Rio Tinto objavio propagandni spot za ’Projekat Jadar’ na koji je Vlada ’stavila tačku’ 2022. (VIDEO)

Korporacija Rio Tinto objavila je na svom zvaničnom sajtu za Srbiju (kao i na Jutjub kanalu, 20. februara) propagandni spot za "Projekat Jadar", iako je Vlada Srbije u januara 2022. godine ukinula Uredbu i Prostorni plan područja posebne namene (PPPPN) za realizaciju eksploatacije i prerade minerala jadarit, od 13. februara 2020. godine, čime je na taj projekat "stavljena tačka".

ARHIVA PPNS VLADA UKINULA PROSTORNI PLAN ZA JADAR

Podsećamo, Brnabić je tada rekla da je PPPPN za Jadar ukinut i više ne postoji i navela da su samim tim poništeni svi upravni akti koji su vezani za Rio Tinto - sve dozvole, rešenja i odluke.

Ugovore sa Rio Tintom nikada nismo imali, kao što smo više puta rekli, istakla je tada Brnabić i dodala da je ukinuta i odluka o obrazovanju Radne grupe za implementaciju projekta Jadar iz 2021. godine.

Od tada je Rio Tinto najpre potpuno utihnuo u javnom prostoru.

U martu 2022. godine na sajtu je objavio rad tadašnje direktorke Vesne Prodanović "Rio Tinto Projekat Jadar - Šta je poznato?" (predstavljen na naučno-stručnom skupu u SANU maja 2021), inače smenjene u decembru iste godine. Potom je u septembru pisao da pokreće ogledno postrojenje za koncentraciju litijuma u Kvebeku, a treća i poslednja zvanična vest osvanula je u januaru ove godine kada su promovisani "mali grantovi za nove mogućnosti lokalne ekonomije".

Nakon "stavljanja tačke" na projekat Jadar, Rio Tinto je uz vesti objavio i devet saopštenja za javnost, ali od marta do oktobra prošle godine. Od oktobra traje potpuni tajac i na zvaničnoj FB stranici - poslednja objava je od 5. oktobra o "pokretanju procesa uređenja parcela u svom vlasništvu na osnovu dobijenih dozvola".

Ipak, u odeljku Dokumenti na zvaničnom sajtu Rio Tinto je dao prve signale u ovoj godini da se "reanimira" i to objavom četiri "Programa održivog lokalnog razvoja" koji suštinski nemaju nikakve veze sa realizacijom eksploatacije i prerade minerala jadarit, zbog koje je i došao u Srbiju: 1) Preduzetnici i mikro preduzeća; 2) Početnici u poslovanju; 3) Stari zanati; 4) Turizam.

A onda je na mestu gde su donedavno bila pitanja i odgovori - https://riotintoserbia.com/mediji/pitanja-i-odgovori/- na sajtu ove korporacije osvanuo propagandni spot "Projekat Jadar" (u trajanju od tri minuta i dve sekunde).

Spotu prethodi najava u kojoj se kaže:

"Jadar će proizvoditi litijum-karbonat kvaliteta pogodnog za izradu baterija za električne automobile i baterija za skladištenje energije iz obnovljivih izvora. Pored toga, Jadar će proizvoditi i borate koji se koriste u razvoju opreme za obnovljive izvore energije kao što su solarni paneli i vetroturbine".

Kroz propagandni spoti javnosti se plasira tuce poruka:

"Kompleks zauzima malu površinu uklopljen u okruženje". U gorepomenutom radu, Vesna Prodanović je, međutim, navela: "Površina koju će rudnički i fabrički kompleks zauzimati iznosi do 400 ha sa deponijom. Projekat Jadar će doprineti sa 1,3% ukupnoj površini svih industrijskih zona u Srbiji".
"Poljoprivredne aktivnosti se odvijaju iznad podzemnog rudnika".
"Rudno telo nalazi se ispod površine, na dubini koja nema kontakt sa izvorima vode za piće i navodnjavanje".
"Upotreba električni vozila bez emisije ugljen-dioksida, obeznediće sigurnije i čistije okruženje". Ovde nije naglašeno da li se to odnosi i na okruženje gde se planira rudnik litijuma u Srbiji.
"Otvaranje 2.000 radnih mesta tokom izgradnje, kao i 1.000 tokom životnog veka, rudnik će dugoročno doprineti srpskoj ekonomiji".
"Rudnik će raditi decenijama, nakon čega će ta lokacija biti rekultivisana i obnovljena za buduće generacije".
"Rudnik će biti razvijen u skladu sa najvišim ekološkim standardima za očuvanje kvaliteta vode i vazduha, smanjenje količine otpada, i zaštite postojećeg načina i kvaliteta života".

Kroz dve poslednje rečenice oseća se nedostatak motivacije autora da kroz ovu propagandu formu predoči javnosti gde je u svetu učinjeno baš tako kako se reklamira.

Podsećamo, na pomenutom skupu u SANU Rio Tinto je takođe imao svojevrsnu propagandu. Naime, izostalo je informisanje prisutnih jer nakon veličanja projekta Jadar, iako su postavljena brojna pitanja, znatiželjnima nisu pruženi odgovori. Posle toga je iz ove srpske institucije upućen dopis tadašnjoj ministarki rudarstva Zorani Mihajlović o mnogo nedorečenosti o rešavanju velikih problema i pogubnog uticaja na životnu sredinu projekta Jadar.

