’Javne rasprave postale tajne’: Da li su na Rio Tinto stavljene tri tačke
Profesor na Mašinskom fakultetu Aleksandar Jovović ističe da je obustava projekta "Jadar" kompanije Rio Tinto najveća greška koju je Vlada Srbije napravila. Sa druge strane, advokatica Sara El Sarag smatra da su na priču o izgradnji rudnika litijuma stavljene tri tačke.
Slovačka firma „InoBat“ odabrala je Ćupriju kao lokaciju za svoju gigafabriku za proizvodnju i reciklažu baterija. Odluka dolazi posle preliminarnih sporazuma potpisanih u novembru 2022. godine između ove firme, u koju je investirao i Rio Tinto i Vlade Srbije.
Da li je, kako je to svojevremeno rekla premijerka Ana Brnabić, stavljena tačka na projekat „Jadar“ ili najava InoBata otkriva drugačije namere vlasti i kompanije Rio Tinto čime bi se na projekat „Jadar“ stavile tri tačke.
„Stavljene su tri tačke, s obzirom na to da je bila sednica Vlade 5. oktobra 2023. godine gde je projekat Jadar onim blokadama na autoputu obustavljen. Rečeno je da se odustalo od projekta Jadar“, ističe advokatica Sarom El Sarag.
Ona smatra da je transparentnost glavni problem, kao i da je naveće težište na Vladi Srbije.
„Ova dva zakona su usvojena, odnosno ti predlozi i sada se čeka da u Skupštini oni budu izglasani. Ono što je problem jeste da se to nije pojavilo 6. oktobra na sajtu Vlade nego iza kulisnih radnji vi saznaje da postoje predlozi zakona. Javne rasprave su tajne rasprave“, objašnjava advokatica.
„InoBat“ je slovački start-ap koji se vrlo brzo širi, smatra profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović.
„Da me niste pozvali u ovu emisiju ne bih ni znao da Rio Tinto ima pare u Inobatu, odnosno uložena sredstva. Inobat je start-ap napravljen u Slovačkoj, brzo se širi. Ovde nije priča o proizvodnji, nego reciklaži takvih baterija. S obzirom da je energetska tranzicija nemoguća bez određenih proizvoda – bez solarnih parkova, bez vetroparkova, bez hidroelektrana i baterija različitog tipa. Pošto fuzija ne funkcioniše, a fisija je nedovoljno ekološka, onda je neophodno da imate određene materijale koji vam trebaju za proizvodnju ovoga. Termoelektrane su se do sada proizvodile korišćenjem čelika i betona, ali za ove proizvode nažalost je neophodan litijum, nikl, bakar i te retke zemlje. Ono što je do sada bio problem je ne samo da ih je bilo malo jer su se retko istraživale, nego i procesi reciklaže nisu bili osvojeni“, objašnjava profesor Jovović.
Nedostatak materijala, prema njegovim rečima, predstavlja ključni problem energetske tranzicije u celoj Evropi.
„Mi znamo da globalna katastrofa predstoji ako ne pređemo u ‘bezugljenični sistem’ i taj okidač je doveo do toga da imamo energetsku odnosno tehnološku revoluciju“, kaže profesor.
On smatra da su strateške procene uticaja na životnu sredinu važne kada je reč o projektu „Jadar“.
„Srbija je prvi Zakon o proceni uticaja na zaštitu sredinu donela 1992. godine sa listama projekata po tipovima industrija koje se grade i na kakvom nivou će biti analizirana procena uticaja. 2004. godine donet je zakon u sklopu četiri velika zakona o životnoj sredini i ti zakoni su tada bili usaglašeni sa tadašnjim evropskim“, podseća profesor Jovović.
Profesor Mašinskog fakulteta smatra da naš sistem definiše procedure izgradnje jednog industrijskog objekta.
„Mi ne treba da se vezujemo za priču o kompaniji, ona kao takva nije bitna za državu. S obzirom da sam radio na celom ovom slučaju, u potpunosti je ispoštovana zakonska procedura Republike Srbije. Upravo obustava Vlade je jedna od najvećih grešaka koja se desila jer je onemogućila da projekti odu na Državnu revizorsku komsiju, a Studija uticaja na životnu sredinu u Ministrastvo životne sredine“, smatra on.
Sa tim nije saglasna advokatica Sara El Sarag.
„Što se standarda kao pojma tiče, mi ne možemo jedan prost standard da sprovedemo od početka do kraja. Jedno je teorija, kada vi pravite projekte na papiru, a kada krenete da to predstavite u realnom svetu odnosno na terenu dolazimo do katastrofalnog problema. Počev od izgradnje autoputa, pa do neke ulice – i kako vi onda da očekujete da je ova Vlada sposobna da bilo koji projekat iznese bez ijedne posledice“, objašnjava El Sarag.
Ona predlaže da članovi tehničke i stručne komisije imenom i prezimenom, titulom i imovinom stanu iza svakog svog nalaza i da potpišu da stoje iza toga da će od početka do kraja biti sve po standardima i da neće biti nikakvog uticaja na zdravlje ljudi, biljni i životinjski svet.
To je, prema rečima profesora Jovovića – besmislica.
„To je besmilica. Mi nemamo poverenja u sprovođenje porcedure. Nemamo političku volju da se neke stvare sprovedu. Tehnička porcedura je vrlo jasna. Tehnička komisija na proceni uticaja se pojavljuje na jednom nivou projekta, na početku projekta. I ona ne može ničim da garantuje da će ljudi na terenu izvesti nešto. Oni dalje nemaju nikakvu nadležnost“, smatra Jovović.
Odgovornost za radove na terenu, treba tražiti kod građevinske inspekcije, smata sagovornik N1.
„Kako projekat teče dalje došao bi na Državnu revizorsku komsiju koja bi proveravala da li sve u skladu sa zakonima i standardima RS. Oni bi pregledali tehničke elementre standarda – da li postrojenje kao takvo može da radi, a za to vreme bi Ministarstvo životne sredine kroz svoju proceduru pregledalo procenu uticaja na životnu sredinu. Dok se objekat gradi, kontroliše ga građevinska inspekcija“, ističe Jovović.
"Toliko je nepoverenje u državu, ne zato što se to nama hoće. Država me je naučila da nikome ne verujem. Ako je izveštaj tehničke i stručne komisije 100% tačan, to je preduslov za dobijanje građevinske dozvole. Nemojte prebacivati da građevinska neće uraditi kako treba jer ovo je baza. Ukoliko postoji uticaj, građevinska inspekcija posle samo u odnosu na to proverava da li je u redu. Neko mora da odgovara na kraju za sve", zaključila je El Sarag.
Komentara: 0