Pušenje – samovoljno hronično trovanje (pušača i njihove okoline)

Da li ste znali da je Srbija na prvom mestu u Evropi po broju žena pušača?
Da li ste znali da je svaka treća osoba u Srbiji pušač?
Da li znate da 14% učenika prvih razreda srednjih škola Srbije puši?
U Evropi je 14% svih uzroka smrti – pušenje.
U Americi svaka 25. smrt je direktna posledica duvanskog dima.
A to znači da na svakih 8 sekundi jedan čovek umre zbog posledica pušenja.
Po podacima Svetske zdravstvene organizacije 600 000 ljudi godišnje umre zbog pasivnog pušenja.

Stalni stres za organizam

Ako prospete izbeljivač na kožu, bol je trenutan i dolazi do zapaljenja. Ako to radite nekoliko puta u toku dana, koža neće stići da se zaleči. Ostaće crvena, iritirana i pod zapaljenjem
Organi u vašem telu imaju ćelije koje stoje u prvoj liniji borbe protiv štetnih agenasa, slično koži, duvanski dim izaziva zapaljenje i oštećenje ovih ćelija. Kada palite cigaretu za cigaretom, šteta je nepopravljiva.
Pušenje tera imuni sistem da radi prekovremeno. Vaše telo proizvodi bela krvna zrnca da odgovori na oštećenja, infekcije, čak i na kancer. Analize krvi pokazuju povišen nivo belih krvnih zrnaca sve vreme dok pušite. Visok nivo belih krvnih zrnaca znači da se vaše telo stalno bori sa oštećenjima do kojih dovodi duvanski dim. Ovaj konstantni stres za organizam remeti normalan rad vašeg tela. Nova istraživanja pokazuju da takva vrsta konstantnog stresa kome je organizam izložen, može da izazove bolest svih organa u telu.

Šteta je trenutna

Otrovi duvanskog dima su momentalna opasnost. Duvanski dim može da bude okidač iznenadnih srčanih udara, zapušenja krvnih sudova i moždanih udara, povećava se rizik za bolesti respiratornog sistema (astma, hronične opstruktivne bolesti pluća), veća slonost ka infekcijama, kancer pluća… Čak i ako niste stalni pušač, efekat je isti. Dokazano je da i sedenje u zadimljenim mestima (pasivno pušenje), predstavlja isti rizik po vaše zdravlje kao i kod pušača.

Duže pušite? Šteta je veća

Što duže pušite, više štete nanosite telu. Naučnici su dokazali da je verovatnoća da će doći do oboljenja veća ako ste 20-godišnji pušač. Takođe je dokazano da ako prestanete sa pušenjem u tridesetim, vaše zdravlje može biti jednako dobro kao i kod nepušača. Koliko god godina da imate, što pre prestanete sa pušenjem, to će se pre organizam oporaviti.

Pušenje i interakcije sa lekovima

Glavni aktivni sastojak cigareta je nikotin. Pušenjem unosite nikotin u svoj krvotok. Neki lekovi stupaju u interakcije sa nikotinom što može da ima štetan efekat. Najpre, to su lekovi koji i sami sadrže nikotin, a koji se koriste za odvikavanje od pušenja. Jako je bitno da se za vreme korišćenja ovih lekova ne puši. Teofilin nije preporučljiv za upotrebu kod pušača. Teofilin deluje tako što otvara disajne puteve, dok pušenje čini suprotno. O ovome bi trebalo voditi računa u astmi, i nijedan od lekova koji se koristi u tretmanu astme ili drugih disajnih problema nije poželjno kombinovati sa pušenjem (osoba ne bi trebalo da puši). Pušenje uzrokuje sužavanje krvnih sudova i samim tim povećanje krvnog pritiska. Kod hiprtenzivnih bolesnika kao i kod onih koji piju lekove za srce pušenje otežava propisanim lekovima da odrade svoj posao. Pušenje pogoršava situaciju kod osoba sa visokim pritiskom i bolestima srca. Zato uvek čitajte uputstva za pacijente. Zajedno sa lekarom, farmaceuti takođe mogu da vam pomognu i odgovore na pitanja koja imate u vezi pušenja i uzimanja lekova. Ako želite da prekinete sa pušenjem, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom koji će vam dati prave informacije.

Uticaj pušenja na kožu

Pušenje izaziva različite štetne efekte po zdravlje ljudi, od kojih su najštetniji i najpoznatiji uticaj pušenja na pojavu karcinoma pluća i kardiovaskularnih oboljenja. Međutim, postoje efekti pušenja o kojima se mnogo manje zna i mnogo manje govori a među nima je i uticaj pušenja na kožu. Promene na koži do kojih dolazi kod pušača u najvećem broju slučajeva nisu od životnog značaja, mada menjaju fizički izgled pojedinca. Pušenje je definitivno jedan od uzročnika pojave prevremenog starenja kože i pojave bora, ali takođe može biti povezano sa veoma ozbiljnim oboljenjima kože kao što su karcinom kože i psorijaza. Dokazano je da pušači imaju mnogo veći rizik za pojavu psorijaze.

Kako ljudi stare tako i njihova koža stari. Na proces starenja kože utiču brojni unutrašnji faktori ali i faktori spoljašnje sredine. Preterano izlaganje sunčevim zracima je jedan od najštetnijih faktora za prerano starenje kože, ali mnogo manje je poznato da je i pušenje jadan od veoma važnih faktora rizika za pojavu prevremenog starenja. Precizni načini po kojima pušenje oštećuje ili menja izgled kože nisu u potpunosti razjašnjeni. Veliki broj naučnih studija ukazuje na različite mogućnosti uticaja duvanskog dima na kožu. Izloženost duvanskom dimu smanjuje protok krvi kroz kapilare i arteriole, smanjuje se ishranjenost vezivnog i elastičnog tkiva koji doprinose zdravom izgledu kože. Pozitivne promene koje se dešavaju u fizičkom izgledu kože nakon prestanka pušenja mogle bi da pomognu u motivaciji pojedinaca da ostave pušenje. Naročito je zanimljiv podatak da pušenje mnogo više utiče na kožu žena nego na kožu muškaraca.

Pravi je trenutak da prestanete sa pušenjem

Pušenje je vodeći uzrok smrti i nastanka bolesti koji je moguće prevenirati. Skorije studije pokazuju da kratak savet u vezu sa prestankom pušenja rezultuje sa 66% uspešnosti. Razgovarajte sa vašim farmaceutom. Prestanak pušenja je najbolja odluka koju možete doneti, i koja će voditi poboljšanju vašeg zdravlja i boljem i kvalitetnijem životu.

Saveti za lakše odvikavanje: