SEOS povodom ’reaminiranja’ Rio Tinta i aktivnosti Inobata: Vidimo se do kraja novembra na ulici!

Poslednja vest sa sajta Rio Tinta glasi: počela je proizvodnja koncentrata spodumena, minerala koji se koristi u proizvodnji litijuma za baterije, u oglednoj fabrici u svom metalurškom kompleksu "Rio Tinto ruda gvožđa i titanijum" (RTIT) u Sorel-Trejsi, u Kvebeku u Kanadi.

Kako je navedeno na sajtu Rio Tinta na srpskom jeziku, fabrika će demonstrirati novi proces dobijanja koncentrata spodumena u industrijskim razmerama, koji će rezultirati dobijanjem koncentrata sa sadržajem litijum-oksida (Li20) i iskorišćenjem znatno iznad industrijskog proseka.

Generalni direktor RTIT Stefan Leblank izjavio je da Rio Tinto istražuje nove, održive načine za ekstrakciju materijala za baterije neophodnih za energetsku tranziciju.

- Uočljivo je veliko interesovanje na tržištu severne Amerike za snabdevanje koncentratom spodumena za podršku proizvodnji litijumskih baterija. Naše ogledno postrojenje će nam omogućiti da dodatno potvrdimo inovativni proces koncentracije spodumena razvijen u našem Centru za kritične minerale i tehnologiju dok razmatramo prelazak na proizvodnju u komercijalnim razmerama, deo je sadržaja koje je preneo Rio Tinto.

Ova vest je od 30. septembra, u njoj se dakle ne pominje Srbija, ali prethodno objavljena na istom mestu je od 1. marta ove godine i tiče se naše zemlje. Pod naslovom "Rio Tinto: Projekat Jadar - Šta je poznato" objavljen je autorski rad Vesne Prodanović, direktorke preduzeća Rio Sava koje je u Srbiji osnovao Rio Tinto. Rad je predstavljen na naučnom-stručnom skupu u SANU prošle godine, u čijem apstraktu, između ostalog, piše:

"Projekat Jadar u svom obimu obuhvata rudnik sa podzemnom eksploatacijom, postrojenje za pripremu i preradu mineralnih sirovina, kao i svu neophodnu prateću infrastrukturu kako bi se ostvario neometan proces proizvodnje uz potpuno poštovanje svih standarda i najboljih praksi zaštite životne sredine i zaštite na radu. Do sada je uloženo blizu 400 miliona američkih dolara za razvoj i studiju izvodljivosti, dok je kompanija opredelila 2,4 milijarde američkih dolara za izgradnju projekta (blizu 2/3 kapitalnih ulaganja namenjeno je za industrijski deo kompleksa).

Svi uticaji projekta na okolinu će biti detaljno obuhvaćeni studijom o proceni uticaja na životnu sredinu (izrada u toku). Poznato je da će glavni proizvod projekta Jadar - litijum karbonat - najviše biti korišćen u automobilskoj industriji, ali manje je poznato da će način i održivost eksploatacije sertifikovati i automobilske kompanije kao preduslov za sklapanje komercijalnih ugovora".

PRILOG: RAD U CELINI

Podsećamo, nakon tog skupa objavljen je Zbornik "Projekat Jadar – šta je poznato?", u čijim zaključcima, piše i ovo:

"Realizacija projekta Jadar vodila bi ka masivnoj devastaciji prostora, trajnoj promeni karaktera predela, degradaciji biodiverzitata, zemljišta, šuma, površinskih i podzenih voda, raseljavanju domaćeg stanovništva, prestanku održivih i isplativih poljoprivrednih aktivnosti i uspostavljanju scenarija permanentnog rizika po zdravlje stanovnika obližnjih sela i grada Loznice"
"U uslovima rasprostranjene borbe za resurse, vidljivih klimatskih promena i smanjenja broja stanovnika Srbije, prioritetni interes srpskog društva je suzbijanje zagađenja i prljavih tehnologija i održivo korišćenje prirodnih resursa na način koji ne ugrožava životnu sredinu, ne dovodi do raseljavanja i ne uskraćuje budućim generacijama životni prostor, pitku vodu, zdravu hranu, plodnu zemlju i očuvanu, čistu i raznovrsnu prirodu"

Detaljno OVDE.

Podsećamo takođe da je Rio Tinto 16. novembra prošle godine objavio da "iskazuje podršku razvoju ekosistema za proizvodnju baterija u Evropi ulaganjem u Inobat Auto (Inobat), evropsku kompaniju za razvoj tehnologije i proizvodnju baterija. Ovo ulaganje doprineće završetku izgradnje Centra za istraživanje i razvoj Inobata i pilot linije za proizvodnju baterija u mestu Vođeradi u Slovačkoj".

Kako piše u tadašnjem zvaničnom saopštenju, investicija je usledila nakon potpisanog Memoranduma o saradnji iz maja prošle godine, koji je "demonstrirao nameru obe kompanije da zajedno rade na uspostavljanju cirkularnog lanca proizvodnje baterija za električna vozila u Srbiji".

Kompanija Inobat, evropski proizvođač baterija koji ima postrojenje za istraživanje i razvoj baterija i pilot fabriku u Slovačkoj, aktivno priprema planove za izgradnju nekoliko fabrika baterija (gigafactory), uključujući i fabriku u Srbiji. Kompanija je specijalizovana za istraživanje, razvoj, proizvodnju i isporuku inovativnih baterija najvišeg kvaliteta za električna vozila. Baterije se dizajniraju po specijalnim zahtevima kupaca iz automobilske industrije, industrije komercijalnih vozila, moto-sporta i avio-industrije, objavio je Rio Tinto.

Ova korporacija je tom prilikom podsetila da je Projekat Jadar, vredan 2,4 milijarde dolara, "jedan je od najvećih razvojnih grinfild projekata litijuma, pod uslovom da budu ishodovana sva relevantna odobrenja, dozvole i licence, uz saradnju sa svim zainteresovanim stranama. Jadar ima potencijal da proizvodi godišnje oko 58.000 tona litijum karbonata za izradu baterija i pozicionira se kao najveći izvor litijuma u Evropi u narednih najmanje 15 godina".^[1]

Direktorka sektora za proizvodnju materijala za baterije u kompaniji Rio Tinto, Marni Finlajson izrazila je ovom prilikom zadovoljstvo što će se zahvaljujući investiciji Rio Tinta partnerstvo sa Inobatom produbiti.

- Posebno nas raduju koristi koje će, uzimajući u obzir širu perspektivu, doneti sektor za proizvodnju materijala za baterije, kao i uvidi u buduće tehnologije za razvoj baterija. Projekat Jadar nalazi se na pragu evropskog tržišta električnih vozila. Imajući u vidu da Jadar ima potencijal da proizvodi litijum dovoljan za oko milion baterija za električna vozila godišnje u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine,^[2] verujemo da će Jadar biti ključni dobavljač baterija za evropsko tržište. Našom investicijom u Inobat, nadamo se da ćemo doprineti da se određena količina baterija proizvodi u Srbiji, rekla je Finlajson.

Marjan Boček, izvršni direktor kompanije Inobat Auto izjavio je da se Inobat iskreno raduje unapređenju partnerstva sa Rio Tintom.

- Naša misija je oduvek bila da obezbedimo rešenja duž celog lanca vrednosti, "cradle-to-cradle" pristupom koji predstavlja koncept cirkularne ekonomije i koji će podržati nastojanja Evrope da uspostavi tehnološku nezavisnost. Rame uz rame sa kompanijom Rio Tinto, nastavićemo dalji razvoj naših proizvodnih kapaciteta i blisko ćemo sarađivati na razvoju ekosistema za baterije, u čijem centru će biti zajednički napori za opštu dekarbonizaciju, kazao je Boček.

Na kraju ove objave Rio Tinto je sažeto predstavio kompaniju Inobat.

"Kompanija Inobat Auto posebno je usmerena na pionirska istraživanja, razvoj, proizvodnju i pripremu inovativnih premijum električnih baterija koje su dizajnirane s ciljem da ispune zahteve vodećih globalnih i specijalizovanih proizvođača originalne opreme u okviru automobilske industrije, industrije komercijalnih vozila, moto-sportu i avio-industriji. Inobat ima podršku konzorcijuma investitora i tehnoloških kompanija, uključujući vodećeg investitora, IPM Grupu (IPM) – jednog od najbrže rastućih InfraTech sistema za upravljanje imovinom čija su specijalnost nove tehnologije u sektorima mobilne i digitalne infrastrukture.