Dopis je sadržao osamnaest tačaka analize iz koje izdvajamo:

Realizacija projekta Jadar dovela bi do masivne devastacije prostora, trajne promene karaktera predela, degradacije biodiverziteta, raseljavanja nekoliko stotina ljudi i prestanka naprednih i isplativih poljoprivrednih aktivnosti.
Uništenje i fragmentacija staništa degradiraće biološku raznovrsnost, koja sada obuhvata nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta, od kojih su 145 sa statusom strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta.
Negativni uticaji projekta Jadar na režim voda su potcenjeni, a tehnička rešenja nepotpuna i u nekim elementima u suprotnosti sa Zakonom o vodama i planovima upravljanja vodama.
Usvojen je prostorni plan posebne namene, a da nisu konačno utvrđene lokacije deponija, ukupne količine rudarskog otpada i sadržaj toksičnih supstanci u otpadu.
Ukoliko se realizuje projekat Jadar, izvesno će doći do daljeg pogoršanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda na širem području, što će usloviti izgradnju postrojenja za prečišćavanje i znatno povećati troškove vodosnabdevanja stanovništva.
Poseban problem predstavlja to što, nakon prečišćavanja otpadnih voda, u efluentu ostaje određena količina litijuma i bora, što nije dozvoljeno važećim Pravilnikom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija pre ispuštanja u vodotok.
Rio Tinto nema odobren patent, već patentnu prijavu.
Rio Tinto ni u jednoj analizi voda nije naveo detektovane količine sumpora kao sulfida.
Rio Tinto ni u jednoj analizi čvrstog otpada, niti analizi rudnog tela nije naveo koncentracije (količine) sumpora kao sulfida, a to je od velikog značaja za evaluaciju celokupnog projekta proizvodnje.
Rio Tinto nije obezbedio postupak uklanjanja velike količine arsena iz jalovišta, čime se zdravlje stanovništva u široj okolini rudnika i onog koje živi nizvodno od rudnika dovodi u veliku opasnost.
Podatak da u nalazištu Jadar postoji 10% globalnih zaliha litijuma je netačan.
Eksploatacija litijuma iz rudnih stena uglavnom se vrši u pustinjskim oblastima (Nevada, Kalifornija, pustinje zapadne i severne Australije i sl). Portugalija i Srbija su jedini primeri u svetu gde se razmatra eksploatacija litijuma u plodnoj zemlji. Portugalija je nedavno odustala od rudnika litijuma.

Detaljnije: IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

Iz SANU ministarki - o projektu Jadar: Mnogo nedorečenosti o rešavanju velikih problema i pogubnog uticaja na životnu sredinu

Usledila je i objava Zbornika SANU "Projekat Jadar - šta je poznato?" u kojem je grupa eminentnih istraživača kroz svoj autorski tekst zaključila da bi realizacija projekta "Jadar" vodila ka masivnoj devastaciji prostora, trajnoj promeni karaktera predela, degradaciji biodiverzitata, zemljišta, šuma, površinskih i podzenih voda, raseljavanju domaćeg stanovništva, prestanku održivih i isplativih poljoprivrednih aktivnosti i uspostavljanju scenarija permanentnog rizika po zdravlje stanovnika obližnjih sela i grada Loznice.

Autori su zaključili i da bi nastavak nekontrolisane realizacije sličnih rudarskih projekata doveo do ozbiljnih ekosistemskih poremećaja, degradacije životne sredine i bio indikator nesposobnosti države, ali i šire društvene zajednice, da sagledaju štetnost ovakvih aktivnosti po javni interes.

Većina autora smatrala je da očuvanje zdrave životne sredine i poštovanje egzistencijalne sigurnosti stanovništva predstavljaju elementarna ljudska prava, u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Autori su ukazali da raspoložive prirodne resurse treba koristiti razumno i sa merom, uz oslanjanje na kvalifikovanu domaću struku u poslovima neprekidnog praćenja emisija štetnih materijala u vodi, zemlji i vazduhu na celokupnoj teritoriji, uz oslonac na domaće naučnike od integriteta u izradi strategije, uz uspostavljanje poverenja u odabrane predstavnike javnih vlasti i donosioce odluka, a uz transparentnu saradnju sa investitorima zasnovanu na dubokom poznavanju sopstvenog dugoročnog interesa, i uz primenu najviših ekoloških standarda, po ugledu na vodeće zemlje Evropske unije kojoj strategijski težimo.

U uslovima rasprostranjene borbe za resurse, vidljivih klimatskih promena i smanjenja broja stanovnika Srbije, prioritetni interes srpskog društva je suzbijanje zagađenja i prljavih tehnologija i održivo korišćenje prirodnih resursa na način koji ne ugrožava životnu sredinu, ne dovodi do raseljavanja i ne uskraćuje budućim generacijama životni prostor, pitku vodu, zdravu hranu, plodnu zemlju i očuvanu, čistu i raznovrsnu prirodu - stoji na kraju Zaključka Zbornika.

Detaljno: EKSKLUZIVNO NA PPNS - SANU: PROMOCIJA ZBORNIKA ’PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?’ (VIDEO)