Lobistička grupa gigantskih korporacija pokušava da progura zakon koji bi umanjio zaštitu potrošača u EU
Načelo predostrožnosti – da nešto ne može biti smatrano bezbednim za upotrebu ako postoji i najmanja sumnja nauke u taj proizvod – skoro tri decenije je temelj evropskih zakona o zaštiti potrošača i odnosi se na sve od genetski modifikovanih žitarica do samovozećih automobila. Međutim, velike korporacije su mnogo novca potrošile na lobiranje da u zakonodavstvo uđe konkurentska filozofija koja njima ide u prilog: da njihovi proizvodi lakše dobiju zeleno svetlo tako što bi se tretirali kao značajna naučna inovacija.
„Načelo inovativnosti”, za koje kritičari kažu da je izmišljena fraza, uskoro bi moglo prvi put da uđe u jedan zakon EU, piše portal „Politiko”. Evropski parlament danas će glasati o zakonu za „Horizont Evropa”, kapitalni program EU za istraživanja i razvoj od 2021. do 2027. godine. U nacrtu se propagira razvoj „regulative naklonjene inovacijama kroz kontinuiranu primenu načela inovativnosti”.
Zagovornici tvrde da on neće zameniti načelo predostrožnosti, već da će stvoriti okvir naklonjeniji novim otkrićima, dok kritičari tvrde da će širom otvoriti vrata za proizvode i supstance s neispitanim delovanjem na zdravlje ljudi i okolinu. Prepiska i tehnička dokumentacija u koje je „Politiko” imao uvid otkrivaju kako je konzorcijum najvećih svetskih energetskih i agrohemijskih kompanija godinama lobirao u Briselu da se usvoji „načelo inovativnosti”. Radili su to preko organizacije ERF, koja sebe naziva neprofitnim tink-tenkom, a na spisku članova ima najveće kompanije čiji proizvodi imaju uticaja na ljudsko zdravlje ili životnu sredinu: „Filip Moris” i BAT, „Ševron”, „Bajer”, „Monsanto”, BASF...
Na jednom od sastanaka s direktorom za inovacije Evropske komisije u maju, predstavnici hemijske industrije su rekli da metode i proces odlučivanja Evropske agencije za hemikalije mogu da imaju ozbiljne posledice za evropsku industriju. U imejlu koji je ERF uputio kabinetu evropskog komesara za inovacije početkom 2017. naučne studije koje ne idu naruku industriji opisane su kao kvazinauka.
U Organizaciji korporativne Evrope, nevladinoj organizaciji koja ukazuje na efekte lobiranja velikih kompanija na politiku EU, ističu da su najprljavije evropske industrije, hemijska, duvanska i industrija fosilnih goriva, izmislile „načelo inovativnosti” da bi na tržište lakše progurale često rizične proizvode poput hemijskih supstanci, pesticida, lekova i proizvoda dobijenih novim metodama genetskog inženjeringa. Analize su pokazale da je šteta mogla u velikoj meri da se spreči da je veća predostrožnost primenjena u slučaju azbesta ili diditija. Organizacija je na osnovu zakona o pristupu informacijama od javnog značaja dobila dokumentaciju koja, kako tvrdi, otkriva nameru ovih industrija da pozivanjem na „inovativnost” podriju zakone EU o hemikalijama, novoj hrani, pesticidima, nanoproizvodima i lekovima.
Ako izraz uđe u zakone, korporacije će u fazi ocene bezbednosti proizvoda moći da tvrde da se ugrožava inovativnost, što je relativno lako jer nema jasne definicije toga šta je inovacija, pa će to biti velika pobeda krupnog biznisa, kažu kritičari.
„Industrija je vrlo mudro uspela da progura nešto što zvuči legitimno. Znate, ko može da bude protiv inovacija i novih radnih mesta? Zapravo, mali je deo industrije mnogo puta bio osujećen principom predostrožnosti”, kaže holandski profesor Gert van Kalster.
Za Evropsku komisiju, dva principa su „dve strane istog novčića za dobrobit građana”.
„Predostrožnost je suštinski važna kako bi na tržište dolazili samo bezbedni proizvodi. Međutim, ne smemo da ograničimo potencijal inovativnih i možda revolucionarnih tehnologija koje imaju vrednost za društvo i ekonomiju”, rekla je portparolka komisije.
Predstavnik nemačke hemijske kompanije BASF naveo je kao primer inovacije koja će ublažiti problem prehrane životinja, njihovu novu hranu za lososa na bazi ulja kanole. Proizvod je dobio odobrenje u Latinskoj Americi, a u Evropi čeka na dozvolu.
„Trenutno za svaki kilogram lososa koji se pojede morate da izvučete tri-četiri kila ribe iz Atlantika da biste nahranili lososa. To nije dobro za životnu sredinu, pingvine, morske lavove ni bilo kog drugog”, rekao je za „Politiko” Pol Lenard iz BASF-a.
Govoreći o riziku za potrošače, rekao je da je on sastavni deo života, jer, kako je rezonovao za „Politiko”, „nikom se ne izlazi iz kreveta s idejom da uopšte neće rizikovati jer u tom slučaju ne bi silazio ni niz stepenice”.
Foto: Genetic Literacy Project, Beyond GM, Soylent Blog Autor: Jelena Kavaja Izvor: Politika
ARHIVA PPNS
Zašto je Španija najveći proizvođač GMO u Evropi? Zato što su pod Frankovim režimom ućutkani društveni pokreti! Zašto je Crna Gora u tišini promenila Zakon o GMO? Zato što su pod tamošnjim režimom ućutkani društveni pokreti! - pitanja su i odgovori koje je u pismu javnosti potpisala doc. dr Tatjana Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioteririzam" koja je doktorirala na temu GMO.
- Članstvo u STO, EU, napredak u pregovaračkom procesu ili članstvo u NATO-u nije indikator stepena razvijenosti demokratije u jednom društvu. Treba da insistiramo na očuvanju domaće semenarske industrije. Seme je simbol slobode, prva i poslednja linija odbrane od GMO, nedvosmislena ja Brankov.
Komentara: 0