Vlada Skupštini predložila 24 zakona, neki se tiču životne sredine

Vlada Srbije dostavila je Narodnoj skupštini 24 predloga zakona koji se u proceduri nalaze od 6. oktobra. Ključni predlog se odnosi na budžet - za funkcionisanje države u narednoj godini, dok najveću pažnju u medijima zaokuplja predlog za realizaciju izložbe "Ekspo 2027".

U "senci" se nalaze dva predloga koja se tiču uticaja na životnu sredinu: 1) Predlog zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu; 2) Predlog zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.

Predlog zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu - izvodi

Član 10. ovog predloga omogućava odluku da se ne sprovodi postupak strateške procene i obaveštavanje zainteresovanih organa i organizacija i javnosti. Tu piše:

"Organ nadležan za pripremu plana i programa iz člana 5. stav 2. ovog zakona može da odluči da se ne sprovodi postupak strateške procene, o čemu prethodno pribavlja saglasnost organa nadležnog za poslove zaštite životne sredine i mišljenje drugih zainteresovanih organa i organizacija.
Odluka iz stava 1. ovog člana sadrži naročito:

podatke o vrsti i geografskom obuhvatu plana i programa;
podatke o razlozima, ciljevima i problemima koje rešava i planskom i programskom osnovu donošenja plana i programa;
odluku nadležnog organa donetu u postupku prethodne ocene prihvatljivosti za planove i programe koji samostalno ili zajedno sa drugim planom i programom, projektom, radovima ili aktivnostima, mogu da imaju uticaja na ciljeve očuvanja i celovitost područja ekološke mreže;
saglasnost organa nadležnog za zaštitu životne sredine;
razloge da se ne sprovodi postupak strateške procene prema kriterijumima iz člana 6. stav 1. ovog zakona;
druge relevantne podatke na osnovu kojih je odlučeno da se ne sprovodi postupak strateške procene.

Odluka iz stav 1. ovog člana ne može da se donese bez prethodno pribavljene saglasnosti organa nadležnog za poslove zaštite životne sredine.

U obrazloženjupredloga zakona, kao jedan od razloga navedeno je:

"Osnovni cilj donošenja novog Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu je dostizanje što većeg stepena usaglašenosti zakona sa Direktivom 2001/42/EZ o proceni uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu (u daljem tekstu: Direktiva) u cilju obezbeđivanja zaštite životne sredine i unapređivanja održivog razvoja integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u postupku pripreme i usvajanja planova i programa, prvenstveno posmatrano iz ugla sprovodljivosti novih rešenja u praksi u uslovima ograničenih administrativnih kapaciteta na svim nivoima nadležnosti. Potreba za usaglašavanje sa pojedinim odredbama Direktive je prvenstveno u delu koji se odnosi na hijerarhijski okvir i usklađenost sa ostalim planovima i programima, izbegavanje dvostruke procene i nivo i obim izveštaja o strateškoj proceni".

Jedno od Načela strateške procene (Član 4), pod tačkom 5 glasi:

"Načelo izbegavanja dvostruke procene – relevantni podaci o uticajima koji su izvedeni u ranije sprovedenim postupcima strateške procene uticaja mogu se koristiti za potrebe procene značajnih uticaja planova i programa koji pripadaju istoj hijerarhijskoj strukturi u cilju izbegavanja dvostruke procene već dovoljno utvrđenih značajnih uticaja na određene činioce životne sredine. Podaci iz ranije sprovedenih strateških procena moraju da budu ažurni, pouzdani i prikazani na način da na osnovu njih mogu pouzdano da se utvrde, opišu i procene određeni postojeći uticaji planova i programa na činioce životne sredine".

Na pitanje iz ovog predloga: Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose - odgovoreno je:

"Problem koji je uočen u primeni postojećeg Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, na svim nivoima vlasti je mogućnost organa nadležnog za pripremu plana ili programa da donese odluku da se ne pristupi izradi strateške procene uticaja (za planove za koje nije obavezna izrada strateške proceni) i pored negativnog mišljenja organa nadležnog za zaštitu životne sredina. Posledice su da se za te planove i programe i pored mišljenja organa nadležnog za zaštitu životne sredina da je strateška procena potrebna, može doneti odluku o nepristupanju izrade strateške procene.

Takođe uočen je problem što se u primeni Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu za planove i programe za koji postoji hijerarhijski okvir i usklađenost sa planovima i programima viših hijerarhijskih nivoa, ne koriste već postojeći relevantni podaci već urađenih strateških procena. Posledice su da se sprovodi dvostruka procena".

U predlogu stoji da je sproveden konsultativni proces.

"U postupku pripreme Nacrta zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Ministarstvo zaštite životne sredine sprovelo je javne konsultacije o Nacrtu zakona, u periodu od 17. novembra do 1. decembra 2021. godine.

Tekst Nacrta zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu objavljen je na zvaničnoj internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine, a sva zainteresovana lica bila su u mogućnosti da primedbe, predloge, sugestije i komentare dostave elektronskim putem".

Komentare, primedbe i sugestije dostavilo je 13 zainteresovanih strana.

"Značajni broj primedbi je dao Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, kao obrađivač velikog broja strateških procena uticaja na životnu sredinu. Njihove, kao i sve ostale primedbe su razmotrene i pojedine su prihvaćene. Većina značajnih primedbi koje su bile prihvaćene ili koje nisu bile prihvaćene odnosile su se na sledeće:

Zahtev da se formiranje stručne komisije bude obavezno. Primedba je prihvaćena;
Potrebno je da se precizira prihvatljivost, starost i kvalitet podataka iz prethodno sprovedenih strateških procena koje pripadaju istoj hijerarhijskoj strukturi. Primedba je delimično prihvaćena pa je članom 7. stav 3. propisano sledeće’’ Podaci iz ranije sprovedenih strateških procena moraju biti ažurni, pouzdani i prikazani na takav način da se na osnovu njih mogu pouzdano utvrditi, opisati i proceniti određeni mogući uticaji planova i programa na činioce životne sredine’’;
Član 11. Stav 1. treba dopuniti tako da glasi: Organ nadležan za pripremu plana i programa ili finansijer plana i programa odlučuje o izboru obrađivača izveštaja o strateškoj proceni uticaja. Primedba nije prihvaćena pošto je jedino organ nadležan za pripremu planova i programa zadužen za izbor obrađivača izveštaja o strateškoj proceni;
Član 11. Izbor obrađivača izveštaja o strateškoj proceni. Sve su češće primedbe zainteresovanih strana, posebno NVO u vezi izbora obrađivača SPU, odnosno postavlja se pitanje da li ista firma može da radi i planska dokumenta i SPU. Primedba nije prihvaćena pošto to nije u skladu sa SEA Direktivom. Takođe članom 11. je da izbor obrađivača plana ili programa i izbor obrađivača strateške procene uticaja zavisi od odluke Organa nadležnog za pripremu plana i programa.
Član 23-28. Potrebno je zakonom omogućiti vremensko usklađivanje, odnosno mogućnost istovremenog sprovođenja svih ili bar pojedinih faza u postupku SPU formulisanih u članovima 23.-27. kako bi se vremenski racionalizovao postupak SPU odnodno omogućio u isto vreme rad stručne komisije i organizacija i učešće javnosti. Primedba je prihvaćena".

Izuzeci od primene

Članom 2. propisani su izuzeci od primene: Odredbe ovog zakona ne odnose se na planove i programe namenjene odbrani zemlje, na planove i programe namenjene ublažavanju i otklanjanju posledica elementarnih nepogoda, finansijske, budžetske planove i na planove razvoja dokumenta javnih politika koji se donose na osnovu zakona kojim se uređuje planski sistem.

Predlog zakona o proceni uticaja na životnu sredinu - izvodi

Ovim zakonom uređuje se postupak procene uticaja za projekte koji mogu da imaju značajne uticaje na životnu sredinu, sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu, učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti, prekogranične konsultacije za projekte koji mogu da imaju značajne uticaje na životnu sredinu druge države, nadzor i druga pitanja od značaja za procenu uticaja na životnu sredinu.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na projekte čija je svrha odbrana zemlje ili u slučaju suzbijanja i sprečavanja neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi ili imovinu, spašavanja ljudi i imovine i to samo dok traju navedene okolnosti koje se utvrđuju posebnim aktom nadležnog organa, piše u uvodnom članu 1 - Predmet uređivanja.

Šta obuhvata procena?

