, ali su nas i obavestili o o nečemu zapanjujućem, citiram: da u to vreme nije donet pravni akt na osnovu Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, iz 2011, koji bliže određuje površine istražnih prostora na kojima se moglo odobriti izvođenje primenjenih geoloških istraživanja. To zapravo znači, da kada je kompanija i u to vreme radila i da ako su imali neke dozvole, da su sve izdate i da je sve urađeno u potpuno nezakonitom postupku, pogotovo jer u to vreme na području Gornjih Nedeljica nije bilo moguće izdati dozvolu za geološka istraživanja“, naveo je advokat.
„Rio Tinto kažnjen zbog korupcije“
Advokat Đorđević navodi i da je prošle godine objavljeno hitno saopštenje za javnost Američke komisije za vrednosne papire i berzu o kršenju zakona o korupciji u inostranstvu. On kaže da je Američka komisija utvrdila da je Rio Tinto 2012. godine u Africi, u toku projekta u rudniku Sindao isplatila eksternom francusom ekspertu 10 miliona dolara da bi lobirao o rudarskiom pravima u vladi Gvineje.
„Utvrđeno je da francuski ekspert nije novac potrošio na adekvatan način, kao ni da Rio Tinto nije adekvatno prikazao trošenje tog novca, ali da je isplatio 822 hiljade dolara visokom funkcioneru gvinejske vlade da pomogne Rio Tintu da zadrži svoja prava u Gvineji. Između Američke komisiji i Rio Tinta je postignut dogovor, pa je Rio Tinto platio zbog toga 15 miliona dolara. Za našu javnost je interesantno da je Čed Bluvit bio menadžer u Gvineji i u njegovoj biografiji piše da je pregovarao sa vladom Gvineje, da je odgovoran za proces integracije i za preseljenje zajednica, dozvolama, porezima i zato mislim da Srbija treba da vodi računa ko joj dolazi u goste, da javnost sa tim mora da bude upoznata“, rekao je Đorđević.
On je istakao i da se poslovanje RIo Tinta ne može se posmatrati izolovano u Srbiji, nego mora da se posmatra u svetlu svega što su uradili u svetu.
„Tamo u Gvineji je neko dobio 822 hiljade dolara za lobiranje, cena u Evropi je mnogo viša. I sam predsednik je rekao da je neko dobio pare i kao onda da ne sumnjamo da postoje posrednici i mešetari u Srbiji i Evropskoj komisiji koji rade za nešto što je pogubno za Srbiju, jer ako počne rudarenje u Loznici, počeće posle par godina u Valjevu“, rekao je on i dodao da u petak svi treba da idu u Loznicu.
„Svako treba da nekoga ko mu je drag uhvati za ruku u petak i bude u Loznici, a posebno treba uhvatiti za ruku one koji ne znaju kаkva opasnost preti od projekta Jadar, a to je - Cer. To je zemlja Cera. U Valjevu je zemlja Kolubare. Tamo su sa zemljom izmešane kosti desetina hiljada ratnika koji su dali svoj život za to. Sada dolazimo u situaciju da nam neko daje ponudu za to i pita: ’Kol’ko košta hektar srpske zemlje pomešane sa srpskim kostima?’ Čekamo odgovor na tu ponudu“, zaključio je advokat Sreten Đorđević.
Komentara: 0