Poljoprivredni fondovi EU u centralnoj i istočnoj Evropi ’veoma problematični’

Poljoprivredni fondovi EU u centralnoj i istočnoj Evropi ’veoma problematični’

Poljoprivredne subvencije EU i dalje se zloupotrebljavaju širom centralne i istočne Evrope (CEE), uprkos brojnim pokušajima Evropske komisije da to spreči, pokazao je jedan izveštaj.

Izveštaj rađen za grupu Zeleni/EFA u Evropskom parlamentu obuhvatio je pet članica EU iz centralne i istočne Evrope - Bugarsku, Češku, Mađarsku, Slovačku i Rumuniju, i pokazao je da je pitanje trošenja poljopivrednih fondova EU u svim tim zemaljama "veoma problematično".

Poslednjih godina nekoliko izveštaja je upozorilo na zloupotrebu poljoprivrednih subvencija EU u zemljama centralne i istočne Evrope ukazujući na sukob interesa, nepotizam, korupciju i prevare.

U novom izveštaju se ističe da zloupotreba poljoprivrednih fondova ne samo da koči napore EU da ispuni brojne važne ciljeve, poput onih u zaštiti biodiverziteta i borbi protiv klimatskih promena, već i potkopava poverenje u EU i njenu borbu za vladavinu prava.

Komisija u prvom trenutku nije želela da komentariše izveštaj, kao ni ministarstva za poljoprivredu iz tih pet zemalja, osim češkog.

"Smatramo da je sistem subvencija u Češkoj Republici trasparentan. Nećemo davati više komentara", rekao je predstavnik češkog ministarsta poljoprivrede.

Nešto kasnije oglasilo se i mađarsko ministarstvo.

Pitanjem zloupotrebe novca EU baviće se i Kancelarija evropskog javnog tužioca (EPPO).

Evropski parlament je pak predložio da se definišu aktivni ili "pravi" poljoprivrednici koji mogu da dobiju sredstva ali razgovori o tome još traju.

"Potrošili smo godine razgovarajući o definiciji ’pravog’ poljoprivrednika a još uvek se mnogi ’poljoprivrednici iz fotelje’ provlače kroz rupe (u sistemu)", rekao je u nedavnom intervjuu za EURACTIV irski evroposlanik Kris Makmanus (Chris MacManus).

Političke veze

Izveštaj je ukazao na "sistemsku prednost" velikih farmi čiji menadžeri generalno imaju "bliske veze sa vladajućim partijama" u svojim zemljama.

"Ovaj izveštaj je jasno pokazao da postoji snažna veze između političara i najvećih korisnika subvencija u pet analiziranih zemalja", navodi se i dodaje da se čini da je bez bliskih veza sa političarima u nekim slučajevima pristup zemljištu "gotovo nemoguć".

Takođe se u izveštaju ukazuje da su poljoprivredni fondovi EU postali "atraktivna poslovna prilika za prevarante različitih vrsta koje poljoprivreda malo interesuje".

Podseća se i da je nedavna revizija Evropske komisije potvrdila da je češki premijer Andrej Babiš prekršio nacionalne i EU propise o sukobu interesa jer je utvrđeno da je nastavio da kontroliše poljoprivrednu kompaniju Agrofert.

Privilegovane velike farme

U izveštaju se zaključuje da postoji "jasna nejednakost" između alokacija za velike i za male farmere i da mnoge zemlje ne koriste u punoj meri postojeće instrumente iz Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) da podrže male farmere.

Dokazi iz izveštaja ukazuju i na slučajeve kada se velike farme tretiraju na povlašćen način.

Kako je izvestio slovački Euraktiv, Slovačka je nedavno objavila planove za uvođenje redistribucije plaćanja kako bi deo poljoprivrednih subvencija EU preusmerila sa velikih na mala gazdinstva. Međutim, to je naišlo na osudu Slovačke poljoprivredne komore (SPPK), najvećeg poljoprivrednog udruženja u zemlji, i takođe podstaklo proteste u zemlji.

Komentarišući izveštaj, evroposlanica Zelenih Viola fon Kramon, članica Odbora za budžetsku kontrolu u EP, rekla je da dokazi pokazuju da poljoprivredni fondovi EU "podstiču prevare, korupciju i uspon bogatih poslovnih ljudi".

"Uprkos brojnim istragama, skandalima i protestima, Komisija izgleda ’žmuri’ na osionu zloupotrebu EU fondova", rekla je nemačka evroposlanica.

"CAP ne deluje, pruža pogrešne podsticaje za to kako se zemljište koristi, što šteti životnoj sredini i lokalnim zajednicama", upozorila je Fon Kramon.

Cunami laži

Mađarsko ministarstvo poljoprivrede obrušilo se na grupu Zeleni/EFA. U ministarstvu su ocenili da izveštaj predstavlja "cunami laži" i osudili ga zbog "potpunog zanemarivanja činjenica".

Takođe su optužili Zelene da "pucaju u evropski poljoprivredni model u celini".

"Svako ko napada mađarski režim poljoprivrednih grantova zapravo napada temelje evropskog sistema poljoprivrednih subvencija koji trenutno favorizujue poljoprivrednike", navodi se u saopštenju mađarskog ministarstva u ističe da izveštaj "jasno cilja na poljoprivredu i poljoprivrednike".

U saopštenju se tvrdi da se EU grantovi u Mađarskoj daju u skladu sa brojem hektara poljoprivrednog zemljišta ili veličinom stada, kao i u skladu sa poštovanjem niza propisa od strane poljoprivrednika. Ističe se i da "nema mesta za pojedinačne kriterijume, subjektivno sviđanje ili nesviđanje, niti za promišljanja po nekom drugom osnovu".

Kako se dodaje, Mađarska je usvojila jedan od "najstrožih režima" za dodelu poljoprivrednih subvencija. Navodi se i da Evropska komisija i Evropski revizorski sud redovno rade kontrole.

Odgovarajući na kritike Budimpešte, Fon Kramon je za EURACTIV rekla da vladino saopštenje "ne protivreči nijednoj rečenici iz studije".

"Najveći deo CAP fondova ide u ruke malog broja ljudi i to mađarsko minitarstvo nije opovrglo", rekla je evroposlanica.

Izvor: Euroaktiv 


PRILOG, IZ ARHIVE

Studija: Analiza sporazuma između Evropske unije i Merkosura,, 2019
By Dr. Luciana Ghiotto and Dr. Javier Echaide,
members of the European Parliament The Greens/EFA

Prepuštanje rasprave o asinhronom odobrenju GMO radnoj grupi moglo bi da predstavlja problem jer bi tamošnje rasprave mogle da pređu okvire samog sporazuma i da utiče na unutrašnju regulativu EU. Zaista, nema usklađivanje regulatornih okvira za sadnju GMO između zemalja. Na primer, u SAD se GMO usevi obično smatraju ekvivalentnim usevima, a suprotno tome u Evropi se transgeni usevi smatraju novim procesom i stoga svaka transgena biljka zahteva novi postupak ocenjivanja i odobrenja. U zemljama poput Nemačke stanovništvo generalno odbija proizvode koji sadrže GMO - približno 80% potrošača odbija da ih prihvati.

Potreba za garantovanjem asinhrone autorizacije je logična iz perspektive Merkosura* jer je veliki deo njihovih useva transgen. Za zemlje Merkosura spor i složen proces odobravanja GMO u EU postaje problem za marketing njihovih proizvoda.

Tokom pregovora, zemlje Merkosura protivile su se uključivanju princip predostrožnosti, s obzirom da se njihov agro-izvozni model zasniva na ogromnim količinama GMO i pesticida. Četiri zemlje Merkosura bile su deo spora protiv EU u STO na njen moratorijum na GMO, koji je EU odbranila apelujući na princip predostrožnosti. EU je izgubila ovaj slučaj.

Verovatno da će zemlje Merkosura izvršiti intenzivan pritisak na EU da svoje standarde učini fleksibilnijim, a ne primenjuje princip predostrožnosti na asinhrono odobravanje GMO - sve u potrazi za slobodnom trgovinom. Evropski potrošači će platiti cenu.

Sporazumom će se proširiti uvozne kvote za hranu i poljoprivredne proizvode iz Merkosura koji se proizvode sa GMO i visokim nivoom pesticida. Relevantna poglavlja utvrđuju odredbe za poštovanje standarda EU, ali istovremeno sporazum smanjuje kontrole uvoza. Omogućava i samooveravanje izvoznika pod kontrolom državnih agencija. Ipak, pokazalo se da je ovaj kontrolni mehanizam lako korumpiran, kao što je viđeno je sa nedavnim skandalima sa mesom iz Brazila. Dakle, sporazum će omogućiti više mesa za uvoz u EU, dok će se kontrola uvoza spustiti. U stvari, kontrola uvoza na granicama EU već je krajnje nedovoljna, kao što je u Izveštaju objasnila Evropska agencija za sigurnost hrane. Tako će postati još teže garantovati zaštitu potrošača u EU ukoliko sporazum stupi na snagu.

* Prim. PPNS: Merkosur (šp. Mercado Común del Sur, port. Mercado Comum do Sul) pje olitička i privredna organizacija koju čine Argentina, Brazil, Paragvaj, Urugvaj, Venecuela. Cilj ove organizacije je promovisanje slobodne trgovine i slobodnog protoka dobara, ljudi, i kapitala. Merkosur i Andska zajednica naroda, kao carinske unije, zajedno učestvuju u procesu ekonomske integracije Južne Amerike u okviru Unije južnoameričkih nacija. Bolivija, Gvajana, Ekvador, Kolumbija, Peru, Surinam i Čile imaju status pridruženih članova.

Study: Analysis of the agre... by Prvi Prvi Na Skali



Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020


ARHIVA PPNS

ZA GMO NEMA MESTA U HRVATSKOJ POLJOPRIVREDI



NOVA GENOMSKA TEHNIKA (NGT) MOGLA BI DA ZAMENI GMO?



VEĆINA EVROPLJANA (86%) ŽELI DA HRANA KOJA SADRŽI GMO BUDE OBAVEZNO OZNAČENA 


PREPORUKA PPNS

PREDAVANJE "SRBIJA I GMO - PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST" - PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ (VIDEO)

PREDAVANJE "KOVID-19 - KATALIZATOR POVEĆANJA PREHRAMBENOG SUVERENITETA?" - PROF. DR TATJANA BRANKOV

Prof. dr Tatjana Brankov: Kovid-19 - katalizator povećanja prehrambenog suvereniteta?

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

ARHIVA PPNS

DREN

ROKENROLER

RADION

MIHAJLO PUPIN

ARČIBALD RAJS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari