Inicijativu podržalo 370 kompanija iz 16 država Evropske unije, a među njima su i one iz prehrambene industrije

Posle velikog broja peticija potrošača svih ovih godina da se GMO hrana transparentno obeleži, ista inicijativa nedavno je pokrenuta, i to od velikih trgovinskih kompanija i prehrambene industrije.

Prema pisanju evropskih medija, više od 370 prehrambenih i maloprodajnih kompanija iz 16 zemalja EU pozvalo je ministre poljoprivrede da podrže obavezno obeležavanje genetski modifikovane (GMO) hrane. Kompanije, uključujući nemačku maloprodaju De-em i veliki lanac organskih supermarketa Alnatura, zatražile su etiketiranje u pismu poslatom mađarskom ministru poljoprivrede Ištvanu Nađu, budući da Mađarska trenutno predsedava Evropskom unijom i zadužena je za formulisanje zajedničkog stava članica EU. Dogovor ministara poljoprivrede uslov je za početak pregovora između Evropske komisije, Evropskog parlamenta i Saveta EU.

ARHIVA PPNS VIŠE OD MILION I PO MAĐARA PODRŽALO POLJOPRIVREDU BEZ GMO, KAO I SUVERENITET ZEMLJE, POOŠTRENE PROPISE O ZAŠTITI DECE


Evropska komisija je prošle godine predložila ublažavanje odredbi o genetskom inženjeringu. Evropski parlament se složio sa lakšim propisima, ali je zatražio obeležavanje svih prehrambenih proizvoda sa genetskom modifikacijom na policama evropskih supermarketa. Zagovornici tvrde da je GMO hrana otpornija na klimatske promene.

- Kupci žele sami da odluče da li žele ovu tehnologiju na svom tanjiru. Ovo zahteva jasna pravila, punu transparentnost i deklaraciju o svim proizvodima, rekao je osnivač i izvršni direktor Alnature Getc E. Ren.

Istovremeno, zagovornici GMO tehnologije nadaju se hrani koja će biti otpornija na klimatske promene, imati više hranljivih materija i zahtevati manje pesticida. Kritičari predviđaju rizike po javno zdravlje i životnu sredinu, napominje novinska agencija DPA.

O pitanju obeležavanja genetski modifikovane hrane postoje dugogodišnje rasprave, ali ovaj problem nije do kraja rešen, a potrošači su još od početka zahtevali da se bar jasno deklarišu proizvodi koji su bez GMO.

ARHIVA PPNS LOBIRANJE U EVROPSKOJ UNIJI: KOMISIJA EU KRŠI OBEĆANJE; MONSANTO (BAJER) TAJNO FINANSIRAO STUDIJE O GLIFOSATU


Još pre 20 godina napravljeni su standardi za proizvodnju, kontrolu, sertifikaciju i označavanje ovakvih prehrambenih proizvoda. Međutim, ovaj sistem obeležavanja nije prihvaćen u celoj EU, već ih države usvajaju na nacionalnom nivou. Prema poslednjim podacima iz 2021, takvi propisi postojali su u deset država članica Evropske unije i u Švajcarskoj. U ostalim državama striktni zahtevi ne postoje, već je proizvođačima data samo neobavezujuća preporuka da deklarišu takvu hranu. Takva oznaka na proizvodu znači da je ta roba sertifikovana, odnosno da proizvođač garantuje da životinje nisu hranjene genetski modifikovanom stočnom hranom, kao i da u procesu proizvodnje nije bilo dodira sa genetski modifikovanim proizvodima.

Kako je preneo portal Biznis, Nemačka i Francuska uvele su zakone koji omogućavaju označavanje hrane bez GMO, dok u Holandiji i Švajcarskoj takođe postoji zakon, ali su uslovi za proizvođače vrlo striktni ukoliko žele da dobiju pravo korišćenja ovih etiketa. Austrija je objavila smernice za obeležavanje, a sve da se osigura pravo potrošača na izbor hrane. Grčka i Luksemburg najavljivale su takođe propise u ovoj oblast.

Za Stranku zelenih u Evropskom parlamentu, Ipsos je pre tri godine radio istraživanje na uzorku od više hiljada potrošača u svih 27 država članica EU s ciljem da čuje njihovo mišljenje o GMO hrani. Na osnovu rezultata istraživanja, od ispitanika koji već znaju za GMO, 86 odsto njih želi da hrana koja je genetski modifikovana bude označena na adekvatan način.

Foto: Vermont Public; Naturally Savvy; C&EN; Every Day Health
Izvori: Indeks; Politika, 3. i 9. 9. 2024.

Iz arhive PPNS

Džordž Buš ponudio gladnima GMO hranu

...Kako bi sprovele svoju strategiju i preuzele kontrolu nad semenom, biotehnološke kompanije su preuzele 23 odsto semenskih kompanija. Monsanto je ostvario dominantan položaj zauzevši 91 odsto tržišta GM hrane. Iako je GM hrana ušla u naše živote i u lanac ishrane, ipak, industrija nije ostvarila cilj preuzimanja svih zaliha prirodnog semena, zahvaljujući otporu javnosti širom sveta.

Američki izvoz GM soje i kukuruza je opao, a gladni afrički narodi nisu prihvatili američku pomoć u hrani. Verujući da je otpor Evropske unije osnovna prepreka otvaranju novih tržišta, SAD su 13. maja 2003. podnele tužbu protiv EU, Svetskoj trgovinskoj organizaciji, optužujući je da restriktivnom politikom o GM hrani narušava međunarodne ugovore. Na dan slanja tužbe, ministar za trgovinu SAD, R. Zelik je izjavio: „Sveobuhvatna naučna istraživanja dokazala su da je biotehnološki proizvedena hrana zdrava i bezbedna".

Predstavnici industrije od početka ponavljaju ovu rečenicu, i to je njihova ključna pretpostavka. Međutim, ta pretpostavka nije istinita...

HRANA BUDUĆNOSTI ILI BIOTERORIZAM


GMO i Srbija

U Srbiji je od 2009. godine na snazi Zakon o genetički modifikovanim organizmima čijim je Članom 2 regulisana zabrana stavljanja u promet: "Nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije".

U Članu 3 piše da se genetički modifikovanim organizmom ne smatra "poljoprivredni proizvod biljnog porekla koji količinski sadrži do 0,9% primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma. Semenski i reproduktivni materijal ne smatraju se genetički modifikovanim organizmima ukoliko količinski sadrže do 0,1% primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma".

Odbornici 136 od 169 gradova i opština na teritoriji Republike Srbije (bez Kosova i Metohije), od 2013. do 2016. godinu, usvojili su Deklaraciju protiv GMO na svojoj teritoriji. U tih 136 opština i gradova se nalazi više od:

• 77,2% ukupne teritorije Srbije
• 84,5% ukupnog stanovništva u 2014.
• 75,3% poljoprivrednog zemljišta, 72,2% oranica, 80,4% livada i pašnjaka i 86,4% voćnjaka i vinograda - po Popisu 2012.

Zabranjeni pokušaji uvoza GMO

Podsećamo, po Zakonu o GMO, u Srbiji je bilo zabranjeno oko četiri tone pošiljaka, ali je kontrolisano tek 47, u periodu od 2013. do 2017. godine, objavio je portal PRVI PRVI NA SKALI 2018. godine.


GMO soju pokušali su da uvezu Delta agrar, Rajfajzen agro, Mikros union i Trejding tim, objavili smo 2019. godine navode iz odgovora Uprave za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede.


Zbog kršenja istog zakona, pod zabranom uvoza i prometa bila su preduzeća Mikros union i Perutnina ptuj 2018. i 2019. GM soja gajena je na 178 hektara od 2012. do 2019. godine.


Pre pet godina, na naše pitanje o kontroli hrane za decu, Ministarstvo zdravlja je odgovorilo da se GMO ne kontroliše u osnovnim kontrolama na zdravstvenu ispravnost, već se kontroliše samo kada postoje indikacije, saznali smo uz posredovanje Poverenika za informacije od javnog značaja (linkovi vode do obimnijih članaka).

ARHIVA PPNS: PREDAVANJA O GMO

• 2020: prof. dr Tatjana Brankov, prof. dr Miodrag Dimitrijević i prof. dr Miladin M. Ševarlić
• 2021: prof. dr Snežana Oljača, dr Bogdan Cekić i dr Ivana Radović
• 2022: prof. dr Jelena Bošković i dr Vladan Ugrenović
• 2023: doc. dr Duško Brković i Tina Janjatović 

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS