Strazbur: Rezolucijom se traži da ekocid, uništavanje čovekove okoline, postane krivično delo

Strazbur: Rezolucijom se traži da ekocid, uništavanje čovekove okoline, postane krivično delo

Poslanici država članica Saveta Evrope, među kojima je i Srbija, usvojili su na plenarnom zasedanju u Strazburu rezoluciju kojom se traži da ekocid, uništavanje čovekove okoline, postane krivično delo i da pravo na zdravu čovekovu okolinu bude zagarantovano kao jedno od osnovnih ljudskih prava. O tome je naša novinarka Nataša Jokić razgovarala sa izvestiocem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Simonom Mutkenom.

PRESLUŠAJ: (OD 1:19:20)

Portal PRVI PRVI NA SKALI Cekajuci vetar - preslusaj

Izvor: Ovde Radio Beograd, RTS, 1. 10. 2021.


REZOLUCIJE PARLAMENTARNE SKUPŠTINE SAVETA EVROPE TRAŽE DA UNIŠTAVANJE ČOVEKOVE OKOLINE POSTANE KRIVIČNO DELO: DA LI ĆE PREDUZEĆA-ZAGAĐIVAČI KONAČNO BITI KAŽNJAVANA?

Pre skoro 60 godina, zbog protivljenja nuklearnih sila, propao je sličan pokušaj da se u "Rimski statut" Međunarodnog krivičnog suda (MKS) unese ekocid - zločin protiv čovekove okoline „kako u doba rata tako i u doba mira“


Simon Mutken, belgijski poslanik u Svetu Evrope

Da li ćemo jednog dana pred krivičnim sudovima moći da vidimo i industrijske zagađivače - uključujući i industriju oružja - i da li ćemo moći da ih tužimo zbog zločina prema čovekovoj okolini?

Za sada trovanje prirode, kojim se kroz lanac ishrane neibežno uništava i zdravlje ljudi, u međunarodnom pravu nije definisano kao krivično delo. U najboljem slučaju, oštećene strane mogu da se obrate administrativnom sudu i dobiju – odštetu.

Da bi stvari konačno mogle da počnu da se menjaju nagovestio je niz rezolucija izglasanih ove nedelje u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, čiji poslanici iz 47 država članica - među kojima je i Srbija - svaka tri meseca plenarno zasedaju u Strazburu.

ekol-zija-turska
Turski poslanik Zija Altunjaldiz

Moć zagađujuće industrije

Poslanici su usvojili rezoluciju kojom se traži da uništavanje čovekove okoline (ekocid) postane krivično delo i da pravo na zdravu čovekovu okolinu bude zagarantovano kao jedno od osnovnih ljudskih prava.

Rezolucijom, na osnovu izveštaja turskog poslanika Zije Altunjaldiza (Ziya Altunyaldiz) traži se da države članice Saveta Evrope unesu zločin protiv čovekove okoline u svoje krivične zakone.

Rezolucijom, na osnovu izveštaja belgijskog poslanika Simona Mutkena (Simon Moutquin) zahteva se da pravo na „bezbednu i zdravu čovekovu okolinu“ bude dodato u tekst protokola Evropske konvencije o ljudskim pravima čiji su potpisnici svih 47 država članica Saveta Evrope.

Simon Mutken, socijalista koji sa 34 godine spada u generaciju najmlađih poslanika u PSSE, smatra da je usvajanjem ovih rezolucija napravljen ogroman korak napred.

Ukoliko bi ove rezolucije bile sprovedene u delo, bio bi to istorijski događaj: Pravo na zdravu čovekovu okolinu u tom slučaju ušlo bi u praksu pred krivičnim sudovima država i pred Evropskim sudom za ljudska prava. Zagađivači bi mogli krivično da odgovaraju po načelu „zagađivač se kažnjava za nanesenu štetu“.

Međutim, put sporovođenja ovih rezolucija u stvarnost pun je prepreka. Neophodno je, pre svega, da ih podrži Komitet ministara spoljnih poslova zemalja – članica Saveta Evrope koji uključuje sve zemlje EU i još 20 država kontinenta među kojima je i Srbija.

