Pogrešan je put rešavanja gladi na planeti Zemlji pomoću GMO - prof. dr Marijan Jošt (IN MEMORIAM)

Pogrešan je put rešavanja gladi na planeti Zemlji pomoću GMO - prof. dr Marijan Jošt (IN MEMORIAM)

Pred kraj 2021. godine, naš region je ostao bez vrhunskog poznavaoca genetike i oplemenjivanja bilja - prof. dr Marijana Jošta. Slovio je za "savesnog i svesnog borca protiv zloupotrebe različitih tehnologija stvaranja GMO" i zagovornika organske poljoprivrede.


Kao doktor nauka, radio je na Institutu za oplemenjivanje bilja Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, kasnije u Zavodu za genetiku i oplemenjivanje bilja, da bi postao redovni profesor Poljoprivrednog instituta u Križevcima, gde je penzionisan 2006. godine.

U Križevcima su iz njegovog naučnoog rada istakli tri koja smatraju najvažnijim:

  • rad objavljen sa mentorom prof. dr Josipom Milohnićem u časopisu Acta Agronomica Academiae Scientiarum Hungaricae, 1970;
  • rad sa gigantom uzgoja pšenice profesorom C. F. Hejvordom u časopisu Theoretical and Applied Genetics, 1980;
  • rad koji je objavio sa svojim najboljim kolegom i prijateljem dr T. S. Koksom u časopisu Euphitica, 1990.
Profesor Jošt je u više navrata gostovao u Srbiji (na naučnim skupovima, u TV-emisijama), a na portalu PRVI PRVI NA SKALI (PPNS) nalazi se nekoliko članaka za upoznavanje sa stavovima prof. Jošta: Možemo li išta naučiti iz slučaja GM soje u Argentini? (VIDEO)Marijan Jošt i Valerije Vrček: Zabranite upotrebu glifosataGMO - (iz)um bez (raz)uma (VIDEO); Tehnologija samouništenjaOd A do Š: Genetički modifikovani organizmi.

U nastavku na PPNS, porodično obaveštenje povodom smrti koje su preneli hrvatski mediji, dve knjige čiji je autor prof. Jošt i snimak predavanja koje je održao u Novom Sadu.

Za još detaljnije upoznavanje ostaje blog koji je vodio prof. Jošt (zadnja objava je iz aprila prošle godine).

In memoriam

Umro je istaknuti agronom Marijan Jošt: bio je najveći hrvatski oplemenjivač bilja i protivnik GMO-a i glifosata. Bio je vrhunski naučnik, nastavnik i mentor, a kao velik humanista snažno je zagovarao organsku poljoprivredu.

U 82. godini, od posledica koronavirusa u koprivničkoj bolnici preminuo prof. dr sc. Marijan Jošt, istaknuti hrvatski agronom, genetičar i oplemenjivač bilja. Rođen je 1940. godine u Ptuju (Slovenija), detinjstvo je proveo kratko u Vrhovinama, a potom u Zagrebu. U Križevcima se 1960. zaposlio kao poljoprivredni tehničar, a na podsticaj nadređenih, koji su prepoznali njegove kvalitete i zanimanje za agronomiju, upisao je Poljoprivredni fakultet u Zagrebu na kojem je diplomirao 1966. godine.

Postao je asistent na Institutu za oplemenjivanje i proizvodnju bilja na Poljoprivrednom fakultetu u Zagrebu 1967. godine, a na matičnoj ustanovi prvo je magistrirao na temu genetike i oplemenjivanja bilja 1971. godine, a zatim i doktorirao 1973. godine. Postdoktorske studije završio je u SAD 1976/1977, gde je radio za semenarsku kompaniju Pionir.

Nakon povratka iz SAD nastavio je naučnički i nastavnički rad prvo na Poljoprivrednom fakultetu, a zatim na Poljoprivrednome institutu u Križevcima, koji je posle postao Viša ekonomska škola, gde je predavao predmete iz oplemenjivanja bilja i semenske proizvodnje.

Vrstan genetičar i oplemenjivač bilja

Bio je angažovan u više nacionalnih i međunarodnih agronomskih projekata, član više naučnih organizacija, među njima je i Bioetička komisija Vlade RH, kao i Nacionalnog koordinacionog tela za protokol iz Kartagene. Sredinom ’90-ih pokrenuo je vlastitu biotehnološku firmu za semensku proizvodnju i istraživanja. Kao vrstan genetičar i oplemenjivač bilja, autor je više visokokvalitetnih sorti ozime pšenice: "pitoma" (1983), "široka", "sloboda", "mila", "cerera", "divana", "koleda", "talia" i "vesna" (2011).

Napisao je više od 150 naučnih i stručnih članaka koji su objavljeni u domaćim i svetskim stručnim časopisima, kao i više od 200 naučno-popularnih članaka za razne štampane, internetske medije i portale. Objavio je i dve knjige: "Intelektualni izazov tehnologije samouništenja", u koautorstvu sa Tomasom S. Koksom, i "GMO (iz)um bez (raz)uma" – u kojima preispituje korisnost industrije genetički modifikovanih proizvoda i argumentovano ističe sve njene nedostatke.

Bio je vrhunski naučnik, nastavnik i mentor, a kao velik humanista snažno je zagovarao organsku poljoprivredu i žestoko kritikovao agresivnu komercijalizaciju semenske proizvodnje, koja na kraju dovodi do potpune zavisnosti od najkrupnijih industrijskih proizvođača semena, navedeno je u porodičnom obaveštenju.

image
Foto: Ronald Gorsic/Cropix

"Hrvati ne bi trebalo da otkrivaju toplu vodu"

S Marijanom Joštom Jutarnji list je u proteklih dvadesetak godina objavio nekoliko analitičnih članaka o štetnom uticaju GMO-a i herbicida glifosata na zdravlje ljudi. Izdvajamo dve njegove izjave sa poslednjeg druženja 2014. godine na okruglom stolu pod nazivom "GMO u Hrvatskoj - ko i zašto skriva podatke od hrvatske javnosti?"

- Hrvati ne bi trebalo da otkrivaju toplu vodu. Sve što se nama može dogoditi već se dogodilo nekome drugom. Pogledajte primer Argentine čije su vlasti pre 15 godina dozvolile da učestvuju u masovnom ogledu proizvodnje genetski modifikovane hrane. Oni danas beleže stravične posledice po svoje stanovništvo. Procenat raka skočio je 400 posto, neplodnost je u velikom porastu, a rađanje bolesne dece gotovo je uobičajeno.

- Kao što vidimo i kod nas je mutna situacija u kojoj se dosta toga ne zna. To najviše odgovara Monsantu i kompanijama koje prodaju takvo đavolje seme. Kada bi naše vlasti uistinu želele da zabrane sejanje GM useva, trebale bi samo da zabrane upotrebu herbicida glifosat bez kojeg ti usevi ne mogu uspeti. No, ova vlada nije zainteresovana za temu koja zanima građane, istakao je Jošt.

Zlatko Šimić
Foto, naslovna: Zlatko Ivančok
Izvor: Jutarnji list, 23. 12. 2021.
Izvor fajlova: Marijanjost.files.wordpress.com


PRILOZI PPNS

TEHNOLOGIJA SAMOUNIŠTENJA: KAKVE SU POSLEDICE PROIZVODNJE GENETSKI MODIFIKOVANE HRANE? - DR MARIJAN JOŠT, DR TOMAS KOKS

Iz uvoda

Zagovornici nove biotehnologije (sinonim "life-sciences"), oduševljeni mogućnostima koje ona pruža, prikazuju genetski inženjering u pozitivnom svetlu. Oni tvrde da prenos stranih gena u biljku, kao i genska terapija, predstavljaju nesagledivi potencijal za rešenje nekih osnovnih problema ishrane i zdravstva celog čovečanstva.

Začuđuje činjenica da su naučnici iz područja molekularne biologije i agronomije, a među njima naročito oni mlađi, pokazali najmanje kritičnosti prema najavama nove tehnologije genetskog inženjeringa. Njihov naivni optimizam i tvrdokorno ustrajavanje na izvornoj ideji unapređenja koje se želi postići inovacijom, kao i njihovo zatvaranje očiju pred promašajima i greškama, posledica je njihovog slepog verovanja u nauku.

Opšte društveno nastojanje da naučnika usmeri ka biznisu daje po društvo ne uvek željene rezultate. Agrikultura je pretvorena u agrobiznis, naučnici postaju sve više biznismeni, a manje naučnici. Naučna istina je u takvom okruženju postala manje važna od ekonomskog uspeha, a rezultat svega je loša, redukcionistička nauka koja na teret većine osigurava materijalnu dobit manjine. Takva nauka ne vodi računa o održivom razvoju, temeljnom pitanju opstanka čovečanstva na kugli zemaljskoj, pa je stoga postala opasna po ljudsku vrstu. To je "promovisanje nauke bez čovečnosti", kaže jedan teolog.

U ovoj knjizi se želelo progovoriti o tim opasnostima. Osnovno je pitanje nije li pristup čoveka-naučnika životu suviše pojednostavljen, ne posmatra li on život kao slagalicu "lego kockica", uveren u svojoj bahatosti da je u stanju da nekažnjeno menja postojeće i stvara nove oblike života. Hoće li u tome uspeti, ili će celo čovečanstvo biti žrtvovano na oltaru "nauke" pokazaće, bojimo se, vrlo bliska budućnost.

