Službeno, GMO semena u Hrvatskoj nema. No, je li to zaista tako i je li Udruženje agrarnih novinara ovim potezom otvorio Pandorinu kutiju?
Službeno, GMO semena u Hrvatskoj nema. Ili ga barem ne bi smelo biti. Jer, još 1998. godine, Hrvatski sabor je odlukom zabranio njegov uvoz i setvu, čak i u eksperimentalnr svrhe. Ali, neslužbeno, već više godina na hrvatskim poljima, posebno u istočnoj Slavoniji, sadi se GMO soja. Ove zabrinjavajuće informacije bile su povod Okruglom stolu koji je u Zagrebu, pod nazivom "GMO u Hrvatskoj - ko i zašto skriva podatke od hrvatske javnosti?", organizovalo Udruženje agrarnih novinara.
Između ostalih, na ovaj Okrugli sto bili su pozvani i ministar poljoprivrede Tihomir Jakovina, kao i čelni čovek Ministarstva zdravlja dr Siniša Varga, ali nisu došli. Iz prvospomenutog ministarstva došao je tek i-mejl u kojem stoji da inspekcijske službe nisu u protekle četiri godine u Hrvatskoj otkrile GMO soju.
GMO seme soje nabavljeno je u BiH
Dr sc. Aleksandra Sudarić sa Poljoprivrednog instituta u Osijeku, navela je kako su joj na jednom savetovanju poljoprivrednici iz istočne Slavonije priznali da su uvezli GMO seme soje iz Bosne i Hercegovine i posejali ga radi većih prinosa. Sudarić je javnosti, posebno onoj stručnoj, poznata po tome što je patentirala vrlo kvalitetnu domaću sortu soje "ika".
O svojim saznanjima i sumnjama da se u Hrvatskoj već seje GMO soja, upoznala je stručnjake, ali ništa se nije dogodilo. Takođe je pozvala resorno ministarstvo da subvencioniše setvu domaćih sorti soje jer je seme izuzetno kvalitetno, sa sertifikatom da nije GMO i koje je, baš zbog toga, vrlo traženo u Evropskoj uniji. Hrvatske institucije zadužene za kontrolu ističu kako nisu otkrile niti jedan GMO proizvod, ali kasnije, prilikom izvoza, ipak je utvrđeno da je deo hrvatske soje nastao od zabranjenog GMO semena.
A kako, ako ga kod nas nema? "Pri kontroli zrna soje namenjenog izvozu 2013. godine utvrdili smo da je 12% soje proizvedene u Hrvatskoj GMO pozitivno, od čega je 7% uzoraka imalo više od dopuštenih 0,9% GMO. U ovoj godini, nadzor nad 4.000 uzoraka pokazao je 6,5% soje pozitivne na GMO. Zato pozivam merodavne na još veću kontrolu proizvodnje, ali i uvoza soje i sojine sačme koja se obavlja preko luka Zadar, Split, Rijeka i Kopar", kazao je, kako prenosi Jutarnji list, Ivo Delonga, direktor Croatiakontrole Zagreb u sklopu koje je jedina laboratorija u Hrvatskoj, opremljena za testiranje hrane po evropskim standardima.
Takođe, pozvao je merodavne na veću kontrolu proizvodnje i uvoza soje i sojine sačme koja se obavlja preko zadarske, splitske i riječke luke. Renata Hanzer, šef Odseka za biotehnološke analize Zavoda sa semenarstvo u Osijeku, navela je da ne želi da komentariše kuloarske priče, kao i da je Zavod za semenarstvo u svoje dve laboratorije obavio službenu kontrolu i analizu 400 uzoraka, koje su im merodavne instutucije donele, i da nije bilo niti jednog pozitivnog nalaza na GMO.
Nema ga - a ima ga
Prof. dr sc. Valerije Vrček iz Farmaceutsko-biohemijskog fakulteta u Zagrebu, inače član Veća za genetički modifikovane organizme, izneo je podatak da je od 108 uzoraka hrane sa polica trgovina, 10% bilo pozitivno na GMO, a da je u svim slučajevima bila reč o izvoznim proizvodima. Sve ovo nazvao je institucionalnim haosom u kojem državne ustanove doznaju informacije od novinara, a trebalo bi da bude obrnuto. Prisutne je takođe upoznao sa još jednom zanimljivom činjenicom.
"Na prisutnost GM useva u Hrvatskoj upućuje i analiza herbicida glifosata u urinu Evropljana. Glifosat je hemijski satelit svih GM useva, a u uzorcima iz Hrvatske prisutan je u 40%, tek 4% manje od nivoa u Evropskoj uniji", kazao je prof. Vrček.
Penzionisani univerzitetski profesor dr sc. Marijan Jošt iz Križevaca, već godinama se javno protivi ulasku GMO semena na hrvatska polja, a ovom je prilikom još jednom podsetio i zašto.
Što pre zabraniti upotrebu glifosata
"Predlažem zabranu korišćenja herbicida na bazi glifosata popur raundapa, a ima ih još tridesetak. U svetu, primera radi, u Danskoj, Holandiji, Francuskoj, Salvadoru i Šri Lanki, velika je kampanja oko zabrane njegove upotrebe. Kada bi Hrvatska donela Uredbu o zabrani korišćenja herbicida sa tom aktivnom supstancom, mnogi problemi vezani uz GM useve automatski bi bili rešeni.
Podsetimo se kako je argentinska vlada pre 15 godina, u želji da izvuče zemlju iz duboke ekonomske recesije, restrukturirala svoju privredu na GM soji namenjenoj izvozu. Jedini oslonac u prilog takvoj odluci bili su naučni, ili bolje rečeno reklamni podaci vlasnika GM soje, korporacije Monsanto. I danas u toj državi beleže stravične posledice na svom stanovništvu. Procenat oboljenja od raka porastao je za čak 400%, rađanje bolesne dece je postalo gotovo uobičajeno, a u velikom je porastu i neplodnost.
EU uvozi godišnje oko 38 miliona tona RR ("raundap redi") soje bez uvoznih carina. Zbog otpora Evropljana prema takvoj soji, ona jeftino završava kao stočna hrana na velikim industrijskim farmama, a rezultat je niska cena mesa, jaja i mleka, kojoj mali farmeri vuropske unije ne mogu da konkurišu. Ali, da bi uopšte mogla da uvoziti takvu soju iz Argentine, EU je morala za 200 puta da poveća svoje postojeće maksimalne dozvoljene doze ostataka glifosata. Danas one iznose 20mg/kg, a ogledi su pokazali da se na embrionu pileta i žabe degenerativne promene javljaju i kod deset puta manjih doza.
Naši političari su bez stava o GMO soji
Dolazi i vrieme predizborne kampanje za budućeg predsednika ili predsednicu Hrvatske. Ne bi li bilo dobro naglasiti kako Hrvati od kandidata očekuju, da se jasno izjasne o i stavu prema GMO i šta po tom pitanju nameravaju da preduzmu kada neko od njih počne da obavlja tu dužnost. Jer, radi se o zdravlju nas, naše dece i naših unuka. "Nažalost, ova Vlada nije zainteresovana za ovakvu temu koja građane itekako zanima" zaključio je dr Jošt.
Ovaj okrugli sto pratili su i predstavnici udruženja građana. Njegovom je organizacijom Martin Vuković, predsednik Udruženja agrarnih novinara, očito otvorio Pandorinu kutiju, ali, da bismo saznali njen sadržaj, još ćemo očito morati da pričekamo. Jer, oni koji bi trebalo da znaju najviše ili zaista ne znaju ili ne žele da priznaju šta znaju.
Stari "GMO" mogli su da se identifikuju, sa "novim genomskim tehnikama" neće biti tako
Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija
Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević
Komentara: 0