SUKOBI U TOPLOM DOLU: DVA DANA PRED ISTEK GRAĐEVINSKE DOZVOLE, GRAĐANI SPREČILI INVESTITORA DA OTVORI GRADILIŠTE
Investitor Dragan Josić sa još 20 članova obezbeđenja pokušao je jutros u Toplom Dolu da formira gradilište za izgradnju male hidro elektrane i postavi građevinsku tablu, zbog čega je došlo do fizičkog sukoba sa građanima, kaže za Insajder Aleksandar Jovanović, predstavnik pokreta Odbranimo reke Stare planine. On je naveo da je došlo do tuče članova obezbeđenja i okupljenih građana, da su letele kamenice, kao i da ima povređenih.
„Investitor je sa članovima obezbeđenja došao iz pravca Babinog Zuba, pošto je ulaz u selo blokiran. Oni su hteli da formiraju gradilište, postave tablu, jer mu uskoro ističe građevinska dozvola, ali su oterani. Građani su srušili tablu, došlo je do tuče, a upotrebljen je i biber sprej. Ima krvavih glava“, navodi Jovanović.
Kako kaže, policija je bila prisutna, ali ih je bilo nedovoljno.
„Nakon nekog vremena počeli su pregovori, a investitor je sa članovima obezbeđenja oteran“, dodaje Jovanović.
Meštani Toplog Dola duže od mesec dana danonoćno stražare, ne dozvoljavajući investitoru, radnicima i mašinama da započnu gradnju mini hidro elektrane. Prema navodima Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu, građevinska dozvola kompaniji Gornjak, čiji je suvlasnik Dragan Josić ističe 9. oktobra ove godine, dakle za dva dana.
Kako su rekli meštani Toplog Dola, oni će danonoćno stražariti dok građevinska dozvola ne istekne.
Meštani su nedavno bili na sastanku i sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, nakon čega su saopštili da im je predsednik Srbije rekao da će predložiti Vladi Srbiji da se izmenama Zakona zabrani gradnja MHE u zaštićenim područjima.
Ovakve izmene Zakona o zaštiti prirode ministar zaštite životne sredine Goran Trivan najavljuje već godinu dana, a nedavno je za Insajder rekao da za prosleđivanje izmena Vladi na mišljenje „čeka pravi trenutak“.
Uprkos dogovoru sa predsednikom Srbije, meštani su nastavili da stražare na ulazu u Topli Do, kao i da organizuju proteste. Oni su na poslednjem skupu poručili da borba nije gotova i da će straže trajati dok investitoru ne istekne građevinska dozvola.
„Mi smo tu i dalje, barikade i dalje stoje. Dok čekamo zvaničnu odluku koju Vlada treba da donese, imamo puno posla i krećemo sa popravkom stanja koje se desilo nakon izgradnje dosadašnjih MHE”, rekao je na protestu predsenik Saveza mesnih zajednica Stare planine Nebojša Ilić.
Meštani od početka tvrde da je dozvola investitora izdata, a da nisu prikupljene sve potrebne saglasnosti.
Zbog tih, kako su rekli, neregularnosti, a i zato što su se meštani staroplaninskih sela izjasnili da ne žele da se u njihovim mestima grade male hidroelektrane, već nedeljama se organizuju celodnevne straže na mostu koje se nalazi na ulasku u selo, kako bi sprečili investitora da uđe u selo sa radnicima i građevinskim mašinama.
Jedan od vlasnika firme „Gornjak” Dragan Josić izjavio je tada za Insajder da „ne zna šta planira da radi“ povodom straža meštana, koje naziva uskraćivanjem slobode kretanja.
U noći između 2. i 3. septembra izgorela je kuća u kojoj je, prema tvrdnjama Josića, trebalo da borave njegovi radnici. On za paljevinu optužuje meštane.
„Gledam kako država neće da radi svoj posao, imamo situaciju da su mi zapalili kuću u gde je trebalo da spavaju radnici. Tužilaštvo je delo okarakterisao kao oštećenje tuđe stvari i policija ne sme da skuplja dokaze osim ako ne podnesem privatnu tužbu, Konsultovaću se sa advokatom da li ću to da uradim“, navodi Josić.
Inače, Savez mesnih zajednica Stare planine proglasio je vanredno stanje na toj planini zbog, kako je naveo, nepoštovanja zakona i Ustava Srbije. Meštani sela Stare planine okupljeni u ovaj savez su se još ranije izjasnili da ne žele da male hidroelektrane budu izgrađene u parku prirode.
Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan već godinu dana najavljuje izmene Zakona o zaštiti prirode kojim se, između ostalog, zabranjuje izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim područjima. On je za Insajder rekao da je potrebno „još neko vreme“ za finese u izmenama Zakona, ali nije želeo da precizira kada bi one mogle da budu usvojene.
„Izmene zakona su gotovo završene, ja imam još neke primedbe na neki od izmenjenih članova. Moramo da preciziramo tačno kako sve to treba da izgleda, jer kada pravite zabrane, onda to treba da se odnosi na tačnu kategoriju. Vrlo smo odlučni da te izmene uradimo kako treba. Ništa nije sveto pismo pa da se ne može menjati. Samo je pitanje tajminga kada će izmene ući u proceduru. Na putu je da bude vrlo brzo i verujte mi, ja lično mislim da će biti veoma brzo“, navodi Trivan.