Poslednje vesti pred štampanje ove knjige najavile su spremnost jedne države na podizanje tužbe kod Svetske trgovinske organizacije protiv drugih država zbog zatvaranja tržišta prema njenim proizvodima koji sadrže GMO, te time još jednom pokazuje koliko malo ovde ima nauke, a koliko mnogo ekonomskih i političkih interesa...

GMO - (IZ)UM BEZ (RAZ)UMA

Iz Predgovora

Ovaj zbornik je sačinjen od niza tekstova Marijana Jošta, hrvatskog stručnjaka za agrikulturnu genetiku, oplemenjivanje bilja i semenarstvo, koji su nastajali i objavljeni u različitim glasilima i publikacijama (naznačeno u zaglavlju) u vremenu od 1999. do 2016. godine.

Deo tekstova je u procesu pripreme za ovaj zbornik minimalno dopunjen kraćim, korisnim napomenama.

Autor ovoga zbornika u raznim prilikama već decenijama piše o izazovima tehnologije samouništenja, ljudskim izumima bez razuma i njihovim posledicama po opstanak ne samo ljudske vrste već i šire, po opstanak prehrambenog lanca života. Reč je o genetičkoj preinačenosti organizama kao pretnji ekosistemu života.

Autor s pravom upozorava da je Homo Sapiens Sapiens (Hss), najinteligentnije biće u prehrambenom lancu života, dirnulo u nešto što mu baš i nije dopušteno. Dirnuo je u horizontalni prenos gena između nesrodnih vrsta sa dalekosežnim razornim posledicama po život. Upozorava da je Hss na pogrešnom putu rešavanja gladi na planeti Zemlji pomoću GMO-a. Iza toga autor upozorava na profit kao nameru i cilj, destrukciju života i tla za budući suživot i suodnos života u prirodi.

Autor otvara brojne sumnje u GMO, (iz)um bez (raz)uma jer naše opstojanje i razvoj života zavise od slobodne DNK za "supridanost bitka" – sklad ljudskog mišljenja, delovanja i ponašanja s uslovima opstanka i razvoja života da bismo sprečili katastrofalne posledice u proizvodnji hrane sa dalekosežnom destrukcijom za život - zbog profita, sredstva usmerenog protiv opšteg dobra na Zemlji. Izopačenost uma je duboko smišljena na duge staze jer "još niko nije dokazao" štetnost takvoga (iz)uma bez (raz)uma, pa ni ovaj autor, zbog čega doživljava otpor svih onih nosilaca doktrina koje se temelje na nasilju kao obliku razvoja (evolucionista, pa i scijentista u funkciji evolucionizma).

Radi se o ultimativnoj ekspanziji korporativnog imperijalizma, novom obliku imperijalizma, kao nastavku na državni kapitalizam, s promenom temeljnih principa liberalne u novu liberalnu doktrinu osvajanja prostora, izvora i dobara radi profita. Korporativni imperijalizam je u širenju GMO-a kao izuma bez razuma u ekspanziji osvajanja novoga prostora za taj program. Ta institucionalna ekspanzija GMO-a je već odavno postavljena (WTO, TTIP, itd) bez pružanja otpora tim privlačnim silama osvajanja sveta pomoću interpersonalnog saveza, povezanosti vladajućih sila (država, vlada, korporacija) daleko od spoznaje naroda bilo koje države u svetu, pa i "naučne umišljenosti" o štetnosti toga ekspanzionizma na prenos gena jedne na drugu vrstu.

...Zato Marijan Jošt tako duboko promišlja iz DNK problem "supridanosti bitka" i podiže svest o višem nivou obaveze spram brige o zdravom životu, suodnosu brige o životu kao najvišoj vrednosti na planeti Zemlji. Njegove namere pripadaju humanizmu (zdravlju i zdravom životu), a namere onih koji ga osporavaju pripadaju nasilju profita (čistoj pohoti). Autorovi osporavatelji i protivnici su proizvod ograničene svesti linearnih mišljenja i pogrešno okatedrene svesti i znanja scijentizma u funkciji sile i profita bez spoznaje da pravo na nasilje kao oblik razvoja nema niko jer nasilje ne može biti ničije pravo bez obzira na okatedrenost scijentizma, evolucionizma i kreacionizma.



ARHIVA PPNS

Marijan Jošt, hrvatski penzionisani profesor genetike, oplemenjivanja bilja i semenarstva, održao je predavanje na XVIII međunarodnoj Eko konferenciji u Novom Sadu 25. septembra 2014. godine.

GMO - (iz)um bez (raz)uma: Iskustvo Argentine s GM usevima

Iz zaključka

Naučnici su utvrdili da je pato-fiziološki profil svakog GM useva jedinstven, pa je potrebno za svaki od njih zasebno utvrditi sigurnost. Uočeni su negativni učinci na funkciju bubrega, jetre i drugih organa u miševima samo 90 dana hranjenim GM sojom. Danas nedostaju nutritivni ogledi na životinjama za duže vremensko razdoblje. Međutim, Argentina je postala velika laboratorija dugotrajnog (preko 20 godina) ogleda upotrebe glifosata prskanjem iz aviona, a dobijeni rezultati su zastrašujući po ljudsko zdravlje.

Osim uticaja na zdravlje, RR-soja ima ogroman negativani uticaj na životnu sredinu i društvo, učinak koji ne može da nadoknadi ekonomski uspeh, bez obzira na njegovu veličinu...

Na ovu temu nadovezujemo se u subotu 30. jula od 20 časova kada na portalu PPNS prikazujemo dokumentarni film "Argentinsko loše seme".


SNIMAK PREDAVANJA:

MARIJAN JOŠT - MOŽEMO LI IŠTA NAUČITI IZ SLUČAJA GM SOJE U ARGENTINI?

Marijan Jošt - Možemo li išta naučiti iz slučaja GM soje u Argentini?
Obradio: D. M. M. -  PPNS

Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

ARHIVA PPNS

RIO TINTO "BRANI" SRBIJU OD GMO?

Rio Tinto ’brani’ Srbiju od GMO?

PREPORUKA PPNS

O GMO

  • Korporativno ozelenjavanje
  • Stari "GMO" mogli su da se identifikuju, sa "novim genomskim tehnikama" neće biti tako
  • Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
  • GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija
  • Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević

Detaljno OVDE

KRAGUJEVAC BEZ GMO

  • Kragujevac bez GMO 2022 - među 15 projekata koje sufinansira Grad Kragujevac
  • Znanje imanje: Put u uspeh
  • Kragujevac bez GMO 2021 - rezime projekta  (VIDEO)
  • Očuvanje starih sorti, za Srbiju bez GMO - dr Ivana Petrović (VIDEO)
  • GMO, balast moderne poljoprivredne proizvodnje - Bogdan Cekić (VIDEO)
  • Organska proizvodnja: GMO ili zdravlje? - prof. dr Snežana Oljača (VIDEO)

Detaljno: OVDE 

GMO: SRBIJA

  • Rio Tinto "brani" Srbiju od GMO?
  • Prva banka semena u Srbiji čuva stare sorte od zaborava i klimatskih promena
  • Novosadska nemodifikovana (GMO-free) soja biće posejana u Kanadi
  • UBM (Mađarska) gradi fabriku stočne hrane bez GMO u Srbiji
  • GM zrno na 29 njiva - najviše u Mačvi, ali je ima svuda, i u Šumadiji

Detaljno: OVDE

GMO: EVROPA

  • Mit je da EU "hrani svet", ali je istina da "jede" eko sistem
  • Španska Jovanjica: Zaplenjeno 135.000 GMO "konoplje" na najvećoj plantaži u Evropi
  • Za GMO nema mesta u hrvatskoj poljoprivredi
  • Nova genomska tehnika (NGT) mogla bi da zameni GMO?
  • Većina Evropljana (86%) želi da hrana koja sadrži GMO bude obavezno označena

Detaljno: OVDE

GMO: SVET

  • Preminuo Dejvid Benet (57) kome je presađeno genetski modifikovano srce svinje (VIDEO)
  • Prof. dr Tatjana Brankov: Korporativno predatorstvo - ekskluzivno za Prviprvinaskali.com
  • U Bangladešu vanila od plastike - uz pomoć GMO bakterija; Prijatelji Zemlje: Sinbio vanilija je ekstremni oblik genetskog inženjeringa
  • Gejts najveći vlasnik zemljišta u SAD, upitno je da li će i dalje da propagira GMO kulture
  • Peru produžio moratorijum na GMO, do 2035: Biodiverzitet je naš identitet!

Detaljno: OVDE 

GMO: DOKUMENTI

  • Vikiliks: Srbija - Novi zakon o GMO ne podleže STO, Vlada obećava da će ga izmeniti vremenom
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o genetički modifikovanim organizmima - predlog, 2013.
  • Nacionalna strategija održivog razvoja - Vlada Srbije, 2008
  • Zakon o genetički modifikovanim organizmima
  • Bioetički aspekti istraživanja i korišćenja rezultata u oblasti GMO
  • Detaljno: OVDE

GMO: VIDEO

  • Seme pobune (Java films 2019)
  • Vikiliks: Rat, laži i videotrake (2011)
  • Težina lanaca 3 (2019)
  • Rat za seme (dokumentarni film)
  • Svet po Monsantu

Detaljno: OVDE

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM , JUTJUBMIKSKLAUD 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari