Predstavljanjem knjige "GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj" (premijernim u Srbiji) i predavanjem "Samodovoljnost u proizvodnji hrane u uslovima globalizacije proizvodnje i potrošnje hrane" doc. dr Tatjane Brankov, u Kragujevcu počinje realizacija projekta "Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina" koji naredna četiri meseca sprovodi udruženje PRVI PRVI NA SKALI.

Ovaj događaj biće organizovan u skupštinskoj sali zgrade Gradske uprave u subotu 19. septembra, sa početkom u 12 časova.

Grad Kragujevac doprineo je u značajnoj meri realizaciji projekta, najpre obezbeđivanjem neophodnih sredstava za njegovo finansiranje, a onda i današnjom najavom u svečanom salonu zgrade Gradske uprave.

U ime lokalne samouprave, javnosti se obratio Stefan Nikezić, član Gradskog veća za unapređenje i zaštitu životne sredine, podsetivši na početku da je Grad Kragujevac 2013. godine usvojio Deklaraciju o proglašavanju teritorije grada Kragujevca za teritoriju bez proizvodnje, gajenja i prometa GMO i proizvoda od GMO.



- Za grad je bitno da sprečimo proizvodnju i prodaju GM hrane. Zašto bismo to radili? Kragujevac je četvrti grad po veličini u Srbiji, ima svoje selo, razvijena gazdinstva koja se bave poljoprivredom i stočarstvom, imamo svoje povrće, svoje voće koje možemo da prodajemo na našim pijacama. Zašto bismo uvozili GM hranu za koju znamo da može da šteti životinjama, a kamoli ljudima. Kao grad uvek ćemo podržavati ovakve vrste projekata. Nadam se da ćemo i u narednom periodu raditi na sprečavanju GM hrane i širenju svesti kod građana koliko je štetna upotreba GMO, istakao je Nikezić.

U okviru ovog projekta, do kraja godine biće organizovana još tri događaja.

Za 17. oktobar zakazano je predavanje "Srbija i GMO - prošlost, sadašnjost i budućnost" genetičara prof. dr Miodraga Dimitrijevića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Potom 21. novembra sledi tribina "Agroekonomski pokazatelji štetnosti GMO za Srbiju" koja će sadržati predavanje prof. dr Miladina M. Ševarlića, penzionisanog profesora sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. U decembru je projekcija ekološkog dokumentarnog filma "OMG GMO" čija su prava prikazivanja ustupljena udruženju PRVI PRVI NA SKALI od strane distributerske kuće "Java films" iz Francuske. Istog meseca biće prikazan i video rezime projekta.

DETALJNIJE O PREDAVAČIMA I INICIJATORU:

- Projektom se primenjuje odluka kragujevačke Skupštine iz 2013. godine o usvajanju Deklaracije o GMO kojom je predviđena obaveza nadležnih u gradu da u skladu sa svojim ovlašćenjima doprinesu sprovođenju ove Deklaracije, posebno u delu staranja o zaštiti životne sredine, zaštiti, unapređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta, zdravstvenoj zaštiti, naglasio je osnivač udruženja PRVI PRVI NA SKALI Dejan Milošević, opisujući problem kojim se bavi projekat.

Uz Kragujevac, Deklaracija o GMO usvojena je u još 135 gradova i opština Srbije i svojevrsna je "odbrana" Zakona o GMO koji u Srbiji važi od 2009. godine i sadrži izričit član: "Nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od GMO ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije". Uprkos tome, kršenja Zakona se dešavaju svake godine.

- Prema zvaničnim podacima koje smo dobili najpre za period od 2013. do 2017, po Zakonu o GMO, u Srbiji je zabranjeno oko četiri tone pošiljaka (iako je kontrolisano tek 4-7%). Državni organi su takođe potvrdili da je u istom periodu nekoliko preduzeća imalo zabranu uvoza merkantilne soje jer je utvrđeno prisustvo genetičke modifikacije, a to su: Delta agrar, Rajfajzen agro, Mikros union i Trejding tim - navedeno je u odgovoru Uprave za zaštitu bilja. Kada je reč o kontroli hrane za decu, od Ministarstva zdravlja smo saznali da se GMO ne kontroliše u osnovnim proverama zdravstvene ispravnosti - vrši se samo kada postoje indikacije. Nismo dobili odgovor da je bilo tih indikacija, rekao je Milošević.

Autor projekta je dodao da su uoči ovog predstavljanja stigli i najsvežiji odgovori nadležnih.

- Od 2013. do prošle godine, Fitosanitarna inspekcija otkrila je GM useve na ukupnoj površini od 177,81 hektara. Uz to, u 2018. i 2019. godini doneto je 220 rešenja po Zakonu o bezbednosti hrane za proizvode koji nisu bili usaglašeni po ovom Zakonu. Tri rešenja o zabrani uvoza i stavljanja u promet doneta su zbog utvrđenog prisustva genetske modifikacije u merkantilnoj soji i sojinoj sačmi. Nisu navedeni podaci za 2020, pa smo tražili dopunu. Detalji o tome biće objavljeni na portalu udruženja PRVI PRVI NA SKALI.

Zbog svega pobrojanog važno je da građani - kao krajnji potrošači, ali i poljoprivredni i drugi proizvođači - kao učesnici u tržišnom lancu od njive do trpeze, poznaju Zakon o GMO, da se njime štite od nesavesnih fizičkih i pravnih lica koja vrše protivzakonit promet ili uzgoj GMO, da po potrebi alarmiraju nadležne, poput fitosanitarne i veterinarske inspekcije (VI Nadzor, Član 7 Zakona) i da ujedno čuvaju životnu sredinu koja može biti ugrožena namernim uvođenjem GMO (Član 1) i događajima koji dovode do nekontrolisanog oslobađanja GMO (Član 4), poruka je organizatora.

Udruženje podseća da je pored Deklaracije u GMO u većina gradova i opština, i država Srbija je potpisnik jednog takvog dokumenta - Deklaracije Dunav soja, na inicijativu Austrije u januaru 2013. Potpisnice su sa teritorije Dunavske regije, među kojima su: Nemačka, Švajcarska, Ukrajina, Moldavija, Mađarska, Bugarska, Rumunija, Slovačka, Poljska, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina. Cilj deklaracije je uspostavljanje nove politike u oblasti gajenja soje koja će omogućiti bolje korišćenje domaćih resursa i umanjiti prekomernu zavisnost od uvoza soje koja se koristi za proizvodnju hrane, a posebna pažnja posvećuje se uzgoju, preradi i korišćenju GMO-free soje.

Ova dobra praksa razvijena je i u najneposrednijem okruženju. Na teritoriji Hrvatske, najmlađe članice Evropske unije, sve županije su zabranile upotrebu GM semena i njihovih sastavnih delova, kao i proizvodnju GM hrane, a većina je u potpunosti zabranila sejanje, proizvodnju GMO proizvoda i stavljanje u promet GMO, čime su dobile status GMO-free županije. Iz Hrvatske je potekla i inicijativa Alpe Adria - regija slobodna od GMO koju su potpisali poslanici u Evropskom parlamentu iz država te regije: Hrvatske, Slovenije, Austrije, Mađarske i Italije. Reč je o državama članicama EU koje na svom području ne žele da dozvole setvu GMO semena, niti upotrebu GM hrane i hrane za životinje. Te države su se opredelile za tradicionalnu proizvodnju hrane, razvoj turizma i očuvanje biološke raznolikosti.

Više od 150 regija i 4.500 jedinica lokalne samouprave u Evropi donele su odluke da žele da budu slobodne od GMO.

Dugoročni, krajnji cilj projekta "Srbija bez GMO" je da se grad Kraguevac, kao i država Srbija u celini, nađe u velikoj evropskoj porodici regiona bez GMO. Kragujevac je tamo već prepoznatljiv, nakon prezentacije neformalnog pokreta "Srbija bez GMO" na devetoj konferenciji GMO-free regions 2018. godine. Autori prezentacije bili su stručni saradnici ovog projekta.

Uz pomenute stručne saradnike, u timu koji realizuje ovaj projekat su još: prevodilac Minja Milošević, fotograf Zoran Petrović, grafički dizajner Nebojša Čukarić, kao i agencija Duo digital media. Autor logotipa "Srbija bez GMO" je Kragujevčanin Nikola Ilić. Podršku u realizaciji projekta udruženju pruža i restoran Mustang.

U ime Grada Kragujevca, današnjem predstavljanju projekta "Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina" prisustvovao je i Dragan Marinković, načelnik Odeljenja za razvoj poljoprivrede i zaštitu životne sredine.

BITNE NAPOMENE

Navedeni događaji organizuju se u skladu sa vanrednom situacijom u Kragujevcu, pa je broj posetilaca ograničen na 60 po predavanju (na raspolaganju su samo sedišta u parteru skupštinske sale, bez balkona). Podrazumeva se poštovanje sledećih epidemioloških preporuka:

• ispravno nošenje maske (preko lica)
• prolazak preko dezinfekcione barijere na ulazu u zgradu Gradske uprave
• održavanje fizičkog rastojanja od dva metra
• korišćenje dezinfekcionih sredstava prilikom ulaska u zgradu i izlaska

Zbog epidemioloških ograničenja, građani koji su zainteresovani za praćenje prvog predavanja treba da rezervišu svoje mesto slanjem mejla najkasnije do petka 18. septembra u 15 časova na adresu info@prviprvinaskali.com - tema: Rezervacija mesta za predavanje 19. septembra.

Nakon toga udruženje će da uzvrati javljanjem - potvrdiće mogućnost prisustva ili će poslati informaciju o nemogućnosti, odnosno o eventualnim izmenama. Sve ovo čini se u cilju što bezbednije organizacije, pa iz udruženja PRVI PRVI NA SKALI unapred zahvaljuju na razumevanju i strpljenju.