"Procena uticaja projekta na životnu sredinu obuhvata utvrđivanje, opis i procenu neposrednih i posrednih, sekundarnih, kumulativnih, prekograničnih, kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih, trajnih i privremenih, pozitivnih i negativnih, značajnih uticaja (u daljem tekstu: uticaji) određenog projekta na sledeće činioce životne sredine:

stanovništvo i zdravlje ljudi;
biološku raznovrsnost, posebno vrste staništa i njihovu funkcionalnu povezanost, područja i druge prirodne vrednosti obuhvaćene propisima kojima se uređuje zaštita prirode;
ekološki značajna područja, ekološke koridore i ekološku mrežu;
ekosisteme;
vodu, vazduh i zemljište;
klimu;
materijalna dobra, kulturnu baštinu i predele; i
interakciju između činilaca iz tač. 1) - 7) ovog stava.

Procena uticaja projekta na životnu sredinu obuhvata i utvrđivanje, opis i procenu očekivanih rizika od velikih udesa usled realizacije projekta, kao i uticaj projekta na životnu sredinu u slučaju prirodnih katastrofa i procenu očekivanih rizika koji potiču od izloženosti projekta velikim udesima ili prirodnim katastrofama.

Postupak procene uticaja projekta na životnu sredinu sprovodi nadležni organ u skladu sa odredbama ovog zakona pre izdavanja odobrenja za izvođenje projekta organa nadležnog za odobravanje projekta.

Ovim zakonom uređuje se postupak procene uticaja za projekte koji mogu da imaju značajne uticaje na životnu sredinu, sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu, učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti, prekogranične konsultacije za projekte koji mogu da imaju značajne uticaje na životnu sredinu druge države, nadzor i druga pitanja od značaja za procenu uticaja na životnu sredinu.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na projekte čija je svrha odbrana zemlje ili u slučaju suzbijanja i sprečavanja neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi ili imovinu, spašavanja ljudi i imovine i to samo dok traju navedene okolnosti koje se utvrđuju posebnim aktom nadležnog organa".

U usklađenosti odredbi propisa sa odredbama propisa EU piše:

"Od obaveze omogućavanja pristupa javnosti i stavljanja na uvid dokumentacije iz stava 1. ovog člana izuzimaju se podaci zaštićeni intelektualnom svojinom, poslovnom ili državnom tajnom ako nosilac projekta učini verovatnim mogućnost nastanka znatne štete zbog otkrivanja izvora podataka, odnosno podataka na koje se zahtev odnosi.

Nosilac projekta dužan je da u zahtevu za isključenje podataka iz sadržaja obaveštenja učini verovatnim mogućnost nastanka znatne štete zbog otkrivanja izvora podataka, odnosno podataka na koje se zahtev odnosi.

Pravom intelektualne svojine, poslovnom ili državnom tajnom iz stava 6. ovog člana ne mogu da budu zaštićeni podaci koji se odnose na stanje životne sredine, emisije i moguće negativne uticaje i posledice, rizike od udesa, rezultate monitoringa i inspekcijski nadzor".

U opisu Osnovnih odredbi (čl. 1-9), navedeno je:

"Ovim odredbama definisan je predmet uređenja Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu i izuzeci od primene odredaba ovog zakona (član 1).
Dato je značenje pojedinih izraza upotrebljenih u Zakonu (član 2.) dok je u članu 3. definisano šta obuhvata procena uticaja na životnu sredinu, šta uključuje procena uticaja na životnu sredinu sa imperativnim zaključkom u poslednjem stavu koji govori da se procena uticaja na životnu sredinu sprovodi pre izdavanja odobrenja za izvođenje projekta organa nadležnog za odobravanje projekta.
U članu 4. ovog zakona definisan je predmet procene uticaja na životnu sredinu. Predmet procene uticaja na životnu sredinu su projekti koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu imajući u vidu naročito njihovu veličinu, osobine ili mesto izvođenja i utvrđeni su u skladu sa članom 5. stav 1. ovog zakona. Predmet procene uticaja su i projekti koji sami, ili zajedno sa drugim izvedenim, odobrenim ili planiranim projektima, mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu imajući u vidu naročito njihovu veličinu, osobine ili mesto izvođenja. Predmet procene uticaja su i projekti koji sami, ili zajedno sa drugim projektima, radovima ili aktivnostima, mogu imati značajan uticaj na očuvanje i celovitost područja ekološke mreže u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se uređuje zaštita prirode. Odredba je svojom definicjom obuhvatila situacije (1) namernog „cepanja” projekta od strane jednog nosioca („spliting“) u cilju izbegavanja Zakona i (2) situacije kada više manjih projekata koji nemaju značajno dejstvo, kumuliraju značajan uticaj („small scale projects“). Predmet procene uticaja su i strateški energetski projekti koji su kao takvi određeni u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast energetike. Navedeni projekti mogu biti predmet procene uticaja ako je njihovo izvođenje, odnosno upotreba u skladu sa propisima kojima se uređuje planiranje i izgradnja, zaštita prirode i životne sredine i drigim propisima Republike Srbije.
U članu 5. Zakona definisani su projekti za koje se vrši procena uticaja. Vlada propisuje listu projekata za koje je obavezna procena uticaja (stav 1. tačka 1) i listu projekata za koje postoji obaveza podnošenja zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja (stav 1. tačka 2). Propisom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se projekti i kriterijumi za odlučivanje o potrebi procene uticaja za projekte iz stava 1. tačka 2) ovog člana. Nadležni organ odlučuje o potrebi procene uticaja za projekte iz stava 1. tačka 2) ovog člana primenom propisanih kriterijuma.
Članom 6. Zakona propisano je pribavljanje mišljenja ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine o potrebi pokretanja postupka procene uticaja u postupku izdavanja lokacijskih uslova u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja. Ovo mišljenje je moguće pribaviti i u postupku izdavanja informacije o lokaciji, kao i po zahtevu nosioca projekta. Propisano je i koje podatke zahtev za mišljenje mora sa sadrži da bi mišljenje moglo biti dato. Mišljenje Ministarstva, međutim, ne oslobađa nosioca projekta koji po odredbama ovog zakona podleže proceni uticaja, da pokrene postupak procene uticaja u skladu sa Zakonom. Ovo zbog toga što mišljenje ne može zameniti odluku nadležnog organa donetu u postupku sprovedenom u skladu sa ovim zakonom.
Članom 7. Zakona određeni su nadležni organi i utvrđene su nadležnosti za sprovođenje obaveza koje su propisane ovim zakonom.
U članu 8. određena je posebna nadležnost kada je nadležni organ za sprovođenje postupka procene uticaja istovremeno i nosilac projekta koji je predmet odlučivanja.
U članu 9. propisana je obaveza pribavanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja projekta. Nosilac projekta za koji je obavezna procena uticaja i projekta za koji postoji obaveza podnošenja zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja, dužan je da uz zahtev za odobrenje za izvođenje projekta priloži saglasnost nadležnog organa na studiju i studiju o proceni uticaja projekta ili odluku nadležnog organa kojom se utvrđuje da nije potrebna procena uticaja projekta na životnu sredinu i sastavni su deo dokumentacije na osnovu koje se donosi odluka o odobrenju za izvođenje projekta (stav 1). Nosilac projekta za koji je obavezna procena uticaja i projekta za koji postoji obaveza podnošenja zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja, ne može pristupiti izgradnji i izvođenju projekta, kao i puštanju u rad, bez saglasnosti nadležnog organa na studiju o proceni uticaja ili odluke nadležnog organa kojom se utvrđuje da nije potrebna procena uticaja projekta na životnu sredinu (stav 2). Dokumentacija na osnovu koje se donosi odluka o odobrenju za izvođenje projekta sadrži mere i uslove zaštite životne sredine (stav 3). Odgovorni projektant koji je izradio dokumentaciju na osnovu koje se donosi odluka o odobrenju za izvođenje projekta ili koji ju je potvrdio u postupku tehničke kontrole i nosilac projekta svojom izjavom potvrđuju da ta dokumentacija sadrži mere i uslove zaštite životne sredine, da je sa njima usaglašena, odnosno da ih bliže razrađuje (stav 4). Na ovaj način definisana je veza između odluke o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja i studije sa merama i uslovima zaštite životne sredine i odluke kojom se odobrava izvođenje projekta, odnosno na taj način su uslovi i mere zaštite životne sredine uneti i u odluku kojom se odobrava izvođenje projekta".

Ozakonjenje "usluga" svetskih korporacija

U paketu sa pomenutim predlozima, dostavljen je i onaj za "finansiranje" usluga dve korporacije - Behtel i J. P. Morgan. Odnosi se izgradnje autoputa.

Zanimljivo je da su obe blisko povezane za Rio Tintom, čije poslovanje u Srbiji (2001-2023) najdublje zadire u životnu sredinu, a i javno zdravlje - već tokom odobrenih istražnih radnji.

Behtel je u februaru ove godine objavio konkurs za četiri radna mesta, po vezana sa projektom "Jadar" Rio Tinta (iako je Vlada Srbije "obustavila" taj projekat). To je višedecenijski partner Rio Tinta: "Sa Behtelom saradnja traje preko 50 godina i zajedno smo realizovali nekoliko važnih projekata", potvrdila je saopštenjem ćerka firma Rio Sava prošle godine.

Behtel je sarađivao sa Ministarstvom građevinarstva (tokom mandata Zorane Mihajlović) na gradnji "Moravskog koridora" u Srbiji. Bio je jedini ponuđač, pošto je Vlada Srbije donela "poseban" zakon (suspendovan je postupak javnih nabavki). Obrazloženje ministarka bilo je: "Srbija nema vremena za gubljenje".

Behtel nudi posao za projekat Jadar Rio Tinta
Sa druge strane, J. P. Morgan konstantno ulaže svoj kapital u Rio Tinto, to je ovlašćena banka depozitar ovog rudarskog giganta, a povezuju ih i top menadžeri, visokopozicionirani direktori, kao što su Dženifer Neson, Bold Batar...

Uzgrednica: poslovanje J. P. Morgana, od osnivanja do danas, najbolje opisuje misao osnivača, industrijalca i bankara po kojem korporacija nosi ime, koji je neko vreme finansirao istraživanja Nikole Tesle. Kada je saznao da on radi na tome da svetu omogući besplatno korišćenje energije, prekinuo je saradnju rekavši: "Gospodine Tesla, kako mislite da mogu da instaliram strujomere!?"

Raspored sredstava zajmodavaca je ovakav:

JPMorgan Chase Bank, N.A., filijala u Londonu - 200.000.000
ING banka, filijala ING-DiBa AG - 150.000.000
Credit Agricole korporativna i investiciona banka - 200.000.000
Banco Santander S.A. - 150.000.000

Takozvani "MIGA Ugovor o kreditu" u iznosu do 700.000.000 evra potpisan je 26. septembra 2023. godine između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija kao zajmoprimca i navedeenih zajmodavaca.

Razlozi za donošenje Zakona sadržani su u odredbi člana 5. stav 2. Zakona o javnom dugu prema kojoj Narodna skupština Republike Srbije odlučuje o zaduživanju Republike Srbije, navedeno je u predlogu.

U obrazloženju predloga zapisano je:

"Saobraćajnica od Pojata do Preljine („Moravski koridor”) je jedna od najznačajnijih saobraćajnica jer povezuje centralne delove Republike Srbije sa dva najvažnija putna pravca Koridorom 10 i 11. Izgradnjom ove saobraćajnice biće povećana dostupnost opštinskim centrima, privrednim zonama i turističkim destinacijama. Budući autoput biće izgrađen na postojećoj trasi državnog puta prvog reda M-5 i povezivaće sva veća naseljena mesta u regionu: Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju, Kraljevo i Čačak...

...U skladu sa Komercijalnim ugovorom, ugovorni iznos je 745.000.000 EUR određen na bazi „Lump Sum” za trasu, dok će vrednost radova na regulaciji reke Zapadne Morave biti obračunat prema jediničnim cenama.
Ukupna dužina Moravskog koridora je oko 110 km, od čega:

Pojate-Kruševac (Koševi): 26,5 km;
Kruševac (Koševi) - Adrani: 53 km;
Adrani-Mrčajevci i Mrčajevci-Preljina: 30,6 km".

Država je širokogruda prema korporaciji, pa će troškovi pravnog zastupnika biti "refundirani od strane Republike Srbije JP Morgan-u, za pripremu, pregled, izvršenje i dostavljanje potrebne dokumentacije u vezi sa odobravanjem zajma, po osnovu angažmana".

