Ne zaboravite, sporazum o litijumu je potpisan sa Evropljanima, ne Kinezima: Varhelji o Srbiji i proširenju EU
Kada govorite o strateškim izborima koje je napravila Srbija, ne zaboravite da je sporazum o litijumu potpisala sa Evropljanima, a ne Kinezima, da će uskoro nastupiti liberalizacija gasnog tržišta i ne zaboravite ogromnu podršku Ukrajini, izjavio je večeras evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji.
On je, na sednici Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta odgovarajući na primedbe izvestioca za Srbiju Tonina Picule, rekao da Srbiju čeka još mnogo reformi, a mediji su jedna od oblasti u kojoj se mora registrovati napredak.
U toku je primena reformi u sektoru pravosuđa, a nazadovanje koje ste vi pomenuli, mi u Izveštaju ne mislimo da je bilo nazadovanja, rekao je Varhelji.
Na komentar o usklađivanju Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, Varhelji je podsetio da je u svom uvodnom obraćanju govoro o strateškim izborima koje je napravio Beograd.
Ne zaboravite, sporazum o litijumu je potpisan sa Evropljanima, ne Kinezima, ne zaboravite liberalizaciju gasnog tržišta koja će se dogoditi vrlo brzo, ne zaboravite ogromnu podršku koju obezbeđjuje Ukrajini, u vidu municije i drugog. Moramo nekad da gledamo širu sliku, sugerisao je Varhelji.
Odgovarajući na neka od pitanja, Varhelji je rekao da neće biti prečica za članstvo u EU, jer je to proces zasnovan na zaslugama.
On je saglasan sa pojedinim poslanicima da se Zapadnom Balkanu mora vratiti „ne pet, već 10 godina“ koje su izgubljene, odgovarajući na podsećanje da je regionu u Solunu 2000. godine obećana evrospka perspektiva.
Varhelji je podržao predlog poslanika da Evropski parlament otvori svoju kancelariju ne samo u Podgorici, već svuda u regionu, kako bi imali direktne informacije o napretku država u pristupnom procesu.
On je naglasio da je ovo njegovo poslenje obraćanje Spoljnopolitičkom komitetu u ulozi komesara za proširenje i zahvalio im na saradnji u proteklih pet godina.
ARHIVA PPNS ULOGA ELEKTRIČNIH AUTOMOBILA I MINERALNIH RESURSA U PRIVREDNOM RAZVOJU SRBIJE - AKADEMIK SLOBODAN VUKOSAVIĆ
Direktor Rio Tina: Protesti odlažu rudnik u dolini Jadra
Ekološki protesti u Srbiji ugrožavaju kopanje litijuma, pri čemu industrija u Evropskoj uniji ima mnogo da izgubi, piše Handelsblat. Za taj nemački list govori i Jakob Stausholm, generalni direktor Rio Tinta.
U dolini Jadra leži najveće nalazište litijuma u Evropi, dovoljno za proizvodnju 1,1 miliona električnih automobila godišnje što pokriva 17 odsto potražnje u EU, piše Handelsblat, ekonomski list iz Diseldorfa.
Ali, protesti desetina hiljada Srba mogli bi da ugroze planirane rokove, kaže za taj list Jakob Stausholm, generalni direktor Rio Tinta.
Kako navodi, „svaki put, kad pretrpimo udarac, trenutak (početka kopanja litijuma, prim. red.) se naravno dalje odlaže“.
Stausholm navodi da to ima posledice i po profitabilnost celog projekta.
Direktor se žali zbog „dezinformacija“
Handelsblat ocenjuje da to se nemačka automobilska industrija nada litijumu iz Srbije. „Jer, sa koncentracijom litijuma u rudi od 1,8 odsto to je jedno od retkih nalazišta u Evropi koje može konkurisati projektima u Australiji ili Kanadi“, piše list.
Podseća se da je zbog litijuma i kancelar Olaf Šolc putovao u Srbiju, dok su demonstracije trajale.
Stausholm kaže da su netačne tvrdnje ekoloških aktivista da će voda u dolini biti zagađena teškim metalima, kao i da se takve „lažne informacije“ šire društvenim mrežama.
„A mi kao kompanija nismo odgovarajuće spremni da se nosimo sa takvim dezinformacijama“, žali se direktor Rio Tinta.
Zavisnost od Kine
Handelsblat dalje navodi da bi litijum iz Srbije pomogao Evropi da prekine zavisnost od Kine koja trenutno obrađuje 60 odsto svetskog litijuma. I ne samo to – širom sveta 44 odsto investicija u litijumske projekte potiče iz Kine.
Prenose se procene da će potražnja za litijumom do 2040. biti devet puta veća nego danas – pod uslovom da države ozbiljno shvate klimatske ciljeve i sve više prelaze na električna vozila.
„Ali, aktuelne teškoće u Srbiji pokazuju koliko je za Nemačku i EU teško da se oslobodi sirovinske zavisnosti od pojedinih zemalja poput Kine“, ocenjuje diseldorfski list.
Pominje se da meštani protestuju protiv mogućeg iskopavanja litijuma i u Portugaliji, kao što se urođeničko stanovništvo Laponije buni protiv kopanja retkih metala u Švedskoj.
Berlin: Samo uz zaštitu životne sredine
Stausholm kaže da rudarske kompanije moraju razumeti da lokalna zajednica uvek ima prioritet. „Moraju se odagnati njihovi strahovi i stvoriti uslovi u kojima lokalno stanovništvo profitira od crpljenja sirovina“, dodaje on.
List prenosi da u „nemačkim Vladinim krugovima“ kruži pretpostavka da je Srbija uključila Nemačku i EU u projekat upravo kako bi ublažila brige ekoloških aktivista. Jer, evropski i nemački standardi su veoma visoki u poređenju sa drugima.
Jedna portparolka Vlade u Berlinu navela je za Handelsblat: „Za Saveznu vladu se podrazumeva da se projekat može realizovati samo ako se pridržava visokih standarda zaštite životne sredine.“
Izvori: Danas; Dojče vele, 18. i 19. 2024.
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0