Od oko 21,5 miliona evra, koliko je država isplatila vlasnicima malih hidroelektrana (MHE) za otkup struje u 2020. godini, najviše je, preko 2,8 miliona, otišlo Elektroprivredi Srbije (EPS). Druge po zaradi su firme čije se vlasništvo povezuje sa Nikolom Petrovićem, kumom Aleksandra Vučića, kojima je isplaćeno nešto manje od 1,9 miliona evra.
Tokom prošle godine 120 mini hidroelektrana (MHE) proizvelo je i prodalo državi električnu energiju u vrednosti od oko 21,5 miliona evra, pokazuje izveštaj državne Elektroprivrede Srbije (EPS).
Međutim, u odnosu na 2019. godinu vodeći prodavci struje iz mini hidroelektrana beleže smanjenje prihoda. Kako je ranije za CINS izjavio jedan od investitora, za vreme vanrednog stanja njima nije isplaćivana puna cena jer je nastupila viša sila po ugovoru sa EPS-om.
Male hidroelektrane Međuvršje i Ovčar Banja, u vlasništvu EPS-a, su i u 2020. dobile najviše novca, ali im je ovog puta isplaćeno oko milion evra manje nego godinu dana pre toga, odnosno oko 2,8 miliona evra.
Poput EPS-a i mini hidroelektranama u vlasništvu firmi povezanih sa Nikolom Petrovićem, kumom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, isplaćeno je manje nego ranije. Njih devet prodajom struje državi ukupno je prihodovalo skoro 1,9 miliona evra, dok je u izveštaju za 2019. ta cifra bila veća za oko 400.000 evra.
Ostalih oko 16,9 miliona je isplaćeno za struju dobijenu iz oko stotinak elektrana.
Osam MHE povezanih sa Nikolom Petrovićem se nalazi u opštini Crna Trava – Tegošnica, Gornje Gare 1 i 2 i Donje Gare 1, 2 i 3 na reci Vlasini, a u blizini, na njenim pritokama, Livađe i Jabukovik.
Mala hidrelektrana Županj je, za razliku od ostalih, smeštena podno Kopaonika na reci Jošanici.
Od tih hidroelektrana, za struju koju je proizvela Županj prošle godine je isplaćeno najviše, preko 380.000 evra, dok je za struju koju je proizvela Tegošnica isplaćeno najmanje – oko 65.000.
Većina MHE čije se vlasništvo dovodi u vezu sa Petrovićem pripada kompaniji Eco Energo Group. O nastanku i poslovima ove kompanije CINS je već pisao.
Jedan od Petrovićevih partnera u ovom poslu Dragan Klisura, vlasnik firme Hidro-Tan koja se bavi izgradnjom hidroelektrana, ranije je u razgovoru za CINS rekao da mu kum predsednika države u poslovnom smislu samo smeta.
Kako smo već pisali, Nikola Petrović je u avgustu prošle godine ušao i u posao sa vetroelektranama, kada je postao suvlasnik firme Crni Vrh Power koja planira izgradnju vetroelektrane Crni vrh na teritoriji Žagubice, Bora i Majdanpeka. Upravo je energijom vetra proizvedeno najviše struje iz obnovljivih izvora koji su subvencionisani tokom 2020, nešto više od 60%, dok je iz malih hidroelektrana proizvedeno oko 17%.
Novac i za nove elektrane
Za razliku od EPS-ovih i MHE povezanih sa Petrovićem, mini hidroelektrana Samokovska reka 1 na Kopaoniku zabeležila je skok u proizvodnji i prihodu. U odnosu na 2019. godinu, kada je prodajom struje državi prihodovala približno 500.000 evra, prema poslednjem izveštaju EPS-a ova MHE dobila je malo preko 1,1 milion evra.
Ova mala hidroelektrana ima više vlasnika, a većinski suvlasnik je Veljko Perić preko firme LM Hydro Eco.
Prihod od oko 1,1 milion evra zabeležile su zajedno i MHE Porečje i Lanište u vlasništvu Branislava Pešića. Ove MHE sličnu cifru su zaradile i 2019.
Prošle godine je struju proizvodilo osam MHE više nego 2019. godine. One su ukupno zaradile nešto više od 700.000 evra.
Jedna od njih je i MHE Manjak čiji je vlasnik, preko firme VMHE Energy, Vladan Skadrić, nekadašnji direktor Javnog preduzeća za skloništa. CINS je u 2017. pisao o krivičnoj prijavi koju je protiv Skadrića podnela tadašnja Agencija za borbu protiv korupcije (sada Agencija za sprečavanje korupcije) jer joj nije prijavio upravo ovu firmu.
Pored nove MHE, Skadrić je vlasnik i male hidroelektrane Makovište.
Podsetimo, u Srbiji firme koje se bave MHE imaju status povlašćenih proizvođača struje zbog obećanja države Energetskoj zajednici da će do 2020. godine 27% struje proizvoditi iz obnovljivih izvora. To znači da država električnu energiju proizvedenu radom MHE otkupljuje po višim cenama ne bi li podstakla investitore da ulažu u taj posao.
Stručnjaci poput dekana beogradskog Šumarskog fakulteta Ratka Ristića pak smatraju da one proizvode malo struje nasuprot ekološkoj šteti koju uzrokuju. U mestima na čijim rekama se već nalaze ili se grade MHE građani godinama protestuju zbog štete koju trpi okolina – presušivanje reka, uništavanje vegetacije, ugrožavanje opstanka vodozemaca i slično.
Komentara: 0