Mnogo me nervira što sve te silne milijarde uložene u svetsko zdravstvo, rezultiraše jednim genijalnim lekom koji se zove”ne izlazite iz kuće” to je isti onaj lek poznat jos iz sresnjeg veka! Ja imam svoj put i nadam se da se niko zbog toga neće ljutiti! Još jednom preventivno sebi ozoniram krv!
u trenucima kada su potpuno opravdano oči cele javnosti, a naročito ljudi koji su oboleli od kovida-19 i članova njihovih porodica, uprte u lečenje plazmom pacijenata koji su preležali ovu opasnu bolest, pojavila se vest o još jednom "načinu lečenja", za čije plasiranje unapred kažem da predstavlja krajnje nemoralan čin i potencijalno krivično delo.
Pre dve večeri na TV "Pink" prikazana je reportaža o tome kako Željković Mitrović sebi "menja krv" tj. sebi ubacuje sopstvenu krv koju je prethodno "ozonirao" u aparatu prikazanom na slici, uz napomenu da je prema rezultatima italijanskih lekara to dalo dobre rezultate kod obolelih od kovida-19.
Ne znam da li sam dobro objasnio suštinu ovog "epohalnog otkrića", ali ako nisam ja uspeo, uradio je to "Informer" mnogo bolje od mene, pišući da je Mitrović u pravu jer se pomenuti gas u krvi pretvara u vodonik-peroksid (hidrogen) koji dezinfikuje krv od virusa i bakterija. Na ovu javno obznanjenu besmislicu (pristojnosti radi izbegavam težu reč) sva stručna medicinska udruženja trebalo je da istog časa reaguju i ukažu javnosti na to da je ova vest neistinita i izuzetno opasna, kako sa medicinskog, tako i sa moralnog stanovišta.
Koliko ja znam, niko se od njih do sada nije oglasio. Štaviše, iste večeri, odmah posle te reportaže, u studiju te televizije bila su naša tri eminentna lekara i učestvovala u razgovoru o toj nebuloznoj proceduri, njenom mehanizmu delovanja i mogućim efektima. Nisam mogao da poverujem svojim očima i ušima. Tim lekarima u toj emisiji nikako nije bilo mesto, jer su svojim učešćem, želeli oni to ili ne, dali kredibilitet nečemu što nije i nikada neće postati metod lečenja.
Umesto toga, sve se svelo na negativne reakcije pojedinaca na društvenim mrežama, koje su svakako dobre, ali nažalost ne i mnogo efikasne. Za svoje mišljenje imam nekoliko jakih argumenata.
Prvi se odnosi na činjenicu da se radi o televiziji sa nacionalnom frekvencijom, koja, sem svrhe da zabavi (što može da radi u rijaliti programima), ima i profesionalnu i moralnu obavezu da saopštava isključivo proverene vesti ukoliko su one od opštedruštvenog značaja, a u ovim teškim danima, bolje reći nedeljama, verovatno i mesecima, ozbiljnije i značajnije vesti o mogućem izlečenju kovida-19 sigurno nema.
Drugi, možda i najznačajniji razlog je krajnja nemoralnost ovakve vesti koja će svakako kod obolelih od kovida-19 i članova njihovih porodica, od kojih su većina medicinski laici, pobuditi lažne nade u izlečenje, naročito ako su oboleli u teškom i po život opasnom stanju. Realno se može očekivati da će naši zdravstveni radnici, koji su već izloženi nadljudskim naporima u borbi protiv pandemije, biti izloženi novim nerealnim zahtevima pacijenata da se i kod njih primeni to "čarobno spanosno lečenje". To je potpuno razumljiva reakcija ljudi, ali direktno izazvana neodgovornim postupanjem TV "Pink", čiji se program očigledno široko prati u zemlji Srbiji.
Treći argument je u tome što primena lečenja čija delotvornost nije medicinski dokazana i koje nije zvanično prihvaćeno u skladu sa propisima, predstavlja potencijalno krivično delo. Štaviše, bilo koje lečenje, kako ono prihvaćeno, a naročito ono koje je protivno medicinskoj struci i nauci, kao što je u ovom slučaju tzv. "ozoniranje krvi", primenjeno od strane osobe koja za to nema odgovarajuću stručnu spremu (a koliko znam, Željko Mitrović je nema) predstavlja krivično delo nadrilekarstva iz člana 254 Krivičnog zakonika Republike Srbije ("Ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi lečenjem ili pružanjem drugih medicinskih usluga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine").
Željka Mitrovića od krivične odgovornosti deli samo to što se (još) nije bavio pružanjem ove medicinske usluge drugim licima, ali to ga nikako ne oslobađa ozbiljne moralne odgovornosti zbog propagiranja nadrilekarstva.
To što je on uradio predstavlja uvredu za sve zdravstvene radnike koji od početka pandemije ulažu nadljudske napore da bi očuvali zdravlje i spasili život svojih pacijenata, a posebno za one koji su za to žrtvovali svoj život.
Izvinjavam se svima zbog ovako dugog teksta, umesto kojeg je možda bilo dovoljno da pored priložene slike napišem samo jednu rečenicu:
Član Sekcije za sudsku medicinu Srpskog lekarskog društva. U aprilu 2000. izabran za člana predsedništva Sekcije za sudsku medicinu Srpskog lekarskog društva. U aprilu 2004. izabran za člana predsedništva Udruženja za sudsku medicinu Srbije i Crne Gore i za glavnog urednika časopisa udruženja "Medicina Forensis". U junu 2006. izabran za predsednika Balkanske akademije za forenzičke nauke sa jednogodišnjim mandatom. Bio član Udruženja za sudsku medicinu Jugoslavije, Sekcije za saobraćajnu medicinu, Sekcije za toksikologiju i Sekcije za prevenciju samoubistva Srpskog lekarskog društva, kao i član predsedništva Sekcije za prevenciju samoubistva. U oktobru 1992. na osnivačkoj skupštini izabran za sekretara i za člana Stručnog odbora Jugoslovenskog udruženja za sudsku psihijatriju i sudsku medicinu. Bio član predsedništva Jugoslovenskog udruženja za medicinsko pravo.
U toku više godine obavljao dužnost sekretara Katedre za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu. Od oktobra 2000. do decembra 2004. obavljao dužnost šefa Katedre za sudsku medicinu. Od početka odvijanja nastave iz sudske medicine na engleskom jeziku, od oktobra 2000, obavlja dužnost rukovodioca nastave na predmetu Sudska medicina.
Bio delegat Katedre za sudsku medicinu u Veću za osnovnu nastavu (član komisije za nostrifikaciju diploma), Naučnom veću i Veću za poslediplomsku nastavu. Predsednik Komisije za nostrifikaciju diploma Veća za osnovnu nastavu. Član Organizacionog odbora simpozijuma "Stremljenja i novine u medicini" od 2003. U oktobru 2003. izabran za ombudsmana Medicinskog fakulteta u Beogradu, sa mandatom od dve godine.
U više navrata bio član stručnih komisija za izbor nastavnika i saradnika na Medicinskom fakultetu u Beogradu i Novom Sadu, Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu i član komisije za polaganje usmenog doktorskog ispita.
U decembru 2003. izabran za člana Izdavačkog saveta "Medicinskog podmlatka" stručno-naučnog časopisa studenata Medicinskog fakulteta u Beogradu. Član Saveta časopisa "Temida" – časopisa o viktimizaciji, ljudskim pravima i rodu. Od jula 2003. član Nacionalne ekspertske grupe za razvoj i zdravlje mladih Ministarstva zdravlja RS (podgrupa za zaštitu mladih od zlostavljanja i zanemarivanja). U junu 2007. izabran za člana Etičkog komiteta Klinike za neurologiju i psihijatriju dece i omladine u Beogradu. U junu 2007. izabran za člana Etičkog komiteta Klinike za neurologiju i psihijatriju dece i omladine u Beogradu. Odlukom Vlade Republike Srbije 2007. imenovan sam za člana i predsednika Etičkog odbora Srbije.
PRILOG PPNS
TITLE 21--FOOD AND DRUGS CHAPTER I--FOOD AND DRUG ADMINISTRATION DEPARTMENT OF HEALTH AND HUMAN SERVICES SUBCHAPTER H--MEDICAL DEVICES PART 801 -- LABELING
Subpart H--Special Requirements for Specific Devices
Sec. 801.415 Maximum acceptable level of ozone.
Ozone is a toxic gas with no known useful medical application in specific, adjunctive, or preventive therapy. In order for ozone to be effective as a germicide, it must be present in a concentration far greater than that which can be safely tolerated by man and animals...
CFR - CODE OF FEDERAL REGULATIONS TITLE 21
- Kao profesor sudske medicine na Medicinskom i Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu iznosim mišljenje da je u vreme pandemije kovida-19 sa teškim posledicama neprimereno da se autohemoterapija ozonom javno promoviše kao metod kojim se može uspešno izlečiti ovo virusno oboljenje, jer je to metod čiji terapijski efekti nisu medicinski dokazani i koji u Srbiji nije prihvaćen u skladu sa precizno propisanim postupkom ispitivanja i prihvatanja nekog novog sredstva i načina lečenja, ističe Savić za Nova.rs.
Savić kaže da je svoje bivše studenate, koji su danas lekari koji leče od kovida, zamolio da ga informišu da li je bilo gde u Srbiji bilo koji pacijent dobio ovu terapiju.
- I da kažem, odgovori su negativni. Nigde nije primenjeno to lečenje, ističe Savić za N1.
Komentara: 0