Evropska komisija (EK) predložila je danas reviziju svojih pravila o genetski modifikovanim usevima (GMO) kako bi se ublažila pojedina ograničenja za biljke koja su rezultat novije tehnologije za uređivanje gena. Kako prenosi Rojters, EK je takav potez obrazložila time što nastoji da poljoprivrednicima omogući pristup otpornijim usevima i kako bi se smanjila upotreba hemijskih pesticida.

EK je pokrenula reviziju 2021. nakon što je zaključila da zakon o GMO iz 2001. "nije pogodan".

Komisija je predložila da se biljke nove genomske tehnike (NGT) podele u dve kategorije, pa bi se tako usevi koji se mogu dobiti prirodnim ili konvencionalnim uzgojem bili izuzeti od GMO zakonodavstva i zahteva za obeležavanje, dok bi se sve ostale biljke tretirale kao GMO, za koje je potrebna procena rizika i autorizacija.

Biljke će se kvalifikovati za prvu kategoriju ako nema više od 20 genetskih modifikacija.

Brži proces odobravanja bi se primenio za drugu kategoriju biljaka ako su, na primer, tolerantnije na klimatske promene ili zahtevaju manje vode ili đubriva.

"Oplemenjivanje biljaka obično traje više od jedne decenije od prvih pozitivnih rezultata istraživanja do ulaska na tržište. Uređivanje gena nam omogućava da izvučemo pet godina iz ovog procesa", rekao je šef odeljenja za održivost kompanije Bajer Matijas Berninger.

ARHIV PPNS VEĆINA EVROPLJANA (86%) ŽELI DA HRANA KOJA SADRŽI GMO BUDE OBAVEZNO OZNAČENA

Grupe za zaštitu životne sredine kažu da je biljkama potrebna pažljiva kontrola i da predlog rizikuje da evropska poljoprivreda postane zavisna od velikih agrobiznis kompanija.

EK je pokrenula postupak ka prihvatanju takozvanih novih genomskih tehnika, koje nastoje da promene organizme na mnogo manje nametljiv način nego što je to bio slučaj sa starim GMO, i za koje se nada da će pomoći u borbi protiv globalnih izazova poput klimatskih promena i nestašica.

Decenijama je EU bila nepoverljiva da dozvoli upotrebu genetski modifikovanih organizama dok su SAD i druge države brzo prihvatile nove tehnologije bioinženjeringa.

"Nove genomske tehnike mogu vam dati iste rezultate kao kroz konvencionalnu i prirodnu selekciju, ili kroz ciljano ukrštanje, ali sa mnogo više brzine, preciznosti i efikasnosti", rekao je potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans.

Nove tehnike imaju za cilj da učine biljke sposobnijim da izdrže sušu dok im je potrebno manje pesticida.

Velike poljoprivredne kompanije pozdravile su planove EU, dok im se ekolozi protive. Današnji predlog je samo početak dugotrajnog procesa pošto sve zemlje članice i Evropski parlament moraju da potvrde planove pre nego što stupe na snagu.

Današnji zakon EU o GMO datira iz 2001. godine. On je ekolozima davao uveravanje da EU neće postati besplatna za sve multinacionalne agrokorporacije da proizvode GMO na veliko i prodaju proizvode građanima bez detaljnog obeležavanja i upozorenja.

Ekolozi su ponovo uznemireni, strahujući da najnovije odluke i dalje predstavljaju previše opasnosti i da moraju proći mnogo bolje testiranje.

Foto: Fibamdp; Jrc
Izvori: Tanjug i Beta

Iz arhive PPNS: Ko želi promenu?

Tržišni lideri koji zastupaju upotrebu novih genomskih tehnika su Corteva, Syngenta i Bayer/Monsanto. Iz industrije se godinama sve više čuju glasovi koji zahtevaju isključenost NGT iz važećih propisa o bezbednosti i propisa o obeležavanju. Time bi im bilo omogućeno da konačno stupe na tržište prehrambenih proizvoda Evropske unije i da potrošačima prodaju genetički modifikovane prehrambene proizvode. Prodavali bi onima koji inače ne bi kupovali te proizvode, kada bi imali izbora.

Evropa se dugo protivila genetički modifikovanoj hrani (Gen-Food). U Evropsku uniju sme da se uveze više od 60 GMO proizvoda, ali supermarketi su ih od početka 2000-ih postepeno povlačili iz prometa. Čak i u drugim regionima sa istorijski niskim zahtevima bezbednosti i obeležavanja, kao što su Kanada ili Sjedinjene Američke Države, trenutno se uzgajaju samo dve vrste useva na kojima je primenjena nova genomska tehnika.

Prazna obećanja i izgubljeno vreme

NGT uzgoji su, između ostalog, trenutno predstavljeni i kao sredstvo zaštite od suše. Vođa istraživanja biljne biotehnologije u preduzeću Bajer Ti Vaughn (Ty Vaughn) izjavio je za Politiko (Politico): "Stvar u vezi sa tolerancijom na sušu je veoma kompleksna i važno ju je analizirati i proveriti, kako bi mogla da funkcioniše u različitim okruženjima". Složenost kojom biljke reaguju na stres od suše nije istražena u potpunosti. Ako ništa drugo, mogle bi proći decenije dok se razviju nove genetički modifikovane biljke koje mogu da se nose sa ovom složenošću i raznovrsnošću drugih problema u vezi zaštite životne sredine. Poljoprivrednicima je sada potrebna pomoć, s obzirom na sve ekstremnije vremenske uslove.

Slično važi i sa obećanjima da se genetskom manipulacijom nad biljkama proizvodi zdravija hrana. Promena metabolizma masnih kiselina biljke može negativno da deluje na biljne hormone, rast, toleranciju na stres i na ulogu biljaka u lancu ishrane. Takođe, na osnovu visokih stopa mutacije obećana otpornost na viruse je sumnjiva. Primera radi, virusna rezistencija (otpornost na viruse) kod transgene biljke manioke (kasave) trajala je samo osam nedelja.

Uprkos marketinškim obećanjima da bi NGT-usevi doprineli zdravijoj ishrani i da bi proizvodnja bila osigurana i u sušnim periodima, često su najnapredniji GMO u pripremi otporni na herbicide, što je čak dovelo i do znatno veće upotrebe herbicida u poslednjih dvadeset godina. Oni koji podržavaju primenu novih genomskih tehnika nad biljkama profitiraju od dalje industrijalizacije poljoprivrede, od upotrebe pesticida koja je u porastu i sa tim povezane štete po životnu sredinu. Skreće se pažnja sa fokusa i finansiranja dokaznih rešenja za potrebe klime, poljoprivrednika i bezbednosti ishrane.

Detaljno: ISTRAŽIVANJE GLOBAL 2000 - EKOLOŠKI RIZICI OD BILJAKA PROIZVEDENIH NOVOM GENOMSKOM TEHNIKOM


Evropski sud pravde je svojom presudom od 25. jula 2018. (C-528/16) ustanovio da su NGT biljke, proizvedene uz pomoć ciljne mutageneze (uređivanja genoma), obuhvaćene odredbama na osnovu direktive 2001/18EG o puštanju i stavljanju na tržište genetički modifikovanih organizama. Ovo predstavlja izazov za kontrolne laboratorije da detektuju i identifikuju takve NGT biljke i da izmere njihovu učestalost u namirnicama i u hrani za životinje.

U ovom izveštaju se analizira koje mogućnosti trenutno ima jedna kontrolna laboratorija da bi ispunila ove zadatke. Pritom je potrebno posebno uzeti u obzir postojeću opremu, dostupne izvore informacije, ograničenja i zahteve u svakodnevnoj kontroli. Prikazani su pristupi daljem razvoju, kako bi se podržale kontrolne aktivnosti.

Detaljno: ANALIZA METODA DETEKCIJE ZA GENOMSKI UREĐENE I KLASIČNE GM BILJKE

U autorskom članku na portalu PRVI PRVI NA SKALI iz decembra 2022. godine, prof. dr Tatjana Brankov podsetila je da je završena studija u kojoj se zaključuje da nove genomske tehnike (NGT) (čitaj GMO) mogu značajno doprineti povećanju održivosti proizvodnje i borbi protiv klimatskih promena, te da važeće zakonodavstvo EU o GMO nije prikladno za nove tehnologije. S tim u vezi prioritet agende Ursule fon der Lajen za 2023. godinu je promena zakona o GMO, što će najverovatnije značiti fundamentalnu deregulaciju, odnosno izuzimanje proizvoda koji se dobijaju CRISPR-Cas i sličnim tehnologijama "uređivanja gena" iz trenutno važeće procene rizika, sledljivosti i obeležavanja.

U cilju sprečavanja takvog ishoda i osvešćivanja javnosti, Zelena grupa (Green Group/EFA), berlinska kancelarija Fondacije za poljoprivredu budućnosti (Save Our Seeds) i Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu (IFOAM) nakon diskusije u Evropskom parlamentu održane u novembru 2022. godine zahtevaju da se postojeća regulative EU koja poštuje princip predostrožnosti, koegzistenciju konvencionalnih i GMO useva u poljoprivredi i pravo potrošača na slobodan izbor, primenjuje i na proizvode nastale novim tehnologijama editovanja.

Detaljno: VEŠTAČKO MESO, GMO, KORONA – POSTOJI LI VEZA?

"Imamo dva puta. Jedan je da pristanemo na editovanje gena, veštačko meso, potpuno porobljavanje srpskog seljaka od strane multinacionalnih kompanija..., i to su nepovratne posledice. Drugi put je da vratimo osećaj nacionalnog ponosa, da shvatimo ko smo, šta sve možemo da uradimo na polju prehrambenog sektora, da svesno i strateški jačamo svog seljaka i povećamo ulaganja, što je esencijalno važno, u istraživanje i nauku. Bez toga ne možemo razvijati nove tehnologije, a ako ne razvijamo svoje, zavisni smo od tuđih tehnologija. Postoji precizno navodnjavanje, na primer, time ćemo da čuvamo vodne resurse i sve ono što će nas voditi uštedi, ali i zaštiti životne sredine."

PREHRAMBENI SUVЕRENITET TREBA DA BUDE STRATEŠKI CILJ SRBIJЕ

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS