Pregled vesti o litijumu objavljenih krajem 2023. i početkom 2024. godine

7. januar: Moramo da vidimo šta ćemo sa litijumom - Aleksandar Vučić

"Moramo s Kinezima o rudarstvu da razgovaramo. Moramo da vidimo šta ćemo sa litijumom, da vidimo šta ćemo sa zlatom jer imamo nova nalazišta, rudarstvo je uvek temelj. Da vidimo da uložimo u mnoge industrijske zone. To je ono što nam donosi novac".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić

Izvor: Pink

Najveći svetski rudarski projekat počinje posle 27 godina neuspeha i skandala

Rio Tinto se nada da će plan gvinejske željezne rude, željeznice i luke od 20 milijardi dolara otvoriti put za "novu eru" rudarstva

Očekuje se da će najveći svetski rudarski projekat, 20 milijardi dolara vredan razvoj rude gvožđa, železnice i luka u udaljenom uglu zapadne Afrike, početi ove godine nakon 27-godišnjeg čekanja opterećenog neuspesima i skandalima.

Rio Tinto, koji se nalazi na britanskoj berzi, prvi put je obezbedio dozvolu za istraživanje u planinama Simandu u jugoistočnoj Gvineji, 550km od primorskog glavnog grada, još 1997. godine. Od tada je zemlja od 13 miliona stanovnika imala dva državna udara, četiri šefa država i tri puta predsedničke izbore.

Za to vreme, Rio Tinto je imao šest izvršnih direktora, izgubio je polovinu licence, vodio dugotrajne sudske bitke sa nekoliko korporativnih rivala, rešio optužbe za korupciju sa američkim vlastima, a čak je pokušao i da potpuno izađe iz projekta, samo da bi prodaja propala.

Konačno, 2024. godine, kada kineski državni partneri Rio Tinta dobiju poslednje odobrenje od Pekinga, anglo-australijski rudarski gigant namerava da započne najsloženiji projekat u svojoj istoriji.

„Ne postoji ništa drugo ovakvog obima i veličine“, rekao je Bold Batar iz Rio Tinta za Fajnenšl tajms u nedavnom intervjuu.

Iako je zvanično šef sektora bakra, Batar je u proteklih sedam godina bio izvršni direktor odgovoran za složene komercijalne ugovore o projektu.

Preskup za bilo koga u rudarstvu da bi se samostalno razvijao, projekat je sada deo partnerstva između Rio Tinta, gvinejske vlade i najmanje sedam drugih kompanija, uključujući pet iz Kine.

Rio Tinto će izgraditi jedan rudnik rude gvožđa — poznat kao projekat Simfer — u partnerstvu sa konzorcijumom koji predvodi najveći svetski proizvođač aluminijuma, Chinalco.

Drugi rudnik — poznat kao projekat VCS — izgradiće Baovu, najveći svetski proizvođač čelika, u partnerstvu sa konzorcijumom koji predvodi Vinning International Group sa sedištem u Singapuru.

U isto vreme, strane će sufinansirati izgradnju železničke pruge dužine 552km koja će krivudati kroz planinsku unutrašnjost Gvineje do mora i razvoj dubokovodne luke na njenoj obali Atlantika.

Rio Tinto i konzorcijum Chinalco takođe moraju finansirati dodatnih 70km železničke pruge da bi povezali svoj rudnik sa glavnom prugom. Predviđa se da će udeo kompanije Rio Tinto u ukupnim troškovima biti 6,2 milijarde dolara, više od celokupnih godišnjih kapitalnih izdataka kompanije u nekim od poslednjih pet godina.

Za Batar, složena struktura partnerstva u Simandou predstavlja šablon za „novu eru zajedničkog razvoja“ koja će biti neophodna za nabavku ogromnih količina metala potrebnih za izgradnju zelene ekonomije budućnosti.

Sto pedeset godina industrijskog rudarenja znači da su jednostavna, lako dostupna rudna tela gotovo sva razvijena, a složeni projekti koji zahtevaju domišljatost i velike količine kapitala su ono što je ostalo.

Pre sedam godina, nakon niza problema, Rio Tinto je pokušao da izađe iz projekta, pristajući da proda svoj udeo Kinezima za do 1,3 milijarde dolara. Na kraju, Peking, koji mora da odobri strana ulaganja i otuđivanja državnih preduzeća, nikada nije odobrio posao i projekat je ostao u knjigama Rio Tinta.

Razlika između 2016. i danas je u tome što je Simanduova ruda visokog kvaliteta sada još privlačnija, s obzirom na potrebu za dekarbonizacijom proizvodnje čelika, kaže Batar.

„Osnovni pomak u poslednjih nekoliko godina je da je svet daleko više složan u pogledu klimatskih promena“, rekao je on.

Proces proizvodnje čelika, koji obično koristi koks za proizvodnju gvožđa iz rude u visokoj peći, a zatim ga pretvara u čelik, veoma je intenzivan ugljenik, proizvodi oko osam procenata globalnih emisija ugljenika.

Da bi se smanjile emisije, industrija istražuje alternativne pristupe, kao što je tehnologija direktnog redukcije gvožđa u kojoj se ruda tretira korišćenjem vodonika i ugljen-monoksida, umesto koksa. Ovakvi procesi zahtevaju rudu gvožđa visokog kvaliteta, koju je sve teže naći u velikim količinama.

Ruda koju Rio Tinto planira da vadi iz Simandua ima prosečan sadržaj gvožđa veći od 65 odsto, među najvišima na svetu. Batar ga naziva „kavijarom željezne rude“.

Simandu ima potencijal da pomogne u dekarbonizaciji kineske industrije čelika, rekao je Baatar.

„Deo rudnog tela koji posmatramo je veoma pogodan, mislimo, za direktnu redukciju gvožđa“, dodao je on. „Jedini način na koji se industrija čelika globalno dekarbonizuje je ako se Kina dekarbonizuje.

Kina je 2022. proizvela milijardu tona čelika, što predstavlja više od polovine globalne proizvodnje, prema Svetskoj asocijaciji za čelik. Drugi najveći proizvođač, Indija, proizveo je 154 miliona tona.

Radovi na zemljištu su već počeli duž železničkog koridora i kada Peking odobri investiciju, Rio Tinto planira da počne izgradnju rudnika. Očekuje se da će prva ruda biti isporučena 2025. godine, što će do 2028. dostići punu proizvodnju od 60 miliona tona godišnje, što predstavlja oko pet procenata globalnog tržišta gvozdene rude iz mora.

Da bude složenija, Gvineja je pod vojnom vlašću od 2021. godine kada je hunta predvođena pukovnikom Mamadijem Dumboujom u državnom udaru zbacila Alfa Kondea nakon što je aktuelni predsednik promenio ustav da bi se kandidovao za treći mandat.

Batar nije bio zabrinut zbog politike. „Mi radimo u Gvineji više od 50 godina, kroz različite vlade i različite oblike vlada. Postoji snažno nasleđe institucionalnog pamćenja i posvećenosti poštovanju ugovora koji su sklopljeni."

Ovaj članak je izmenjen nakon objavljivanja kako bi se ispravio broj godina koliko je Rio Tinto radio u Gvineji. Mapa je takođe izmenjena tako da odražava da se Gvineja graniči sa Malijem, a ne sa Burkinom Faso.

Izvor: Fajnenšl tajms

6. januar: Saudijski fond najveći investitor u 2023. godini

Saudijski državni investicioni fond (PIF) lane je činio približno četvrtinu ukupnih ulaganja državnih stabilizacijskih fondova širom sveta, koja su se približila nivou od 124 milijarde dolara, pokazao je najnoviji izveštaj.

PIF je uložio u 2023. čak 31,5 milijardi dolara, u poređenju s ukupno uloženih 123,8 milijardi u zemljama širom sveta, pokazuju podaci preliminarnog godišnjeg izveštaja Global SWF, specijalizovane kompanije za praćenje podataka u sektoru.

Iako se u izveštaju ne navode pojedinačna ulaganja saudijskog fonda, pažnju sportske javnosti privukla je njegova izdašna potrošnja na fudbal i golf, primećuje Rojters.

Zahvaljujući snažnom rastu cena deonica na globalnim tržištima u završenoj godini, imovina kojom upravljaju državni imovinski fondovi dostigla je rekordnih 11,2 biliona dolara.

Ukupna potrošnja stabilizacijskih fondova na energetsku tranziciju, u rasponu od zelenog vodonika do rudarenja litijuma, takođe je dostigla rekord, od 25,9 milijardi dolara. Potrošnja je ipak lane bila manja za petinu nego u 2022, navodi se u izveštaju.

^{Foto: EPA-EFE/Sergei Ilnistky}

Član Bundestaga iz CDU Roderih Kizeveter govorio je o litijumu i značaju ovog resursa, a kao primer naveo Rusiju i rat u Ukrajini, navodeći da će zemlja koja ga poseduje u budućnosti dobiti status supersile.

Roderih Kizevetr kaže da je neophodno zauzeti regione Donjeck i Lugansk kao najveća nalazišta litijuma.

– Ukoliko Evropa želi da postigne energetsku tranziciju, onda su joj potrebna sopstvena nalazišta litijuma. Najveća nalazišta litijuma nalaze se u regionima Donjecka i Luganska – rekao je Kizeveter.

Kako je naveo, jedan od glavnih ciljeva NATO-a bio je da iznutra razbije Rusiju na manje države i da preko zapadnih korporacija zauzme njihove prirodne resurse. Na isti način kao u Libiji, Siriji, Iraku i drugim zemljama.

- Zapad je ušao u rat na sve ili ništa protiv Rusije i izgubio. Evropa je pre rata imala dve opcije, da nastavi da sarađuje sa Rusijom i koristi jeftine resurse koje su dobijali, ili da joj objavi rat, da je slomi i prigrabi te resurse po još jeftinijoj ceni. Izabrali su drugi put i sada se dešava njihova propast. Dok su SAD ispunile svoje planirane planove, odsekle su Nemačku i Evropu od gasa i saradnje sa Rusijom i sada im prodaju četiri puta skuplji tečni gas. S druge strane, SAD su uspešno počele da istiskuju Evropu iz borbe za najmoćnije svetske ekonomije, u koju se uključila i Kina - navodi Kizeveter.

Rusija kao litijumska elektrana

Ugledni kanadski medij Global News izveštava da bi pobeda u ratu pretvorila Rusiju u litijumsku elektranu.

– Rusija ne samo da osvaja teritorije u ratu već postaje litijumska elektrana. Usred sveg meteža između Ukrajine i Rusije, šokantno je da se Zapad spremao da izbegava sve što je rusko, ali možda su propustili mali detalj. Pripremite se, entuzijasti zelene energije - naodi Global njuz.

GlobalData, preko svoje matične kompanije Energy Monitor, nedavno je predstavio izveštaj koji otkriva najveće evropske rezerve litijuma koje se nalaze u ruskom regionu Donbasa. Konkretno, nekadašnje ukrajinsko Ševčenkovsko polje u Donjecku i blok Kruta Balka u Zaporožju sada su pod ruskom kontrolom.

Ovaj dodatak već značajnim nalazištima litijuma u Rusiji koja sada ukupno iznose 1,5 miliona tona, čvrsto osigurava njenu poziciju među prvih deset na svetu, piše kanadski medij.Posledice za EU, posebno za Nemačku su ključne jer se u velikoj meri oslanjaju na ovaj retki mineral za proizvodnju zelenih energetskih tehnologija kao što su vetroturbine, električna vozila i različiti elektronski uređaji. Većinu rezervi litijuma drže SAD, Australija i nekoliko zemalja Južne Amerike. Međutim, pristup ovim zalihama za EU će biti skup. Nažalost, sada se Evropa našla sa usamljenim utočištem, a taj put neminovno vodi prema Rusiji - navodi Global News.

Medij podseća na gorenavedenu izjavu poslanika nemačke CDU koji je otvoreno priznaje postojanje interesa za rezerve litijuma od 500.000 tona u regionu Donbasa.

Kizevetr je kao motiv za podršku EU Ukrajini označio upravo ova nalazišta. On je posebno istakao posledice opstanka Donbasa pod ruskom kontrolom. Pored toga, predložio je da Nemačka obezbedi Kijevu veoma precizne krstareće rakete Taurus sa dometom od 500 kilometara. Ovakav stav sugeriše snažnu nameru Nemačke i EU da pristupe bogatim resursima Ukrajine.

Neuspela ukrajinska ofanziva ostavlja ograničene mogućnosti, nagoveštavajući možda drugačiji pristup u borbi za sticanje resursa.

Litijumski rat

Nedavni potez EU da sankcioniše ruski izvoz luksuznih dijamanata može izgledati daleko od svakodnevnog života prosečnih građana, ali direktno utiče na višu srednju klasu i bogate unutar bloka. Ova odluka, zajedno sa drugim geopolitičkim tenzijama kao što su potencijalni prekidi gasovoda i nestašice žitarica, opterećuje ionako krhku uniju država članica. Uzimajući u obzir oslanjanje EU na industrije poput proizvodnje automobila i izvoza rafinisane nafte, posledice budućeg prelaska na električna vozila mogu biti nezamislive. Litijum postaje ključni resurs u takvim promenama.

Zavisnost od udaljenih izvora za ovaj strateški mineral, mogla bi eskalirati u veliki litijumski rat.

Jasno je da bi ruska pobeda u sukobu ne samo da obezbedila teritoriju već je neočekivano uzdiže u jednog od najvećih posednika rezervi litijuma. Dok je Evropa stajala protiv Rusije, sada se suočava sa surovom stvarnošću da zavisi od rezervi litijuma koje drži Rusija.

Litijum u Srbiji

U ovom trenutku, litijum spada u najtraženije sirovine na svetu. Neki ga zovu i „belim zlatom 21. veka“ pre svega zbog reputacije rasta u elektroindustriji.

Kod Loznice se nalazi jedno od najvećih svetskih nalazišta jadarita iz kojeg se izdvaja litijum, a rezerve rude u Jadarskom basenu, u Zapadnoj Srbiji, procenjuju se na 136 miliona tona. Zaliha sirovine je otkrivena 2004. godine, a na istom mestu se, pored litijuma, nalaze i velike količine bora.

Smatra se da se nalazište rude jadarit nalazi na još 20 lokacija širom Srbije koje se prostiru sve do Zaječara, i da su na tim mestima rezultati početnih istraživanja još impresivniji.

Kako pokazuju dostupni podaci, Srbija raspolaže sa 10 odsto svetskih količina litijuma i to je ogromno bogatstvo i veliki potencijal koji još nije iskorišćen.

D. N.
Izvor: Politika


ARHIVA PPNS NEMA TIH PARA - DOKUMENTARNI PROGRAM

^{Foto: Litijum - FoNet/energijabalkana.net/rpintscreen}

Ozbiljan pad cene litijuma tokom prošle godine dobra je vest za kupce električnih vozila i velike potrošače baterija.

Nakon značajnog poskupljenja tokom 2021. i 2022. godine ovaj metal, koji često nazivaju belim zlatom, počeo je vrtoglavo da gubi na vrednosti i, prema podacima od januara pa do kraja prošle godine, izgubio je na ceni čitavih 65 odsto.

U Kini, zemlji koja je najveći proizvođač litijuma koji se specijalno koristio za proizvodnju baterija, cena ovog metala je prošlog novembra iznosila oko 21.000 dolara po toni, što je bilo duplo jeftinije nego u junu iste godine, dakle samo nekiliko meseci ranije.

Do početka ove godine došlo je do novog pojeftinjenja, tokom koga je tona litijuma pala na malo iznad 16.000 dolara, a ekomski stručnjaci predviđaju da će se trend pada cene nastaviti i tokom 2024. godine.

Jedan od uzročnika smanjenja vrednosti je značajno povećanje svetskih kapaciteta za proizvodnju litijuma u poslednjih nekoliko godina, ali i veliki pad potražnje za ovim metalom, što je uzrokovalo debalans ponude i potražnje na svetskom tržištu i dalje obezvređenje belog zlata.

Ipak, čini se da su jedan od glavnih razloga gubljenja vrednosti bila najnovija naučna istraživanja na polju sirovina za baterije čijui rezultati ukazuju da se ova skladišta električne energije mogu efikasno proizvoditi i od natrijum-jona (sodium-ion), koji u potpunosti može da zameni litijum. Natrijuma u prirodi ima u izobilju i njegova proizvodnja zahteva neuporedivo manje troškova.

Natrijumske baterije, koje se već serijski proizvode, su mnogo jeftinije, mogu da skladište sličnu količinu energije, izdržljivije su i dugotrajnije nego postojeće litijum jonske baterije. Istovremeno, proizvodnja, i skladištenje natrijuma ne zagadjuje životnu sredinu za razliku od rudnika litijuma, tokom čije eksploatacije mogu da budu dugoročno oštećeni i zatrovani čitavi regioni, čiji ekološki oporavak može da traje decenijama.

Natrijum-jon baterije takođe imaju veću temperaturnu izdržljivost i mogu da rade i na temperaturi do minus 80 celzijusa. Ipak dalja poboljšanja, pre svega, u povećanju kapaciteta, stabilnosti hemijskog procesa koji se odvijaju u bateriji i sigurnosti su neophodna i na tome rade desetine naučnika i stručnjaka širom sveta.

Interesantno je da se uz manja ulaganja i neznatne tehničke intervencije postrojenja za proizvodnju litijum-jon baterija lako mogu prilagoditi uslovima i zahtevima proizvodnje natrijum jonskih baterija, tako da, ako je potrebno, do preorijentacije proizvodnje može da dođe bez većih finansijskih napora.

Moskva je sa Bolivijom sklopila veliki litijumski posao, a i Peking je prisutan u toj južnoameričkoj zemlji. U trci za pristup strateškim nalazištima pale su prve odluke, a Nemačka nije u igri.

^{Divovsko slanište puno litijuma na tromeđi Bolivije, Čilea i Argentine. Foto: Claudia Morales/REUTERS}

Najveći protivnik bolivijskog predsednika Luisa Arsea je deo njegovog političkog tabora. Bivši predsednik Evo Morales, koji je bio na dužnosti od 2006. do 2019. godine, često javno proziva svog bivšeg ministra ekonomije i sadašnjeg predsednika.

Zato je potpisivanje ugovora o bolivijskom litijumu, koji bi trebalo da srednjoročno izvuče zemlju iz ekonomske krize, došlo u pravo vreme. Ugovor je prilično atraktivan.

Prema zvaničnim podacima, ruska kompanija Uranium One Group će uložiti 450 miliona dolara u pilot-projekat rudarenja litijuma u Boliviji.

Posle višegodišnje svađe u kojoj su učestvovali i Morales i Arse, sada zemlja može da predstavi jednog međunarodnog partnera.

Karla Kalderon, žena na čelu državne firme za litijum, rekla je da će poduhvat u brdima Bolivije imati tri faze. U prvoj fazi je cilj proizvodnja od 1.000 tona litijum-karbonata godišnje. U drugoj fazi će to porasti na 8.000 tona godišnje, a u trećoj fazi planirano je dodatnih 5.000 tona.

Fokus je na tome da se ljudskoj okolini nanese što manje štete, pa će projekat poslužiti sprovođenju istraživanja koja imaju cilj da dokažu tehnološku održivost budućih postrojenja, rekla je Kalderon.

Ovaj ugovor je već drugi te vrste koji je potpisan sa podružnicom ruskog državnog koncerna Rosatom. Juna prošle godine su se dve strane dogovorile o izgradnji industrijskog kompleksa za litijum-karbonat u području vulkanskog kratera Pastos Grandes.

Bolivijska sklonost Kini i Rusiji

„Konkurencija za litijum je žestoka“, kaže stručnjak za latinoameričko-ruske odnose Vladimir Rovinski sa kolumbijskog univerziteta Icesi.

„Izgleda da se sklapaju strateška savezništva koja idu na ruku sklonostima aktuelnih vlada, recimo, u aktuelnom slučaju sklonost vlade Bolivije kineskim i ruskim preduzećima. Naposletku, ta savezništva su kratkoročna, pošto ekonomska logika nalaže da privredni interesi imaju prednost nad prolaznim afinitetima“, dodaje on.

Pored Rusije, u Boliviji bi mogla da ima uspeha i Kina. Kineski koncern Contemporary Amperex Technology predvodi kineske partnere koji nameravaju da ulože 1,4 milijarde američkih dolara u izgradnju postrojenja za eksploataciju litijuma.

I predsednik Luis Arse zna da je Bolivija mogla biti brža u ovoj oblasti. „Ovde važi stara narodna mudrost da idemo polako jer nam se žuri“, rekao je on i dodao da Bolivija mora da preduzme sigurne korake, jer kod tako važnog pitanja sebi ne sme da dozvoli greške.

Arse budi nadu i kod partnera izvan Rusije i Kine: „Naše posete Evropskoj uniji, Brazilu i zemljama BRIKS-a jasno su pokazale da postoji velika zainteresovanost za naš litijum.“

Litijum – ključ za električne automobile

Litijum-karbonat služi za proizvodnju litijumskih baterija za električne automobile. Pri prelasku sa fosilnih goriva na električni pogon, litijum je strateška sirovina. Geolozi procenjuje bolivijske zalihe litijuma na 23 miliona tona. To su najveće zalihe na svetu.

Pre pet godina Nemačka je važila kao zemlja koja ima najbolju startnu poziciju u Boliviji. Zajedničko preduzeće Berlina i La Paza trebalo je da označi početak eksploatacije. Nemačka je kao veliki proizvođač automobila polagala velike nade u ovakav posao.

Usledile su političke turbulencije u Boliviji, projekat je postao tema predizborne kampanje. Ali i nemačka strana je grešila.

U međuvremenu je projekat zamro. Nemačka se nada sličnim poslovima u Argentini i Čileu, zemljama koje takođe raspolažu bogatim nalazištima litijuma.

Nemačkoj je barem pošlo za rukom da sa Čileom proširi ugovor o slobodnoj trgovini koji bi trebalo da olakša zajedničke projekte na eksploataciji litijuma.

31. decembar: Zeekr za električni model 007 primio preko 51.000 narudžbina

^{Foto: Zeekr 007}

Kao Geelyev električni brand, Zeekr opasno remeti tržišnu utakmicu renomiranih proizvođača automobila. Analogno vrednosti za traženi novac, Zeekr je za najnoviji model 007 primio preko 51.000 narudžbina u poslednjih 40 dana. Početna cena osnovnog modela u Kini je ispod 30.000 američkih dolara.

Šta je karakteristično i drugačije kod ovog modela? Zeekr 007 ima dve opcije baterija. Možemo reći, komercijalna, litijum gvožđe-fosfatna (LFP) baterija nazvana Golden ima kapacitet od 75 kWh, ali pruža maksimalni domet od 688 km. To je prema kineskom CLTC standardu, koji je niži od evropskog WLTP-a, ali i dalje je to obećavajuću brojka. Ono bitnije, kineska kompanija tvrdi da 007 ima najbolju autonomiju među svim limuzinama sa LFP baterijom, a istovremeno, Golden baterija ima fantastičnu brzinu punjenja. Za domet od 500 km neophodno je samo 15 minuta na brzom punjaču. Najveća snaga punjenja je 500 kW.

Druga i još bolja opcija je CATL-ova Qilin baterija od 100 kWh, koja ima skuplju NMC (nikl-magnezijum-kobalt) tehnologiju sa većom gustinom energije, pružajući maksimalni domet od 870 km. Zahvaljujući arhitekturi od 800V, ova baterija za 15 minuta punjenja omogućava čak 610 km dometa, što je najbolji rezultat među masovno proizvedenim električnim vozilima današnjice, navodi Zeekr.

Izvori: Klix; Autoblog


29. decembar: Ovaj mali kineski Volkswagen košta samo 10.000 evra, a umesto prljavog litijuma za pogon koristi čistu kuhinjsku so

^{Foto: JAC Yiwei}

Brojni stručnjaci veruju da natrijum-jonska baterija, koja umesto litijuma koristi kuhinjsku so, predstavlja budućnost električnih automobila pošto je jeftinija za proizvodnju i dosta izdržljivija zimi, ali ima i jednu manu.

Prve isporuke prvog velikoserijskog električnog automobila sa natrijum-jonskom (HiNa) baterijom – JAC Yiwei, počinju u januaru. Reč je o malom gradskom modelu čija je proizvodnja već počela u pogonima kompanije Jianghuai Automobile Group (JAC), proizvođača koji je u zajedničkom vlasništvu Volkswagen grupe i kineske države (50%-50%).

Yiwei je opremljen pakovanjem HiNa baterija kapaciteta 25kWh, cilindričnog oblika, koje imaju gustinu energije od 120 Wh/kg, što je upola manja vrednost od gustine litijum-jonskih baterija. Zbog svoje unutrašnje konstrukcije u obliku pčelinjeg saća, poznate su i kao "saćaste" baterije.

Izvor: Smart Life 


20. decembar: Nemački poslanik otkrio zašto Evropa podržava Ukrajinu (VIDEO)

^{Foto: Getty/Sean Gallup/Staff}

Poslanik Bundestaga iz redova Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Roderih Kizeveter je, komentarišući situaciju u Ukrajini, neočekivano priznao da su ciljevi Evrope u toj zemlji "čisto ekonomski".

"Ako Evropa želi da završi energetsku tranziciju, onda su joj potrebna sopstvena nalazišta litijuma. Najveća nalazišta litijuma nalaze se u regionima Donjecka i Luganska", rekao je on.

Kizeveter je objasnio da je "energetska zavisnost" Evrope ono čemu teži Rusija i da je zbog toga potrebno uraditi sve da se spreči "raspad Ukrajine".

Izvor: RT

IZ ARHIVE PPNS OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033

PREPORUKA - EKSKLUZIVNO NA PPNS 
SANU: PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO)

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU