Akademik prof. dr Slobodan Vukosavić, dipl. inž. elektrotehnike, održao je predavanje "Uloga električnih automobila i mineralnih resursa u privrednom razvoju Srbije" 6. novembra na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Apstrakt
Korišćenje fosilnih goriva u drumskom, pomorskom i vazdušnom saobraćaju značajno doprinosi ukupnim emisijama ugljen-dioksida. Pored drugih mera za obuzdavanje klimatskih promena, potrebno je sprovesti i dekarbonizaciju u sektoru transporta. Među raspoloživim rešenjima za smanjenje neto emisija ugljen-dioksida je korišćenje etanola koji se dobija iz biljne mase, oslonac na gasovita i tečna zelena goriva sa nultim neto emisijama u ciklusu proizvodnje i korišćenja, korišćenje baterija, kao i druga rešenja. Krajem 2024. godine, automobilske kompanije Tojota i BMW oglasile su svoje strateško opredeljenje da razvijaju, proizvode i prodaju automobile koji koriste vodonik, i najavile obustavu razvoja i proizvodnje baterijskih i drugih rešenja za dekarbonizaciju transporta. Korporacije i javne vlasti u Evropi i u delu SAD još uvek podstiču razvoj i korišćenje električnih automobila na baterije.
Baterijski automobili ne emituju produkte sagorevanja goriva i stoga imaju potencijal da reše problem zagađenja u velikim gradovima. Proizvodnja električnih automobila traži višestruko veće količine kritičnih minerala kakvi su nikl, kobalt, grafit, bakar, mangan i litijum, što podrazumeva višestruko veći negativan uticaj na životnu sredinu na mestima ekstrakcije i prerade. Razvoj naprednih natrijumskih baterija uklanja potrebu za korišćenjem litijuma, ali ne i drugih minerala, čija su nalazišta širom sveta u sve većoj meri u rukama kineskog kapitala. U nastojanju da umanje svoju zavisnost od kineskih mineralnih resursa, vodeće zemlje Evrope nastoje da obezbede snabdevanje boratima, niklom, kobaltom i drugim kritičnim mineralima u zemljama koje su izvan EU, koje su geografski bliske radi jeftinijeg i sigurnijeg transporta, i čije se vlasti mogu privoleti na jevtino i pouzdano snabdevanje mineralima ili koncentratom.
U Srbiji se trenutno razmatra otvaranje rudnika bora i litijuma za račun stranih korporacija, uz pretekst da je litijum ključan za razvoj industrije 21. veka, i da će rudarenje omogućiti razvoj domaće industrije električnih automobila koja će snabdevati tržište EU i koja će biti okosnica privrednog razvoja Srbije. Organizovanje eksploatacije mineralnih resursa radi formiranja lanca proizvodnje koja bi trebalo da pruži finalni proizvod se sve ređe viđa, jer globalno tržište i dostupan transport omogućuju da se minerali nabave drugde.
Pretpostavke, tok i ishode planiranog poduhvata trebalo bi podrobno sagledati pre nego što se uđe u rizike. Složeni poduhvati podrazumevaju angažovanje obnovljivih i neobnovljivih resursa, uticaje na zemlju, vode, vazduh, stanovništvo i živi svet, sagledavanje pitanja bezbednosti i sigurnosti, pouzdano i kvalitetno snabdevanje energijom i neophodnim materijalima, legalnu primenu proverenih tehnologija, sagledavanje dugoročnih potreba za ciljanim proizvodima, uslugama ili drugim ishodima, kao i uvažavanje uticaja konkurencije, globalnih tržišta i tehnoloških trendova. Za sve povezane privredne i tržišne subjekate, donosioce odluka, finansijske institucije i druge aktere potrebno je sačiniti evaluaciju kompetencija, referenci, materijalnog, nematerijalnog i pravnog statusa, dok je za planirane korake i pretpostavke neophodno obaviti proveru regulative i pravne valjanosti. Uvažavanje navedenih okolnosti i faktora traži imparcijalni, sveobuhvatan pristup uz sagledavanje raspoloživih opcija, metoda i rizika sa ciljem da se oceni dugoročna održivost razmatranog poduhvata.
Na primeru poduhvata Jadar, potrebno je, pored ostalog, sagledati dugoročne trendove u prodaji električnih automobila, status konkurentnih proizvođača automobila i baterija, proučiti ključne uzroke sedmostrukog pada cene litijuma na svetskom tržištu i sagledati dalje trendove, sagledati dinamiku prelaska sa litijumskih na natrijumske, kalijumske i druge baterije, predvideti promene na tržištu litijuma, baterija i električnih vozila pod uticajem prelaska vodećih proizvođača automobila na vodonične tehnologije, proučiti iskustva sa rudarenjem jadarita u svetu i iskustva sa preradom rude jadarita, sagledati uticaj eksplozija i sleganja terena na podzemne vodonepropusne slojeve, sagledati sastav podzemnih voda i rizike neželjenog mešanja voda, proučiti rizike od poplava i efekte poplava, sagledati rizike koje sa sobom nosi eksploatacija borata i proučiti rizike zagađenja zemljišta borom, odgovarajuće posledice, rizike dezertifikacije i troškove sanacije.
U okviru predavanja biće govora o navedenoj problematici iz ugla i u okviru kvalifikacija tehničkih nauka, pre svega elektrotehnike.
Slobodan N. Vukosavić je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Njegov istraživački rad odvija se prevashodno u oblasti energetike, energetske elektronike, digitalnog upravljanja i industrijske robotike. Publikovao je preko 250 radova, od čega 64 radova u časopisima sa JCR liste. Napisao je deset knjiga, među kojima i Digital Control of Electrical Drives, "电机" (Elektromotori), Electrical Machines i Grid-Side Converters Design and Control u izdanju kuće Springer. Prema podacima izdavača, elektronske verzije poglavlja knjige Electrical Machines preuzete su 4,5 miliona puta. Citiran je preko 3.300 puta (Scopus) i ima Hiršov faktor h=35. Doktorirao je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 1985, 1987. i 1989. godine. Radio je u Institutu Nikola Tesla i ESCD laboratorijama kompanije Emerson Electric.
Učestvovao je u formiranju razvojnih centara i rukovodio razvojem energetske elektronike i industrijske robotike u kompanijama Vickers-Electric iMOOG. Pružao je konsultacije i izrađivao projekte za kompanije Huawei, International Rectifier, Ferrari, Lord-Baladyne, Semicron, Polimotor, Elge, Iskra, Atech, General Electric i druge.
ARHIVA PPNS PROMOCIJA ZBORNIKA SANU ’PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?’ U KRAGUJEVCU (PREZENTACIJE, AUDIO) Inicijator i rukovodilac naučno-istraživačkih projekata u oblasti zaštite životne sredine kojima je objedinio potencijale domaćih fakulteta i instituta. U nastavu na redovnim i postdiplomskim studijama na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu uveo je grupu predmeta vezanih za digitalno upravljanje u elektroenergetici, industrijsku robotiku i električna vozila, za koje je napisao odgovarajuće udžbenike. Formirao je dve naučno-istraživačke laboratorije i obezbedio sredstva za njihov rad kroz međunarodne bilateralne projekte. Rukovodio je izradom 16 doktorskih disertacija, 16 međunarodnih naučno-istraživačkih projekata i preko 50 istraživačko-razvojnih industrijskih projekta.
Izabran za dopisnog člana Akademije inženjerskih nauka Srbije 2002. godine, a za redovnog člana 2007. Za dopisnog člana SANU izabran je 2015. godine, gde je 2018. izabran za predsednika Akademijskog odbora za energetiku. Za redovnog člana SANU i za sekretara Odeljenja tehničkih nauka izabran je 2021. godine.
Komentara: 0