Kao izvoznik-dobavljač, označen je konzorcijum Bechtel International, Inc. and Enka Insaat ve Sanayi A.S, kako je piše u predlogu, strateški partner odabran u skladu sa Zakonom o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije Projekta izgradnje infrastrukturnog koridora autoputa E-761, deonica Pojate-Preljina od 8. jula 2019. godine.

Ovaj treći izdvojeni predlog sa 323 stranice nosi rogobatan naziv i astronomsku cifru: "Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o kreditu u iznosu od 700.000.000 evra koji se odnosi na neobezbeđeni zajam u cilju finansiranja određenih građevinskih usluga od strane Bechtel Enka UK Limited, koji posluje u Srbiji preko Bechtel Enka UK Limited ogranak Beograd za potrebe privrednog društva „Koridori Srbije“ d.o.o. Beograd u vezi sa izgradnjom infrastrukturnog koridora autoputa e-761 deonice Pojate-Preljina (Moravski Koridor) između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao zajmoprimca i J. P. Morgan se, kao agenta i JPMorgan Chase Bank, n.a., London Branch, kao prvobitnog mandatnog vodećeg aranžera i Banco Santander, s.a. New York Branch, Credit Agricole Corporate And Investment Bank i Ing Bank, A Branch Of Ing-Diba ag kao mandatnih vodećih aranžera i određenih drugih finansijskih institucija, kao prvobitnih zajmodavaca, uz osiguranje od strane multilateralne agencije za garantovanje investicija".

Na narodnim poslanicima je da se odrede na prvom narednom zasedanju.

Svi predlozi zakona koje je dostavila Vlada:

PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2024. GODINU, SA PREDLOGOM ODLUKE O DAVANjU SAGLASNOSTI NA FINANSIJSKI PLAN REPUBLIČKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE ZA 2024. GODINU, PREDLOGOM ODLUKE O DAVANjU SAGLASNOSTI NA FINANSIJSKI PLAN REPUBLIČKOG FONDA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANjE ZA 2024. GODINU, PREDLOGOM ODLUKE O DAVANjU SAGLASNOSTI NA FINANSIJSKI PLAN FONDA ZA SOCIJALNO OSIGURANjE VOJNIH OSIGURANIKA ZA 2024. GODINU I PREDLOGOM ODLUKE O DAVANjU SAGLASNOSTI NA FINANSIJSKI PLAN NACIONALNE SLUŽBE ZA ZAPOŠLjAVANjE ZA 2024. GODINU
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O KOMUNALNIM DELATNOSTIMA
PREDLOG ZAKONA O POSEBNIM POSTUPCIMA RADI REALIZACIJE MEĐUNARODNE SPECIJALIZOVANE IZLOŽBE EXPO BELGRADE 2027
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANjU
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PODSTICAJIMA U POLjOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU
PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O PRIVREMENOM UREĐIVANjU NAČINA NAPLATE TAKSE ZA JAVNI MEDIJSKI SERVIS
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU
PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O POREZIMA NA UPOTREBU, DRŽANjE I NOŠENjE DOBARA
PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU FINANSIJSKOG PROTOKOLA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE REPUBLIKE FRANCUSKE O SARADNjI U OBLASTI FINANSIRANjA UVOĐENjA OPŠTE AUTOMATIZACIJE UPRAVLjANjA ELEKTRODISTRIBUTIVNOM MREŽOM U REPUBLICI SRBIJI
PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU AMANDMANA NA MEĐUNARODNI SPORAZUM O ŠEĆERU
PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU UGOVORA O ZAJMU (PROGRAM ZA OTPORNOST NA KLIMATSKE PROMENE I NAVODNjAVANjE U SRBIJI - FAZA I I II) IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I EVROPSKE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ, OPERATIVNI BROJ 50848 I 53169
PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU UGOVORA O GARANCIJI (REGIONALNI DEPOI SRBIJA VOZ) IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I EVROPSKE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ
PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU PROTOKOLA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I ŠVAJCARSKOG SAVEZNOG VEĆA O IZMENI UGOVORA IZMEĐU SAVETA MINISTARA SRBIJE I CRNE GORE I ŠVAJCARSKOG SAVEZNOG VEĆA O IZBEGAVANjU DVOSTRUKOG OPOREZIVANjA U ODNOSU NA POREZE NA DOHODAK I NA IMOVINU
PREDLOG ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ DOKUMENTACIJI I EVIDENCIJAMA U OBLASTI ZDRAVSTVA
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ELEKTRONSKOM FAKTURISANjU
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O REPUBLIČKIM ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA
PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O POTVRĐIVANjU EVROPSKE POVELjE O LOKALNOJ SAMOUPRAVI
PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O JAVNIM MEDIJSKIM SERVISIMA
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O REPUBLIČKIM ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA
PREDLOG ZAKONA O STRATEŠKOJ PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DUVANU
PREDLOG ZAKONA O KONTROLI OPASNOSTI OD VELIKIH UDESA KOJI UKLjUČUJU OPASNE SUPSTANCE
PREDLOG ZAKONA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU
PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU UGOVORA O KREDITU U IZNOSU OD 700.000.000 EVRA KOJI SE ODNOSI NA NEOBEZBEĐENI ZAJAM U CILjU FINANSIRANjA ODREĐENIH GRAĐEVINSKIH USLUGA OD STRANE BECHTEL ENKA UK LIMITED, KOJI POSLUJE U SRBIJI PREKO BECHTEL ENKA UK LIMITED OGRANAK BEOGRAD ZA POTREBE PRIVREDNOG DRUŠTVA „KORIDORI SRBIJE“ D.O.O. BEOGRAD U VEZI SA IZGRADNjOM INFRASTRUKTURNOG KORIDORA AUTOPUTA E-761 DEONICE POJATE-PRELjINA (MORAVSKI KORIDOR) IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE, KOJU ZASTUPA VLADA REPUBLIKE SRBIJE, POSTUPAJUĆI PREKO MINISTARSTVA FINANSIJA, KAO ZAJMOPRIMCA I J.P. MORGAN SE, KAO AGENTA I JPMORGAN CHASE BANK, N.A., LONDON BRANCH, KAO PRVOBITNOG MANDATNOG VODEĆEG ARANŽERA I BANCO SANTANDER, S.A. NEW YORK BRANCH, CREDIT AGRICOLE CORPORATE AND INVESTMENT BANK I ING BANK, A BRANCH OF ING-DIBA AG KAO MANDATNIH VODEĆIH ARANŽERA I ODREĐENIH DRUGIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA, KAO PRVOBITNIH ZAJMODAVACA, UZ OSIGURANjE OD STRANE MULTILATERALNE AGENCIJE ZA GARANTOVANjE INVESTICIJA

PRILOZI

1) PREDLOG ZAKONA O STRATEŠKOJ PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU (118 STRANICA)

2) PREDLOG ZAKONA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU (159 STRANICA)

3) PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU UGOVORA O KREDITU U IZNOSU OD 700.000.000 EVRA KOJI SE ODNOSI NA NEOBEZBEĐENI ZAJAM U CILjU FINANSIRANjA ODREĐENIH GRAĐEVINSKIH USLUGA OD STRANE BECHTEL ENKA UK LIMITED, KOJI POSLUJE U SRBIJI PREKO BECHTEL ENKA UK LIMITED OGRANAK BEOGRAD ZA POTREBE PRIVREDNOG DRUŠTVA „KORIDORI SRBIJE“ D.O.O. BEOGRAD U VEZI SA IZGRADNjOM INFRASTRUKTURNOG KORIDORA AUTOPUTA E-761 DEONICE POJATE-PRELjINA (MORAVSKI KORIDOR) IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE, KOJU ZASTUPA VLADA REPUBLIKE SRBIJE, POSTUPAJUĆI PREKO MINISTARSTVA FINANSIJA, KAO ZAJMOPRIMCA I J.P. MORGAN SE, KAO AGENTA I JPMORGAN CHASE BANK, N.A., LONDON BRANCH, KAO PRVOBITNOG MANDATNOG VODEĆEG ARANŽERA I BANCO SANTANDER, S.A. NEW YORK BRANCH, CREDIT AGRICOLE CORPORATE AND INVESTMENT BANK I ING BANK, A BRANCH OF ING-DIBA AG KAO MANDATNIH VODEĆIH ARANŽERA I ODREĐENIH DRUGIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA, KAO PRVOBITNIH ZAJMODAVACA, UZ OSIGURANjE OD STRANE MULTILATERALNE AGENCIJE ZA GARANTOVANjE INVESTICIJA (323 STRANICA)

D. M. M. - PPNS