Genetski modifikovane organizme (GMO) zameniće različiti proizvodi koji će biti stvarani alternativnim tehnologijama, tvrdi predsednik Agrobiznis kluba Ukrajine Aleks Lisica.
Lisica, koji je takođe izvršni direktor poljoprivredne kompanije IMC, je izrazio uverenje da će se proizvodnja mesa na svetskom nivou smanjiti a povrća povećati, kao i da će rasti broj vegetarijanaca i vegana.
- Ljudi će više razmišljati o klimi, ne samo u smislu kako žive nego kako konzumiraju. Ovo je trend koji pratimo u agrobiznisu, rekao je on u intervjuu za portal Rajfajzen banke Discover SEE.
Odgovarajući na pitanje koje tehnološke inovacije očekuje u poljoprivredi na svetskom nivou, Lisica je kazao da očekuje da veštačko „meso" biljnog porekla postane popularnije od životinjskih proizvoda.
On je rekao da će veliku ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji imati roboti, ali da nikada neće moći da zamene ljude u situacijama kada je potrebno smišljati nekonvencionalna rešenja.
- U Ukrajini čak i traktore voze roboti a ne ljudi. Tako da će roboti igrati veliku ulogu ali istovremeno nam trebaju kreativni ljudi, koji su sposobni da analiziraju podatke i donose odluke", rekao je Lisica.
IMC je jedna od najvećih poljoprivrednih kompanija u Ukrajini, a Lisica kaže da su efikasnost i inovacije strateški prioritet te firme, za šta je ključna spremnost na promene u lancima upravljanja i snabdevanja.
- Mislim da smo prva poljoprivredna kompanija u Ukrajini koja ima poziciju menadžera za efikasnost. Druga pozicija je šef odseka za inovacije, i njegov tim. On traži nove stvari širom sveta koje mogu biti uvedene u našoj kompaniji, kazao je Lisica.
Prosečne proizvođačke cene ne-transgenog kukuruza u poslednjih dvadeset godina u Ukrajini (najvećem svetskom izvozniku ne-transgenog kukuruza) bile su niže od prosečnih cena proizvođača transgenih kukuruza tri najveća izvoznika: SAD, Brazila i Argentine.
Takođe, cene kukuruza iz ukrajinskog izvoza su bile niže od prosečnih svetskih izvoznih cena od 2001. godine, a od 2009. godine one su stalno znatno niže od argentinskih i brazilskih cena. Iako manje konkurentna u proizvodnji soje nego u proizvodnji kukuruza, od 2008. godine izvozne cene soje u Ukrajini bile su niže od argentinskih, brazilskih i američkih. Primer Ukrajine pokazuje da je često priča o nižoj tržišnoj ceni za transgenu soju i kukuruz čisto i jednostavno mit. Potpuno drugačija dimenzija problema je dominacija GMO soje i kukuruza na svetskom tržištu. Naše računanje otkriva da tek nešto više od 2% soje i 20% kukuruza dolaze iz zemalja koje ne gaje transgene sorte. Svakako, učešće ne-GMO soje i posebno kukuruza na globalnom tržištu je veće zato što zemlje koje proizvode transgene useve takođe proizvode svoje pandane - konvencionalne useve. Međutim, dominacija GMO nad tržištem je neporeciva.
Istraživanja prikazana u ovoj knjizi pokazuju da se transgenska tehnologija može tumačiti više kao logičan nastavak intenziviranja i industrijalizacije poljoprivredne proizvodnje nego kao ekološki prihvatljiva tehnologija. Da bi se podržalo ovo tumačenje, zemlje koje proizvode GMO koristile su dva do četiri puta više pesticida (mereno kao upotreba aktivnih sastojaka pesticida u trajnim obradivim površinama) od Ukrajine, zemlje koja ne proizvodi GMO. Najveća razlika između Ukrajine i zemalja koje proizvode GMO odnose se na potrošnju herbicida, dok je najmanja razlika u potrošnji fungicida i baktericida. Znajući da su gotovo sve komercijalizovane transgene kulture stvorene da budu tolerantne na određene herbicide ili otporne na insekticide, manje razlike u potrošnji fungicida i baktericida među GMO i zemljama koje nisu GMO su sasvim razumljive.
Komentara: 0