Govorili smo o jajima, jednoj od namirnica koja je odličan izvor proteina, a danas ćemo pričati o tome šta su to proteini, gde ih sve možemo naći, o njihovom sastavu, iskoristljivosti, kao i o tome koliko nam je proteina potrebno.
Samo ime ovih jedinjenja (proteos-prvi, najvažniji) nam govori da su proteini najvažniji nutrijent o čijem unosu posebno moramo voditi računa. Prisutni su u svim živim organizmima i ulaze u sastav svake ćelije. Omogućavaju rast i regeneraciju organizma, kao i pravilan tok metaboličkih procesa, a ljudski organizam sopstvene proteine sintetiše iz proteina hrane, odnosno aminokiselina.
Telesni sastav muškarca (25 godina, 70kg) i žene (25 godina, 58kg)
POL
MUŠKARAC
ŽENA
TELESNI SASTAV
KG
%
KG
%
PROTEINI
11.9
17
4.93
8.5
MASTI
9.45
13.5
12.76
22.0
UGLJENI HIDRATI
1.05
1.5
0.87
1.5
VODA
43.4
62.0
35.96
62
MINERALNE MATERIJE
4.20
6.0
3.48
6.0
UKUPNO
70.0
100
58
10
Proteini mogu biti prosti i složeni. Prosti se sastoje isključivo od aminokiselina, i tu spadaju albumini, globulini, prolamini, glutelini, globini, skleroproteini (keratini, kolageni i elastini), histoni, protamini. Složeni proteini se sastoje iz aminokiselina i prostetične grupe (neproteinskog dela). Tu spadaju fosfoproteini (kazein, vitelin, vitelenin i fosfitin), glikoproteini (mukoidi i mukoproteini), lipoproteini (lipovitelin, lipovitelenin), nukleoproteini, hromoproteini (hemoglobin, mioglobin, citohromi, flavoproteini, hlorofil, rodopsin, karotenoproteini.
Aminolkiseline su osnovne gradivne jedinice proteina i sadrže najmanje jednu amino i jednu karboksilnu grupu. To su jedinjenja male molekulske mase (75-240), imaju visoku tačku topljenja, optički su aktivne i većina ih ima sladak ukus. Glutaminska kiselina i njene soli su prijatnog ukusa, i koriste se u prehrambenoj industriji kao pojačivači aroma. Prema mogućnosti sinteze u organizmu, aminokiseline se dele na esencijalne (ne sintetišu se), poluesencijalne (pod određenih uslovima mogu zameniti esencijalne aminokiseline) i neesencijalne (sintetišu se).
ESENCIJALNE AMINOKISELINE
POLUESENCIJALNE AMINOKISELINE
NEESENCIJALNE AMINOKISELINE
metionin
arginin
alanin
valin
histidin
asparagin
fenilalanin
asparaginska kiselina
treonin
cistein
triptofan
cistin
izoleucin
glutamin
leucin
glutaminska kiselina
lizin
glicin
prolin
serin
tirozin
Potrebe organizma u proteinima, izražavaju se preko azotnog bilansa. Pozitivan azotni bilans je karakterističan za mlade organizme pošto se uneti proteini koriste i za stvaranje novih tkiva, i za regeneraciju postojećih, prisutno je povećanje telesne mase, a količina izlučenog azota je manja od unetog. Negativan azotni bilans podrazumeva izlučivanje veće količine azota od unete, i u ovom slučaju dolazi do smanjenja telesne mase, ali na račun sopstvenog tkiva, i to mišićnog. Ovo se često dešava kod loše isplaniranih redukcionih dijeta. Azotna ravnoteža podrazumeva jednakost između unetog i izlučenog azota, i nema promene telesne mase.
Od aminokiselinskog sastava proteina, zavisi njihova bioiskoristljivost i biološka vrednost. Za njihovo određivanje mogu se koristiti biološke (praćenje azotnog bilansa) i hemijske metode (određivanje sadržaja aminokiselina). Prilikom određivanja biološke vrednosti i efikasnosti proteina hemijskim putem, koriste se Blokova i Mičelova formula u kojima se kao limitirajući faktor uzima ona aminokiselina koje ima najmanje u odnosu na sadržaj iste aminokiseline u ukupnim proteinima jajeta, čiji se sadržaj dogovorno uzima kao 100%.
PER (indeks efikasnosti proteina)=3.77-0.0321xX
BV (biološka vrednost proteina)=102-0.634xX
(X-procenat deficita limitirajuće aminokiseline koji se dobija oduzimanjem od 100 vrednosti procenta limitirajuće aminokiseline )
Prema biološkoj vrednosti, proteini se dele na:
potpune proteine (BV>75) koji omogućavaju normalan rast i regeneraciju organizma, i tu spadaju proteini mesa (osim proteina vezivnog tkiva), mleka, ribe i jaja,
delimično nepotpuni proteini (BV=55-75) koji omogućavaju samo održavanje telesne mase i tu spada većina biljnih proteina. Proteini žitarica su deficitarni u lizinu, a proteini leguminoza u metioninu,
nepotpunе proteinе (BV
Naravno, kao i na sve druge nutrijente, na iskoristljivost i varenje proteina utiče mnogo faktora, pre svega, poreklo proteina i uticaj drugih nutrijenata. Tako na primer, biljni proteini imaju manje digestibilne ćelijske membrane. Denaturacija i koagulacija proteina koje nastaje pod dejstvom visokih temperatura, utiču povoljno na varenje proteina. Povoljan uticaj takođe ima i nastanak peptidnih veza, a na smanjenje iskoristljivosti utiče nastajanje lizinoalanina i racemizacija (uticaj alkalne sredine).
Digestibilnost proteina
NAMIRNICA
DIGESTIBILNOST PROTEINA (%)
belance jajeta
97
celo jaje, govedina, živinsko meso, riba
95
belo pšenično brašno
95
polirani pirinač
88
sojino brašno
86
pšenica
86
integralni pirinač
84
pasulj
69
Neto proteinska iskoristljivost proteina
NAMIRNICA
NETO PROTEINSKA ISKORISTLJIVOST
belance
100
meso, riba
84
mleko
75
krompir
71
pirinač
57
soja
56
pasulj, grašak, sočivo
47
pšenica
40
Potrebe u proteinima se razlikuju i zavise od više faktora. Pored preporučenog dnevnog unosa proteina, koji određuje količinu proteina za određene starosne grupe, na količinu proteina koje trebamo uneti, utiču i veličina tela, stanje ishranjenosti organizma, graviditet i laktacija, klimatski uslovi, fizička aktivnost, navike u ishrani, emocionalna stabilnost i brojni zdravstveni problemi.
Preporučeni dnevni unos proteina (RDA)
UZRAST ILI STANJE
RDA (g proteina na dan)
0.0-0.5
telesne masa x 2.2
0.5-1
telesna masa x 2.0
1-3
23
4-6
30
7-10
34
11-14 muškarci
45
15-51+, muškarci (70kg)
56
11-18, žene
46
19-51+, žene (55kg)
44
graviditet
+30
laktacija
+20
Potrebe u proteinima odnose se na ukupne proteine, dakle na one biljnog i životinjskog porekla koji bi trebali da budu podjednako zastupljeni u dnevnom obroku.
Pošto sam posebno osetljiva na mame i trudnice, moram i ovaj put da ih podsetim na značaj proteina u njihovoj ishrani. Svi otoci, kolebanja sa pritiskom, nisu samo posledica povećane telesne mase i loše cirkulacije, već i smanjenog unosa proteina. Albumini, koji se u jetri sintetišu iz proteina koje unosimo iz hrane, zaduženi su za regulaciju osmotskog pritiska. Tokom trudnoće, u periodu između 8. i 28. nedelje trudnoće, zapremina krvi se uveća za 50-60%. Da bi se stvarala odgovarajuća količina telesnih tečnosti, i da bi ušla u krvotok, neophodno je da unos vode, proteina i soli bude optimalan. Svaki gram albumina koji se stvori u jetri, omogući da se oko 19g vode zadrži u krvotoku, a ne u tkivima. Da bi ovaj mehanizam funkcionisao nesmetano, neophodno je uneti 70-120g proteina, u zavisnosti od telesne mase trudnice. Naravno, pravilan unos proteina u ovom periodu, najvažniji je za pravilan rast i razvoj bebe.
* * *
Za posetioce portala PPNS: slobodni ste da pošaljete pitanja o ishrani na mejl minavb@gmail.com, ili služeći se kontakt-formom sajta Tvoj nutricionista - rado ću poslati odgovore. Pitajte slobodno, pitajte sve i pitajte stalno, jer svako vaše pitanje, ma koliko lično bilo, drugima može da bude primer kako da pronađu svoj put za bolji osećaj u životu.
Komentara: 0