Čak i kada naziv zvuči tako prirodno, najveći broj vitamina potiče iz laboratorije, a nije ni redak slučaj da potiču iz laboratorije genetičkog inženjeringa. Osim toga sve više se odobravaju vitaminska jedinjenja, koja i ne postoje u prirodi.

Ukratko najvažnije:

• Vitamini prirodnog porekla, dakle dobijeni iz biljaka ili životinja su veoma retki.
• Pojam „prirodno“ nije zakonski zaštićen za vitamine i minerale.
• Pored sintetičke proizvodnje u laboratoriji, vitamini se mogu dobiti takođe i korišćenjem genetski modifikovanih bakterija (GMO). I to ne mora biti obeleženo.
• Neka jedinjenja, poput novih vrsta odobrenih vitaminskih i mineralnih jedinjenja su često veštačka i ne pojavljuju se u prirodi.
• Lista sastojaka pod određenim okolnostima pruža izvesne smernice.

Sadržaj:

1. Odakle dolaze vitamini?
2. Nove vrste vitaminskih i mineralnih jedinjenja su uglavnom sintetičke
3. Genetički inženjering je moguć
4. Kako izgleda obeležavanje?

Odakle dolaze vitamini?

Za dijetske suplemente (i drugu hranu) zakonom je utvrđeno, koji vitamini i minerali mogu da se dodaju. Na koji način se proizvode, nije regulisano.

Pošto su dosta jeftiniji, vitamini se danas po pravilu proizvode sintetički, odnosno u laboratoriji. Ovo može jednostavno uspeti hemijskim reakcijama (npr. posredstvom sinteze vitamina C iz glukoze (dekstroza) ili krekovanjem od sirove nafte / sirovog benzina, između ostalog za proizvodnju vitamina A), ali takođe i biotehničkom farmacijom uz pomoć mikroorganizama, gljiva ili kvasca (npr. vitamin K, vitamin D). Među njima se mogu naći i genetski modifikovani organizmi (GMO). Tako je već oko 15 godina, kod vitamina C uobičajen proces fermentacije sa genetski modifikovanim sojevima. Vitamini stvarnog, prirodnog porekla, dakle dobijeni iz biljaka i životinja, su veoma retki.

Made in China

Dok su pre oko 20 godina na tržištu vitamina uglavnom vladali američki, evropski i japanski proizvođači, danas se najveći proizvođači vitamina nalaze u Kini, a takođe i delom u Indiji. Pretežno vanevropska proizvodnja može dovesti do uskih grla u isporuci. Tako je Ministarstvo za trgovinu i industriju Indije, u jeku pandemije korona virusa, već početkom marta 2020. ograničilo izvoz 10 lekova (uključujući antibiotike i lekove protiv bolova) i vitamine (B1, B6 i B12), kako bi osiguralo snadbevanje svog stanovništva. Ovo ograničenje je u međuvremenu ukinuto. Iako je Indija jedna od važnijih dobavljača za Evropu i za druge regione sveta, ona takođe nabavlja 70% prerađenih aktivnih sastojaka iz Kine.

Vitamin C se proizvodi skoro samo u Kini. Najveći evropski proizvođači su farmaceutski koncerni kao DSM (uključujući i proizvodnju vitamina C i E u Kini), BASF i Lonza, koji su delove svojih proizvodnih pogona preneli u Kinu ili to planiraju. Nekadašnji francuski proizvođač Adisseo je danas deo Chem China. Zapravo postoje mnogi prehrambeni dodaci, koji se reklamiraju sa „proizvedeno u Nemačkoj“, ali to ne znači da pojedinačni sastojci, odnosno čisti vitamini, nisu proizvedeni u Kini ili negde drugde u svetu.

Međutim, u međuvremenu se zahvaljujući novom zakonu (Provedbena uredba (EU) 2018 / 775) za sve proizvedene prehrambene dodatke od 1. aprila 2020. godine, mora navesti odakle takozvani primarni sastojci potiču, kada se proizvod plasira na tržište sa upućivanjem na svoje geografsko poreklo. Tada to izgleda kao na primeru ispod:

Koliko je proizvodnja održiva, o tome se može samo nagađati. Međutim postoje izveštaji o enormnim ekološkim štetama. Prema izveštaju iz ZEIT-a iz 2016. godine, ekološki zahtevi u Evropi su postali preskupi, i samim tim premeštanje u Kinu. FAZ (Frankfurter Allgemeine Zeitung) 2018. godine izveštava, da su ekološki zahtevi za proizvodnju vitamina povećani, kako bi se mogli nositi sa užasavajućim zagađenjem vazduha u Šiđadžuangu.

Folna kiselina je u osnovi sintetički oblik, prirodni oblik folata po pravilu nije dovoljno stabilan. Međutim, sada ima više folata iz prirodnih izvora kao što su limunova kora ili spanać.

ARHIVA PPNS VIŠE OD 100 ORGANIZACIJA IZ NEMAČKE: U BUDUĆNOSTI STROGO REGULISATI GENETIČKI INŽENJERING

Nove vrste vitaminskih i mineralnih jedinjenja su uglavnom sintetičke

Pored prirodno nastalih jedinjenja mikronutrijenata takođe se još uvek koriste vitaminske i mineralne forme, koje ne postoje u prirodi. Ako nisu korišćeni u EU pre 1997. godine potrebno je odobrenje da se radi o novim namirnicama / o novom sastojku hrane. Upotreba ovih sintetičkih jedinjenja, uspeva iz različitih razloga, na primer da bi se postigla bolja biodostupnost, zato što su ta jedinjenja stabilnija i / ili lakše mogu da se obrađuju, ili takođe samo zato što su ona proizvedena uz najniže troškove. O kojim jedinjenjima se tačno radi možete pročitati ovde. Kod vitamina trenutno postoje takva jedinjenja za vitamin D i K, za folnu kiselinu i niacin. Nove vrste mineralnih jedinjenja postoje kod kalcijuma, gvožđa, magnezijuma, silicijuma i cinka.

Genetički inženjering je moguć

Genetski procesi za proizvodnju vitamina se takođe nazivaju „bela biotehnologija“, i dugo ih promoviše Savezno ministarstvo istraživanja.

Kod vitamina C, B2 i vitamina B12, godinama se u velikoj meri koriste biotehnološki procesi proizvedeni sa genetski modifikovanim bakterijama. Takođe i dalje postoje procesi bez GMO, na primer za beta – karoten kao prekursor vitamina A ili biotin, ali takođe i za vitamin B2 i vitamin C. Vitamin E se može dobiti kako iz biotehnologije tako i iz (GM) soje.

Prema bazi podataka, ovi sastojci mogu poteći transageno iz genetske proizvodnje:

• Vitamini: C, E, B2, B12, biotin, beta – karoten
• Amino kiseline: cistein, glutaminska kiselina, lizin, metionin, triptofan, treonin, fenilalanin
• Biljni steroli / fitosteroli

Šta je zabranjeno: Vitamini ne smeju biti kontaminirani genetski modifikovanim organizmima (GMO). Ukoliko je to slučaj povlače se sa tržišta, odnosno se odbacuju već na spoljnoj granici EU. Prema Evropskom sistemu upozoravanja, 2018. godine to je bio slučaj sa B2 – proizvodom, radilo se o genetski proizvedenim bakterijama, otpornim na bakterije u vitaminskom aditivu za stočnu hranu.

Vitamini A, D, E i K koji se tope u mastima, takođe se primenjuju na noseće supstance, kako bi se bolje obrađivali. Za neke od nosećih supstanci, genetske primene su moguće, na primer: skrob, glukoza, meltodekstrin. Naravno i u prehrambenim dodacima mogu biti prisutni i ostali genetski proizvedeni sastojci, kao što su arome i aditivi, kao što su enzimi, emulgatori (iz GM soje), punila (dekstrin, meltodekstrin, celuloza iz GM kukuruza) ili zakiseljivač limunska kiselina, bez odgovarajućeg obeležavanja. Ali ni ovde sam GMO ne sme biti uključen. Godine 2020. Belgija je u sistemu brzog upozorenja prijavila proizvod sa GMO kontaminiranim enzimom (papsin) iz Nemačke, koji je potom povučen sa tržišta.

Kako izgleda obeležavanje?

Za dijetske suplemente (dodatke ishrani) važe brojni opšti zahtevi za obeležavanje. Međutim nema upozorenja na način proizvodnje sadržanih supstanci ili porekla. Ilustracije i izjave poseduju često jednu prirodnu sliku. Međutim, termin „prirodno“ za vitamine i mineralne materije nije zakonski (pravno) zaštićen.

Lista sastojaka nudi jedino jednu malu usmerenost vezano za poreklo vitamina. Iz oznake sastojaka međutim proizilazi, da li su oni prošli specijalnu obradu, dakle da li su komadići voća dodavani celi, sušeni ili u formi praha.

Sintetički proizvedeni vitamini se najčešće navode svojim imenima, kao na primer: vitamin C / askorbinska kiselina, magnezijum karbonat ili slično. Ako vitamin potiče iz nekog prirodnog izvora, tamo stoji natpis „vitamin C iz ekstrata acerole“, „vitamin D iz lišajeva“, „vitamin D kog su proizveli kvasci pod uticajem UV zračenja“, „vitamin B12 iz algi hlorele“, „folat iz ekstrata kore limuna“ ili „vitamin K iz fermentiranog ekstrata lebleblije (slanutka)“.

U organskim dodacima ishrani ne smeju se uopšte koristiti izolovane supstance. Umesto toga koriste se: ekstrat acerole, prah heljdinih klica, prah algi (iz izvora kalcijuma) ili slično.

Osnovno je, da je kod sastojaka prirodnog porekla navedeno ime namirnice na primer: kelj u prahu ili pire sa dodatkom biljke pasji trn (Hippophae rhamnoides). Međutim, ovde može biti takođe i priče o biofortifikaciji. Biofortifikacija - sadržaj hranljivih materija nije prirodno visok u ovim namirnicama, već se postiže kroz obogaćenu hranljivu sredinu. To je na primer slučaj kod mikroalgi (npr. spirulina i hlorela) ili kod sadnica (npr. kinoa, heljda).

Ne mora se upućivati na upotrebu genetskih procesa, metoda za proizvodnju vitamina (npr. iz GM bakterije) ili na genetski modifikovanu proizvodnju nosećih supstanci (npr. skrob, glukoza, celuloza, maltrodekstrin iz GM kukuruza). Takođe aditivi kao što su celuloza (npr. u hipromeloza kapsulama) ili ksilitol, mogu nastati genetičkim inženjeringom. Obavezno obeležavanje je samo onda, kada je početni materijal (kukuruz, pamuk) genetski modifikovan, ali ne i onda kada su u proizvodnji korišćene genetski modifikovane bakterije.

Međutim, ako se koristi vitamin E, koji je ekstrahovan iz GM soje, to se mora naznačiti („Vitamin E / tokoferol (Tocopherol) iz genetski modifikovane soje“).

Saveti:

• Dijetski suplementi (dodaci ishrani) koji imaju organski pečat, ili pečat „bez GMO“, ne sadrže GM proizvedene vitamine ili GM noseće supstance.
• Da bi neki vitamin bio eksplicitno istaknut na pakovanju, može se navesti: npr. „sa vitaminom E“, dnevna porcija dodataka u ishrani mora da sadrži najmanje 15% referentne količine. Ovde možete pronaći informacije o tim minimalnim količinama, ali i o maksimalnim količinama u dodacima ishrani, koje preporučuje Savezni institut za procenu rizika.

Reference:

• Verordnung (EU) Nr. 1169/2011 des Europäischen Parlaments und des Rates vom 25. Oktober 2011 betreffend die Information der Verbraucher über Lebensmittel, Anhang XIII, Fassung vom 01.01.2018
• Durchführungsverordnung (EU) 2018/775 der Kommission vom 28. Mai 2018 mit den Einzelheiten zur Anwendung von Artikel 26 Absatz 3 der Verordnung (EU) Nr. 1169/2011 des Europäischen Parlaments und des Rates betreffend die Information der Verbraucher über Lebensmittel hinsichtlich der Vorschriften für die Angabe des Ursprungslands oder Herkunftsorts der primären Zutat eines Lebensmittels, Fassung vom 09.06.2019
• D-A-CH-Referenzwerte für die Nährstoffzufuhr, 2. Auflage, 7. aktualisierte Ausgabe, 2021
• Hancock RD, Viola R (2002): Biotechnological approaches for L-ascorbic acid production. Trends in Biotechnology 20(7): 299–305
• Bundesministerium für Forschung und Bildung (2007): Weiße Biotechnologie - Chancen für eine biobasiert Wirtschaft.
• RASFF-Notification 2018.2755 (Dezember 2018)
• Freytag B; Kopplin I: Vitamine sind knapp und teuer. FAZ vom 17.01.2018 (abgerufen am 28.12.2022)
• BASF will bis zu zehn Milliarden in China investieren. Süddeutsche vom 09.07.2018 (abgerufen am 28.12.2022)
• DSM in Jingjiang, China. (abgerufen am 28.12.2022)
• DSM completes creation of Vitamin E Joint Venture with Nenter - JV stops production for significant upgrade of plant to DSM standards, Stand: 27.08.19
• Fuchs C et al. (2016): Vitamin G! Wie Gier. Die Zeit, 21.04.16, S. 13ff, (abgerufen am 28.12.2022)
• Unionsliste der zugelassenen neuartigen Zutaten
• Datenbank transgen: Vitamine (abgerufen am 28.12.2022)
• Datenbank transgen: Nahrungsergänzungsmittel (abgerufen am 28.12.2022)
• Indien schränkt Export von 13 Wirkstoffen ein. blitz-arznei-telegramm vom 05.03.2020
• Government of India, Ministry of Commerce & Industry, Department of Commerce, Directorate General of Foreign: Subject: – Amendment in Export Policy of APIs and formulations made from these APIs. TradeNotification No. 50/2015-2020-DGFT vom 03.03.2020
• Government of India, Ministry of Commerce & Industry, Department of Commerce, Directorate General of Foreign: Subject: – Amendment in Export Policy of APIs and formulations made from these APIs. Notification No. 02/2015-2020-DGFT vom 06.04.2020
• Schnellwarnsystem RASFF, abgerufen am 28.12.2022

Foto: Gerhard, Steve Buissinne/Pixabay
Prevod: Ana Mijailović i Aleksandra Mijailović
Obrada: Prviprvinaskali.com
Izvor: Verbraucherzentrale

PREPORUKA PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS