Ministarstvo zdravlja o kontroli hrane za decu: GMO se ne kontroliše u osnovnim kontrolama na zdravstvenu ispravnost - kontrola samo kad postoje indikacije
Građani Srbije imaju Ustavomzagarantovano pravo da budu istinito, potpuno i blagovremeno obavešteni o pitanjima od javnog značaja. Najviši državni akt Članom 68 garantuje takođe da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja.
Polazeći od tih garancija, portal Prviprvinaskali.com u sadejstvu sa stručnim saradnicima nastavlja istraživanje o kontroli hrane u Srbiji. U oktobru prošle godine obratili smo se Ministarstvu zdravlja Republike Srbije za informacije o kontroli dečje hrane koja se uvozi. Postavili smo sledeća pitanja:
Koliko uzoraka dečje hrane na tržištu Srbije u periodu od 2013. do 2017. godine (po godinama) je analizirano na prisutvo GMO?
U koliko uzoraka je pronađen GMO i u kojem procentu?
Ukoliko su rezultati testiranja bili pozitivni i GMO je pronađen, u kojoj dečjoj hrani (navedite nazive svih proizvoda) je utvrđeno prisustvo GMO u periodu od 2013. do 2017. godine (po godinama)?
Ko i na osnovu kojih kriterijuma odlučuje koji uzorci dečje hrane će se testirati na prisustvo GMO?
Iz Ministarstva zdravlja najpre je stigao dopis o odlaganju roka za odgovor koji je potpisao državni sekretar prof. dr Borislav Vekić, a portalu poslala Tanja Garić kao ovlašćeno lice za informacije od javnog značaja. Napisano je da će odgovor stići "što pre, a najkasnije za 40 dana". Nakon toga dostavljen je nepotpun odgovor sledeće sadržine:
Pošto je izostala celovita informacija, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ponovo smo se obratili Ministarstvu zatraživši detaljnije informacije:
O kontroli dečje hrane
Koliko je zahteva za uvoz dečje hrane podneto, koliko uzoraka je uzeto i koliko laboratorijskih ispitivanja je izvršeno u Srbiji u periodu od 2013. do 2017. godine (po godinama)?
Koliko rešenja za zabranu uvoza dečje hrane je izdato u istom periodu i iz kojih razloga?
Ko su kompanije pošiljaoci i uvoznici (ime i adresa pošiljaoca i uvoznika pošiljke) dečje hrane za koje je izdato rešenje o zabrani uvoza i stavljanja u promet?
Šta je učinjeno sa pošiljkama za koje je izdata zabrana stavljanja u promet?
Da li su nazivi i adrese uvoznika pošiljki dečje hrane koje nisu dobile dozvolu za stavljanje u promet javno dostupni (ukoliko su na sajtu Ministarstva molimo za link koji vodi do njih)?
Da li su nakon prvog pokušaja uvoza pošiljki dečje hrane koje nisu dobile dozvolu za stavljanje u promet dati uvoznici stavljeni pod posebne mere nadzora, odnosno da li je svaki njihov sledeći uvoz uzorkovan i laboratorijski ispitan?
Od ukupnog broja zahteva za uvoz dečje hrane podnetih u periodu od 2013. do 2017. godine (po godinama) koliko uzoraka je uzeto i koliko ispitivanja na prisustvo GMO je izvršeno?
U koliko uzoraka dečje hrane je pronađen GMO i u kojem procentu?
Ko su kompanije pošiljaoci i uvoznici (ime i adresa pošiljaoca i uvoznika pošiljke) dečje hrane u kojoj je ustanovljeno prisustvo GMO?
Šta je učinjeno sa pošiljkama dečje hrane za koje je utvrđeno da sadrže GMO?
Da li su nazivi i adrese uvoznika dečje hrane u kojoj je ustanovljen GMO javno dostupni (ukoliko su na sajtu Ministarstva molimo za link koji vodi do njih)?
Da li su nakon prvog pokušaja uvoza pošiljki dečje hrane koje nisu dobile dozvolu za stavljanje u promet dati uvoznici stavljeni pod posebne mere nadzora, odnosno da li je svaki njihov sledeći uvoz uzorkovan i laboratorijski ispitan na prisustvo GMO?
O kontroli dijetetskih suplemenata
Koliko je zahteva za uvoz dijetetskih suplemenata podneto, koliko uzoraka je uzeto i koliko laboratorijskih ispitivanja je izvršeno u Srbiji u periodu od 2013. do 2017. godine (po godinama)?
Koliko rešenja za zabranu uvoza dijetetskih suplemenata je izdato u istom periodu i iz kojih razloga?
Ko su kompanije pošiljaoci i uvoznici (ime i adresa pošiljaoca i uvoznika pošiljke) dijetetskih suplemenata za koje je izdato rešenje o zabrani uvoza i stavljanja u promet?
Šta je učinjeno sa pošiljkama za koje je izdata zabrana stavljanja u promet?
Da li su nazivi i adrese uvoznika pošiljki dijetetskih suplemenata koje nisu dobile dozvolu za stavljanje u promet javno dostupni (ukoliko su na sajtu Ministarstva molimo za link koji vodi do njih)?
Da li su nakon prvog pokušaja uvoza pošiljki dijetetskih suplemenata koje nisu dobile dozvolu za stavljanje u promet dati uvoznici stavljeni pod posebne mere nadzora, odnosno da li je svaki njihov sledeći uvoz uzorkovan i laboratorijski ispitan?
Od ukupnog broja zahteva za uvoz dijetetskih suplemenata podnetih u periodu od 2013. do 2017. godine (po godinama) koliko uzoraka je uzeto i koliko ispitivanja na prisustvo GMO je izvršeno?
U koliko uzoraka dijetetskih suplemenata je pronađen GMO i u kojem procentu?
Ko su kompanije pošiljaoci i uvoznici (ime i adresa pošiljaoca i uvoznika pošiljke) dijetetskih suplemenata u kojoj je ustanovljeno prisustvo GMO?
Šta je učinjeno sa pošiljkama dijetetskih suplemenata za koje je utvrđeno da sadrže GMO?
Da li su nazivi i adrese uvoznika dijetetskih suplemenata u kojoj je ustanovljen GMO javno dostupni (ukoliko su na sajtu Ministarstva molimo za link koji vodi do njih)?
Da li su nakon prvog pokušaja uvoza pošiljki dijetetskih suplemenata koje nisu dobile dozvolu za stavljanje u promet dati uvoznici stavljeni pod posebne mere nadzora, odnosno da li je svaki njihov sledeći uvoz uzorkovan i laboratorijski ispitan na prisustvo GMO?
Nakon što je još jednom protekla faza "zakonitog čekanja", krajem januara su zavedeni, a početkom februara i upućeni dodatni odgovori Sektora za inspekcijske poslove, pri Odeljenju sanitarne inspekcije koja je u nadležnosti Ministarstva zdravlja.
NADZOR PO ZAHTEVU UVOZNIKA I STRANKE
Potvrđeno nam je najpre da je Sanitarna inspekcija nadležna za sprovođenje sanitarnog nadzora prilikom uvoza hrane. U odgovoru stoji da se "redovan inspekcijski nadzor sprovodi po zahtevu uvoznika" u mestima carinjenja u skladu sa teritorijalnom podelom rada. Pojašnjeno nam je da je reč o četiri organizacione jedinice na graničnim područjima Republike Srbije.
Sektor nas je dalje obavestio da se "postupak sanitarnog nadzora radi utvrđivanja zdravstvene ispravnosti pokreće po zahtevu stranke". Ovaj postupak se obavlja pre carinjenja u mestima sedišta sanitarnih inspektora nadležnih za konkrenta mesta carinjenja hrane ili predmete opšte upotrebe za čiju je kontrolu u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane takođe nadležna ova inspekcija, navedeno je u odgovoru.
Iako smo se obratili "krovnoj" instituciji, koja nam je potvdila "lanac odgovornosti" čije su "karike" Odeljenja i Sektori, dalje u odgovoru stoji:
"Većinu traženih podataka koji se odnose na zabrane uvoza, razloge zabrane, postupanju po rešenjima o zabrani uvoza, vrsti proizvoda, uvozniku i isporučiocu, moguće je dobiti iz periodičnih i godišnjeg izveštaja koji se finalizuje u Odeljenju za sanitarni nadzor Sektora za inspekcijske poslove Ministarstva zdravlja.
Za sve pošiljke za koje je po bilo kom osnovu utvrđena neispravnost postupajući sanitarni inspektor donosi rešenje o zabrani uvoza i u skladu sa pomenutim Zakonom o bezbednost hrane naređuje uvozniku vraćanje pošiljke isporučiocu, odnosno naređuje se njeno uništenje ukoliko povrat nije moguć iz objektivnih razloga".
RAZLIČIT PRISTUP MINISTARSTAVA INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA
Za razliku od Ministarstva poljoprivrede i Uprave za zaštutu bilja od kojih smo doznali konkretne podatke, poput spornih količina uvozne robe ili imena preduzeća čije su pošiljke bile zabranjene pri kontroli uvoza GMO zbog utvrđenog prisustva genetske modifikacije u merkantilnoj soji (detaljnije u nastavku), Ministarstvo zdravlja ne dostavlja potpune podatke, uprkos zakonskoj i ustavnoj bavezi.
Sektor Ministarstva dalje navodi:
"Grupe proizvoda za koje je podnosilac tražio konkretne informacije podležu pre stavljanja u promet na tržištu Republike Srbije obaveznom upisu u bazu podataka Ministarstva zdravlja, te se traženi podaci o uvozniku, proizvođaču, vrstama proizvoda i drugi podaci kao javno dostupni mogu naći na portalu Ministarstva zdravlja u Registru dijetetskih proizvoda koji su upisani u navedenu bazu podataka (http://www.zdravlje.gov.rs), NAVIGACIJA ͢ Preporučujemo ͢ Registar dijetetskih proizvoda".
Dokument na koji smo upućeni ne sadrži "većinu traženih podataka", u šta može da se uveri svaki posetilac sajta Ministarstva. Ta baza ima 342 stranice i 4.075 proizvoda, ali tu su samo prateći brojevi predmeta podnosilaca zahteva, nazivi proizvoda, proizvođača i uvoznika, kao i brojevi i datumi upisa - što nije traženo. Uzgredno, iz baze saznajemo da tokom čitave 2016. i 2017. nije bilo registrovanja proizvoda, a evidentiranje je nastavljeno od maja 2018. godine. Spisak nije ažuriran od juna prošle godine.
PRILOG PPNS
Nadležni dalje kažu da se "prema uvoznicima u svemu preduzimaju mere koje su u skladu sa zakonom i u svakom pojedinačnom slučaju u vezi sa eventualnim zabranama uvoza obaveštavaju se svi granični sanitarni inspektori kako bi se sprečio pokušaj uvoza preko bilo kog mesta carinjenja, što se može smatrati pojedinačnim merama prema konkretnim uvoznicima radi blagovremenog delovanja, primenom načela predostrožnosti".
Uz podsećanje da je u Republici Srbiji Zakonom zabranjem uvoz GMO hrane, Sektor nam potvrđuje da je "uvoznik dužan da obezbedi potrebne dokaze i garancije da dečja hrana, odnosno suplement hrane, ne sadrže GMO komponente". Kada postoji osnov sumnje može da se izvrši i dodatno ispitivanje na sadržaj GMO, dodaju nadležni i tvrde da u periodu za koji smo zainteresovani (2013-2017) "nije bilo proizvoda koji su sadržali GMO komponente, niti pokušaja uvoza takvih proizvoda". Pošto je reč o kontroli, ističemo da pruženih odgovora ne saznajemo:
da li su sve pošiljke kontrolisane, pa je inspekcijskim nadzorom potvrđeno da ne sadrže GMO?
koliko je uvoznika i stranaka uopšte zahtevalo kontrolu prisustva GMO?
da li se ikada "osnovano sumnjano", te shodno tome i kontrolisalo?
Ovo ističemo jer iz ovakve nedorečenosti može da se stekne utisak da GMO nije pronađen jer nije ni tražen. Sumnju može da raspiri sledeći odgovor koji je prosledilo Ministarstvo zdravlja: "GMO se u osnovnim, rutinskim kontrolama na zdravstvenu ispravnost ne kontroliše već se kontrola vrši samo kada postoje osnovane indikacije za ovu vrstu kontrole".
Važeći Zakon o GMO (usvojen 2009), inače, uopšte ne navodi "zdravstvenu ispravnost", ali su istaknuti Nadzor (Član 37) i Prava i dužnosti fitosanitarnog inspektora (Član 38), od kojih izdvajamo:
6) uzima uzorke za ispitivanje GMO i proizvoda od GMO
7) uzima uzorke radi utvrđivanja prisustva nedozvoljenih GMO ili proizvoda od GMO
U Zakonu se ne pominju "uvoznici", niti "stranke".
POVERLJIVOST PROTIV PROVERLJIVOSTI PODATAKA
Sledi ono što je od diskutabilnijih odrednica Zakona o GMO - poverljivost podataka (Član 12), a sastavni je deo i pratećih zakona.
"Po pravilu, sve pošiljke dečje hrane i dijetetskih suplemenata pored pregleda dokumentacije, kontrole pakovanja, deklaracije proizvoda, kontrole senzorskih karakteristika kada je to moguće, podvrgavaju se i potrebnim laboratorijskim ispitivanjima.
Detaljna ispitivanja bezbednosti dečje hrane i dijetetskih suplemenata obavezno se vrši pre upisa u bazu podataka, a svaka pojedina pošiljka se kontroliše na osnove parametare bezbednosti hrane i prilikom pojedinačnih uvoza, odnosno u redovnom monitoring", odgovaraju nadležni.
Nadalje smo upoznati sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO) i propisima Evropske unije (EU), kao i nadležnost Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza. Naime, u Članu 25 - Sanitarni, veterinarski i fitosanitarni zahtevi, definisano je da "roba koja se izvozi, uvozi, tranzitira ili se nalazi u nekom carinskom postupku podleže ispunjenju sanitarih, veterinarskih i fitosanitarnih uslova, u skladu sa propisima".
PRILOG PPNS
U skladu sa Članom 10. ovog Zakona, prema Principu poverljivost informacija, "informacije pribavljene u skladu sa ovim zakonom smatraju se poverljivim i ne mogu se objaviti, niti dostaviti trećim licima bez pismene saglasnosti lica na koja se odnose, osim kada je nadležni organ obavezan da to učini u skladu sa zakonom".
"Polazeći od navedenog principa, traženi podaci su već učinjeni javno dostupnim u skladu sa zakonom i podnosilac zahteva može iste naći na prethodno navedenom portalu Ministarstva zdravlja", tvrde potpisnici odgovora koji nam je upućen.
Ponavljamo: većina traženih podataka - a odnose se na zabrane uvoza, razloge zabrane, postupanju po rešenjima o zabrani uvoza, vrsti proizvoda, uvozniku i isporučiocu - nije učinjena javno dostupnim. Otuda ni mi, kao podnosioci zahteva, niti javnost, ne možemo da ih nađemo na sajtu Ministarstva, a to nalaže zakon koji se odnosi na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Završnica odgovora donosi apsurd: "Za detalje po pojedinim konkretnim pitanjima (broj rešenja o zabrani uvoza, razlozi za zabranu uvoza, vrste laboratorijskih ispitivanja i slično), podnosilac zahteva se može obratiti nadležnoj stručnoj službi Odeljenja za sanitarnu inspekciju, Sektora za inspekcijskih nadzor, Ministarstva zdravlja radi uvida u godišnje izveštaje i prikupljanja traženih podataka, odnosno za dobijanje kopija predmetnih izveštaja, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja".
Mi smo se obratili upravo nadležnima. Ministarstvo zdravlja je dostavilo odgovore Sektora za inspekcije poslove-Odeljenja sanitarne inspekcije, ali su nepotpuni.
Poverljivosti podataka tretira i sam Poverenik: "Odbijanje zahteva tražioca po osnovu tajnosti dokumenta podrazumeva obavezu prvostepenog organa, na kome je teret dokazivanja po zakonu, da dokaže da bi pristupom traženih informacija mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom i da ti interesi pretežu nad interesom za pristup informacijama, primenom testa interesa iz Člana 8 Zakona".
Inače, iz informatora o radu na 222 strane sa sajta Ministarstva zdravlja moguće je saznati što-šta, pored ostalog tu je i spisak najčešće traženih informacija od javnog značaja, ali se nijedna nije odnosila na GMO. I u informatoru stoji da su zahtevi za davanjem informacija od javnog značaja "usluge koje organ pruža zainteresovanim licima".
PRILOG PPNS
Na samom kraju odgovora koji je potpisala načelnik odeljenja dr Svetlana Mijatović, došli smo i do pomena troška koji vodi do saznanja: "Za pojedina pitanja koja zahtevaju detaljne analize i pregled svakog pojedinačnog predmeta koji su već arhivirani, Odeljenje za sanitarnu inspekciju nema kadrovske kapacitete, te se podaci mogu učiniti dostupnim, odnosno stavljeni na uvid podnosiocu zahteva da iste sam pregleda i istražuje u skladu sa zakonom o trošku podnosioca zahteva i u roku koji bi bio naknadno dogovoreno".
OTVORENI IZVORI INFORMACIJA
Kao primer koliko je važna transparentna komunikacija o kontroli hrane može da posluži najnoviji stručni izveštaj koji je objavio Centar za sigurnost hrane ("naslednik" Hrvatske agencije za hranu): PREGLED DOSTUPNIH REZULTATA MIKROBIOLOŠKE PRETRAGE HRANE KOJU UZORKUJU SUBJEKTI U POSLOVANJU HRANOM U OKVIRU SVOJIH PLANOVA SAMOKONTROLE. U toj susednoj zemlji se sve otvorenije govori o problemima ove vrste, pa tako nije tajna da su bakterije pronađene u više od polovine uzoraka sladoleda, da su kontaminirani i kolači, meso, mleko... Jedan od zaključaka iz ovog izveštaja je da u slučaju povećane prisutnosti pojedinih mikroorganizama, može se preporučiti privremena povećana učestalost uzorkovanja, dok se problem ne reši.
U međuvremenu je bilo i otvorenijih srpskih institucija za saradnju, pa je naš portal dobio odgovore Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koji potvrđuju da je po važećem Zakonu o GMO, ukupan broj zabranjenih pošiljaka od 2013. do 2017. godine - 3.955 tona.
Dva meseca kasnije, posredstvom Ministarstva poljoprivrede, stigli su i dopunjeni odgovori Uprave za zaštitu bilja koja nas je obavestila da je pri kontroli uvoza GMO zabranjen uvoz merkantilne soje zbog utvrđenog prisustva genetske modifikacije. Uvoznicima je bio zabranjen uvoz po Zakonu o GMO koji Članom 2 rešava zabranu stavljanja u promet: "Nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije".
Podsećamo ovim povodom kako javnost, tako i nadležne u državi i privredne subjekte da Ustav Republike Srbije garantuje i slobodu preduzetništva. Međutim, ona se može "ograničiti zakonom, radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije".
Kada je reč o potrošačima, Republika Srbija ih štiti, a slovo Ustava kaže: "Posebno su zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrošača, kao i sve nečasne radnje na tržištu".
Stoga će portal Prviprvinaskali.com nastaviti sa postavljanjem pitanja od javnog značaja do dobijanja odgovora nadležnih koji će biti, kako Ustav i predviđa - istiniti, potpuni i blagovremeni. Na ovakav pristup nas obavezuju i upozoravajuće reči genetičara dr Aleksandar Trbojević, profesora Medicinskog fakulteta:
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez naknade, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje linka ka izvornom tekstu na Prviprvinaskali.com.
ARHIVA PPNS
Zašto je Španija najveći proizvođač GMO u Evropi? Zato što su pod Frankovim režimom ućutkani društveni pokreti! Zašto je Crna Gora u tišini promenila Zakon o GMO? Zato što su pod tamošnjim režimom ućutkani društveni pokreti! - pitanja su i odgovori koje je u pismu javnosti potpisala doc. dr Tatjana Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioteririzam" koja je doktorirala na temu GMO.
- Članstvo u STO, EU, napredak u pregovaračkom procesu ili članstvo u NATO-u nije indikator stepena razvijenosti demokratije u jednom društvu. Treba da insistiramo na očuvanju domaće semenarske industrije. Seme je simbol slobode, prva i poslednja linija odbrane od GMO, nedvosmislena ja Brankov.
Komentara: 0