OVAKO NAS TRUJU - BILJKE PRSKAJU PESTICIDIMA KOJI IZAZIVAJU RAK I NEPLODNOST
U Srbiji se poljoprivredni proizvodi prskaju nedovoljno ispitanim pesticidima, sumnjivog kvaliteta, od kojih mnogi izazivaju neplodnost i rak, a u zemlji se zadržavaju i po 20 godina.
Dragana Dimitrijević, izvršna direktorka Udruženja inostranih proizvođača sredstava za zaštitu bilja "Secpa" tvrdi da se oko 50 odsto biljaka prska tim pesticidima za koje se ne zna kakve toksikološke posledice imaju po okolinu, zdravlje ljudi i životinja.
Zakon iz 1998. godine
- Sada imamo preko 1.000 registrovanih sredstava za zaštitu bilja. Skoro 45 odsto njih su potencijalno rizični za zdravlje ljudi i životinja, jer su registrovani bez kompletne toksikološke dokumentacije. Takvi preparati su jeftiniji, a u Evropskoj uniji ne bi mogli da se koriste. Ipak, u Srbiji je to moguće jer je na snazi Zakon o sredstvima za zaštitu bilja još iz 1998. godine, čiji su kriterijumi mnogo blaži - upozorava Dimitrijević.
Ona objašnjava da se u Evropi pesticidi ispituju deset godina pre nego što počnu da se koristi.
Crno tržište
U Srbiji se pesticidi kupuju na crnom tržištu, zbog besparice istim preparatom se prskaju i voće i povrće, a koriste bez saveta agronoma. Neretko se koriste i pesticidi koji su u drugim zemljama zabranjeni, poput “furadana”, “kreozana” i preparata na bazi neonikotinoida, od kojih najviše stradaju ptice, pčele i divlje životinje. Ti pesticidi mogu da uzrokuju neplodnost, rak dojke, umor i razaraju endokrini sistem. Najčešće se nabavljaju nelegalnim tokovima, preko interneta iz Turske, azijskih zemalja.
Od posledica pesticida godišnje u svetu umre 200.000 ljudi, a najduže se zadržavaju u jagodama, jabukama, grožđu, breskvama, trešnjama, malinama, spanaću, paprikama, krastavcima, zelenoj salati i šargarepi.
- I dalje neki poljoprivrednici mažu semena suncokreta, kukuruza, šećerne repe zabranjenim preparatima da bi zaštitili biljke u fazi klijanja. U nekim domaćinstvima još uvek postoje zalihe, dok drugi do ovih preparata dolaze kupovinom u seoskim apotekama i prodavnicama koje su ih uvezle na crno - kaže Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
3,5 kg pesticida po glavi stanovnika
Prema podacima ovog društva, u našoj zemlji se koristi oko 3,5 kilograma pesticida po glavi stanovnika.
- To je i previše. Zbog ovih otrova u prethodnih pet godina stradalo je oko 60 orlova belorepana, koji su u Srbiji zaštićeni. Pre tri godine čitavo jato ždralova je uginulo, a neke od tih ptica došlo je iz Finske. Dešavalo se da na nekim lokacijama da zateknemo i po 20 uginulih srndaća, jer oni dolaze i jedu u čoporima. Međutim, ovi preparati opasni su i po ljude, jer se toksini zadržavaju u plodovima voća i žitaricama, a otrov dospeva i u zemljište i vodu koje koristimo - ističe Ružić.
Redovna kontrola
U Upravi za zaštitu bilja "Blicu" je rečeno da fitosanitarna inspekcija vrši redovne kontrole prometa sredstava za zaštitu bilja u poljoprivrednim apotekama, kao i upotrebu sredstava za zaštitu bilja kod poljoprivrednih proizvođača, ali da u dosadašnjim kontrolama nije utvrđeno da je u prometu zatečeno sredstvo za zaštitu bilja kreozan. Takođe kontrolom dokumentacije o upotrebi sredstava za zaštitu bilja kod poljoprivrednih proizvođača nije utvrđeno da se isto primenjuje.
Problem, jer nismo u Evropskoj uniji
U Ministartvu poljoprivrede objašnjavaju da izmenom i dopunom postojećeg Zakona o sredstvima za zaštitu bilja žele da unaprede rad u smislu približavanja standardima koji važe u EU, a to podrazumeva veću mogućnost očuvanja zdravlja ljudi i životne sredine.
- Glavni problem u postupku usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU je činjenica da Srbija još nije član EU, pa iz tih razloga je usaglašavanje postupno, kako bi kada postanemo punopravan član, naše zakonodavstvo bilo u potpunosti usklađeno sa regulativama i direktivama Evropske unije - kažu u Ministartvu.
Objašnjavaju da sva sredstva za zaštitu bilja koja se stavljaju u promet sadrže aktivnu supstancu, odnosno osnovnu supstancu upisanu u Listu odobrenih supstanci i prošla su istu proceduru registracije u skladu sa važećim Zakonom naše zemlje. Lista odobrenih supstanci donosi se u skladu sa propisima Evropske unije. Da ne bi došlo do toksičnosti i pretnje po ljudsko zdravlje vrlo je važno i da se poljoprivredni proizvođači prilikom primene sredstava za zaštitu bilja pridržavaju uputstva o primeni, kao i da poštuju karencu.
SECPA je udruženje osnovano u februaru 2010. u Srbiji od strane vodećih proizvođača sredstava za zaštitu bilja u svetu: Bayer, BASF, DOW AgroScience, DuPont, Magan AgroChemicals i Syngenta-e.
SECPA kao deo regionalne Evropske mreže proizvođača sredstava za zaštitu bilja unapređuje, promoviše, usklađuje i štiti zajedničke interesa svojih članica i stvara uslove koji obezbeđuju stabilnost i razvoj tržišta sredstava za zaštitu bilja u Srbiji.
Udruženje sprovodi aktivnosti na unapređenju opšte predstave i stanja zaštite bilja na teritoriji Srbije, sprovodi aktivnosti u vezi približavanja nacionalnih propisa i propisa EU u domenu proizvodnje, uvoza, distribucije i primene sredstava za zaštitu bilja, podržava potpunu harminizaciju Zakona o sredstvima za zaštitu bilja sa EU regulativom i njegove pune primene.
SECPA, kao neprofitabilna organizacija:
Štiti zajedničke interese nosilaca prava intelektualne svojine u interesu naučnog i tehničkog razvoja
Pozdravlja zdravu konkurenciju na tržistu u skladu principa jednakih prava
Redovno i intenzivno saradjuje s drugim domaćim i međunarodnim institucijama i organizacijama
Informiše javnost o svim aspektima registracije, uvoza, prodaje i primene SZB od zajedničkog interesa
Podržava inovacije, primenu novih tehnologija u praksi
Promoviše tehnologije poljoprivredne proizvodnje u sklopu održivog razvoja poljoprivrede kojom se štiti zdravlje ljudi i životna sredina,
Unapređuje svest o neophodnosti upotrebe sredstava za zaštitu bilja,
Doprinosi bezbednosti hrane, konkurentne poljoprivrede i visokog životnog standarda u Srbiji
SECPA podržava zakonsku regulativu EU čiji je pristup baziran na nauci i proceni rizika.
Komentara: 0