Danas, na Svetski dan prava potrošača, ukazujemo na štetnost GMO proizvoda, ali i na prava svih nas da znamo kakvu hranu kupujemo i jedemo i da li svoj novac, i ne znajući to, ulažu za profit GMO kompanija – poručili su aktivisti Centra za životnu sredinu Banjaluka, sa zanimljivog performansa, koji su priredili na Trgu Krajine.
- Potrošači najčešće nisu upućeni kakve namirnice se nalaze na našem tržištu. Postoje restriktivni zakoni, ali se proizvodi koji sadrže GMO i dalje mogu pronaći na našem tržištu, a pri tome nisu obeleženi. Prilikom kupovine, građani nemaju informaciju da li svoj novac ulažu za profit GMO kompanija ili štite svoje zdravlje – izjavila je Ivana Kulić, koordinatorka Anti GMO kampanje u Centru za životnu sredinu i dodala: “Kao što postoje proizvođači koji žele zaštiti svoj brend te koriste oznaku ‘NON GMO’, smatramo da bi bilo pošteno da proizvođači koji koriste GMO to i da naglase na deklaraciji svojih proizvoda", piše Srpskainfo.
S ciljem ukazivanja na to kako je teško doći do prave informacije o proizvodima koji se nalaze na našim policama, ekolozi su na trgu instalirali kravu i svinju od stiropora, a građani su imali priliku da kroz improvizivanu lupu gledaju njihov bar kod.
- Prethodnih meseci svedočili smo planiranim izmenama zakona na nivou Republike Srpske, kojim bi se dopustilo korištenje GMO stočne hrane. Upravo ova naša krava i svinja hranjene su takvom hranom, a potrošačima bi trebala velika lupa prilikom kupovine ustanove da li je konačni proizvod GMO – poručili su aktivisti.
Dodali su da u zemlji koja ima mnogo potencijala za organsku poljoprivredu, to treba iskoristiti, jer je to budućnost zadovoljavanja domaćih potreba za hranom, ali i mogućnost izvoza i konkurentnosti na tržištu.
Milkica Milojević Izvori: Blic/CZZS
ARHIVA PPNS
Jedan od najvećih mitova: GMO iskorenjuje glad.
"Jasno je da čak i kada bi GMO donosili dramatično povećanje prinosa, što nije nedvosmisleno potvrđeno, glad ne bi bila iskorenjena jer se ne bi izmenila koncentracija i distribucija ekonomske moći, posebno pristup obradivoj zemlji i kupovna moć siromašnih (više od dve milijarde ljudi na planeti ima dnevnicu nižu od dva dolara, dok preko 850 miliona ljudi raspolaže sa samo jednim dolarom dnevno). Čak je i Svetska banka zaključila da rapidno povećanje proizvodnje hrane ne znači i automatski smanjenje broja gladnih. Njihov zaključak je da se problem gladi može ublažiti ’redistribucijom kupovne moći i resursa u korist onih koji su pothranjeni’. Ukratko, ako najsiromašniji nemaju novaca da kupe hranu, povećana proizvodnja im doista ništa neće značiti.“
Zašto je Španija najveći proizvođač GMO u Evropi? Zato što su pod Frankovim režimom ućutkani društveni pokreti! Zašto je Crna Gora u tišini promenila Zakon o GMO? Zato što su pod tamošnjim režimom ućutkani društveni pokreti! - pitanja su i odgovori koje je u pismu javnosti potpisala doc. dr Tatjana Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioteririzam" koja je doktorirala na temu GMO.
- Članstvo u STO, EU, napredak u pregovaračkom procesu ili članstvo u NATO-u nije indikator stepena razvijenosti demokratije u jednom društvu. Treba da insistiramo na očuvanju domaće semenarske industrije. Seme je simbol slobode, prva i poslednja linija odbrane od GMO, nedvosmislena ja Brankov.
Komentara: 0