Uprkos obećanjima da Rio Tinto odlazi iz Srbije, borba protiv rudnika litijuma, bora i prateće asocijacije elemenata još uvek traje i zahteva nove korake, stoji u uvodu saopštenja koji se javnosti obraća udruženje "Suvoborska greda", jedan od osnivača Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS).

Udruženja "Zaštitimo Dobrinju i okolinu", "Za čist Kosjerić" i "Suvoborska greda" u nedelju 6. marta od 16 časova organizuju skup u Srednjoj Dobrinji "Šta smo preduzeli i šta nas čeka?". Na sklupu će biti predstavljen dosadašnji rad i budući koraci SEOS-a, kao krovne organizacija, i pomenutih udruženja na lokalnom nivou.

Na skupu će govoriti dr Duško Brković, profesor na Agronomskom fakultetu u Čačku, i predstavnici udruženja.

Organizatori pozivaju meštane ugroženih područja, okolnih sela, žitelje Požege, Kosjerića, Čačka i Gornjeg Milanovca, sve koji znaju ili žele da znaju koliko je njihova borba važna, da prisustvuju, da se informišu i doprinesu svojim predlozima.

Da pokažemo da znamo da ne damo - poručuju združeno "Zaštitimo Dobrinju i okolinu", "Za čist Kosjerić" i "Suvoborska greda" u ime svih saboraca okupljenjih u SEOS-u.

^{ARHIVA PPNS DOK RIO TINTO U SRBIJI ISPITUJE OSNOV UKIDANJA PROJEKTA JADAR, U MOZAMBIKU KAŽNJEN ZBOG OBMANA O REZERVAMA, A NA NOVOM ZELANDU OTKRIVENO DA NEMA UGOVOR O UKLANJANJU OPASNOG OTPADA}

Istovremeno, na terenu su i osnivači SEOS-a iz Jagodine, pokretači "Eko brigade".

Kao što su SEOS i Kreni-promeni najavili, započinje prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu o zakonskoj zabrani iskopavanja litijuma, bora i prateće asocijacije elemenata, a mi se, kao i do sada, pridružujemo ovoj akciji, kažu za list Danas iz jagodinske Eko brigade.

Do sada su članovi ove grupe organizovali proteste, blokade puteva, podržavali okolne opštine i nedavno kampovali ispred Predsednišva Srbije.

Njihova borba se nastavlja, sa ciljem da se u našoj zemlji spreči otvaranje rudnika i eksploatacija koja bi, ističu ekološki aktivisti, imala značajno negativne posledice na životnu sredinu.

^{ARHIV PPNS MINISTARSTVO ODOBRILO ISTRAŽIVANJA PD JADAR LITIJUM NA PET PODRUČJA: REKOVAC, URSULE, SIOKOVAC, PRANJANI I DOBRINJA}

- Trenutno nema smisla da se organizuju protesti jer su raspuštene institucije koje bi mogle da prihvate naše zahteve. Ipak, sada se pridružujemo inicijativi i pozivamo građane Jagodine i okoline da daju potpis kako bismo sprečili iskopavanje litijuma, bora i asocijacije elemenata, rekao je za Danas Veljko Gligorijević, osnivač Eko brigade.

Potrebno je da 30.000 građana Srbije svojim potpisom podrži inicijativu. Naš sagovornik isitče da to mora da bude građanska borba, bez obzira na predizbornu atmosferu i stranačku politiku. Kako kaže, apeluje na ekološka udruženja da ostanu ujedinjena i složna.

- Naravno da ima nekih međusobnih razlika i neslaganja, ali mislim da je SEOS primer dobre prakse kako možemo da sarađujemo i da ne razvodnjavamo ideju koja nam je od životne važnosti, smatra Gligorijević.

Informisanje građana o ovoj temi bio je, kažu iz Eko brigade, mukotrpan posao koji i dalje traje. Sa njima se slaže i Marica Živanović Poljo iz rekovačke organizacije "Neko brine za Levač".

- Započeli smo priču o ekologiji baš zbog iskopavanja litijuma. U Rekovcu nema industrije, a drugi ekološki problemi su lakše rešivi. Međutim, kada smo saznali da ovde postoje istražna područja, počeli smo da se borimo protiv toga. Ako ništa drugo, bar smo do sada uspeli da osvestimo ljude da treba da ih zanima šta se dešava u njihovoj neposrednoj okolini, kaže naša sagovornica.

Ipak, podseća da je želja građana da se zabrane istraživanja, iskopavanja i otvaranja rudnika dugotrajan proces koji je u nekim zemljama trajao čak deceniju.

Aktivisti iz Rekovca iz dokumentacije do koje su došli, saznali su za istražna područja i planove, kao i da je lokalna vlast bila upućena u sve još od 2017. godine, iako su tvrdili drugačije.

^{ARHIVA PPNS U REKOVCU ODOBRENO ISTRAŽIVANJE LITIJUMA JOŠ 2017, REKOVČANI TO SAZNALI TEK 2021. - I POBUNILI SE}

- Dobijali smo prekršajne prijave i kazne zbog blokada, trpeli smo pritiske, kao i aktivisti u drugim gradovima, ali smo izgubili poverenje u Opštinu i ostaje nam samo da se sami borimo za svoju zemlju i vodu, rekla je Marica Živanović Poljo.

Drago joj je kaže, što je svest građana šira, a ekološki aktivizam jača iz dana u dan, bez obzira na aprilske izbore i rezultate koje će neko ostvariti.

"Antirudari" kreću na Bešnjaju

Osim borbe protiv iskopavanja litijuma, bora i asocijacije elemenata, Eko brigada najavljuje nove aktivnosti. Posebno su zabrinuti za drveće na planini Bešnjaja.

- To je još jedna prirodna lepota koja se očigledno planski uništava. Ne znam ko tamo seče šume i zašto, ali vidimo da toga ima u velikoj meri. Planiramo da sa Kragujevčanima napravimo zajedničku akciju pošumljavanja i uradimo sve što treba da taj kraj sačuvamo, rekao je Veljko Gligorijević.

Podseća na prirodne, ali i turističke potencijale Bešnjaje, bogate izvorima vode za piće. Reč je o neiskorišćenim resursima.

- Nazivaju nas antirudarima i stavljaju na teret da kočimo prosperitet. Taj kraj ima divne izvore, a sela u okolini nemaju vodu. To je strašno. Mi nudimo lep program korišćenja i razvijanja plodnog zemljišta, vode, hrane, vazduha, turizma koji nam je priroda velikodušno dala, istakao je naš sagovornik.

Izvor: Danas, 28. 2. 2022.


Litijum je bio centralna tema i na predstavljanju zbornika "Projekat Jadar - šta je poznato?" u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

"U uslovima rasprostranjene borbe za resurse, vidljivih klimatskih promena i smanjenja broja stanovnika Srbije, prioritetni interes srpskog društva je suzbijanje zagađenja i prljavih tehnologija i održivo korišćenje prirodnih resursa na način koji ne ugrožava životnu sredinu, ne dovodi do raseljavanja i ne uskraćuje budućim generacijama životni prostor, pitku vodu, zdravu hranu, plodnu zemlju i očuvanu, čistu i raznovrsnu prirodu", zaključili su akademici.

Detaljno: ZAKLJUČAK IZ ZBORNIKA SANU "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?"

PREPORUKA PPNS
SANU: PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO? (APSTRAKTI I SNIMAK NAUČNOG SKUPA)

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU