Za godinu dana, bogate zemlje uzmu dva triliona dolara više od siromašnih nego što vrate u vidu pomoći i investicija. Zemlje koje se najviše hvale svojom inostranom pomoći omogućavaju masovnu krađu.
Autor teksta je Džejson Hikel, antropolog na Londonskoj školi ekonomije. Njegova knjiga The Divide: A Nev Histori of Global Inequality je objavljena 2018. (prim. PPNS).
Odavno nam se priča ubedljiva priča o odnosu između bogatih i siromašnih zemalja. Priča kaže da bogate zemlje OECD-a izdašno daju svoje bogatstvo siromašnijim nacijama koje varaju globalni jug, kako bi im pomogle da iskorene siromaštvo i poguraju ih uz razvojnu lestvicu. Da, tokom kolonijalizma zapadne sile su se možda obogatile izvlačenjem resursa i robovske radne snage iz svojih kolonija – ali to je sve u prošlosti. Ovih dana daju više od 125 milijardi dolara (102 milijarde funti) pomoći svake godine – čvrst dokaz njihove dobronamerne volje.
Ovu priču toliko je propagirala industrija pomoći i vlade bogatog sveta da smo je shvatili zdravo za gotovo. Ali možda nije tako jednostavno kao što se čini.
Američki Global Financial Integrity (GFI) i Centar za primenjena istraživanja na Norveškoj školi ekonomije objavili su neke fascinantne podatke. Oni su zbrojili sva finansijska sredstva koja se prenose između bogatih i siromašnih zemalja svake godine: ne samo pomoć, strane investicije i trgovinski tokovi (kao što su to radile prethodne studije), već i nefinansijske transfere, poput otpisa duga, neuzvraćeni transferi, kao što su doznake radnika i nezabeleženi odliv kapitala (više o tome kasnije). Koliko ja znam, to je najsveobuhvatnija procena transfera resursa ikada preduzeta.
Ono što su otkrili je da tok novca iz bogatih zemalja u siromašne zemlje bledi u poređenju sa protokom koji teče u drugom pravcu.
UTICAJ FRANCUSKIH IZBORA NA OVOGODIŠNJI ROD LITIJUMA U SRBIJI - CVIJETIN MILIVOJEVIĆ
U 2012. godini, poslednjoj godini zabeleženih podataka, zemlje u razvoju dobile su ukupno 1,3 biliona dolara, uključujući svu pomoć, investicije i prihode iz inostranstva. Ali te iste godine iz njih je otišlo oko 3,3 biliona dolara. Drugim rečima, zemlje u razvoju poslale su ostatku sveta dva biliona dolara više nego što su primile. Ako pogledamo sve godine od 1980. godine, ovi neto odlivi iznose zapanjujuće ukupno 16,3 biliona dolara – to je koliko je novca izliveno sa globalnog juga u poslednjih nekoliko decenija. Da biste stekli osećaj za razmere ovoga, 16,3 biliona dolara je otprilike BDP Sjedinjenih Država
To znači da uobičajeni narativ razvoja ide unazad. Pomoć zapravo teče obrnutim putem. Bogate zemlje nisu siromašne zemlje u razvoju; siromašne zemlje razvijaju bogate.
U čemu se sastoje ti veliki odlivi? Pa, nešto od toga su plaćanja duga. Zemlje u razvoju su od 1980. izdvojile preko 4,2 biliona dolara samo za plaćanje kamata – direktan transfer gotovine velikim bankama u Njujorku i Londonu, u obimu koji je manji od pomoći koju su primile u istom periodu. Još jedan veliki doprinos je prihod koji stranci ostvaruju na svojim investicijama u zemljama u razvoju, a zatim ih vraćaju kući. Pomislite na svu dobit koju BP izvlači iz nigerijskih rezervi nafte, na primer, ili koju Anglo-Amerikanci izvlače iz rudnika zlata u Južnoj Africi.
ARHIVA PPNS RIO TINTO NEMA ISKUSTVA SA RUDNICIMA LITIJUMA, PROJEKTI U ARGENTINI I SRBIJI SU NEUPOREDIVI - ZAKLJUČCI IZ ODGOVORA PORTALU PRVI PRVI NA SKALI
Ali, daleko najveći deo odliva ima veze sa neevidentiranim – i obično nedozvoljenim – odlivom kapitala. GFI izračunava da su zemlje u razvoju izgubile ukupno 13,4 biliona dolara kroz nezabeleženi odliv kapitala od 1980. godine.
Većina ovih neevidentiranih odliva odvija se kroz sistem međunarodne trgovine. U osnovi, korporacije – kako strane tako i domaće – prijavljuju lažne cene na svojim trgovinskim fakturama kako bi izvukle novac iz zemalja u razvoju direktno u poreske rajeve i jurisdikcije tajne, što je praksa poznata kao "pogrešno fakturisanje trgovine". Obično je cilj utaja poreza, ali ponekad se ova praksa koristi za pranje novca ili zaobilaženje kontrole kapitala. U 2012, zemlje u razvoju izgubile su 700 milijardi dolara kroz trgovinsko pogrešno fakturisanje, što je za pet puta više od primljene pomoći te godine.
Multinacionalne kompanije takođe kradu novac iz zemalja u razvoju kroz "falsifikovanje istih faktura", ilegalno prebacujući profit između svojih filijala međusobno lažirajući cene trgovinskih faktura na obe strane. Na primer, filijala u Nigeriji bi mogla da izbegne lokalne poreze prebacivanjem novca u srodnu filijalu na Britanskim Devičanskim ostrvima, gde je poreska stopa praktično nula i gde se ukradenim sredstvima ne može ući u trag.
GFI ne uključuje lažiranje iste fakture u svoje naslovne brojke jer je to veoma teško otkriti, ali procenjuju da to iznosi još 700 milijardi dolara godišnje. A ove brojke pokrivaju samo krađu kroz trgovinu robom. Ako toj mešavini dodamo krađu kroz trgovinu uslugama, to dovodi do ukupnog neto odliva resursa na oko tri milijarde dolara godišnje.
To je 24 puta više od budžeta za pomoć. Drugim rečima, na svaki dolar pomoći koju zemlje u razvoju dobiju, one gube 24 dolara u neto odlivu. Ovi odlivi oduzimaju zemljama u razvoju važan izvor prihoda i finansija za razvoj. Izveštaj GFI otkriva da su sve veći neto odlivi doveli do pada stopa ekonomskog rasta u zemljama u razvoju i da su direktno odgovorni za pad životnog standarda.
Ko je kriv za ovu katastrofu? Pošto je ilegalni beg kapitala tako veliki deo problema, to je dobro mesto za početak. Kompanije koje lažu na svojim trgovačkim fakturama su očigledno krive; ali zašto im je tako lako da se izvuku? U prošlosti su carinski službenici mogli da obustave transakcije koje su izgledale sumnjivo, što je činilo gotovo nemogućim da bilo ko vara. Međutim, Svetska trgovinska organizacija je tvrdila da je to učinilo trgovinu neefikasnom, a od 1994. godine carinski službenici su morali da prihvataju fakturisane cene po nominalnoj vrednosti, osim u veoma sumnjivim okolnostima, što im otežava da zaplene nezakonite odlive.
ARHIVA PPNS GRANIČNE KONTROLE ČESTE, NEPREDVIDIVE, DUGOTRAJNE - OVO KREIRA NESIGURNOST SUBJEKATA U POSLOVANJU HRANOM (NALED: SIVA KNJIGA 11)
Ipak, ilegalni beg kapitala ne bi bio moguć bez poreskih rajeva. A kada je reč o poreskim rajevima, krivce nije teško identifikovati: u svetu ih ima više od 60, a ogromnu većinu njih kontroliše šačica zapadnih zemalja. Postoje evropski poreski rajevi kao što su Luksemburg i Belgija, i američki poreski rajevi poput Delavera i Menhetna. Ali daleko najveća mreža poreskih rajeva je usredsređena oko londonskog Sitija, koji kontroliše jurisdikcije tajnosti širom britanske krune i prekomorskih teritorija.
Drugim rečima, neke od zemalja koje toliko vole da hvale svoje doprinose inostranoj pomoći su one koje omogućavaju masovnu krađu iz zemalja u razvoju.
Narativ pomoći počinje da izgleda pomalo naivno kada uzmemo u obzir ove obrnute tokove. Postaje jasno da pomoć samo maskira nepravilnu raspodelu resursa širom sveta. To čini da oni koji uzimaju izgledaju kao davaoci, dajući im neku vrstu moralnog uzvišenja, dok onemogućava one od nas kojima je stalo do globalnog siromaštva da shvate kako sistem zaista funkcioniše.
ARHIVA PPNS FTM: DŽORDŽ SOROŠ POKLANJA MILIJARDE U DOBROTVORNE SVRHE PREKO PORESKOG RAJA
Siromašnim zemljama nije potrebna milostinja. Potrebna im je pravda. A pravdu nije teško doneti. Mogli bismo da otpišemo višak dugova siromašnim zemljama, oslobađajući ih da troše novac na razvoj umesto na otplatu kamata na stare kredite; mogli bismo zatvoriti jurisdikcije za tajnost i kazniti bankare i računovođe koji omogućavaju nezakonite odlive; i mogli bismo nametnuti globalni minimalni porez na korporativni prihod kako bismo eliminisali podsticaj za korporacije da tajno prebacuju svoj novac širom sveta.
Znamo kako da rešimo problem. Ali to bi bilo u suprotnosti sa interesima moćnih banaka i korporacija koje izvlače značajnu materijalnu korist iz postojećeg sistema. Pitanje je da li imamo hrabrosti?
Objavljeno u Gardijanu 2017.
Džejson Hikel
Ilustracija: Black Agend Report
Izvor: Klima i kapitalizam, 14. 1. 2017.
Obrada: Prviprvinaskali.com
DODATAK PPNS
...Prevelika dostupnost snižava cene i profit, a to ne valja. Na lažnu oskudicu i druge sistemske pošasti obrušava se DŽejson Hikel knjigom Less is More: How Degrowth Will Save the World (2020). Njom ukazuje na destruktivnost kapitalističke proizvodnje i osporava njenu logiku. Te dve stvari Hikel, ekonomski antropolog i predavač na Autonomnom univerzitetu u Barseloni, povezuje tezom da imperativ ekonomskog rasta vodi u ekološki sunovrat.
Klimatske promene nisu novost: znamo da se glečeri tope, šume nestaju, da su okeani sve kiseliji i da vreme za akciju ističe. Prema podacima UN, u poslednjih je pola veka usled ekstrakcije prirodnih resursa, emisije zagađenja i otpada nestalo preko polovine ptica, gmizavaca i vodozemaca. Odumiranje se ubrzava jer je ekonomski rast eksponencijalan: po stopi rasta od tri odsto, privreda se duplira za 23 godine pa, tako duplirana, ponovo za isto vreme...
Kriza nejednakosti
Sve bi to, prema Hikelu, bilo O.K. da se BDP stvara iz vazduha, ali ne stvara se – potrebna je energija. Materijalni otisak, tj. količina iskorišćenih sirovina radi zadovoljavanja finalne tražnje premašio je granicu održivosti od 50 milijardi tona još 2000. godine. Do danas je gotovo dupliran.
Ne zagađuju svi podjednako. Na autorovom nišanu su najbogatiji pojedinci i zemlje: „Samo SAD su odgovorne za skoro polovinu globalnog prebacivanja bezbedne granice emisije ugljen-dioksida, dok sa Zapadnom Evropom, Japanom i Australijom čine 92 procenta“. Većina zemalja u razvoju, pak, treba da poveća razvojnu potrošnju. Ni posledice ne snose svi podjednako. Uragani u Americi, poplave u Evropi ili požari u Australiji jesu česti, ali to nije merljivo sa siromašnim zemljama koje se suočavaju sa sve većim nedaćama. Climate Vulnerability Monitor predviđa da će zemlje u razvoju usled suša, požara, klizišta i oluja uskoro trpeti štetu i do hiljadu milijardi dolara. To je, ironično, 92 odsto svetske štete od klimatskih promena uz gotovo sto odsto ljudskih žrtava...
Ekonomski rast je precenjen - NIN, 20. 9. 2023.
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0