Marijan Jošt, hrvatski penzionisani profesor genetike, oplemenjivanja bilja i semenarstva, održao je predavanje na XVIII međunarodnoj Eko konferenciji u Novom Sadu 25. septembra 2014. godine.
GMO - (IZ)UM BEZ (RAZ)UMA: Iskustvo Argentine s GM usevima
Zaključak
"...Naučnici su utvrdili da je pato-fiziološki profil svakog GM useva jedinstven, pa je potrebno za svaki od njih zasebno utvrditi sigurnost. Uočeni su negativni učinci na funkciju bubrega, jetre i drugih organa u miševima samo 90 dana hranjenim GM sojom. Danas nedostaju nutritivni ogledi na životinjama za duže vremensko razdoblje. Međutim, Argentina je postala velika laboratorija dugotrajnog (preko 20 godina) ogleda upotrebe glifosata prskanjem iz aviona, a dobijeni rezultati su zastrašujući po ljudsko zdravlje.
Osim uticaja na zdravlje, RR-soja ima ogroman negativani uticaj na životnu sredinu i društvo, učinak koji ne može da nadoknadi ekonomski uspeh, bez obzira na njegovu veličinu..."
Obrada: The Sky Guy
PREPORUKA PPNS
TEHNOLOGIJA SAMOUNIŠTENJA: KAKVE SU POSLEDICE PROIZVODNJE GENETSKI MODIFIKOVANE HRANE? - DR MARIJAN JOŠT, DR TOMAS KOKS
Iz uvoda
Zagovornici nove biotehnologije (sinonim "life-sciences"), oduševljeni mogućnostima koje ona pruža, prikazuju genetski inženjering u pozitivnom svetlu. Oni tvrde da prenos stranih gena u biljku, kao i genska terapija, predstavljaju nesagledivi potencijal za rešenje nekih osnovnih problema ishrane i zdravstva celog čovečanstva.
Začuđuje činjenica da su naučnici iz područja molekularne biologije i agronomije, a među njima naročito oni mlađi, pokazali najmanje kritičnosti prema najavama nove tehnologije genetskog inženjeringa. Njihov naivni optimizam i tvrdokorno ustrajanje na izvornoj ideji unapređenja koje se želi postići inovacijom, te njihovo zatvaranje očiju pred promašajima i pogreškama, posledica je njihovog slepog verovanja u nauku.
Opšte društveno nastojanje da naučnika usmeri ka biznisu daje po društvo ne uvek željene rezultate. Agrikultura je pretvorena u agrobiznis, naučnici postaju sve više biznismeni, a manje naučnici. Naučna istina je u takvom okruženju postala manje važna od ekonomskog uspeha, a rezultat svega je loša, redukcionistička nauka koja na teret većine osigurava materijalnu dobit manjine. Takva nauka ne vodi računa o održivom razvoju, temeljnom pitanju opstanka čovečanstva na kugli zemaljskoj, pa je stoga postala opasna po ljudsku vrstu. To je "promovisanje nauke bez čovečnosti" kaže jedan teolog.
U ovoj knjizi se želelo progovoriti o tim opasnostima. Osnovno je pitanje nije li pristup čoveka-naučnika životu suviše pojednostavljen, ne posmatra li on život kao slagalicu ’legokockica’, uveren u svojoj bahatosti, da je u stanju nekažnjeno menjati postojeće i stvarati nove oblike života. Hoće li u tome uspeti, ili će celo čovečanstvo biti žrtvovano na oltaru "nauke" pokazaće, bojimo se, vrlo bliska budućnost.
Ovaj zbornik je sačinjen od niza tekstova Marijana Jošta, hrvatskog stručnjaka za agrikulturnu genetiku, oplemenjivanje bilja i sjemenarstvo, koji su nastajali i objavljeni u različitim glasilima i publikacijama (naznačeno u zaglavlju) u vremenu od 1999. do 2016. godine.
Deo tekstova je u procesu pripreme za ovaj zbornik minimalno dopunjen kraćim, korisnim napomenama.
Autor ovoga zbornika u raznim prilikama već decenijama piše o izazovima tehnologije samouništenja, ljudskim izumima bez razuma i njihovim posledicama po opstanak ne samo ljudske vrste već i šire, po opstanak prehrambenog lanca života. Reč je o genetičkoj preinačenosti organizama kao pretnje ekosistemu života.
Autor s pravom upozorava da je Homo Sapiens Sapiens (Hss), najinteligentnije biće u prehrambenom lancu života, dirnulo u nešto što mu baš i nije dopušteno. Dirnuo je u horizontalni prenos gena između nesrodnih vrsta s dalekosežnim razornim posledicama po život. Upozorava da je Hssna pogrešnom putu rešavanja gladi na planeti Zemlja pomoću GMO-a. Iza toga autor upozorava na profit kao nameru i cilj, destrukciju života i tla za budući suživot i suodnos života u prirodi.
Autor otvara brojne sumnje u GMO, (iz)um bez (raz)uma, jer naše opstojanje i razvoj života zavise od slobodne DNK za supridanost bitka – sklada ljudskog mišljenja, delovanja i ponašanja u skladu s uslovima opstanka i razvoja života da bi sprečili katastrofalne posledice u proizvodnji hrane sa dalekosežnom destrukcijom za život zbog profita, sredstva usmerenog protiv opšteg dobra na Zemlji. Izopačenost uma je duboko smišljena na duge staze jer "još niko nije dokazao" štetnost takvoga (iz)uma bez (raz)uma, pa ni ovaj autor, zbog čega doživljava otpor svih onih nosilaca doktrina koje se temelje na nasilju kao obliku razvoja (evolucionista, pa i scijentista u funkciji evolucionizma).
Radi se o ultimativnoj ekspanziji korporativnog imperijalizma, novom obliku imperijalizma, kao nastavku na državni kapitalizam, s promenom temeljnih principa liberalne u novu liberalnu doktrinu osvajanja prostora, izvora i dobara profita radi. Korporativni imperijalizam je u širenju GMO-a kao izuma bez razuma u ekspanziji osvajanja novoga prostora za taj program. Ta institucionalna ekspanzija GMO-a je već odavno postavljena (WTO, TTIP, itd) bez pružanja otpora tim atrakcijskim silama osvajanja sveta pomoću interpersonalnog saveza, povezanosti vladajućih sila (država, vlada, korporacija) daleko od spoznaje naroda bilo koje države u svetu, pa i "naučne umišljenosti" o štetnosti toga ekspanzionizma na prenos gena jedne na drugu vrstu.
...Zato Marijan Jošt tako duboko promišlja iz DNK problem supridanosti bitka i podiže svest o višem nivou obveze spram brige o zdravom životu, suodnosu brige o životu kao najvišoj vrednosti na planeti Zemlji. Njegove namere pripadaju humanizmu (zdravlju i zdravom životu), a namere onih koji ga osporavaju pripadaju nasilju profita (čistoj pohoti). Autorovi osporavatelji i protivnici su proizvod ograničene svesti linearnih mišljenja i pogrešno okatedrene svesti i znanja scijentizma u funkciji sile i profita bez spoznaje da pravo na nasilje kao oblik razvoja nema niko jer nasilje ne može biti ničije pravo bez obzira na okatedrenost scijentizma, evolucionizma i kreacionizma.
Stari "GMO" mogli su da se identifikuju, sa "novim genomskim tehnikama" neće biti tako
Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija
Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević
Komentara: 0