^{[1] Navedeni proizvodni ciljevi prethodno su navedeni u saopštenju za Australijsku berzu vrednosnih papira (ASX) od 10. decembra 2020. godine, pod nazivom „Rio Tinto proglašava rezervu čiste rude u Jadru” (za litijum karbonat za proizvodnju baterija on iznosi 55.000 tona). Kompanija potvrđuje da ne poseduje nikakve nove informacije ili podatke koji znatno utiču na informacije iznete u originalnom saopštenju za tržište i da su sve važne pretpostavke i tehnički parametri koji podržavaju procene iznete u relevantnom saopštenju za tržište i dalje primenljivi i nisu bitno izmenjeni. Kompanija potvrđuje da forma i kontekst u kojima su izneti zaključci nadležnog organa (Competent Person) nisu značajno izmenjeni u odnosu na originalno saopštenje za tržište. Ovo saopštenje za javnost za tržište je autorizovao sekretar kompanije Rio Tinto Grupa Stiv Alen}

^{[2] Uz pretpostavku da je veličina baterije 60kWh.}

Nakon prošlogodišnje najave, Rio Tinto više nije plasirao vesti o partnerstvu sa Inobatom, ali to je učinila sama slovačka kompanija koja planira otvaranje fabrike baterija u Srbiji, objavio je pre dva dana (14. novembra) Blumberg Adrija.

Inobat planira da otvori gigafabriku baterija za električna vozila u Srbiji sa početnim kapacitetom od 4GWh koja bi trebalo da bude otvorena 2025. godine pošto je ova firma potpisala deklaraciju o namerama sa Vladom Srbije, potvrdili su iz ove kompanije za Blumberg Adriju.

Prvobitno bi sama fabrika trebalo da ima kapacitet od 4GWh koji bi vremenom mogao da se poveća na 32GWh, a Vlada Srbije je pristala da uloži 419 miliona evra u ovaj poduhvat. Sporazum još uvek nije finalizovan, navodi se u izveštaju koji je prvo objavio Rojters.

Iz kompanije su naveli da će povećanje proizvodnih kapaciteta u Srbiji zavisiti od tražnje na tržištu, a isto će važiti i za broj zaposlenih koji još uvek nije preciziran. Osim toga, Inobat trenutno razmatra dve neimenovane lokacije za svoju gigafabriku.

Investicija u Srbiji u skladu je sa namerama Inobata da se dalje širi pošto je kompanija najavila otvaranje dve gigafabrike u Evropi - jedna na istoku a druga na zapadu. Kompanija je već potpisala sporazum o namerama za izgradnju fabrike u Valjadolidu u Španiji.

Slovačka kompanija je podržana od strane niza strateških investitora i partnera koji uključuju kompanije Rio Tinto, Amara Raja, Ideanomics, IFC, IPM Group, Matador, AEN, CSG i Across.

Usledilo je i obraćanje premijerka Srbije Ana Brnabić.

- Srbija doprinosi zelenoj budućnosti i održivom razvoju kroz partnerstvo sa Inobatom. Ovo je važna prekretnica za Srbiju u pozicioniranju naše zemlje kao velikog doprinosioca održivoj i zelenoj budućnosti i postavlja je među vodeće evropske igrače u ovom izuzetno inovativnom i revolucionarnom strateškom industrijskom sektoru. Inobat investicija je još jedan dokaz našeg nastojanja da se Srbija razvija u skladu sa najnovijim tehnološkim i industrijskim trendovima i da je naša zemlja vrhunska investiciona destinacija. Nastavićemo da odlučno radimo na daljem razvoju kako bismo stvorili još bolje uslove za dobrobit kako naših građana, tako i svih koji žive i posluju u Srbiji, rekla je Brnabić, a preneo je takođe Blumberg Adrija.

Potpisivanjem deklaracije o nameri došlo se samo do početka procesa, a ukoliko isti bude finalizovan, vlada Srbije će pomoći Inobatu da nabavi sve potrebne dozvole, navodi se u saopštenju.

Osim toga, Međunarodna finansijska korporacija (IFC) takođe ulaže u ovaj projekat preko saradnje sa Inobatom koja je dogovorena početkom ove godine. IFC-ova podrška deo je šire promocije "zelene tranzicije".

- Srbija je u dobroj poziciji da nastavi da privlači proizvodne investicije i postane centar revolucije e-mobilnosti u Evropi, otvarajući nova radna mesta i mogućnosti u ekonomiji sutrašnjice u decenijama koje dolaze. Inobat gigafabrika u Srbiji mogla bi da posluži kao sidro koje će katalizovati mnogo više investicija u regionalne proizvodne lance vrednosti, rekao je Ary Naim, regionalni menadžer za centralnu i jugoistočnu Evropu u IFC-u, prenosi Blumberg.

Iako je reč o "zelenoj budućnosti", u vesti na sajtu Vlade Srbije o opredeljenju za produbljivanje saradnje sa i Slovačkom, objavljenoj 14. novembra, Inobat nije pomenut.

O Međunarodnoj finansijskoj korporaciji

Pomenuti IFC (International Finance Corporation) je međunarodna finansijska institucija koja nudi investicione, savetodavne i usluge upravljanja imovinom kako bi podstakla razvoj privatnog sektora u manje razvijenim zemljama. IFC je član Grupe Svetske banke sa sedištem u Vašingtonu (SAD).

Osnovan je 1956. godine, kao ogranak privatnog sektora Grupe Svetske banke, radi unapređenja ekonomskog razvoja ulaganjem u profitne i komercijalne projekte.

IFC je često pod kritikama nevladinih organizacija da nije u mogućnosti da prati svoj novac zbog upotrebe finansijskih posrednika. Na primer, izveštaj Oksfam internešnl i drugih nevladinih organizacija iz 2015. godine "Patnja drugih" ustanovio je da IFC nije sprovodio dovoljno dubinske analize i upravljanja rizikom u mnogim od svojih ulaganja u nezavisne zajmodavce. Detaljnije OVDE.

IFC ima dugogodišnju i višeslojnu saradnju sa Rio Tintom.

U Gvineji stvaraju opsežni lanac vrednosti u rudniku gvozdene rude Simandou. To je jedna od najvećih investicija privatnog sektora u Africi. IFC je svojim kapitalom obuhvatio više stotina lokalnih preduzeća, transport, građevinarstvo, ugostiteljstvo i druge oblasti, na osnovu ugovora sa Rio Tintom.

- IFC je odigrao ključnu ulogu u pomaganju razvoja naše lokalna strategija pružanjem stručnih saveta, kao i relevantnih alata i usluga, izjavio je visoki predstavnik Rio Tinta.

IFC sarađuje sa Rio Tintom i u Brazilu, a predmet saradnje su rudnici zlata i gvožđa. Ističe se da je Rio Tinto blisko sarađivao sa nevladinim organizacijama i drugim zainteresovanim stranama na razvoju akcionih planova za biodiverzitet koji "uzimaju u obzir ceo životni ciklus projekata i kontekst specifičan za lokaciju kako bi se osiguralo da sve poslovne odluke maksimiziraju vrednost područja biodiverziteta". To uključuje, pored ostalog, planove za premeštanje staništa i vrsta unutar lokacije.

Ova korporacija ističe da se preduzeća suočavaju sa rastućim pritiskom spoljnih investitora, kupaca, trgovinskih partnera, akcionara, vlada, nevladinih organizacija i javnosti da identifikuju i izveštavaju o svom društvenom i ekološkom učinku, a biodiverzitet je jedna od ključnih oblasti interesovanja. Pozitivan učinak na biodiverzitet može poboljšati položaj kompanije među spoljnim zainteresovanim stranama i stvoriti stvarnu poslovnu vrednost za kompaniju. U isto vreme, loš učinak ili negativni uticaji na biodiverzitet mogu ozbiljno da potkopaju korporativnu vrednost i utiču na sposobnost kompanije da posluje i opstane na današnjim tržištima, smatraju u IFC.

Sprega IFC i Rio Tinta zahvata čak i globalne organizacije kao što je BirdLife International, krovna svetska organizacija za proučavanje ptica, zaštitu njihovog stanja i svetske biološke različitosti - detalji su u Vodiču za biodiverzitet za privatni sektor. Rio Tinto je donirao aktivnosti ove organizacije na Madagaskaru, kao i ovogodišnji kongres.

Podaci o Inobatu

Inobat auto DOO je preduzeće osnovano 12. jula 2021. godine, njegova pretežna delatnost je proizvodnja baterija i akumulatora, a osnovni kapital 100.000 dinara. Zakonski zastupnici su fizička lica: Tahereh Lindstedt (Velika Britanija), Marian Boček (Slovačka) i Živojin Misić. Ostali zastupnici, kao i nadzorni, izvršni i upravni odbor nisu navedeni. Jedini, stoprocentni član osnivač je InoBat Auto j.s.a. iz Slovačke.

U osnivačkom aktu, jednom jedinom dostupnom na sajtu APR, kao zakonski zastupnik imenovan je i Đorđe Eremić. On je suosnivač i upravni partner SEE Energi Holdinga, takođe je partner u kompaniji Elevenes. Ima skoro 20 godina iskustva u globalnom energetskom finansiranju i razvoju, gde je radio na investicionim, finansijskim i razvojnim projektima u Evropi i SAD.

Gostujući letos na Blumbergu, izjavio je da Srbija i region imaju dovoljno obnovljivih izvora energije i da je dobro da se povećavaju investicije u razvoj obnovljivih izvora energije, kako bi se povećala energetska nezavisnost.

- Mi možemo da se oslonimo samo na obnovljive izvore energije, sunca ima dovoljno, vetra takođe postoji, ali što se tiče potencijala u domenu baterija tu imamo veliki potencijal. Nešto od toga je prepoznato i trenutno se radi na donošenje tih tehnologija u dovoljnom obimu, kazao je Eremić.

Dodao je da je reč o tehnologijama još nisu prisutne u Evropi.

Budućnost litijumskih baterija bila je tema jedne od 18 tačaka iz dopisa o Projektu Jadar koji su akademici SANU prošle godine uputili tadašnjoj ministarki Zorani Mihajlović.

"Među najpropulzivnija istraživanja na početku 21. veka, spadaju ona u oblasti baterijskih (akumulatorskih) izvora energije, koji će biti zamena za litijum-jonske baterije koje dominiraju poslednjih 20 do 30 godina, zahvaljujući velikoj gustini energije, iako nisu povoljne za životnu sredinu. Trenutno se intenzivno radi na brojnim alternativnim tehnologijama koje koriste materijale poput cinka, vanadijuma i natrijuma, a koje bi mogle postati konkurentne litijum-jonskim baterijama u bliskoj budućnosti, u nekim segmentima tržišta. Momentalno najviše obećavaju natrijum-jonske baterije koje funkcionišu na principu interkalacije, slično litijum-jonskim baterijama, što je i očekivano zbog njihove hemijske sličnosti.

Međutim, natrijum je znatno jeftiniji, daleko šire rasprostranjen (oko 1.000 puta) i daleko povoljniji kada je u pitanju uticaj na životnu sredinu. Natrijum-joni, kao zamena za litijum-jone, reaguju sa obe elektrode i kreću se između njih kroz elektrolit. U toku pražnjenja, atomi natrijuma sa anode prelaze u obliku jona u elektrolit, a u toku punjenja slična reakcija se odvija na katodi. Joni u rastvoru imaju funkciju provodnika, a to obezbeđuje relativno mala koncentracija Na-jona, odnosno korišćenje veoma tankih elektroda. U poslednje vreme, istraživanja ovih baterija pokazala su izvanredan napredak.

Pored brojnih drugih prednosti, za izradu elektroda u bateriji koristi se obična kuhinjska so. Do sada su ostvareni veoma značajni rezultati, koji pokazuju da Na-jonske baterije postižu veoma dobre performanse (iako desetak procenata slabije od litijuma), tako da to više nije samo teorijski koncept već je postalo i realnost. Na primer, videti https://www.faradion.co.uk/ gde je navedena samo jedna, uznapredovala, alternativa litijumovim akumulatorima.

Iz navedenih razloga, pri donošenju konačne odluke o realizaciji projekta Jadar, treba voditi računa o mogućnosti da se korišćenju tehnologije litijum-jonskih baterija nazire kraj".

Detaljno u članku PPNS: IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

ZOVU NAS ULICE: VREME JE DA NE DAMO!

Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) objavio je saopštenje povodom sve intenzivnijih najava obnavljanja projekta Jadar korporacije Rio Tinto i pokretanja pratećih delatnosti ovog rudarskog giganta za kojeg još uvek važi formalna obustava aktivnosti. Sadržaj objavljujemo u celini.

"Posebno je značajna korist koju će, uzimajući u obzir širu perspektivu, doneti sektor za proizvodnju materijala za baterije, kao i uvidi u buduće tehnologije za razvoj baterija. Projekat Jadar nalazi se na pragu evropskog tržišta električnih vozila. Imajući u vidu da Jadar ima potencijal da proizvodi litijum dovoljan za oko milion baterija za električna vozila godišnje u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine, verujemo da će Jadar biti ključni dobavljač baterija za evropsko tržište. Našom investicijom u Inobat, nadamo se da ćemo doprineti da se određena količina baterija proizvodi u Srbiji", rekla je Marni Finlajson, prenosi Bizlife.

Ovo nisu reči predsednika države ili vlade ili nekog ministra ili ministarke nego vlasnice kompanije Rio Sava, inače strane državljanke. Umesto da reaguju i osude ovu izjavu oni ćute. Kad uzmemo u obzir izjavu još jedne, do skora strane državljanke, a sada ministarke za okupaciju Dubravke Negre shvatamo da oni to sve rade sinhronizovano i organizovano.

Iza ove "investicije" se krije i postrojenje za reciklažu baterija, dakle još jedan zagađivač kog će verovatno da smeste negde u Vojvodinu da nam zagadi i ono malo preostalog poljoprivrednog zemljišta koje se može još nazvati čistim jer bi sve ostalo bilo ili već jeste uništeno rudnicima i ostalim zagađivačima, i zemlja koja nas hrani i voda koju pijemo i vazduh koji dišemo. Sistematski se uništava najveći srpski potencijal - poljoprivreda. Pa šta ćemo da jedemo za 20, 30 ili 50 godina, veštačko meso ili GMO hranu iz uvoza? Plaćaćemo je litijumom i baterijama ili zlatom, srebrom i bakrom? Pa nećemo, naravno, jer i to neće biti naše, pripadaće Zi Đinu, Rio Tintu i ostalim okupatorima koji su osetili krv i nasrću na lak plen kao hijene.

Srbijom očigledno upravljaju strani ambasadori i multinacionalne kompanije, a aktuelna vlast samo izvršava njihova naređenja i ispunjava njihove želje. Ucenjuju ih na dnevnom nivou, a kao što vidimo iz ove izjave Marni Finlajson nemaju više strpljenja da čekaju, pa uzimaju stvar u svoje ruke i obaveštavaju nas o svojim planovima.

Kako smo dospeli u ovakav položaj? Pa direktnim pogodbama, stranim kreditima za izgradnju svega i svačega gde nas ucene da njihove kompanije budu nosioci posla, a naše podizvođači, međudržavnim sporazumima gde smo pristali da državljani tih država ne podležu našim zakonima. U dve reči: izdaja i korupcija nezabeležene u srpskoj istoriju.

Mi se borimo da sačuvamo Kosovo (11% naše teritorije), a sa druge strane smo dali ili planiramo da damo strancima 15% teritorije. Setite se samo jednog detalja iz istorije - u Prvi svetski rat smo ušli zato što nismo pristali na ucenu mnogo manju od onoga što se već dešava u Srbiji danas.

Na kraju poruka aktuelnoj vlasti: Pošto ste nesposobni da vladate Srbijom i pošto se predugo igrate našim životima, vreme je da izaberete stranu, ili ćete biti uz svoj narod i konačno početi da mu pričate istinu, a pre svega da usvojite Narodnu inicijativu koju smo davno predali, ili se sklanjajte sa vlasti i prepustite je onima koji imaju hrabrosti da okupatorima kažu istorijsko ne. Ako iole poznajete srpsku istoriju znaćete da je takvih uvek bilo i biće.

Vidimo se do kraja novembra na ulici.

Znamo da ne damo!"

Pre objave ovog saopštenja, SEOS je izvestio javnost i o početku čvrste saradnje sa predstavnicima poljoprivrednika iz više krajeva Srbije.

"Na obostrano zadovoljstvo, napravljena je čvrsta saradnja izmedju članica SEOS-a i predstavnika poljoprivrednika iz više krajeva Srbije jer je odbrana naše zemlje, naših kućnih pragova i opstanka Srbije na nama. Ako se mi ne udružimo i ne preduzmemo sve što je u našoj moći, bile to i radikalne mere, ostaje nam samo da se prepustimo tihom izumiranju.

Srbija može i zaslužuje bolje, kostima naših predaka i generacijama koje tek dolaze to dugujemo.