Rio Tinto je pristao da plati kaznu zbog preuveličavanja svojih rezervi uglja u Mozambiku 2012. godine, nakon što je australijski korporativni nadzor odustao od tužbe, saopštila je Australijska komisija za hartije od vrednosti i ulaganja, javio je Rojters 28. februara.


^{Foto: Rojters}

Nagodba je vredna 750.000 australijskih dolara (538.200 američkih dolara), rekao je portparol komisije, a Rio Tinto je potvrdio da je postignuto poravnanje, ali je odbio da potvrdi dogovoreni iznos.

Ovaj slučaj je pokrenut 2018. godine i to protiv bivšeg glavnog izvršnog direktora Toma Albanezea i bivšeg finansijskog direktora Gaja Eliota, a odnosio se na izveštavanje Rio Tinta o svojim rezervama uglja u Mozambiku, koje je kupio 2011. godine od korporacije Riversdale Mining za 3,9 milijardi dolara.

Saslušanja je trebalo da počnu 1. marta. Uoči početka, komisija je odustala od optužbi jer je došlo do nagodbe sa ovim gigantom globalnog rudarenja.

Komisija je tvrdila da je kompanija obmanula investitore u svom godišnjem izveštaju za 2011. o rezervama uglja i resursima u Mozambiku, koji su potom značajno smanjeni sledeće godine. 

Jedan od potpisnika izveštaja Albaneze je 2013. godine dao ostavku pošto je kompanija otpisala više od tri milijarde dolara na imovinu.

U Federalnom sudu je istaknuto da ovaj slučaj uključuju izjavu Rio Tinta da je prekršio Zakon o korporacijama "nepoštujući svoje obaveze kontinuiranog obelodanjivanja".

Portparol Rio Tinta je potvrdio da je "postignuto potencijalno poravnanje" sa komisijom o obelodanjivanju obezvređenja imovine u Mozambiku, dok su Albaneze i Eliot odbili da komentarišu ishod.

Rojters piše da je Rio Tinto 2017. godine kaznila i Uprava za finansijsko ponašanje Ujedinjenog Kraljevstva i to neuporedivo većim iznosom - 27,4 miliona funti, a razlog je bio neprikazivanje gubitaka zbog umanjenja vrednosti poslovanja u Mozambiku kroz polugodišnji izveštaj za 2012. godinu.

Inače, Rio Tinto se još uvek bori protiv Komisije za hartije od vrednosti i berze Sjedinjenih Država u Saveznom sudu na Menhetnu zbog "naduvavanja" vrednosti poslovanja u Mozambiku.

Rio Tinto počinje da čisti Tivai Point - lokaciju svoje topionice aluminijuma na Novom Zelandu


^{Foto: Stuff}

Rio Tinto počeće da izvozi opasne supstance koja skladišti u Tivai Pointu na Novom Zelandu, gde proizvodi aluminijum više od 50 godina.

Korporacija je bila pod pritiskom da očisti topionicu nakon što je otkriveno da prikuplja potencijalno toksični otpad u skladištima i na deponiji, objavio je novozelandski magazin Staf 25. februara.

Kompanija ima 217.000 tona otpadnog materijala u dva skladišta na svojoj lokaciji. Neki su u namenskoj zgradi, a 106.000 tona je uskladišteno na projektovanoj betonskoj podlozi sa namenskom drenažom, udaljenoj oko 100 metara od plaže koja je zahvaćena erozijom obale.

Otpad sadrži fluoride, cijanide i nitride koji mogu da proizvedu eksplozivne gasove kada se pomešaju sa vodom.

U Rio Tintu su rekli da su sklopljeni ugovori za početak izvoza ovog otpada za upotrebu u industriji cementa i u proizvodnji keramike, ali nisu naveli kada izvoz počinje.

Ova kompanija je očistila i dve lokacije sa toksičnim supstancama klase šest koje proizvode gas amonijak ako se pokvasi, a u obavezi je da to učini sa još dve deponije.

U martu prošle godine ministar životne sredine Novog Zelanda Dejvid Parker priznao je da nije postojao sporazum između vlade i Rio Tinta da se očisti lokacija u Tivai Pointu, piše Staf.

^{Foto: Stuff}

U međuvremenu, Rio Tinto u Srbiji u svom finansijskom izveštaju za 2021. godinu ističe da je razočaran odlukom Vlade da ukine prostorni plan za projekat Jadar i da traži ukidanje potrebnih dozvola. Dodaje da istražuju pravni osnov za donošenje te odluke i "posledice za (njihove) aktivnosti i građane Srbije", objavila je Nova ekonomija 24. februara.

Procene kompanije su da je projekat Jadar još vredniji nego što se prvobitno mislilo. U decembru 2020. godine je procenjeno da se na prostoru projekta Jadar nalazi 139,2 mega tona jadarita, a sada se procenjuje da se tamo nalazi 143,5 mega tona. I očekivana koncetracija litijuma u rudi je veća, porasla je sa 1,78 odsto na 1,8 odsto.

Kompanija u svom saopštenju kaže da više neće ažurirati podatke o rezervama rude u Jadru zbog odluke Vlade da ukine prostroni plan, ali ponovo navodi da će nastaviti da preispituje sve opcije i pravni osnov za ovakav potez države.

U godišnjem izveštaju piše da je plan Rio Tinta bio da se prvi proizvodi u vezi sa projektom Jadar nađu na tržištu 2027. godine kako bi se dostigla punu godišnju proizvodnju od 58 hiljada tona litijum karbonata za baterije, 160 hiljada tona borne kiseline i 255 hiljada tona sodijum sulfata.

Kompanija je isplatila rekordno visok iznos godišnjih dividendi od 16,8 milijardi dolara. Najveći pojedinačni akcionar korporacije je kineski državni proizvođač aluminijuma Chinalco, koja je na osnovu dividendi dobila 2,5 milijardi dolara, piše Fajnenšl Tajms, prenosi Nova ekonomija.


^{Foto: Rio Tinto}

Nedelju dana pre ove objave, Rio Tinto je objavio na svojoj FB stranici da je Studija procene uticaja na životnu sredinu Projekta Jadar o kojoj se govori u tekstu objavljenom u nedeljniku Vreme nacrt studije pripremljen u skladu sa regulatornim zahtevima u vezi sa procesom Studije procene uticaja na životnu sredinu.

"Nacrt studije je pripremljen tako da pokaže potencijalne uticaje i mere za njihovo ublažavanje, što je standardna procedura prilikom izrade Studije procene uticaja na životnu sredinu za rudarske operacije. Konačna Studija procene uticaja na životnu sredinu Projekta Jadar nije dostavljena Ministarstvu zaštite životne sredine zbog činjenice da nije doneto konačno rešenje o Obimu i sadržaju studije i zbog odluke Vlade Republike Srbije o ukidanju Prostornog plana područja posebne namene i povlačenju dozvola za Projekat Jadar", saopštio je Rio Tinto 17. februara.

FB STRANA RIO TINTA

1. Ministarstvo zaštite životne sredine - Rešenje o ispravci greške u Rešenju 1668, od 22. oktobra 2021.
2. Ministarstvo zaštite životne sredine - Rešenje 1339, od 20. avgusta 2021.

PRILOG PPNS 1



PRILOG PPNS 2


Isto ministarstvo je 28. avgusta preko zvaničnog sajta obavestilo "javnost, zainteresovane organe i organizacije da je donelo Rešenje kojim se nosiocu projekta Rio Sava Exploration d.o.o. Beograd, određuje obim i sadržaj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora Jadar, postrojenja za obogaćivanje rude i odlaganja jalovine nastale pri rudarskim aktivnostima, na katastarskim parcelama u okviru katastarskih opština Gornje Nedeljice, Brnjac, Veliko Selo, Jarebice, Slatina, Stupnica i Šurice (teritorije grada Loznice i opštine Krupanj), u  obuhvatu podzona 1A i 1B – zona rudarskih aktivnosti prema Prostornom planu područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita u ležištu Jadar (Sl.Glasnik RS, broj 26/2020)".

Obaveštenje su pratile i koordinate prelomnih tačaka eksploatacionog polja Jadar - detaljno OVDE.

U Obrazloženju Rešenja stoji da je Ministarstvo donelo rešenje kojim se određuje obim i sadržaj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Jadar, a da je utvrđena greška u pisanju koordinata, što je ispravljeno. Ovo rešenje je obradio Zoran Veljković, odobrila Aleksandra Imširagić Đurić, v. d. pomoćnica ministarke, a potpisao je državni sekretar Aleksandar Dujanović.

Zbornik SANU o Projektu Jadar, akademici ponovili ranije ocene


^{Foto: Prviprvinaskali.com}

Rio Tinto i Projekat Jadar bili su još jednom povod za okupljanje u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Danas je SANU predstavila zbornik "Projekat Jadar -Šta je poznato?" u kome su objavljena izlaganja sa istoimenog skupa održanog prošle godine, kao i prepiska SANU sa nadležnim institucijama oko rudnika litijuma, piše RTS.

Jedan od recenzenata akademik Slobodan Vukosavić je istakao da treba očekivati sve veći pritisak investitora da minerale dobiju iz naše zemlje, što jeftinije i uz devastirajuće efekte, i ocenio da postoji velika opasnost od velikih, finansijski moćnih stranih kompanija koje utiču na odluke vlasti.

Potencijalni prihodi od rudarske takse u iznosu sedam odsto za očekivanu proizvodnju borata i litijuma u Jadru, po njemu, bili bi jednaki vrednosti prodatih malina kroz velikoprodajne cene na svetskom tržištu.

Kao recenzent ocenio je da su zaključci na osnovu brojnih radova da realizacija projekta Jadar vodi masivnoj devastaciji prostora, promeni predela, degradaciji biodiverziteta i voda, te raseljavanju stanovništva, prestanku poljoprivrednih aktivnosti i permanentnom riziku za okolna sela i Loznicu.

Istakao je da je prioritetni interes Srbije mora da bude suzbijanje zagađenja, održivo korišćenje prirodnih resursa, uz očuvanje životne sredine za sadašnje i buduće generacije.

Akademik Velimir Radmilović istakao je da je za projekat Jadar izostala remedijacija (revitalizacija), a kao razlog izostanka spomenuo je nemar ili nameru, dok je u pristanku države na samo rudnu rentu video dobrovoljni pristanak na kolonijalni status.

Ukazao je na to da je konzervativna procena vrednosti ruda bila 80 milijardi dolara i dodao da je sa jučerašnjim podacima za bor i litijum ukupna vrednost projekta "Jadar" sada 624 milijarde dolara.

Dodao je da projekte ne treba realizovati sve dok ne budu razvijene nove tehnologije, i izvestio da je sa Berklija nedavno objavljeno da postoji tehnologija koja podrazumeva manje iskopanog i jalovine, sa manje otpada koji se vraća u ležište.

"Za kapitalne projekte potrebno stručno telo sa nezavisnim ekspertima"

Ocenio je da je neophodno da vlast formira šire stručno telo sa nezavisnim ekspertima koje bi razmatralo kapitalne projekte.

Akademik Bogdan Šolaja osvrnuo se nizom komentara na stavove i podatke investitora i naveo da istorija Rio Tinta na ovim prostorima otvara i pitanje kako država Srbija štiti naučne podatke jer je, kako tvrdi, ta kompanija dobila prethodne podatke koji su bili državno vlasništvo.

Za akademika Vladimira Stevanovića su Jadar i Rađevina, kako kaže, vredni pažnje i zaštite zbog vrednosti prirode, a posebno kao celina sa Tekerišem, Cerom odnosno istorijskim kompleksom iz Prvog svetskog rata.

Predsednik SANU akademik Vladimir Kostić podsetio je na tradiciju da većina aktivnosti ove institucije bude ovekovečena u pisanoj formi i dodao da je to način da se niko posle ne priseća šta se mislilo i govorilo, jer je sve ostalo zapisano.

Kada je reč o ekološkim pitanjima, Kostić je podsetio da je SANU bio uključen i kada se debatovalo o niklu, mini-hidroelektranama, atomskim centralama i uglju, te da se u ovoj instituciji uvek čuju različita mišljenja, a da se SANU trudio da sive zone prekrije pitanjima na koje treba dati odgovor, što je ocenio kao doprinos kulturi dijaloga.

Istakao je da SANU govori šta je bio dužan da kaže, i precizirao da su trojica akademika koju su mediji predstavljali kao "trojku iz SANU" bili zamoljeni od SANU da kao najkompetentniji učestvuju u aktivnostima.

O pravnim aspektima Projekta "Jadar", komentarišući stručne radove iz Zbornika, govorio je advokat Sreten Đorđević.

Predstavljanje zbornika u zgradi SANU privuklo je značajnu pažnju stručne i druge javnosti, a prisutni su bili i vođe više ekoloških pokreta i organizacija. 

Obrada: Prviprvinaskali.com, 1. 3. 2022.

PREPORUKA PPNS
SANU: PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO? (APSTRAKTI I SNIMAK NAUČNOG SKUPA)

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU