Povodom obnovljenih najava da će se u Srbiji intenzivirati rudarenje, gde ekstrakcija litijuma navodno postaje deo evropske agende, oglasio se i Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu.
Odbor se protivi obnovi projekta "Jadar" koji, kako je navedeno, nema razumno obrazloženje sa ekonomskog, ekološkog i socijalnog, niti sa moralnog stanovišta.
Odbor podržava rudarstvo u Srbiji samo kroz projekte kojima se zadovoljavaju jasni nacionalni interesi, a nikako glad za profitom privatnih kompanija, bilo stranih, bilo domaćih.
U isto vreme, Srbija se prvi put našla pred Komitetom Ujedinjenih nacija u Ženevi na kome se razmatraju slučajevi projekata koji utiču na životnu sredinu. Našla se zbog slučaja termoelektrane Kostolac B.
O oba ova događaja gosti emisije "Pravi ugao" Radio-televizije Vojvodine su:
Miomir Kostić, profesor Elektrotehničkog fakulteta u penziji, nekada šef Odseka za energetiku, danas član Odbora za zaštitu životne sredine Beogradskog univerziteta
Luka Đorđević, advokat iz specijalizovane kancelarije koja se bavi pitanjima iz oblasti životne sredine, trenutno na doktorskim studijama na Pravnom fakultetu
- Tema "Jadra", odnosno rudnika litijuma je eklatantan primer nečega što može da ugrozi životnu sredinu. Zbog toga smo smatrali da je pravi trenutak da, kada treba da započne neka rasprava, iznesemo svoje mišljenje koje je činjenično obrazloženo.
To da će za neku deceniju litijum biti prevaziđen je predug period, dajemo mu previše šanse. Činjenica da je cena litijuma na svetskim berzama drastično pada pokazuje da se tu već javljaju sumnje, ako ni zbog čega drugog, jer se pojavljuju rešenja kao natrijumske baterije, koje su mnogo manje štetne po okruženje. Litijum je bio jedino rešenje na vidiku, ali sad imamo mnogo bolje rešenje. Litijumske baterije su i bezbedonosno prilično sporne. Sada pričati da će nešto da traje sto godina nema smisla.
Miomir Kostić
- Ukoliko se postupci procene uticaja i planiranja izgradnje, odnosno izdavanja građevinske dozvole u slučaju Kostolca B3, sprovode na način kojim je javnost onemogućena za rano uključivanje u postupke, pristup informacijama, ako se ne poštuju odluke suda - na primer Upravnog suda u ovom slučaju, onda je to direktno kršenje Arhuske konvencije.
U konkretnoj stvari, Upravni sud je već dva puta poništio saglasnosti na rešenje o saglasnosti za studiju uticaja koje je donelo Ministarstvo životne sredine. Treće rešenje je doneto 2022. godine, postupak je u toku, a doneto je kada je 70% elektrane već izgrađeno. Nijedna termoelektrana u Republici Srbiji nema upotrebnu dozvolu. Ovo je bila prilika da prvi projekat u Srbiji bude usklađen sa zakonom. To su pitanja koja je razmatrao Arhuski pritužbeni komitet.
Često se previđa da tamo gde ima litijuma, ima i bora, nekoliko puta više. Bor je neophodan najprljavijim industrijama, jedan od razloga zašto se kompanije grčevito drže ovih projekata. Litijum jeste veliki problem, ali ispustiti priču u javnosti o boru je jednako veliki problem.
Komentara: 0