HIDROELEKTRANE ZAPADNOG BALKANA: KO PLAĆA, KO PROFITIRA? (BENKVOČ, SEPTEMBAR 2019)
PREPORUKA PPNS
Ja sam obavio istraživanje na 46 objekata, od kojih je oko 40 izgrađeno. Proveli smo sate da bismo videli makar jednu jedinu ribu koja se kreće
Sa modulom oticaja od 5,7 litara u sekundi po kilometru kvadratnom, mi smo jedna od siromašnijih regija Evrope
Prema podacima Svetske banke, Srbija godišnje gubi oko 15 procenata električne energije u prenosno-distributivnoj mreži od mesta proizvodnje do potrošača
Martin Dojl, direktor Vodoprivrednog programa Univerziteta Djuk, nazvao je poblem velikog broja malih brana na istom slivnom području „smrću hiljadu rezova“
„Dobio sam sudske tužbe od ljudi koji prave male hidroelektrane. Neki od njih su se našli povređenima i smatraju da je to ugrožavanje njihovog ugleda i časti i traže materijalnu nadoknadu. Idem na sud zbog toga, ali meni to ne predstavlja nikakav problem: ja ću da ispričam ono što pričam svuda i što su činjenice“, kaže profesor Ristić. „Svestan sam da će biti svega i svačega, ali ja ću i na sudu pričati o ovome jer istina ne može da se zaustavi.“
ZAROBLJAVANJE PRIRODNIH RESURSA U PRISUSTVU JAVNIH VLASTI
“Izgradnja malih hidroelektrana u Srbiji može se opisati kao proces zarobljavanja prirodnih resursa u korist partikularnih interesa, dok ostvarenje ciljeva javne politike izostaje, pre svega zbog odsustva odgovornosti.
Zanemarivanje ekoloških i društvenih aspekata je ključno.
Energetska tranzicija i dekarbonizacija se u Srbiji nije dogodila niti postoje pokazatelji koji govore u prilog tome da se ova transformacija energetskog sistema i društva može učekivati u narednim decenijama. Nakon deset godina od početka sprovođenja odredbi Ugovora sa Energetskom zajednicom Srbija nije uspela da poveća udeo obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji, već je udeo obnovljivih izvora u 2017. bio manji nego u 2009. kao baznoj godini.
Od planiranih 250 MW kapaciteta hidroelektrana snage veće od 10 MW nije izgrađena niti jedna dok je od planiranih 188 MW MHE ukupno izgrađeno 62,9MW*, odnosno 3% ukupne proizvodnje električne energije iz hidropotencijala.”
- U Briselu kažu da pažljivo prate događanja u regionu oko izgradnje i uticaja hidrolektrana malog kapaciteta. Navode da je nedavna studija o ”Regionalnoj strategiji za održivu hidroenergiju na Zapadnom Balkanu” procenila da 50 najvećih hidroelektrana u regionu Zapadnog Balkana proizvodi 95 odsto hidroenergije, a da udeo 200 malih hidroelektrana obezbeđuje tek preostalih 5 procenata.
Evropska komisija zato smatra da bi regionalni projekti na Zapadnom Balkanu trebalo da se fokusiraju na obnavljanje već postojećih velikih hidroelektrana, a da se samo u ograničenom broju slučajeva razmotre velike grinfild opcije (investiranje u potpuno novu kooji tek treba da se preuređuje, bez korišćenja postojeće infrastrukture).
...”Preteruju", smatra Ulrih Ajhelman, „jednostavno preteruju u svemu. Način kako pišu procene uticaja i razgovaraju sa lokalnim zajednicama je tako primitivan da ga je na legalnoj osnovi lako oboriti. Ti procesi se već vode u slučajevima Severne Makedonije i BiH, a SRBIJA JE SLEDEĆA NA REDU”
"Ovde se ne može govoriti o nacionalnom interesu, naprotiv, koncept izgradnje MHE fundamentalno ugrožava sistem zaštite životne sredine, očuvanje biodiverziteta i stabilnost fragilnih ekosistema brdsko-planinskih područja. Problemi koji su uočeni izgradnjom postojećih MHE zahtevaju hitno preispitivanje procedura za izdavanje dozvola, kako za planirane tako i izgrađene objekte, uz imperativ zabrane dalje gradnje u zaštićenim područjima.
Nastavak izgradnje MHE do planiranog broja (850) doveo bi do ozbiljnih ekosistemskih poremećaja, degradacije životne sredine i bio bi indikator nesposobnosti sistema, ali i šire društvene zajednice, da sagledaju autodestruktivnost ove forme ponašanja u javnom životu. To bi, pored ostalog, značilo i uskraćivanje osnovnog ljudskog prava svakom građaninu Republike Srbije, da koristi tokom svog života i sačuva za buduća pokoljenja, jedinstvene prirodne vrednosti Srbije."
Kako bi ispunila obećanje Energetskoj zajednici da će do 2020. godine proizvoditi 27% struje iz obnovljivih izvora, Srbija već godinama ulaže u čistu energiju – između ostalog u izgradnju i rad mini hidroelektrana (MHE).
Nakon što MHE počne sa radom, njen vlasnik postaje povlašćeni proizvođač električne energije pa za otkup struje od države dobija iznos veći od tržišne cene. Taj novac država sakuplja kroz račune za struju građana, koji su od 2013. godine opterećeni posebnom naknadom.
Prema podacima koje je Elektroprivreda Srbije (EPS) nedavno objavila, u 2018. godini za struju iz MHE izdvojeno je 24,9 miliona evra. Na spisku se nalaze i drugi obnovljivi izvori koje država finansira – solarna energija, energija iz biomase, vetra, prirodnog gasa i drugo.
Komentara: 0