Bolesti oka

Pre nego što budem konkretno govorio o bolestima očiju, podsetiću prvo o nekim delovima očiju i njihovoj funkciji, kako bi čitaocima bilo lakše da razumeju materiju, ali i o nekim urođenim kao i stečenim oboljenjima oka. Zato će u ovom tekstu biti više reči o samoj ulozi i fiziologiji oka...

Životinje jednim delom vide binokularno, jednim delom monookularno, a jednim delom ne vide. Ako se uzme da je krug 360 stepeni, binokularno vide 85 stepeni, monookularno 80 stepeni (psi i mačke), 140 stepeni (konji), a slepi deo je ostatak (kod pasa 80 stepeni, a kod konja je ovaj deo veoma mali). Sve ovo zavisi i od toga gde i kako su postavljene oči (misli se na rase). Kod nekih ptica i sisara binokularni vid može biti i 360 stepeni. Ovo je naročito važno za divlje životinje zbog neprijatelja, ali i plena, u zavisnosti šta su u određenom trenutku. Psima i mačkama (naročito kod domestikovanih rasa), to i nije mnogo važno.

Mehanizam akomodacije oka omogućava životinjama određivanje udaljenosti predmeta, izostravanje slike i omogućava jasnoću vida. Normalno oko (sa normalnom funkcijom akomodacije) je EMENTROPIČNO oko. Svetlost se posle prolaska kroz transparentne delove oka fokusira na određeni deo mrežnjače, gde se svetlosni impuls pretvara u elekrični impuls i dobija se utisak vida. Mehanizam akomodacije omogucava da se paralelni svetlosni zraci fokusiraju i padaju na opticki aktivni deo mreznjace.

MIOPIJA ili kratkovidost je pojava gde se svetlost fokusira pre opticki aktivnog dela mreznjace.
HIPERMETROPIJA ili dalekovidost je pojava gde se svetlost fokusira iza optički aktivnog dela mrežnjače.

Kapci spadaju u spoljašnje delove oka i oni prekrivaju samo oko. Postoje gornji, donji i treći očni kapak. Inače, kapci su kožne tvorevine i kod njh je koža znatno tanja i pokretljivija. Na kapcima se nalaze trepavice na spoljnoj površini koze. Na donjem rubu kod pasa i mačaka nema trepavica. Mačke najčešće i nemaju trepavice. Pored trepavica (ne uz njih) se nalaze izvodni kanali modifikovanih znojnih žlezda, tzv. MOLOVIH žlezda. Druga vrsta žlezda su tzv. CAJSOVE žlezde koje predstavljaju rudimentirane lojne žlezde i nalaze se u folikulu trepavica. Ove žlezde su veoma važne jer proizvode prekornealni film. Treća vrsta su TARZALNE žlezde koje su inače prave lojne žlezde i njihov otvor je veoma veliki i može se primetiti golim okom između trepavica, baš na rubu kapka.

Osnovna funkcija svih ovih žlezda je stvaranje superficijalnog lipidnog prekornealnog filma. Njegova funkcija je u sprečavanju prekomernog isušivanja oka, tj. prekomernog gubitka suza. Druga funkcija je onemogućavanje izlaska suza preko rubova kapaka iz oka (mehanička funkcija). Takođe sprečava i isparavanje suza. Zbog izrazito važne uloge ovih žlezda, moramo biti veoma pažljivi, naročito pri hirurškoj obradi kapaka - ni slučajno se ne smeju se-i niti odstranjivati.

Muskulatura kapaka je veoma bitna za njihovu pokretljivost. Postoji veći broj mišića, ali za nas je naročito bitan m. orbicularis oculi (kružni mišić). Inerviše ga nervus palpebralis (grana n. facijalisa).

Što se tiče same funkcije očnih kapaka, prva i osnovna je zaštitna i to zahvaljujući trepavicama koje su veoma osetljive i imaju mehaničku zaštitu jer zadržavaju prljavštinu. Druga je, uloga sekretornih žlezda koje onemogućavaju gubitak suza i sušenje oka. Treća je, zaštita bulbusa oka od trauma, naročito kod brahiocefaličnih rasa (pekinezeri, bokseri, buldozi, mops...) gde su oči izbuljene i vulnerabilne. Četvrta uloga je u tome što "pumpaju" suze u ductus nasolacrimalis koji predstavlja vezu između oka i nosa. Ovim se vrši ispiranje oka i stalno zadrzavanje koncentracije suza. Da nema ovog efekta da se suze prevlače preko oka i ubacuju u ductus nasolacrimalis, često bi dolazilo do varijacije u sastavu suza i veoma često bi dolazilo do pojave bakterijskih infekcija.

Sledeće nedelje biće reči i o stečenim oboljenjima (ranama), ali i infektivnim uzročnicima.

Foto: clintonveterinaryhospital.com

* * *

Do sledeće objave, za sve što vas interesuje o ovoj temi ili uopšte o domaćim životinjama, ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com.

DVM Miki Bojović