Sorošev odlazak iz Brisela jača korporativno lobiranje i slabi nevladine organizacije

Sorošev odlazak iz Brisela jača korporativno lobiranje i slabi nevladine organizacije

U Briselu prevladavaju najjači – što gotovo uvek znači najbogatiji. Dakle, korporativni lobisti uglavnom imaju prednost. Oni koji promovišu ’meke vrednosti’ kao što su ljudska prava zavise od subvencija i donacija. Oni uvek imaju manje finansijskih sredstava. Ovaj neravnopravan teren se dodatno menja, sada se jedna od njihovih najvažnijih finansijskih strana povlači: dobrotvorna organizacija Džordža Soroša.

Ovaj članak za jedan minut

  • Tokom proteklih nekoliko meseci, Follow the Money (FTM) je istraživao organizacije civilnog društva sa ciljem da skrene pažnju kreatora politike na teme poput ljudskih prava i zaštite životne sredine. Oni su dobrodošli u Brisel jer se bore za javno dobro i pružaju kontrasilu mnogo većim (i bolje finansiranim) korporativnim lobijima.
  • Ipak, donatori koji stoje iza ovih nevladinih organizacija (NVO) mogu imati skrivene motive. Ovo je postalo očigledno krajem prošle godine, na primer, kada se pojavila vest da je Katar navodno podmitio članove Evropskog parlamenta, koristeći nevladinu organizaciju kao paravan.
  • Dakle, naša istraga se koncentrisala na finansiranje organizacija civilnog društva: Ko su ti finansijeri i šta je tačno cilj njihove podrške?
  • Nastala serija otkrila je mnogo novih informacija. Glavni zaključak je, međutim, da su organizacije civilnog društva od vitalnog značaja za pravično političko donošenje odluka. Ipak, njihova zavisnost od bogatih filantropa – ili od industrija sa skrivenim planom – krije velike rizike. Evropska komisija je to do sada ignorisala.
  • Za sada, ovo je poslednji članak u seriji "Praćenje najuticajnijih NVO u Evropi".

Ovog leta Brisel su potresle neke alarmantne vesti. Fondacije za otvoreno društvo (OSF) – koju je osnovao mađarsko-američki biznismen Džordž Soroš – otpuštale su polovinu svog osoblja širom sveta. To što će OSF takođe smanjiti raspodelu sredstava u Evropskoj uniji, za mnoge je bio udarac.

Na čelu sa sinom Džordža Soroša Aleksandrom od jula, filantropska fondacija će veći deo svojih sredstava usmeriti ka istočnoj Evropi, kako bi se suprotstavila ruskoj pretnji i podržala potlačene Rome u regionu Balkana.

Александар Вучић са Александером Соросом
RTS: Vučić sa Aleksanderom Sorošom

Ovaj talas promena kompromituje izglede organizacije civilnog društva koje rade u Briselu na promovisanju demokratskih, liberalnih i naprednih ideala. Takve organizacije uključuju Transparensi internešnl, koja se borba protiv nepravde i korupcije, i Opservatoriju korporativne Evrope, koja se fokusira na demonstriranju kako su velike multinacionalne kompanije u stanju da utiču na donošenje političkih odluka.

Nedavno istraživanje kompanije FTM pokazalo je da ovakve organizacije veoma zavise od dobrotvornih fondacija. Soroševe fondacije za otvoreno društvo su njihov najvažniji finansijer, posle Fondacije Bila i Melinde Gejts.

Naša istraga je takođe pokazala da je stariji Soroš ponekad lako zanemario svoje principe koji se odnose na otvorenost i transparentnost.

Da bi se izbegli javni nadzor i porezi, na Kajmanskim ostrvima je stvorena finansijska struktura za Fondacije za otvoreno društvo. Zbog toga je nemoguće precizno utvrditi kako je Soroš uložio svoje milijarde u dobrotvorne svrhe.

Kada je FTM zatražio odgovor od organizacija koje finansira Soroševa fondacija, većina se uzdržala od komentara. Ovo uključuje organizacije koje često kritikuju osobe i kompanije koje koriste slične poreske aranžmane. Izuzetak je bila holandska fondacija SOMO, koja istražuje moć multinacionalnih kompanija. Oni su se uključili u razgovore sa OSF-om o finansijskoj strukturi.

Neželjeni uticaj

Naša istraga i povlačenje Fondacije za otvoreno društvo stoga otkrivaju dva važna problema: zavisnost organizacija civilnog društva od finansiranja filantropa kao što su Soroš i Gejts i sve sumnjive namere i interese određenih finansijera.

Da se pozabavimo ovom drugom zabrinutošću: upravo je ovaj rizik od skrivenih namera i interesa doveo FTM da istraži izvore finansiranja organizacija civilnog društva. Tek krajem prošle godine pojavila se vest da je vlada Katara podmićivala članove Evropskog parlamenta (EP) koristeći evropsku nevladinu organizaciju.

Evropska komisija je odgovorila planom. Želeli su da se suprotstave stranom mešanju, uključujući i zahtevanjem od organizacija koje imaju pristup moći – kao što su korporativni lobiji, ali i nevladine organizacije – da potpunije otkriju svoje izvore finansiranja.

Organizacije civilnog društva su odmah odgovorile otvorenom kritikom. Smatrali su da će plan stigmatizovati legitimne interesne grupe u državama članicama u kojima su prava ovih grupa već bila ugrožena. Evropska komisija se vratila u postupak i očekuje se da će ove jeseni objaviti prilagođeni predlog.

Ali čak i ako odgovore na primedbe, važna pitanja i dalje ostaju bez odgovora.

Pre svega, da li se neželjeni uticaj zemalja van Evropske unije može rešiti tako što će se zahtevati da se negde evidentiraju podaci o izvorima finansiranja.

Kompanije i organizacije već moraju da se registruju u Registar transparentnosti Evropske unije pre nego što im se dozvoli pristup kreatorima politike u Briselu. Registar transparentnosti Evropske unije je registar u koji se zastupnici interesa – odnosno „svako fizičko ili pravno lice, formalna ili neformalna grupa, udruženje ili mreža koja se bavi lobiranjem“ – moraju upisati ako su njihove aktivnosti namenjene uticaju na procese donošenja odluka u EU. Ipak, katarska vlada (kao i vlada Maroka) je navodno podmitila poslanike EP preko Fight Impunity, nevladine organizacije koja nije imala ovu registraciju (u međuvremenu, više nema ni svoj sajt, ostao je nalog na Tviteru, prim. PPNS).

Evropska komisija takođe možda ignoriše još teži problem: način na koji kompanije pokušavaju da sakriju svoju stvarnu agendu finansiranjem organizacija koje tvrde da njihovi ciljevi služe civilnom društvu.

Astroturfing

Čini se da ima dovoljno dokaza za ovo. Naša istraga o prihodima uticajnih nevladinih organizacija pokazala je da su moćne kompanije i poslovne organizacije u stanju da pomešaju sopstvene interese sa interesima dobrotvornih organizacija.

Ovaj fenomen, poznat kao astroturfing, uveden je iz Sjedinjenih Država.

ARHIVA PPNS SPISAK BOTOVA - ZA "ASTROTURFING" U SRBIJI

Spisak botova - za ’astroturfing’ u Srbiji
To u osnovi uključuje korporativne aktere koji finansiraju manje-više lažnu NVO u propagandne svrhe. Nevladina organizacija je oblikovana tako da liči na građansku inicijativu, ali zapravo predstavlja poslovne interese, kaže Andrea Nastase, docent evropske javne politike na Univerzitetu u Mastrihtu.

Iako je ovaj oblik uticaja prilično očigledan kada je u pitanju farmaceutska industrija, skrivene planove je mnogo teže otkriti u slučaju filantropije. Ovo je svakako tačno kada je prateća finansijska struktura skrivena od pogleda, kao u inicijativi Breakthrough Energy Bila Gejtsa, IT milijardera.

Rondo Energy Secures $60 Million from Global Giants and Leading Climate Investors to Speed Industrial Decarbonization: Global leaders Rio Tinto, Microsoft’s Climate Innovation Fund, Aramco Ventures, SABIC, SCG, and TITAN have invested alongside leading climate investors Breakthrough Energy Ventures, Energy Impact Partners, SDCL SEEIT, and John Doerr; Rondo forms Strategic Investor Advisory Board (SIAB) to accelerate decarbonization projects around the world.


Naša istraga o industriji pesticida, koja promoviše inovativne poljoprivredne metode u Briselu, otkrila je koliko je mač sa dve oštrice da takav lobi utiče na politički diskurs.

Da bi promovisao ’regenerativnu’ poljoprivredu, proizvođač pesticida Singenta udružio se sa inicijativom Pola Polmana za građansko društvo Imagine. Industrija pesticida je iskoristila bivšeg generalnog direktora Unilevera da dobije pristup Evropskoj komisiji na najvišem nivou. Njihova namera je da osujeti već najavljene mere EU u vezi sa suzbijanjem upotrebe pesticida ili bar da odlože njihovu primenu.

ARHIVA PPNS OPASNI PESTICIDI NA (CRNOM) TRŽIŠTU U SRBIJI

Opasni pesticidi na (crnom) tržištu u Srbiji
Zavisni kreatori politike


Istovremeno, drugi događaji pokazuju da je jaka pozicija organizacija civilnog društva i dalje poželjna.

Iako se Evropskoj komisiji stalno daju sve više dužnosti, njen broj zaposlenih u Briselu je ostao relativno mali, broji nešto više od 30.000. Da uporedimo: holandska nacionalna vlada zapošljava 110.000 ljudi, belgijska 60.000.

Lako je pretpostaviti zašto je to tako: ne postoji nijedna država u EU u kojoj je zalaganje za više novca za Brisel popularan potez.

Posledica ovog hroničnog nedostatka osoblja je da je često samo nekoliko zaposlenih u EU uključeno u glavna pitanja politike. Oni u velikoj meri zavise od informacija koje pružaju korporativni lobisti, naučna zajednica i organizacije civilnog društva.

Analiza registra transparentnosti EU, koju je sprovela Transparensi internešnl, pokazuje da korporativni lobisti najuspešnije rade u angažovanju osoblja EU, a, uslovno govoreći, akademici najmanje pristupaju u Briselu.

Humanitarni rad

Među takvim akademskim organizacijama je Savetodavno veće evropskih akademija za nauku (EASAC). Ova organizacija, koju čine naučne institucije, prikuplja informacije u vezi sa važnim oblastima politike i pruža ih evropskim kreatorima politike.

Pošto EASAC želi da daje savete na koje nije uticao poslovni svet, nacionalne vlade ili evropske institucije, najveći deo posla obavljaju naučnici na dobrovoljnoj osnovi: u suštini to je dobrotvorni rad. Gotovo da nema sredstava za promovisanje njihovih saveta u Briselu.

„To je naš najveći izazov“, kaže Vim van Saarloos, teorijski fizičar i profesor na Univerzitetu Lajden, koji trenutno predsedava EASAC-om. „Trudimo se da organizujemo sastanke sa visokim zvaničnicima EU. Zaista je potreban neko u Briselu ko može pomno da prati različite agende.“

Van Saarloos sada razmatra kako da poveća budžet EASAC-a bez ugrožavanja njegove nezavisnosti. „Možda ćemo ipak pokušati da dobijemo nešto novca iz fondova ili od bogatih pojedinaca kojima je stalo do evropskog naučnog sveta“.

ARHIVA PPNS SINDŽENTA SUOČENA SA DESETINAMA TUŽBI ZBOG GM SEMENA

Sindženta suočena sa desetinama tužbi zbog GM semena
Nedostatak ravnoteže


Kompanije, sa druge strane, imaju lak i čest pristup Evropskoj komisiji. Ovo ima sve veze sa novcem koji im je na raspolaganju.

Opservatorija korporativne Evrope izračunala je da je 2022. godine 50 kompanija sa najvećim budžetom za lobiranje potrošilo ukupno 120 miliona evra u nastojanjima da utiču na donošenje odluka u EU. Budžet za lobiranje organizacija civilnog društva u istoj godini nije bio veći od 74 miliona evra.

Ogroman uticaj korporativnog sveta ogleda se u mnogim aspektima donošenja odluka u EU. To je možda najočiglednije u društvenom domenu, gde razvoj zaostaje na evropskom nivou. To znači da su interesi radnika strukturalno prevladani industrijskim interesima.

Široka lepeza zakona i propisa je usklađena širom Evrope, omogućavajući kompanijama da otvore firme bilo gde. Ipak, zakon o radu i dalje uglavnom ostaje prerogativ svake države članice – zahvaljujući uspešnom lobiranju od strane organizacija poslodavaca. Ovi drugi se snažno protive ’evropskoj definiciji’ uslova zapošljavanja.

Kao rezultat toga, vozači Ubera nikada nisu mogli da ospore taksi platformu na evropskim sudovima jer evropska definicija ’zaposlenog’ nikada nije uspostavljena.


A tu su i ultrakonzervativni pokreti koji su usmereni na podrivanje građanskih prava.

U 2019, FTM je već pokazao da američki ultraortodoksni hrišćani šire svoje ideje formiranjem saveza sa verskim i evroskeptičnim političarima u Evropskom parlamentu.

Nedavno je mađarski premijer Viktor Orban prebacio ogroman broj akcija mađarskih državnih kompanija u fondaciju namenjenu prodaji njegovih konzervativnih ideja evropskim kreatorima politike, koristeći ’think tank’ u Briselu.

Gluvi i slepi

Ovo čini još upečatljivijim što su Fondacije za otvoreno društvo – koje je osnovao Orbanov najveći protivnik Džordž Soroš – odlučile da smanje finansiranje evropskih organizacija koje mogu da se suprotstave takvom razvoju događaja.

Evropska komisija se do sada uglavnom oglušavala i zatvarala oči pred neravnotežom između komercijalnih i društvenih ciljeva u areni lobiranja, ignorišući i rizike po kvalitet odlučivanja i njegovu podršku u društvu.

Na pitanje o tome, portparol evropske komesarke Vere Jourova (Vrednosti i transparentnost) upućuju na nedavno uspostavljeni Centar kompetencija za participativnu i deliberativnu demokratiju.

Ovaj centar ima za cilj da unapredi stručnost Evropske komisije u vezi sa ’demokratskom razmenom ideja’, uz povećanje učešća građana u ovoj razmeni. Međutim, do sada je ovaj proces vodio mršav život na onlajn platformi za koju retko ko zna.

’Odbrani demokratije’ koju evropski komesar Jourova tako strastveno podržava je preko potrebno nešto značajnije od onlajn platforme ili novog predloga koji nameće novi niz birokratskih zahteva interesnim grupama.

Na prvom mestu, potrebna je jasna vizija za transparentan i pravičan proces uticanja na kreiranje politike. Ono čega se mogu pridržavati sve komercijalne stranke i stranke civilnog društva koje žele da promovišu legitimni interes.

I, na kraju, ali ne i najmanje važno: kako se ovaj proces može garantovati?

Lise Vitteman, Ada Homolova
Izvor: FTM 

ARHIVA PPNS FTM: DŽORDŽ SOROŠ POKLANJA MILIJARDE U DOBROTVORNE SVRHE PREKO PORESKOG RAJA 

FTM: Džordž Soroš poklanja milijarde u dobrotvorne svrhe preko poreskog raja

IZ ARHIVE PPNS OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033
Osnovna istraživanja litijuma i sva primenjena geološka istraživanja nisu dozvoljena Programom zaštite životne sredine u Kragujevcu od 2023-2033

PREPORUKA - EKSKLUZIVNO NA PPNS 
SANU: PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO)

SANU: Promocija zbornika ’Projekat Jadar - šta je poznato?’ (VIDEO)

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv GMO u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://www.pekgora.org/ http://fondacijarsum.org/ http://www.vfphysical.rs/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html