Jedna od neželjenih reakcija lekova je i pojava fotosenzitivnih reakcija koje nastaju kao posledica interakcije leka i UV zračenja.
Neki lekovi predstavljaju potencijalne fotosenzitivne agense koji mogu da izazovu kožne promene i to putem dva mehanizma: kao fototoksičnost ili fotoalergija, a nekada su u delovanju leka i ovoj reakciji prisutna oba mehanizma.
Fototoksičnost je fotohemijska reakcija koja nije izazvana imunološkim mehanizmom, a nastaje ili usled nakupljanja fotoaditivne supstance, stvaranja fototoksičnog metabolita, a mogu se i u interakciji sunčeve svetlosti i leka stvoriti toksični oksidoprodukti kao što su slobodni kiseonik, anjoni, superoksidi ili hidroksilni radikali.
Za javljanje fototoksične reakcije moraju biti ispunjena dva uslova: da koža bude izložena sunčevom zračenju određene talasne težine u dovoljnoj količini i da sadrži dovoljnu količinu fotosenzitivne supstance.
Može da se javi kod svake osobe ukoliko su ispunjena ova dva preduslova i teško je unapred predvideti. Za nju nema individualne sklonosti i može da se javi kod svake osobe koja sistemski ili lokalno preimenjuje fotosenzitivne lekove.
Posledica fototoksične reakcije je oštećenje DNK, RNK, lizozoma, membrane i drugih ćelijskih organela. Klinički znaci mogu početi već posle nekoliko minuta, ali i nekoliko časova posle izlaganja tela sunčevoj svetlosti i dostići maksimum posle nekoliko časova ili dana.
Fotoalergija se ređe javlja. U njenoj osnovi je imunološki mehanizam (fotosenzitivni lek organizam prepoznaje kao antigen – fotoantigen, i pokreće imuno odgovor). Ova vrsta reakcije se javlja samo kod predisponiranih osoba i nezavisna je od doze primenjenog leka. Treba imati u vidu da postoji mogućnost za ukrštenu fotosenzibilizaciju između između imunološki srodnih lekova.
Imunološku reakciju, kao i svaku drugu alergijsku reakciju, pokreće ponovno uzimanje istog leka uz dejstvo sunčevog zračenja.
Simptomi
Osnovna karakteristika je da se reakcije javljaju na otvorenim delovima tela koji su bili izloženi dejstvu sunca. Uzeti u obzir i da neke prozirne, mokre, i ređe pletene tkanine takođe mogu propustiti značajnu količinu UV zraka.
Promene na licu su naročito izražene na isturenim delovima – nos, čelo, jagodice, kao i na dekolteu, dok su deo ispod brade i nosa prirodno zaštićeni.
Iako se promene na koži javljaju prvo na izloženim delovima tela, one se mogu sekundarno proširiti i na pokrivene delove.
Često se simptomi fototoksične i fotoalergijske reakcije ne mogu razlikovati.
Promene se javljaju kao akutna urtikarija koja se razvija tokom nekoliko minuta, a mogu se javiti i ekcematozne ili papularne lezije posle više od 24 časa.
Fotodermatoze se ispoljavaju kao monomorfne ili polimorfne.
Monomorfni oblik ukazuje na fototoksičnu reakciju. Manifestuje se snažnom sunčanicom sa pojačanom reakcijom kože na sunce i sa edematoznim eritemom boje vinskog taloga, koji je nekad praćen bulama i senzacijom bola.
Lokalizacija promena je ograničena na deo izložen sunčevoj svetlosti, tj, delovanju fototoksičnog leka. Eritem nestaje posle nekoliko dana ili nekoliko nedjelja, uz fino ljuštenje kože i pojačanu pigmentaciju. Može da dođe čak i do odlepljivanja distalnog ruba noktiju, čak i do otpadanja nokta - pri primeni tetraciklina, psoralena, hlorpromazina.
Polimorfni oblik reakcije upućuje na fotoimunološku reakciju. Osnovna lezija može da bude u vidu urtikarije, papula, vezikula ili eritema praćenog bulama. Najčešća je urtikarija (eritematoedemična područja), lišajevi (male ljubičaste papule) ili u obliku lupusa (eritematozne ploče koje mogu imati oblik leptirovih krila).
Fotoalergijska reakcija može da se proširi na pokrivena područja kože sa sporim povlačenjem promena po prestanku uzimanja leka i sunčanja. Promene mogu da traju mesecima ili godinama i da se ponovo pojavljuju posle svakog izlaganja suncu iako je fotosenzibilišući lek isključen, a u najtežim slučajevima može da dođe do trajne fotosenzibilizacije što može da zahteva smeštanje pacijenta u tamnu komoru.
Vreme koje protekne od uzimanja leka do javljanja fotosenzitivne reakcije može biti različito:
često je je veoma kratko – fototoksične reakcije
ponekad je vrlo produženo – fotoalergijske reakcije
Lečenje i prevencija
Prevencija je ključna u ovom problemu i podrazumeva izbegavanje izlaganja suncu ukoliko se koristi lek za koji se zna da izaziva fotosenzitivnost.
U slučaju manifestovanja fotosenzitivne reakcije potrebno je prekinuti uzimanje leka. U slučaju fototoksičnosti ovaj postupak uvek dovodi do izlečenja, dok kod fotoalergija to nije slučaj.
Bolesniku se može dati terapija koja pomaže otklanjanju subjektivnih neprijatnih simptoma i ubrzava lečenje (antiinflamatorni, antialergijski lekovi, naročito lokalno primenjeni). Lokalni kortikosteroidi su dobar izbor jer smanjuju inflamaciju, ali oni nisu zaštitni faktor od sunca. Sistemski kortikosteroidi se mogu dati u težim slučajevima.
Ozbiljan terapijski problem je fotoalergija i to naročito njen hronični oblik. Terapija hronične fotalergije sprovodi se karotenskim preparatima ili sintetskim antimalaricima, ali ovom terapijom se ne postiže uvek uspeh.
Veći uspeh se može postići primenom kortikosteroida i UV-A terapijom i to može da omogući da bolesnik izađe iz tamne komore.
Značajna zaštita od ispoljavanja fotosenzitivne reakcije je primena lokalnih sredstava koja sadrže paraaminobenzojevu kiselinu (PABA) ili njene etre (benzofenone, salicilate, cinamate) a štite od UV-B zraka. Od UV-A zraka i vidljivog dela spektra kožu štite titandioksid, cinkoksid, kaolin, kalcijum karbonat, magnezijum oksid, talk.
Preparati sa zaštitnim faktorom se nanose najmanje 30 do 45 minuta pre izlaska na sunce.
Kada kupujete sredstva za sunčanje, vodite računa da imaju i UV-A i UV-B zaštitu.
Sunce može delovati i kao provokativni faktor na virus Herpes simplex i da dovede do jakih herpetičnih promena.
Lekovi koji zahtevaju oprez
Veliki broj lekova ima fotosenzitivni efekat ukoliko se uzimaju uporedo sa izlaganjem suncu:
Prirodne materije takođe mogu da izazovu oštećenje kože.
Eterična ulja citrusa bogata kumarinima (bergamot, limun, narandža, mandarina, limeta) izbegavajte barem 12 sati pre izlaganja suncu. Mogu izazvati fototoksične reakcije i ostaviti hiperpigmentovane mrlje.
Kantarion je takođe fototoksičan, pa se ne preporučuje za upotrebu pre sunčanja. Ne kombinovati ga sa lokalnim analgeticima.
Hrana bogata psoralenima u dodiru s kožom (celer, šargarepa, limeta, smokva, peršun) može izazvati pojačanu fotoosetljivost kod izlaganja suncu.
Trave sadrže furanokumarine koji takođe mogu da uzrokuju reakcije fotoosetljivosti, što često rezultira crvenilom i plikovima kod dece koja se igraju na travi ili osoba koje kose travnjake. U većini slučajeva zaostaju smeđe mrlje na koži.
Šminka i parfemi, kreme
Lekovi koje nanosite na kožu mogu povećati njenu osetljivost i reakciju na UV zrake, podjednako kao i tablete ili kapsule. Posebno treba obratiti pažnju na kreme i gelove protiv bolova, ali i protiv alergija.
Šminka, parfemi i sunce nikako ne idu zajedno. Šminka i parfemi, pogotovu oni koji sadrže etarska ulja, mogu u kontaktu sa suncem da izazovu nastanak tamnih fleka nepravilnog oblika. Ove fleke mogu biti prolazne, ali i trajne (ostaju prisutne čitavog života). Šminku i parfeme u letnjem periodu treba izbegavati ili ih koristiti u večernjim satima. Kožu treba negovati hidratantnim kremama bez dodataka mirisa, a poželjno je da pružaju UV A i B zaštitu.
Ukoliko imate potrebu da našminkani boravite na suncu, neophodno je da se pola sata pre nanošenja podloge za make up na lice nanese krema sa visokim zaštitnim faktorom. Podloga za make up treba da bude lagane teksture bez dodatih parfema, najbolje iz kategorije medicinske kozmetike. Čak i u ovom slučaju, na suncu se ne sme dugo boraviti, takođe i pored sprovedenih mera zaštite pojava tamnih fleka je moguća.
Crvenilo i svrab mogu se pojaviti nakon pola sata do dva dana od sunčanja.
Šminka, parfemi i sunce ne idu zajedno.
Saveti
Prevencija
Ako imate alergiju na sunce ili povećanu osetljivost na sunce, možete pokušati sprečiti reakciju preduzimajući ove korake:
Ograničite svoje vreme na suncu. Na suncu boravite kada je to najsigurnije. Izbegavati boravak na suncu između 10 i 17 časova kada je indeks UV zračenja najveći.
Izbegavajte nagla izlaganja sunčevoj svetlosti. Mnogi ljudi imaju simptome alergije i kada su izloženi sunca u proleće ili leto. Postepeno povećajte količinu vremena koju ćete provesti na otvorenom, tako da vaše ćelije kože imaju vremena da se prilagode suncu.
Nosite sunčane naočare i zaštitnu odeću. Izbegavajte tkanine koje su tanke i UV zraci mogu proći kroz njih. Nosite duge rukave, od prirodnih tkanina kao što su pamuk ili lan (danas se mogu naći čak i tkanine koje imaju određenu UV zaštitu), sunčane naočare, šešir ili kapu.
Često nanosite zaštitu od sunca. Koristite kreme za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom koju ćete da nanesete 30 do 45 minuta pre izlaganja suncu, ponovite nanošenje zaštitnih krema od sunca svaka dva sata, kao i po izlasku iz vode.
Imajte na umu da sunce na kožu može delovati i u hladu, ispod suncobrana, u automobilu ili na terasi kafića.
U našim apotekama možete da pronađete odgovarajuće preparate za pripremu za izlaganje suncu kao i mleka i kreme za zaštitu kože od UV zračenja. Naročito smo ponosni na naša, magistralno izrađena mleka za sunčanje koja se proizvode od visokokvalitetnih sirovina sa zaštitnim faktorima 22 i 30 koja pružaju optimalnu zaštitu vašoj koži.
Dobrodošli ste i da se posavetujete sa farmaceutima u vezi terapije koju eventualno koristite.
Apoteka Kragujevac Mr ph spec Jelena Milošević Izvor: Farmakoterapijski vodič
Komentara: 0