Sličnu inicijativu Komitet ministara kao izvršno telo Saveta Evrope nije podržao 2009. godine. Dve konvencije sa sličnim sadržajem ustanovio je Savet Evrope 1993. i 1998. Godine. Nisu, međutim, mogle da uđu u primenu jer ih nije ratifikovalo dovoljno država članica.

Pre skoro 60 godina već je jednom propao sličan pokušaj da se u "Rimski statut" Međunarodnog krivičnog suda (MKS) unese ekocid - zločin protiv čovekove okoline. Postojao je tada plan da ekocid uđe u član 26 kojim bi se definisali najteži zločini protiv čovekove okoline kako u doba rata tako i u doba mira, ali su se tome suprotstavile nuklearne sile.

Da li će izmenjene okolnosti i svest o klimatskim promenama omogućti da se to sada dogodi ili je zbog moći zagađujuće industrije ovde još jednom reč o utopiji - pitala sam, po završetku glasanja u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope izvestioca Simona Mutkena.

ekol-Simon-Mutken
Belgijski poslanik Simon Mutken

„Zeleno pranje“ – nova retorika

„Utopija je da možemo da nastavimo ovako kako radimo danas. To je prava utopija, a ovo što mi govorimo je stvarnost. Predložio sam u tom smislu da se u tekst Evropske konvencije o ljudskim pravima unese dodatni protokol. Takođe, predložili smo konvenciju o zaštiti čovekove okoline preko krivičnog prava. Ona bi omogućila pozivanje na odgovornost i osuđivanje preduzeća koje zagađuju i to po principu „zagađivač i trovač se kažnjavaju i odgovorni su“, kaže Mutken.

On dodaje i da bi se otvorila mogućnost da građani kolektivno podnose tužbe pred krivičnim sudovima u skladu sa Socijalnom poveljom Saveta Evrope.

„Umnožavaju se pravni instrumenti u borbi za ostvarivanje prava na zdravu okolinu. Mislim da bi ekocid, definisan u pravu kao krivično delo, trebalo da bude osnova za ostvarivanje tog prava“, rekao je Mutken.

Iako je optimista, mladi belgijski poslanik Simon Mutken zna da moćni industrijski lobi svakako posle ove ozbiljne inicijative neće sedeti skrštenih ruku. Kaže da je očigledno da industrijski lobiji deluju i da su ga neka preduzeća kontaktirala prilikom izrade izveštaja, ali je on odbio da se sastane sa njima.

„Ipak, preduzeća su svesna da stvari nisu iste kao pre 50 godina, da stotine hiljada ljudi na raznim stranama sveta demonstriraju svakog petka da bi tražili poštovanje svojih prava na zdravu životnu okolinu. Dakle, postoji sada svest o problemu. Više niko ne dovodi u pitanje čovekov uticaj na klimatske promene. To osvešćenje predstavlja zid pred kojim su se našli lobisti zagađujuće industrije i mislim da neće uspeti da ga razbiju“, zaključuje Mutken sa entuzijazmom.

On ipak upozorava da „treba biti obazriv“ jer se zna da su industrijski zagađivači sada pribegli novoj retorici koja se naziva „zeleno pranje“, preko koje oni pokušavaju da nas uvere da su tobož razumeli stvari.

Vlade između prirode i zarade

„U mom izveštaju zbog toga kažem da treba preduzeća dovesti u situaciju da se suoče sa onim za šta su odgovorna. Nisam naivan i ne mislim da su rezolucije izglasane u Savetu Evrope dovoljne da se stvari promene. Borba je tek počela“, rekao je Mutken. Naglašava da sada „predstoji veliki posao“:

„Treba da ubedimo Komitet ministara kako bismo umanjili delovanje industrijskog lobija i pojačali uticaj lobija građana. Jer oni su za mene takođe u izvesnom smislu reči lobisti. Dakle, posla će biti pred nama u narednim mesecima i godinama”.

Simon Mutken pripada mlađoj generaciji evropskih političara. Sa 34 godine jedan je od najmlađih poslanika. Pre nego što je ušao u politiku, godinama je učestvovao u protestima protiv nuklearne industrije i nuklearnog oružja, za očuvanje čovekove okoline. Smatra da političari moraju da se angažuju u rešavanju ekoloških problema koji su vitalni – u suprotnom izgubiće kredibilitet i poverenje građana.

“Mnoge vlade uglavnom deluju u funkciji čisto ekonomskih interesa. Mislim da su uklještene jer sa jedne strane imaju zadatak da zaštite čovekovu okolinu, a sa druge da brinu o ekonomskom rastu, ukupnom društvenom proizvodu i nalaze se zato u kontradikciji. U jednom momentu vlade će ipak morati da izaberu. Biće primorane da shvate da je cena koju će morati da plaćaju zbog klimatskih promena hiljadu puta veća od sume koju treba uložiti kako bi se klimatske promene izbegle.

Simon Mutken smatra da borci za pravo na zdravu čovekovu okolinu treba da se angažuju u političkim institucijama i da odatle sarađuju sa nevladinim organizacijama i pokretima građana. Namerava da obiđe sve evropske glavne gradove. Cilj mu je da podstakne poslanike u parlamentima zemalja članica Saveta Evrope, da podrže proširivanje postojećeg teksta Evropske konvencije za ljudska prava i da zauzmu stav da je pravo na zdravu čovekovu okolinu isto što i pravo na život – dakle osnovno ljudsko pravo.

Nataša Jokić, Strazbur
Foto: Biological Diversity; Eeeeeepw-portal; Nian Shan/Greenpeace; Opinio Juris
Izvor: Balkan magazin, 1. 10. 2021.

VIDEO: CENTER FOR BIOLOGICAL DIVERSITY

RIO TINTO PLUNDERS
(1:00)



PEOPLE VS. FOSSIL FUELS: WASHINGTON, D.C. (2:21)
 

LONG MOUNTAIN (6:39)



IZ ARHIVE

EKOCID: DA LI BI UBIJANJE PRIRODE TREBALO DA BUDE ZLOČIN?

Sve češće se priča o tome da se zločin protiv životne sredine “ekocid” prizna u Međunarodnom krivičnom pravu, ali postavlja se pitanje kako bi i da li ovaj zakon mogao funkcionisati.

Ambasador Vanuate u Evropskoj uniji u decembru 2019. godine dao je radikalan predlog: uništavanje životne sredine učiniti zločinom. Vanuatu je mala ostrvska država u na jugu Tihog okeana koja je ozbiljno ugrožena porastom nivoa vode.

Male ostrvske države već dugo pokušavaju da skrenu pažnju i da ubede predstavnike vlasti velikih i moćnih država da je vreme za promene i da dobrovoljno smanje emisije štetnih gasova. Ali do ovih promena veoma sporo dolazi, te se zato sugeriše da se i zakon promeni.

“Ekocid” doslovno znači “ubijanje životne sredine“, ova ideja je vrlo radikalna, ali aktivisti tvrde da je razumna. U teoriji kažu da niko ne sme proći nekažnjeno zbog uništavanja životne sredine. Aktivisti smatraju da bi ovaj zločin trebalo da bude u nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda, koji trenutno može da procesuira četiri zločina: genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i zločine agresije. A ovaj sud može krivično da goni za zločine koji se tiču životne sredine, ali samo u kontesktu ova četiri zločina.

Pojedine zemlje imaju svoja pravila i propise kada je u pitanju borba protiv uništavanja životne sredine, ali borci protiv “ekocida” tvrde da će se masovno uništenje životne sredine nastaviti sve dok ne bude usvojen globalni zakon.

Ukoliko se doa peto krivičnog dela u statut Međunarodnog krivičnog suda, to bi značilo da će osobe koje unište životnu sredinu biti uhapšene, krivično gonjene i zatvorene.

“Ako vam je potrebna dozvola za kopanje ili bušenje nafte, odete kod vlade i dobijete dozvolu za to, dok ne možete dobiti dozvolu samo za ubijanje ljudi, jer je to krivično delo. Jednom kada se postave paratmetri menja se kulturno razmišljanje, kao i pravna stvarnost“, kaže Jojo Mehta, iz kampanje Stop ekocidu.

Aktivisti veruju da bi se „ekocid“ trebao primenjivati samo u slučajevima kada dođe do najozbiljnijih šteta, kao što su izlivanje nafte, duboke morske eksploatacije, industrijskog uzgoja stoke i drugo.

Sve glasniji su i svetsli lideri koji polako postaju pristalice „ekocida“, među njima se ističe Emanuel Makron, predsednik Francuske. Dve stranke u Belgiji i švedski parlamentarci predlažu da se pitanje „ekocida“ reši i na nacionalnom i na međunarodnom nivou.

Papa Franjo je pozvao da se „ekocid“ prizna kao zločin, dok je Greta Tunberg podržala i donirala Fondaciju Stop ekocidu.

Ipak stručnjaci upozoravaju da koncept „ekocida“ ima svoja ograničenja i da donišenje ovog zakona neće rešiti sve probleme i da uništavanje životne sredine neće samo tako prestati.

Milica Radičević
Izvor: Energy Observer, 21. 11. 2020.

Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

PREPORUKA PPNS

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

ARHIVA PPNS

DREN: EKOLOGIJA 

OKTOBAR

  • Mesna zajednica jeste organ vlast - to razume MZ Beloševac, ali ne i MZ Ilićevo
  • Lokalni registar izvora zagađivanja - šest meseci kasnije

SEPTEMBAR (23)

  • Anketa: Kakvo je vaše mišljenje o stanju voda u Kragujevcu?
  • U Kragujevcu održana konferencija "Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji - nordijska iskustva"
  • Ekomar: Uspostaviti kontinuirani monitoring površinskih voda Kragujevca
  • Zavrni rukave: Sakupljeno 70 džakova smeća sa Hipodroma
  • Zavrni rukave: Hipodrom, 26. septembar
  • RERI: Šta smo disali između dva septembra
  • Đački parlament: Eko strit parti 2. oktobra
  • Alarmantna publikacija "Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji" skrivana od javnosti?
  • Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2020. godine
  • Dragana Đorđević: Zataškava se zastrašujuća istina koju Rio Tinto sprema Srbiji
  • Dolazak Rio Tinta je paradigma apokalipse - iz odgovora prof. Ristića ministarki Mihajlović
  • CINS: Bor sve opasniji po zdravlje ljudi - pokazuje novi izveštaj o kvalitetu vazduha
  • Vujović: Ulaganje Ziđina u modernizaciju postrojenja važno za životnu sredinu; RERI: Ministarka zadovoljna kako napreduje izgradnja nelegalnih objekata u Boru
  • Ljubivoje Ršumović - Zar ćemo opet dozvoliti
  • Prof. Ristić: Litijumska bajka nije razvojna šansa Srbije
  • Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara (2012)
  • Sa protesta u Rekovcu protiv istraživanja litijuma: Nije politikanstvo već borba za opstanak naroda
  • Ugovorena zamena kotlova Energetike, rok za završetak radova je 120 dana
  • Grad Kragujevac objavio konkurs za sufinansiranje energetske efikasnosti porodičnih kuća
  • Litijum u Levču? Ne! Odbranimo Rekovac! (snimak protesta, 3. 9. 2021)
  • Ustanak za opstanak - narod protiv Rio Tinta (Beograd, 11. septembar)
  • Preliminarni zahtevi protesta za bezopasan vazduh
  • Energetika podnela zahtev za procenu uticaja rekonstrukcije kotlarnice na životnu sredinu
AVGUST (8)
  • Protest ’Odbranimo Rekovac’ 3. septembra (17:00)
  • Protestna okupljanja u Beogradu - 28. avgusta, 4. i 11. septembra (VIDEO)
  • Ustanak za opstanak - narod protiv Rio Tinta (Beograd, 11. septembar)
  • DW: Litijum iz Nemačke - ekološki besprekoran i jeftin
  • Kragujevac objavio preliminarnu listu privrednika za energetsku tranziciju
  • Ekomar: Ima li života (u) Lepenici?
  • Tribina o potencijalnim problemima pčelara usled otvaranja rudnika litijuma (VIDEO)
  • CINS: Kako je Rio Tinto kupovao Loznicu - od gosta na slavi do neprijatelja (FOTO, VIDEO)

JUL (24)

  • Dekan Ristić: Odbornici Loznice ishitreno odlučili, projekat Jadar zvanično nije odobren
  • Divlje deponije - problem JKP na terenu i grada na konkursu Ministarstva za dodelu sredstava (FOTO, VIDEO)
  • Za Prostorni plan Grada Loznice glasao 41 odbornik, šest bilo protiv, od 50 prisutnih na početku sednice (VIDEO)
  • Storenergy (Kragujevac) - za ulazak supruge Zvonka Veselinovića u posao sa Nikolom Petrovićem
  • Marš sa Drine - Protest u Loznici, 29. jula
  • Eksplodirao hemijski kompleks u Leverkuzenu (VIDEO)
  • Ćuta poziva viđenije ljude, Porfirija, Novaka da stanu uz narod
  • Dr Tatjana Brankov: Vraćaju li se pedesete sa sloganima: Industrija je simbol bogatstva, Poljoprivreda je simbol siromaštva?
  • Zelena pijaca rekonstruisaće se do kraja godine, saniraće se i previđena fasada (VIDEO, FOTO)
  • Kragujevac pozvao privrednike da učestvuju u programu energetske tranzicije
  • RERI: Otvoreno pismo Vučiću; WWF: Zašto peticija za zaustavljanje štetnog Zakona o vodama?
  • Peticija: Zaustavimo štetni Zakon o vodama!
  • Pištaljka: Država Savezu vinara platila 12 miliona za informacije sa Vikipedije
  • Zakon o potvrđivanju ugovora o zajmu ’Projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu’, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zahtev: Hitno povlačenje neustavnog Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama iz skupštinske procedure
  • Birn: Iz diplomatske depeše - Jadar 2
  • Procena uticaja na životnu sredinu potrebna Belkalu za prečišćavanje otpadnih voda; za projekte Telekoma i A1 ne treba, čeka se odluka za Bekis Osiride
  • Kragujevac prodaje parcele u centru i zonama Servis 2 i Feniks
  • Odbranimo rijeke Balkana - usvojen osnivački akt (VIDEO)
  • Ugovorena zamena kotlova u Energetici, ubrzo studija o 40 hiljada tona pepela
  • RTK: Grad Kragujevac potpisao ugovore sa ekološkim udruženjima
  • Grad Kragujevac i udruženja potpisali ugovore za projekte u oblasti zaštite životne sredine
  • Forum Poverenika: Koliko su građanima dostupne informacije o zaštiti životne sredine u Srbiji?
  • JKP Šumadija pripala nagrada "brend lider"

JUN (22)

  • Kragujevac izrađuje Plan detaljne regulacije Bešnjaje
  • I MHE Tošovići kod Raške bez uslova zaštite prirode
  • Forum: Treba li Srbiji rudnik litijuma?
  • Kragujevac potpisao Ugovor o sufinansiranju programa energetske sanacije
  • Požar na deponiji u Jovanovcu pod kontrolom
  • Zavrni rukave - Košutnjak, 27. jun
  • Šta misle Kragujevčani: Ko zagađuje Kragujevac?
  • Iz SANU ministarki - o projektu Jadar: Mnogo nedorečenosti o rešavanju velikih problema i pogubnog uticaja na životnu sredinu
  • Anketa: Ko zagađuje Kragujevac?
  • Crvena linija: Zelena energija i MHE u regionu
  • Zajača, 2021: Šta ostaje posle rudnika? (VIDEO)
  • Rio Tinto: Proizvodnja baterija nije u portfoliju naše kompanije - ne proizvodimo ih nigde u svetu
  • Jelisaveta Vasilić: Završena je privatizacija društvene svojine, ne smemo da dozvolimo privatizaciju javne svojine
  • Letnji dnevni kamp - Botanička bašta 2021
  • Gradonačelnik G. Milanovca: Šta će istraživanjem biti ugroženo? EU Suvoborska greda: Moramo Vas uputiti na greške, namerne napade i neistine
  • Velika povelja ’Zelena planeta’ posthumno prof. dr Slobodanu Jovanoviću (1955-2021)
  • Prof. Ratko Ristić o politici, Rio Tintu i tome čiji je čovek
  • Prof. Ristić: Iskopavanje litijuma forsiraju ’zapadni prijatelji’, banda predatora i sebičnjaka
  • Jadar risorsiz (Australija) cilja Rekovac za istraživanje litijuma, angažuje bivše menadžere Rio Tinta i sa Balkana
  • Kragujevac - grad bez zagađivača?
  • Kvalitet vazduha u Srbiji: Od merenja ka merama - sporna ocena u slučaju Kragujevca
  • Uručena priznanja ’Zeleni’ i ’Crni list’ za 2020. godinu
  • Naučno-informativni skup u Koštunićima o rudnicima litijuma
MAJ (28)
  • Zmije otrovnice i prva pomoć u slučaju ujeda
  • Kragujevac na vodi - Marka Žvaka (VIDEO, 6:47)
  • Pitanja i odgovori sa sajta ministarstva povodom Programa energetske sanacije zgrada, kuća i stanova koji sprovode lokalne samouprave
  • Izdavanje upotrebne dozvole, shodno Zakonu o planiranju i izgradnji
  • Kragujevac doneo Pravilnik za mere energetske tranzicije, sledi javni poziv
  • Evropski dan parkova obeležen i u Kragujevcu
  • Zavrni rukave: Košutnjak, 30. maj
  • Preliminarno: Kragujevac finansira 15 projekata u oblasti zaštite životne sredine u 2021.
  • Otpad u Lepenicu nelegano odlagao Marko trans cargo u vlasništvu Gorana Kojovića - potvrdilo Ministarstvo (FOTO, VIDEO)
  • Memedović: Zapustili smo sami sebe! (VIDEO)
  • Svetski dan pčela - 20. maj
  • Zabrana vanpijačne prodaje - rešenje za divlju deponiju ispod nadvožnjaka, saglasni građani i JKP; na potezu je Grad
  • Mihajlović (18. 5): Istražne bušotine nisu bile predviđene u Topoli; Rešenje Ministarstva (26. 4): Istražni prostor nalazi se na teritoriji Ljiga, Gornjeg Mianovca i Topole
  • Zašto su kompanije Ziđin i Linglong iznad zakona Srbije
  • Energetikа prelazi na gas i sanira pepelište, konačno!
  • Ministarstvo odobrilo istraživanja PD Jadar litijum na pet područja: Rekovac, Ursule, Siokovac, Pranjani i Dobrinja
  • BIRN: Lepenski Vir - betonom na neolit
  • Dugorepi svračak (Lanius nubicus) - nova vrsta ptica u Srbiji
  • Peticija za trajno uklanjanje divlje deponije u ulici Jovana Ristića (ispod nadvožnjaka)
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Ekomar: Čuva se jezero od ’Kragujevca na vodi’, slede nove inicijative
  • Da iskopamo kompletnu Rađevinu i premestimo je negde drugde?
  • Vladimir Stevanović: Očuvana priroda je i lična karta Srbije, mora da bude prioritetna briga države
  • O ubijanju srpskih šuma - prof. Ratko Ristić i prof. Zdravko Popović
  • Prof. Ristić: Projekat Jadar vodi ka degradaciji predela; Neophodna stroga kontrola rada Ministarstva
  • U Rekovcu odobreno istraživanje litijuma još 2017, Rekovčani to saznali tek 2021. - i pobunili se
  • Naučno-stručni skup "Projekat Jadar - šta je poznato?"
  • Pitanja iz Srbije i nemušti odgovori direktora Rio Tinta na skupštini akcionara (VIDEO)

APRIL (26)

  • Zaboravite na poljoprivredu posle litijuma - saglasni Akademik Živorad Čeković i dr doc. Duško Brković
  • Nacionalna ekološka asocijacija pokrenula aplikaciju za praćenje kvaliteta vazduha
  • Inicijativa za Požegu: Nepotpuni odgovori Ministarstva o planiranim geološkim istraživanjima litijuma
  • Eksploatacija litijuma uzrokuje enormno uništavanje životne sredine
  • Čišćeno jezero Bubanj u akciji Zavrni rukave
  • O litijumu u Prostornom planu projekta Jadar iz 2019.
  • Dr Milica Tomašević: Rio Tinto nam nije potreban - ako Srbija ima novca neka uloži u poljoprivredu
  • Ukloni divlju deponiju - aplikacija za prijave nelegalno bačenog otpada
  • Kragujevac izdvaja pet miliona za ’energetsku tranziciju’ domaćinstava
  • Zavrni rukave 3: Akcija čišćenja jezera Bubanj
  • Lasta - dokumentarni film, RTV Vojvodina
  • Ocena kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, 2010-2018
  • Siokovčani povodom dolaska Jadar litijumu: Branićemo svoju zemlju!
  • Ko to tamo buši, po Levču?
  • Ekomar i Energetika - kandidati za Zeleni i Crni list
  • Rio Tinto, Loznica i litijumska groznica
  • Litijum u Gornjem Jadru - belo zlato ili ekološka bomba
  • Sistematska deratizacija počinje 19. aprila
  • Projekat Rekovac - litijumska groznica, posred plodne zemlje
  • Nacrti planova za kvalitet vazduha u Kragujevcu na javnom uvidu do 4. maja
  • Ratko Ristić: Zaštita životne sredine mora da bude pitanje pozicije, opozicije i svih građana
  • Vrt u boci - zasađen ’60, zapečaćen ’72, nastavio da raste i 40 godina nakon poslednjeg zalivanja
  • Ne bacajte žar u kontejnere!
  • Za resetovanje koncepta zaštite prirode: identifikacija svih zagađivača, uzurpatora zaštite životne sredine, rigorozna kaznena politika, osnaživanje inspekcije, životvoran dijalog sa lokalnim stanovništvom
  • Ljubivoje Ršumović - Protest
  • Ekološki ustanak - Narodna skupština, 10. april

MART (26)

  • Zašto sam smenjen sa mesta načelnika u Agenciji za zaštitu životne sredine - Dejan Lekić za CINS
  • Zaštita jezera Bubanj - od projekta Ekomara do inicijative Grada
  • Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Koka-kola godišnje proizvede 100 milijardi plastičnih flaša - petinu ukupnog broja u svetu
  • Takmičenje na Univerzitetu u cilju zaštite životne sredine
  • Energetika u Kragujevcu gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas
  • Grinpis: Valjevo treći najzagađeniji grad u Evropi, u prvih 20 u 2020. i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac
  • Registar izvora zagađivanja u Kragujevcu
  • FOTO: Ilićevsko groblje na Košutnjačkom brdu
  • Energetika Kragujevac, 12. 3. 2021. (16:00-16:30)
  • Privremena mera: Agencija da odmah vrati na posao Milenka Jovanovića
  • Dašić: Biće zatvoren i preseljen pogon Dorado koji zagađuje vazduh
  • Utisak nedelje, 7. 3. 2021: Aleksandar Jovanović Ćuta, Milenko Jovanović, Miroslav Mijatović
  • Kvalitet vazduha u Kragujevcu, 8. 3. 2021. (8:00)
  • Grošnica (Kragujevac), 6. mart 2021: Bacanje smeća gde ne treba
  • Sirovi lignit - jedan od ključnih uzročnika zagađenja vazduha u Srbiji
  • FOTO: Ispred groblja u Beloševcu nema kontejnera, ali uvek ima smeća
  • Loš kvalitet vazduha je jedan od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta
  • Otadžbina te zove - da očistiš reku Peštan (Rudovci)
  • Kragujevcu odobreno preko 2,4 miliona za smanjenja zagađenja poreklom iz individualnih izvora, a zahtev za pošumljavanje nije uzet u razmatranje
  • Iz budžeta Kragujevca 9,7 miliona dinara za zaštitu životne sredine
  • Zaustavljeno izlivanje fekalija iznad Šumaričkog jezera, nakon prijave građana
  • Skoro dva miliona evra za MHE povezane sa Nikolom Petrovićem
  • Deponija nastajе u ulici Nikole Vujačića (MZ Vinogradi)
  • Deponija u Kragujevcu - pre i posle čišćenja (februar 2021)

FEBRUAR (15)

  • Izlivanje fekalne kanalizacije u Šumaričko jezero!
  • Konkurs za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u Kragujevcu 2021.
  • Krčena nepotrebna vegetacija u Spomen-parku, saniran deo ograde oko Kreativnog parka
  • Ministarstvo kulture nema nameru da menja status Prirodnjačkog muzeja
  • Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije
  • Prirodnjački muzej uskoro gubi status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture koji traje 125 godina
  • Đubre u blizini Lučnog mosta broj 2 - Kragujevac, 16. 2. 2021.
  • Pošumljavanje u Srbiji - Izveštaj DRI 2020
  • U Srbiji se seku i šume pod zaštitom države (FOTO, VIDEO)
  • RERI: Zagadi pa vladaj - Milenko Jovanović
  • Trg vojvode Putnika biće preuređen, deo Pešačke zone se transformiše
  • Zeleni pojas kod Grudnog odeljenja biće obnovljen novim sadnicama
  • Ekološki bilten Kragujevca (novembar-decembar 2020)
  • Molba savesnih: Ne hranite patke i labudove hlebom i pekarskim proizvodima
  • Godišnji plan inspekcijskog nadzora u Kragujevcu 2021.

JANUAR (25)

  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca, decembar 2020.
  • Zagađivač plaća. Zaista?
  • Ubijanje reke: Krivaja, Bačka Topola (20. 1. 2021)
  • Digitalni registar zagađivača u Kragujevcu: Prijave građana u 2020.
  • Kvalitet vazduha: Kragujevac, 21. 1. 2021. (21:00)
  • Povodom zagađenja Lepenice: MUP identifikovao počinioca, istraga u toku
  • Objavljen program istraživanja i kontrole životne sredine na teritoriji Kragujevca u 2021.
  • Most na reci Lepenici (Cvetojevac, Kragujevac), 18. 1. 2021.
  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca - novembar 2020.
  • Republički inspektor podneo prijave zbog odlaganja otpadnog mulja u Lepenicu
  • Izručivanje otpada u Lepenicu pored mosta na ulasku u Cvetojevac (VIDEO)
  • Plan kvaliteta vazduha u Beogradu (2016-2020)
  • Kineski radnici u Rakiti štrajkоvali, pa odustali nakon pritisaka poslodavca
  • U Agenciji za zaštitu životne sredine smenjen i Dejan Lekić, načelnik od osnivanja
  • Klima 101: Istraživanje ’Kako građani vide problem zagađenog vazduha u Srbiji?’
  • Pogrešne koordinate merne stanice Kragujevac na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine
  • Prostor za automobile biće prepolovljen, a pešačke staze sa drvoredima prostiraće se na 1,9km - u Parizu
  • Energetika i Gradska uprava Kragujevac među 10 najvećih dužnika za struju
  • Udruženja građana - društveni uticaj bez dovoljno podrške
  • Srpski olimpijac Čaba Silađi čistio Divčibare od smeća
  • Međunarodni popis ptica vodenih staništa 2021.
  • Počelo čišćenje otpada na Drini, pomoći će i EPS
  • Otpad kao pretnja proizvodnji hidroelektrane Višegrad
  • Fotografski priručnik za raspoznavanje labudova (Cygnus sp) u Srbiji
  • Stara Planina, prvi deo (Sasvim prirodno)

DETALJNO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari