Radovi na zameni 50 godina starih kotlova u kragujevačkoj toplani, mogu da počnu, nakon što je danas potpisan ugovor sa izvođačem, izjavila je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović ističući da će, kad se radovi završe, kvalitet vazduha u Kragujevcu biti značajno bolji.
Radove će izvoditi konzorcijum koji čine Energotehnika Južna Bačka, Reming, Jadran i AG institut, u okviru projekta kompletne rekonstrukcije toplane „Energetika“ u Kragujevcu, koja se sprovodi uz podršku EBRD.
Vujović: Radovi na zameni kotlova u kragujevačkoj toplani mogu da počnu- Ovo su odlične vesti, posebno ako imamo u vidu da je gradska toplana jedan od najvećih zagađivača u Kragujevcu. Cilj je da kompletna toplana pređe na ekološki prihvatljiviji energent, što će u značajnoj meri poboljšati kvalitet vazduha, a samim tim i kvalitet života građana u Kragujevcu. Želim da zahvalim Evropskoj banci za obnovu i razvoj koja je prepoznala problem i što smo zajedno maksimalno ubrzali rešavanje. Od kad smo u januaru ove godine konstatovali koliki je ovo problem za građane Kragujevca, uspeli smo da u veoma kratkom roku prođemo kroz sve potrebne predradnje i da već sada potpišemo ugovor sa izvođačem – rekla je Vujović, dodajući da su potpisivanju ugovora prisustvovali i gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić, kao i direktor toplane „Energetika“ Andreja Ilić.
Ministarka je rekla da se izvođač obavezao da završi radove u roku od 120 dana kako bi nova, energetski efikasnija toplana, mogla da bude puštena u probni rad već u predstojećoj grejnoj sezoni.
- Procene su da će, kada se realizuje ovaj veliki projekat, emisije ugljen - dioksida u centru grada biti smanjene za 66 odsto, azot oksida za oko 90 odsto, dok će emisija čestica biti eliminisana. Zahvalna sam partnerima iz EBRD što nas podržavaju u sprovođenju ekoloških projekata i aktivnostima kojima je cilj poboljšanje kvaliteta vazduha. Ovakvim kapitalnim projektima, osim što rešavamo decenijske probleme, unapređujemo i stanje životne sredine. Apsolutni prioritet nam je rešavanje problema aerozagađenja i u narednom periodu ćemo na tome raditi još energičnije, za čistiju budućnost narednih generacija – rekla je Vujović.
Prema njenim rečima, modernizacija kotlova je samo prva faza projekta, a u drugoj će biti rešen i problem deponije pepela koja se nalazi u kompleksu toplane “Energetika”, za koju se trenutno radi studija. Sa deponije će se ukloniti 40.000 tona pepela decenijama nagomilanog pepela, a novog pepela neće ni biti, jer će se ugalj koji ga stvara potpuno izbaciti iz upotrebe.
* * *
Potpisivanjem ugovora između Ministarstva zaštite životne sredine i izvođača radova koji je izabran na tenderu – konzorcijumom koji čine Energotehnika Južna Bačka, Reming, Jadran i AG institut, stvoreni su svi uslovi za početak radova na kompletnoj rekonstrukciji toplane Energetika u Kragujevcu, koja se sprovodi uz podršku EBRD.
- Time se završava onaj pripremni deo svakog projekta koji najduže traje i konačno se ulazi u radove, istakao je gradonačelnik Nikola Dašić. Očekujemo da radovi krenu u narednih 10 do 15 dana, tako da već sada možemo da prognoziramo da će oko Nove godine izvođač početi da pušta u pogon jedan po jedan kotao. Izvođač se ugovorom obavezao da završi radove u roku od 120 dana, što znači da će ceo set novih kotlova na gas biti ugrađen tokom januara. Time konačno, posle 50 godina, izbacujemo iz upotrebe kotlove na ugalj. To je važno za sve Kragujevčane, a naročito za sugrađane koji žive u delovima grada koji su najviše pogođeni izduvnim gasovima iz Energetike koja je jedan od najvećih zagađivača.
Modenizacija kotlova je samo prva faza projekta koji podrazumeva i rešavanje problema pepelišta, koje naročito utiče na kvalitet života stanovnika u naseljima Pivara i Lekina bara. Radovi na uklanjanju 40 000 tona decenijama nagomilavanog pepela, obuhvaćeni su budžetom za narednu godinu. Saniranje pepelišta, prema Dašićevim rečima, počeće u januaru, onog trenutka kada se učita budžet za 2022. godinu.
Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine; Grad Kragujevac
Podsećamo na preliminarne zahteve iz Kragujevca - za bezopasan vazduh:
Sanirati trajno sve deponije pepela i šljunka koje postoje uz toplane na teritoriji Srbije, kao što je u Kragujevcu pepelište od 40 hiljada tona, uz najbolji način za njegovo iskorišćenje. Na državnom sajtu Amskv.sepa.gov.rs, gde je objedinjen prikaz automatskog monitoringa kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, objavljivati u realnom vremenu ažurne podatke o prisustvu suspendovanih čestica PM,10 i PM2,5 u svim gradovima i opštinama, a bazu Agencije dopuniti podacima iz JLS koje nedostaju, poput Kragujevca. Ovo podrazumeva hitnu nabavku neophodnih instrumenata i njihovo povezivanje sa centralnim softverom radi prijema, obrade i prikaza rezultata, kao i zamenu gravimetrijske metode automatskom svuda gde se koristi u Srbiji. U zvanične ocene kvaliteta vazduha uvrstiti sve čestice koje ulaze u Kriterijum za ocenjivanje koncentracija zagađujućih materija po Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha. Obezbediti prelazak na gas do početk grejne sezone. Saniranje gradska deponija Jovanovac čiji je eksploatacioni vek istekao.
ARHVA PPNS
PRELIMINARNI ZAHTEVI PROTESTA ZA BEZOPASAN VAZDUH
