Više od 100 organizacija iz Nemačke: U budućnosti strogo regulisati genetički inženjering

Više od 100 organizacija iz Nemačke: U budućnosti strogo regulisati genetički inženjering

Strogo regulisati genetički inženjering - ključni je zahtev iz saopštenja koje je do javnosti prosledilo Centralno udruženje poljoprivrednih proizvođača, prerađivača i prodavaca organske hrane u Nemačkoj (Bund Ökologische Lebensmittelwirtschaft - BÖLW). Saopštenje je potpisalo više od sto organizacija koji dele viziju o industriji organske hrane kao održiv oblik poslovanja koja uživa široko društveno odobravanje. Sadržaj objavljujemo u celini.

Савез индустрије органске хране
Primeniti princip predostržnosti. Osigurati slobodu izbora i proizvodnju bez GMO. Proizvodnja bez GMO u Nemačkoj i u Evropi je ugrožena!

Industrija i političari, pristalice primene genetičkog inženjeringa, već godinama lobiraju za to, da se nove metode genetičkog inženjeringa, kao što su CRISPS/CAS izuzmu iz zakona o genetičkom inženjeringu. Ovim oni žele da ublaže postojeću definiciju genetičkog inženjeringa. Time se ugrožava sloboda izbora, sigurnost ljudi i životna sredina. Putevi ka održivoj poljoprivredi bi na taj način bili dugoročno ometeni i blokirani.

Mi, udruženja, organizacije, institucije i fondacije iz oblasti zaštite životne sredine, životinja i prirode, iz oblasti razvojne politike, crkvi, zaštite potrošača, društvene pravednosti, poljoprivrede, uzgoja, proizvodnje dobara za setvu, očuvanja raznolikosti biljaka i životinja, prehrambene industrije, trgovci, pčelari, kao i omladinski pokreti, inicijative pokreta za zaštitu klime i mi iz pokreta društvenih i ekonomski odgovornih sistema ishrane – zajedno se borimo za zaštitu životne sredine i zaštitu potrošača.


Naš stav je jasan: genetički inženjering je genetički inženjering. Pozivamo Saveznu vladu da u Nemačkoj i na evropskom nivou nastavi da reguliše i obeležava sve postojeće, kao i buduće metode genetičkog inženjeringa, kao i od njih nastalih genetski modifikovanih organizama (GMO) prema postojećem pravu Evropske unije o genetičkom inženjeringu, jer:

  • Evropski sud pravde je u julu 2018. izrekao da i nove metode takođe spadaju u genetički inženjering, na osnovu evropskog zakona o genetičkom inženjeringu. Zbog toga se na osnovu principa predostrožnosti, sadržanog u pravu Evropske unije, moraju preduzeti mere zaštite životne sredine i zdravlja ljudi.
  • Preko 80% potrošača u Nemačkoj i dalje ne prihvata genetski modifikovane proizvode u svojim tanjirima i u poljoprivredi, što takođe potvrđuje i trenutna studija o svesti o prirodi Savezne agencije za životnu sredinu. Zbog toga se zagovornici genetičkog inženjeringa zalažu da na naše tanjire stižu genetski modifikovani proizvodi bez naznake da je upravo reč o takvim proizvodima.
  • Nove vrste genetičkog inženjeringa, kao što je na primer CRISPS/CAS, mogu duboko prodrati u genetski materijal živih bića i suštinski ga promeniti. Dakle, više gena u istom organizmu može biti izmanipulisano istovremeno ili uzastopno. Ova nova dimenzija dubinskog zadiranja u genom predstavlja veliki rizik za čoveka, životinje i životnu sredinu. Takođe i brzina kojom se mogu generisati mutacije povećava potencijalni rizik CRISPS/CAS i drugih metoda. Osnovni problemi genetičkog inženjeringa kao što su ukrštanje, kontaminacija i nepovratnost i dalje su prisutne kod novog genetičkog inženjeringa.
  • Takozvani Gene Drives su ekstremni primer za dodatne rizike i potencijalnu zloupotrebu novog genetičkog inženjeringa. Po prvi put bi se njima manipulisalo divljim vrstama izvan poljoprivrede. Jedan od navedenih ciljeva je istrebljenje nepoželjnih vrsta ili celih populacija. Jednom oslobođena lančana reakcija genetičkog inženjeringa Gene Drives se ne može više ni povratiti, ni kontrolisati. U najgorem slučaju to dovodi do kolapsa čitavog ekosistema.
  • Organske i konvencionalne farme imaju pravo na proizvodnju bez GMO. Organska poljoprivreda, konvencionalna poljoprivreda i proizvodnja namirnica bez primene genetičkog inženjeringa su širom sveta oblasti koje su u porastu i koje imaju nadu. One nude poljoprivrednicima sigurna nova tržišta i perspektive za svoje farme. Uzgoj bez GMO, uzgajanje semena, poljoprivreda, prehrambena industrija i trgovina zavise od obeležavanja GMO proizvoda, transparentnosti, sledljivosti kao i od regulisanja koegzistencije i odgovornosti, propisanih zakonima o genetičkom inženjeringu.

Pritom dolazimo do toga da su obećanja zagovornika genetičkog inženjeringa lažna i obmanjujuća jer genetski modifikovane biljke ne doprinose klimatskoj adaptaciji u poljoprivredi ili smanjenju pesticida. Nasuprot tome koncentracija usmerena na tehnička rešenja sprečava put ka preko potrebnoj ekologizaciji poljoprivrede. Ne genetska optimizacija manjeg broja osetljivih visokoprinosnih primeraka, već što veća moguća raznolikost sorti i rasa i raznovrsni sistemi uzgoja obezbeđuju lokalnu adaptaciju i umanjuju rizik od propadanja useva i bolesti. U trenutnim okolnostima najvećeg izumiranja vrsta još od nestanka dinosaurusa moramo hitno podržati genetsku raznolikost, raznolikost rasa i sorti kao i životnih zajednica.

Sa druge strane genetički inženjering služi kao sredstvo za održavanje industrijske poljoprivrede i stočarstva, čiji je fokus na izvozu i koji štete klimi i biodiverzitetu.

Novim metodama kao što su CRISPS/CAS trebalo bi obnoviti agrarni sistem koji je stvorio mnoge probleme sa kojima se poljoprivreda suočava. Industrijska poljoprivreda se ubraja u velike emitente gasova staklene bašte i doprinose degradaciji zemljišta i daljem opterećenju životne sredine. Upravo je ona u kombinaciji sa genetičkim inženjeringom odgovorna za masovnu upotrebu pesticida i gubitak (agro)biodiverziteta.

Sve dok se istraživanja i politika jednoglasno usmeravaju na genetički inženjering i sve dok se milijarde dodeljuju za razvoj GMO, istovremeno će drugi razvojni putevi biti blokirani. Sa novim metodama genetičkog inženjeringa pokreće se dalji talas patentiranja živih bića i njihovih osobina kao i metode njihovih manipulacija, koje dovode do još veće koncentracije agrarnog tržišta u rukama velikih korporacija. Na globalnom jugu poljoprivrednici proizvode oko 85% svih semena van komercijalnog tržišta. Ovi poljoprivredni sistemi semena su ugroženi uzgojom ili uvozom genetički modifikovanih biljaka, visokim naknadama za licencu za patente i zabranom reprodukcije.


Zbog toga zahtevamo sledeće:

  • Dalje striktno regulisanje novih vrsta genetičkog inženjeringa u skladu sa već postojećim zakonima Evropske unije o genetičkom inženjeringu.
  • Procedura odobrenja sa sveobuhvatnim rizikom takođe mora važiti i za nove genetski modifikovane organizme. U skladu sa principom predostrožnosti rizici vezani za tehnologiju moraju biti procenjeni.
  • Osigurati slobodu izbora i transparentnost za potrošače, poljoprivrednike, pčelare, uzgajivače, proizvodnju semena, prehrambene kompanije, kao i trgovinu i održavanje obeležavanja, sledljivost i odgovornost za GMO proizvode.
  • Brzi razvoj postupaka detekcije i za nove vrste genetičke modifikacije, kao i konsekventna kontrola uvoza genetski modifikovanih biljaka, životinja i proizvoda.
  • Globalni i javno dostupni registar koji sadrži transparentne informacije o svim genetski modifikovanim organizmima koji se puštaju, uzgajaju ili plasiraju na tržište.
  • Ozelenjavanje (ekologizacija) kompletne poljoprivrede (i uzvodnih i nizvodnih oblasti) – za to je potrebno proširenje sistemski orijentisanih pristupa, baziranih na rešenjima za što više ekološke, održive, socijalno pravedne i samoopredeljene sisteme ishrane, pogodne za klimu i biodiverzitet.
  • Kraj genetski modifikovanih biljaka tolerantnih na hebricide i insekticide.
  • Zabrana genetičkog inženjeringa za uzgoj životinja. Potreban nam je odgovarajući uzgoj, pogodan za životinje, umesto masovnih eksperimenata nad životinja, koji za cilj imaju samo da izazivaju bolesti, uz pomoć novih metoda genetičkog inženjeringa.
  • Adekvatna podrška istraživanju i razvoju agroekoloških sistema i metoda uzgoja i njihovom regionalnom prilagođavanju i implementaciji, kao i ekološkom i tradicionalnom uzgajanju bez GMO.
  • Zabrana patenata na život. Korporacije ne smeju prisvajati milenijumski rad poljoprivrednika i regionalnih uzgajivača.
  • Bez puštanja Gene Drive organizama u prirodu! Za zaštitu ljudskog zdravlja i biodiverziteta potreban je globalni moritorijum na primenu tehnologije kojom se divlje vrste zamenjuju genetičkim varijantama i tako bivaju desetkovane i potpuno iskorenjene.
  • Zaustaviti gubitak biodiverziteta i očuvati i podržati genetsku raznolikost, raznolikost vrsta i raznolikost životnih zajednica.

Izneti stav su potpisali sledeći autori:

  • Agrar Koordination
  • Aktion 3. Welt Saar e. V.
  • Aktion Agrar – Landwende jetzt! e. V.
  • Aktionsbündnis für gentechnikfreie Landwirtschaft in
  • Sachsen
  • Aktionsbündnis gentechnikfreie Landwirtschaft
  • Baden-Württemberg
  • apfel:gut e. V. – Förderverein zur Entwicklung und Durchführung ökologischer Obstzüchtung
  • Arbeitsgemeinschaft bäuerliche Landwirtschaft (AbL) e. V.
  • Arbeitsgemeinschaft der Umweltbeauftragten in der EKD
  • (AGU)
  • Arbeitskreis Gerechtigkeit, Frieden, Bewahrung der
  • Schöpfung der Konföderation evangelischer Kirchen
  • in Niedersachsen
  • Arbeitslosenselbsthilfe Oldenburg (ALSO) e. V.
  • Assoziation ökologischer Lebensmittelhersteller e. V.
  • Aurelia Stiftung
  • Bioland e. V.
  • Biopark e. V.
  • Bodensee-Stiftung
  • Brot für die Welt
  • Bund für Umwelt und Naturschutz Deutschland e. V.
  • (BUND)
  • BUND Naturschutz in Bayern e. V. (BN)
  • Bund Ökologische Lebensmittelwirtschaft e. V. (BÖLW)
  • Bundesverband Beruflicher Naturschutz (BBN)
  • Bundesverband für Umweltberatung e. V.
  • Bundesverband Naturkost Naturwaren (BNN) e. V.
  • Bündnis für eine agrogentechnikfreie Region (um) Ulm
  • Bündnis für gentechnikfreie Landwirtschaft Niedersachsen,
  • Bremen, Hamburg
  • Bündnis Junge Landwirtschaft e. V.
  • Campact e. V.
  • Dachverband Kulturpflanzen- und Nutztiervielfalt e. V.
  • De Immen e. V.
  • Demeter e. V.
  • denkhausbremen e. V.
  • Deutscher Berufs und Erwerbs Imker Bund e. V. (DBIB)
  • Deutscher Naturschutzring e. V.
  • Deutscher Tierschutzbund
  • Die Freien Bäcker e. V.
  • Dreschflegel e. V.
  • Ecoland e. V.
  • Ecoropa
  • Europäisches BürgerInnen Forum
  • FDCL - Forschungs- und Dokumentationszentrum
  • Chile-Lateinamerika e. V.
  • FIAN Deutschland
  • Fördergemeinschaft Ökologischer Landbau
  • Berlin Brandenburg e. V. (FÖL)
  • Fördergemeinschaft Ökologischer Obstbau e. V.
  • Foodwatch
  • Forum CSR International
  • Forum Ökologie & Papier
  • Forum Umwelt & Entwicklung
  • Gäa e. V. Vereinigung ökologischer Landbau
  • Gen-ethisches Netzwerk e. V.
  • Gen-ethische Stiftung
  • Gentechnikfreie Regionen in Deutschland
  • Gentechnikfreie Regionen Mecklenburg Vorpommern
  • Global Nature Fund
  • GLS Bank
  • Grassroots Foundation
  • Greenpeace
  • IG Nachbau
  • Initiative gentechnikfreie Metropolregion Hamburg
  • Inkota Netzwerk e. V.
  • Institut für Welternährung e. V. Berlin
  • Interessengemeinschaft der Bio-Märkte (IGBM)
  • Interessengemeinschaft für gentechnikfreie Saatgutarbeit
  • (IG Saatgut)
  • Jugend im Bund für Umwelt und Naturschutz Deutschland
  • (BUNDjugend)
  • Junge Arbeitsgemeinschaft bäuerliche Landwirtschaft
  • (jAbL)
  • Junges Bioland e. V.
  • Kampagne „Meine Landwirtschaft“ | Wir haben es satt!
  • Kampagne für Saatgutsouveränität
  • Katholische Landvolkbewegung Deutschland
  • Kein Patent auf Leben
  • Keyserlingk-Institut
  • Kultursaat e. V.
  • Landesnaturschutzverband Baden-Württemberg e. V.
  • Mellifera e. V.
  • Misereor
  • Naturschutzbund Deutschland e. V. – NABU
  • Naturland – Verband für ökologischen Landbau e. V.
  • Netzwerk Solidarische Landwirtschaft e. V.
  • Neuland e. V.
  • Nyéléni.de
  • oekom e. V. – Verein für ökologische Kommunikation e. V.
  • open house e. V.
  • Pestizid Aktions-Netzwerk e. V. (PAN Germany)
  • Pomologen-Verein e. V.
  • Save Our Seeds
  • Seeds Action Network
  • Slow Food Deutschland e. V.
  • Slow Food Youth
  • Stiftung für Mensch und Umwelt
  • Stiftung GEKKO
  • Umweltinstitut München e. V.
  • Verbund Ökohöfe e. V.
  • Vereinigung der Freizeitreiter und -fahrer
  • in Deutschland e. V.
  • WWF Deutschland
  • Yeşil Çember – ökologisch interkulturell gGmbH
  • Zukunftsstiftung Landwirtschaft

Izvor/foto: Boelw
Prevod: Ana i Aleksandra Mijailović
Obrada: PRVI PRVI NA SKALI 


ARHIVA PPNS VEŠTAČKO MESO, GMO, KORONA – POSTOJI LI VEZA?

Veštačko meso, GMO, korona – postoji li veza?


IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

Inovacije u prehrambenom sistemu: Poljoprivreda kao sektor globalne industrijske ekonomije; GMO; Organska proizvodnja - prof. dr Tatjana Brankov
PREPORUKA PPNS

O GMO

  • Inovacije u prehrambenom sistemu: Poljoprivreda kao sektor globalne industrijske ekonomije; GMO; Organska proizvodnja - prof. dr Tatjana Brankov
  • Pogrešan je put rešavanja gladi na planeti Zemlji pomoću GMO - prof. dr Marijan Jošt (In memoriam)
  • Korporativno ozelenjavanje
  • Stari "GMO" mogli su da se identifikuju, sa "novim genomskim tehnikama" neće biti tako
  • Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
  • Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević

Detaljno OVDE

KRAGUJEVAC BEZ GMO

  • Predstavljanje projekata udruženja PRVI PRVI NA SKALI - Gradska uprava, Kragujevac (AUDIO)
  • Znanje imanje: Put u uspeh
  • Kragujevac bez GMO 2021 - rezime projekta  (VIDEO)
  • Očuvanje starih sorti, za Srbiju bez GMO - dr Ivana Petrović (VIDEO)
  • GMO, balast moderne poljoprivredne proizvodnje - Bogdan Cekić (VIDEO)

Detaljno: OVDE 

GMO: SRBIJA

  • Brnabić: Biotehnologija ključna za medicinu, poljoprivredu i prehrambenu industriju - biće među prioritetima nove vlade
  • Samodovoljnost u proizvodnji hrane na Zapadnom Balkanu
  • Poljoprivredno-veterinarska škola u Rekovcu već ima učeničku zadrugu, a sada i sušaru
  • Rio Tinto "brani" Srbiju od GMO?
  • Prva banka semena u Srbiji čuva stare sorte od zaborava i klimatskih promena

Detaljno: OVDE

GMO: EVROPA

  • Evropska komisija zadržava glifosat na njivama uprkos protivljenju država članica EU
  • Evropska komisija predlaže deregulaciju GMO, u Evropskom parlamentu održana diskusija "Evropa bez GMO"
  • Mit je da EU "hrani svet", ali je istina da "jede" eko sistem
  • Nova genomska tehnika (NGT) mogla bi da zameni GMO?
  • Većina Evropljana (86%) želi da hrana koja sadrži GMO bude obavezno označena

Detaljno: OVDE

GMO: SVET

  • SAD: Herbicid glifosat u 80 odsto uzoraka urina
  • Preminuo Dejvid Benet (57) kome je presađeno genetski modifikovano srce svinje (VIDEO)
  • Prof. dr Tatjana Brankov: Korporativno predatorstvo - ekskluzivno za Prviprvinaskali.com
  • U Bangladešu vanila od plastike - uz pomoć GMO bakterija; Prijatelji Zemlje: Sinbio vanilija je ekstremni oblik genetskog inženjeringa
  • Peru produžio moratorijum na GMO, do 2035: Biodiverzitet je naš identitet!

Detaljno: OVDE 

GMO: DOKUMENTI

  • Vikiliks: Srbija - Novi zakon o GMO ne podleže STO, Vlada obećava da će ga izmeniti vremenom
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o genetički modifikovanim organizmima - predlog, 2013.
  • Nacionalna strategija održivog razvoja - Vlada Srbije, 2008
  • Zakon o genetički modifikovanim organizmima
  • Bioetički aspekti istraživanja i korišćenja rezultata u oblasti GMO
Detaljno: OVDE

GMO: VIDEO

  • In memoriam: Arpad Pustaji (1930-2021)
  • Argentinsko loše seme
  • Seme pobune
  • Vikiliks: Rat, laži i videotrake
  • Rat za seme
  • Svet po Monsantu

Detaljno: OVDE

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM , JUTJUBMIKSKLAUD 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari